To je rečenica koja predstavlja univerzalni odgovor za skraćivanje verbalnog sukoba, u smislu kada treba nekoga prosto da - odjebete.
Pošto ona predstavlja napušavanje "na finjaka", manje se upotrebljava u sukobu dva prijatelja ili rođaka, jer njih možete sočno i da opsujete... Ona se mnogo više koristi na zvaničnoj relaciji; fizičko lice (većina vas i ja) - nadređeno lice (šef, poslodavac, policajac, službena lica...). Razlika je u tome što oni to mogu da izgovore, a da nas gledaju u oči i prdnu, dok su nama, običnoj sirotinji, za to potrebna volovska muda...
GAZDA: -"Opet kasniš na posao!!! Koji sad izgovor imaš...?"
JA: -"Ma gazda, pokvario se autobus na pola puta... Umalo se nismo ugušili od dima..."
GAZDA: "To nije moj problem čoveče, 'oću da si na vreme na poslu... Inače, doviđenja, ne interesuješ me..."
.......................................................................................................................................
JA: -"Gazda, dokle više da čekamo za platu, evo prođe već sedam dana?"
GAZDA: -"Biće uskoro, moram da izmirim dobavljače, a za struju dugujem kao Grčka..."
JA: -"Dobro, ali to stvarno, mislim, nije moj problem... i ja moram od nečeg da živim..."
GAZDA: -"Pa, tebi ako ne valja ne moraš da radiš... Gradska čistoća prima šakom i kapom..."
JA: -"Dobro, dobro ne morate da besnite odma'... nije frka ni za sutra..."
____________________________________________________________________PANDUR: "Vidim imate letnje gume... Jel' vi znate da je sad polovina decembra...?"
JA: "Pa jeste, ali znate li vi koliko meni para treba za četiri gume, jednostavno nemam..."
PANDUR: "To nije moj problem, morate ih nabaviti... To vam je 5000 din. i tri boda..."
.....................................................................................................................................
PANDUR: -"Prekoračili ste brzinu... ovde je ograničenje 50km/h, a vi ste vozili 70..."
JA: -"A gde piše da je 50...?"
PANDUR: -"Imate znak odmah posle one raskrsnice, malo se slabije vidi, ali pokazuje 50..."
JA: -"E pa to nije moj problem, stvarno... Onda kada se jasno bude videlo onda možete da mi pišete kaznu..."
PANDUR: -"A jel'...? Pa u pravu ste... U tom slučaju izađite iz vozila, i otvorite gepek... da vidimo sve; prvu pomoć, trougao, rezervni točak... da vidimo i štop-svetla..."
Jako stara srpska izreka koja svedoči da smo (iako neki tvrde suprotno) veoma odani svojim običajima i tradiciji. Viševekovna sklonost naših ljudi ka neobičnom ponašanju na svadbama nije promakla oštrom oku posmatrača koji je ovu pojavu prvi opisao. Van konteksta svadbe ovo pitanje se postavlja osobi koja zaboravlja suštinski bitne stvari i daje prednost nebitnim detaljima. Detaljno objašnjenje je u daljem tekstu.
Bez obzira na pol i godine, svadbe u Srba izazivaju posebno raspoloženje. Neki to povezuju sa alkoholom, ali alkohol je u ovoj situaciji samo katalizator, on utiče samo na brzinu, ali ne i na tok reakcije. Naime, iako je neko svadbu okarakterisao kao situaciju "svi idu, jedan jebe", činjenice govore u prilog tome da se na svadbama najviše seksa dogodi onima koji nisu mladenci. Ženski deo populacije u ovom fenomenu igra navažniju ulogu. Scenario je sledeći:
1) One starije, uglavnom udate, u prisustvu mlade u belom dolaze u posebno duševno stanje, gde se mešaju zavist (jer je mlada lepša,mlađa,u centru pažnje....) i neodoljivi osećaj prolaznosti života.
2) Mlađe i neudate u prisustvu mlade u belom dolaze u posebno duševno stanje gde se mešaju zavist (zašto ona da se uda pre mene, kurva jedna belosvetska....) i neodoljivi osećaj prolaznosti života.
Uz alkohol ili bez njega, pre ili kasnije, jedan broj žena počinje da pokazuje povećano interesovanje za suprotni pol. Način ispoljavanja zainteresovanosti je različit, od trivijalnog gaženja ispod stola, do orjentalinih plesova (čitaj trbušni ples na stolu tik uz pečenje). Neki kažu da to korelira sa stepenom alkoholisanosti partnera, ukoliko je dama udata.Muški deo populacije uz jako malo truda ili gotovo bez njega se može ogrebati za snošaj na brzaka.
Dakle, nije bitno kako izgledate, koja auto vozite,koje odelo nosite, kad je ova situacija u pitanju, najvažnije je da stojko bude krut onda kad zatreba.
I što je najvažnije, nije samo vreme potvrdilo tačnost ovih tvrdnji!
Jeziv zvuk i znak da je ladno u pizdu materinu.
Horor zimskih noći.
Jebote, šta je ovo? Gde sam to ja? Jebote, koj ću moj ovde na planini? Mora da je zato što mi je bilo hladno?... Jao, vidi gaaaa. Jadni jelen lopatar je upao u zamku, kopito mu je povređeno. Prići ću mu.
- Molim te, pomozi mi.
- Šta koji kurac? Ko si ti?
- Ja sam Metuzalemov stariji brat i povređen sam.
- Eo, pomažem, pomažem, al' te ubili.
- Uzmi ovaj lepak za miševe i previ mi ranu brzo, brzo dok se ne otrujem. Onaj Aristotel, u dupe ga jebem, me pogodio pa mi jebo kevu u pičku.
- Ne govori, izgubićeš dosta krvi. Šta si uradio tom velikanu matematike pa je poludeo?
- Ma kakav matematičar. On je običan semenkar na pijaci, to nemoj bre da vas lažu u školi. Šatro Atina ovo ono, a ovamo raseljeno lice iz Sparte.
- A, ko je to iza tebe? Ima li koga?
- Hasanaginica, drago mi je. :trep, trep:
- Kakve oči, kakav osmeh, pogled, lepša si nego u čitanci.- A TU STE, MAMU VAM JEBEM!!!
- Tata, neeeeee...
- Si lud bre nemogžljžljpglok...
- A ti mali dođi ovamo, dođi, dođi, dođi...
- NEEEEEEEEEE...Pucketanje stakla, lupanje prozora, zvuk promaje...
Goran: AAAA! Ufff, jebote, kakav san! :brisanje hladnog znoja sa čela i pljuvačke: Što ladnooo! Kolko je ovo sati?
Aristotel: Hoćeš da ti dodam ćebe? MUHUHUAAAAAAAAAAA...
Cigareta iz koje jedva stignete da izvučete 2-3 dima dok uslužujete goste u kafiću.
Radiš kao konobar. Upravo si ispratio poslednje goste posle velike kafa-gužve od 9 do 2. Napokon dobijaš svojih 5 minuta da zapališ cigaru. Lagano podižeš zippo upaljač sa šanka, otvaraš ga, iz njega izbija predivan plamen spreman da zapali tvoj Marlboro. Plamen lagano miluje cigaretu, a ti udišeš taj Flavor Plus vazduh. I to je to, napokon imaš malo vremena da iskuliraš. Više nema zidara koji bi da piju pivo još od 8 ujutru, nema fensi drugarica koje piju jednu tursku kafu od početka do kraja kafa-gužve, nema društva od 15-20 likova koji zauzmu 4 stola i pričaju tako da ih ceo kafić čuje,... nema više nikog, sada si još samo ti tu sa svojom cigaretom. Ali ne, ulaze 2 čoveka. Ostavljaš cigaru, uslužiš ih, vratiš se da povučeš dim i vidiš da je pola cigare već izgorelo. Ulaze 4 fensi drugarice, uslužiš ih. Dolaziš do šanka, tvoja cigara je već upala u pepeljaru, polovina natpisa Flavor Plus je izgorela, povlačiš još jedan bedan dim. I sada se sećaš. To je samo još jedna konobarska cigareta, cigareta od 3 dima, a i njih jedva stigneš da povučeš... I ne, nije bila prva tog dana...
Golub na grani, kada ti i vrabac izmakne kontroli.
Tvoji se ponašaju kao da si robot isprogramiran na samouništenje kada uradiš nešto što Tvorcu tvome nije po volji, daju ti dve opcije da se odrekneš svog života: da živiš pod njihovom kontrolom ili da se ubiješ, mada, ako se ubiješ, doći će na onaj svet da te proganjaju jer ih sekiraš, da živiš sto života po sto godina ne može se njima udovoljiti; povoljniji kredit bi podigao u Intesi, od tog plaćanja dugova što si rodjen. Tvoja polovina je djubre, stoka i baraba i oteraće ga prvom prilikom. Radiš kao crnac, i gore, da im ne budeš na teretu, ali oni bi da im pošalješ koji dinar, za tvoje dobro, jer pare ljude kvare. Trideseta ti je na pomolu, ali o svojoj porodici ne smeš ni da misliš. Psihijatri te kljukaju lekovima i dosta je...jebo mater...pomišljaš na najgore... I onda...onda se nasmeješ sebi u facu... "Jebo mater, neću da se neki kvazi-pisac obogati na mojoj priči. Kad zgrnem milionče od romana lepo ću se sećati ovoga kad zapalim cigar na terasi svoje vile na Bahamima! Juhu! Jebi se, Galijo, ja ruke ne dizam!"
Dobar je i golub na grani kad su ruke prazne.
Osoba stvorena da te izblamira svakog mogućeg puta kada se sretnete.
A: Eheeeej, Ćiro, ti li si?!
B: Dobar dan.
A: Ih, što si lep sad, baš si smršao. Eh, kad se setim kad si dolazio kod nas na slavu, pa te nismo mogli odvojiti od praseta, cela familija te odvlačila od stola, a onda si plakao kad dođe red za tortu. Da, da, evo ceo autobus nek čuje sad kako je moj rođak smršao, al' eto nema devojku nikako, ne znam šta je to, a nije od oni' što paradiraju, pa ako imade neka sad nek se javi.
B: Hvala, moram da idem. Doviđenja.
C: Brateee, ko ti je ova carica?
B: Ma pusti me, neka dalja rođaka.---
A: Oooo, Miko, pa gde si ti? Nismo se videli sto godina. A sećaš se kad si se onda ukakio kod nas na sred kuće, a nisi baš bio toliko mali?
B: Hmm, da. Izvinite, žurim.
A: Iih, 'de žuriš? A ko ti je ova?
B: Moja devojka, evo upravo smo krenuli, žurimo....
A: A lepša ti ona druga, pre dva dana što si je dovodio kod babe Mare na ručak. Znam ja sve, sve ja vidim, ehej!
C: Miloše Antoniću, koja? Ko ti je ovaj čovek i šta priča?
B: Ma, neki dalji rođak, pusti ga.B dobija šamarčinu i u sebi psuje sve po spisku daljem rođaku.
Preferirana lokacija za opštenarodni beg u slučaju da se desi neko opako sranje. Pod takvim sranjem se obično podrazumeva neka prirodna katastrofa (poplava, na primer) ili nailazak neke nadrkane sile pod oružjem i sa ne baš prijateljskim namerama. Verovatno se računa da ni tako nešto neće da nas traži po nekoj vukojebini gde i divokoze lome noge ili da bar pokušamo da budemo iznad svega toga. Bukvalno.
Srbija, u doba pokosovskog ciklusa
- Kmete, dolaze Turci ovamo. Činiće zulume.
- Brzo, oformite zbeg i bež'te u planine! Što pre, samo najpotrebnije ponesite. I oružje. Časne starine i nejač prvo. Lakše malo, nisam ni ja više mlad, ubrajam se u starce!
- More, goni se, kmete, tebe bar sigurno neće da siluju!
- More, da ne rizikujemo...
........................................
Srbija, četrdesetih godina prošlog veka
- Ijao, idu Nemci! I to oni sa velikim ogrlicama oko guše. Namrštili se, vode džukele, imaju ono čudo što baca vatru...
- Uh, krv ti jebem! Brzo, živela majka Bežanija! U planine, hitno!
- More, tamo već gužva, oni što bi se sa Švabama bili već su tamo. Možda zato i Hansovi nadrkani, skoro im pobili neke ljude tu blizu. Ne znam samo da l' oni bradati ili oni sa petokrakom.
- Nemamo gde, a pola vas nek' ture kokarde, druga polovina petokrake, za svaki slučaj. 'Bem li ga na koje ćemo prvo da naletimo, pa da budemo spremni, da nas bar naši sve ne pobiju.
........................................
Srbija, današnje vreme
- Šta je ovo? Zgrada ministarstva prazna, nigde žive duše, ništa ne mož' da se obavi i završi...
- Pobegli u planine.
- Opa, počelo, a? Zagustilo im, hehehe.
- Ne baš. Otišli na Kopaonik da se skijaju, neki i na Alpe ili Aspen...
Opšte karakteristike: ima ih i među mlađom i onom malo starijom generacijom. Ideologija im je prilično nejasna, ili oni ne umeju da je objasne, ali se sve svodi na teranje kurca svemu što je po njihovom mišljenju "sistem, novac, higijena, kvalitetna hrana...". Obično su to večiti dečaci, a najgori su oni koji imaju 30-tak godina i vise po parkovima i ispred prodavnice sa gomilom klinaca (uglavnom starijih maloletnika i mlađih punoletnika).
Svoje stavove argumentuju mržnjom prema srednjoj klasi (po njima - buržujčinama i sistemskim podanicima). Primer: ako kupiš novu jaknu jer je stara već odradila svoje - buržuj si, ako imaš komp - buržuj si, ako imaš mobilni koji je noviji od 5 godina - buržuj si, ako kupiš nove patike jer je na starima izlizan đon - opet si buržuj. Naravno, ako se kupaš svaki dan, pereš zube i menjaš gaće i čarape svaki dan - naravno da si opet prljavi buržuj, jer si ti i samo ti kriv što je njegov ćale dobio otkaz u firmi i sad nadniči, dok keva sprema hodnike po zgradama. Da, da, ti si kriv za sve to, a pogotovo si kriv što on kupuje baš najeftiniju paštetu i pola 'leba, što puši najeftinije cigare (da ga drugovi pankeri ne bi ismejali ako bi pušio LM umesto plavog Besta - meko pakovanje).
Kako ih prepoznati: pankeri imaju neodoljivu potrebu da nose izlizane kožne jakne i prsluke, i da na njih nakače sve što je od metala (lanci različitih profila, nitne skinute s bogzna čega, katance raznih veličina, slavine, 6.000 ziherica, poklopac od kevine male šerpice, prišivke namerno loše prišivene...sve cirka 20 kg samo na jakni). Onda su tu i farmerice, isečene do pola, druga polovina je u nekoj levoj boji i dezenu, opet kile lanaca, raznoraznih visuljaka, bedževa itd...
Nose starke (što prljavije, to bolje, o mirisu ne bih) ili cokule, retko kad martinke jer su one za "metalce i fensere".
Što se frizure tiče, tu su naročito kreativni. Varira od čirokane različitih boja i veličina, do pola ošišane glave, devojke pankera obično izvlače pramenove u zelenoj ili šerpa plavoj boji, te tako i sasvim lepe devojke prave grobove od sebe, čisto da bi se inatile umišljenom "sistemu, redu, radu i pokvarenim bogatunima".
Radne navike: obično žive od danas do sutra, po sistemu "ma samo da imam za cigare i litru zozovače, koji će mi moj više". Posle litre rakije sumnjivog kvaliteta (jer je, jel'te najeftinija), teško da će ujutru ustati i otići na posao. Neću da grešim dušu, ima i onih koji rade, mada uglavnom fizičke poslove tipa branja jabuka i postavljanja otrova za hrčkove po njivama (ako je ženski deo pank populacije u pitanju) ili sezonskih građevinskih radova (ako su u pitanju muškarci), jer tu mogu da daju otkaz kad hoće, jer takvih poslova uvek ima u ponudi.
Ima među njima i onih sa visokom školom (iako su nepopularni u pank društvu), pa kad im i ponude siguran, dobro plaćen posao, odbiju ga sa zadovoljstvom, jer neće da rade "za trule bogataše i da im tu neki buržuj šefuje", a i kako da stignu na posao u 8, kad su do 4 ujutru cugali u parku.
Podele: postoje naci pankeri i antinaci pankeri. Mrze jedne druge, naravno, mrze skinse, mada nisu "očarani" ni metalcima, rastama i svim drugim vrstama alternativaca.
Iako su ipak bolji ovi antinaci pankeri, njihov protest protiv naci pokreta se uglavnom svodi na lešenje naci pankera, lepljenje antinaci plakata po zidovima i prišivci na jaknama koji ih jasno obeležavaju.
Stimulativna sredstva: najeftinija žestina, pivo, lepak, ganja retko (to je za hippy i rasta govna koji imaju puuuuuuuuuuuuuuno love).
Zabranjeno: kritikovanje bilo koje pank grupe, naročito Sex Pistolsa i velikog idola, Sida.
Moto: ružno je lepo ( čitaj: čisto je prljavo ). Sapun je samo za lovatore.
P.S. - da opet ne ispadnem pljuvator, veliki broj njih vrlo dobro crta, imaju kreativne ideje, ali jbg. kad neće da ih unovče jer "neću da crtam za neki časopis ili dizajnersku firmu, to je za buržuje".
Par...ona recimo sluša rok, on okoreli panker.
ONA: ljubavi, pada kiša, -25 je, hladno mi je, hajde da odemo negde na pivo.
ON: ja da sedim u kafiću, pa šta ti misliš ko sam ja, neću da se fenserišem po kafićima. Ćuti tu, dobro nam je i ispred dragstora.
Uzrecica ljudi kojima u zivotu nije bas sve kako bi oni zeleli,iako znaju da je nekom mnogo gore oni nastavljaju da kukaju.
Rodis se,sve je novo,zanimljivo i lepo.Jedes,seres,places i spavas.Svi se brinu oko tebe.Onda odrastas,polako i postepeno vise nije sve zanimljivo,naucis da ima i losih i neprijatnih stvari,dobijas obaveze(skola),ali igra je i dalje kljucni element i tvoja pokretacka energija.Onda udjes u pubertet,dopadne ti se neka osoba,tvoje telo prolazi kroz promene,opet je sve novo i zanimljivo.Zivot uzimas zdravo za gotovo,prihvatas svaki njegov dar.Zatim dolaze i prve(mozda i pete) ljubavi,srece i nesrece...Skola je i dalje glavni okupator vremena.Svadje sa roditeljima.Odrastanje,samostalan zivot,zivotni saputnik,deca,porodica(najsrecnije doba zivota normalnog coveka).Vreme leti,roditelji su umrli,deca porasla i otisla,ostali ste samo vi i druga polovina.Polako cekate da vas svevisnji pozove gore.Zivite jadno i bedno,ni za sta niste potrebani,gubite razum.Povremene posete dece i unuka su glavni izvor srece i svetlosti na mracnom putu.
Svakodnevno proklinjanje zivota.Sve sto je lepo bilo zaboravljeno je.Ogorceni cekate kraj igre.
Pred sam kraj vasih zivota izgovarate tu epsku recenicu kao mudri ljudi,"Zivot je surov".Mladi ce to prihvatiti,nastaviti da kukaju kao i vi.Zbog telefona,kompa,neuzvracene ljubavi,manjka novca...
Dok pored vas prolaze sakati ljudi,prazni,obicne utvare koje ne znaju sta je to zivot,robuju poslu,osudjeni na nezadovoljstvo, digni glavu i osvrni se oko sebe,pomisli na sve one koji znaju kada ce umreti,na sve one ciji zivoti su prazni.
Podigni pogled u nebo,ponovo se rodi kao dete,srecan,neiskvaren i cist, zagazi decijim koracima u svoj zivot!Srecno!
Imala je sve što je htela. Mogla je da radi šta želi. Bila je jedinica. Svu roditeljsku ljubav dobijala je samo ona. Nije morala da se dokazuje nikome, niti da traži pažnju. Rođena je u srećno doba. Bilo je i hleba i igara. Bilo je za sviju i bilo je dovoljno. Miljenica roditelja, miljenica rodbine. Jedna, jedina i najmlađa. Slatka, umiljata i sa pogledom koji pleni, mogla je da očara bilo koga, čak i potpunog stranca.
Roditelji se trudiše da joj sve obezbede. Shvatili na vreme da imaju pametno dete, rešiše da joj omoguće najbolje. Za njih, manje - više, nisu morali ništa da imaju, ali ona je ipak, morala bude prva. Prva u uspehu, prva u sreći, prva u životu drugih ljudi. Na ovaj ili onaj način, ona je bila ta, o kojoj se priča. Kako je vreme prolazilo, bila je sve bolja i uspešnija, bitnija i voljenija. Bila je sve lepša. U osnovnoj školi, preskočila je jedan razred. Kažu bila je napredna. Deca su išla za njom kud je htela, svi su gledali i slušali samo nju. Upisala je srednju školu po izboru, postala miljenica profesora, stekla mnogo drugarica i drugova. Svi su je voleli, ali bilo je i onih koji su je gledali kao boginju samo dok je bila pred njima, a iza leđa su joj pravili zazubice. Momci su padali pred njom i druge cure nisu dolazile u obzir. Na sve to samo se smejala i odmahivala nehajno glavom. Bahatila se i bilo joj je svejedno ko će šta da kaže i kako će da se oseća. Bilo je bitno da je njoj dobro.
Prošle su četiri godine i upisala je fakultet. Ispite je polagala bez većih problema, svi su sijali od ponosa na nju, diplomirala je u roku. Nije joj bila žurba da traži posao, imala je sjajne preporuke, pa je rešila da lagano upiše i postdiplomske studije. U to vreme, nekako, mogao si da stvoriš svoj biznis, da uđeš u nešto i da uspeš, te tako i ona odluči da otvori svoj butik. Počela je sa nečim sitnijim, a zatim je postajala sve bolja, poznatija i traženija. Što za žene, što za muškarce koji su dolazili u njen butik. Kupila je „besna“ kola i isti takav stan. Našla je bogatog momka. Postali su par na koji se svi u gledaju. Zbog njih je počela da se vodi mrtva trka u bližoj okolini ko će da ima bolja kola ili neku nekretninu. Sve joj je išlo od ruke, do jednog dana.
Upoznala je slučajno muškarca, mušteriju, koji se ni po čemu nije mnogo razlikovao od drugih. Dolazio povremeno u radnju, a s vremenom je krenuo da joj se nabacuje. Bio je neotesan i govorila mu je da joj se gadi, a on je njoj uzvraćao rečima da ništa bolje nije ni zaslužila i da će je njena bahatost i lepota na kraju koštati svega. Počeo je da je saleća, a na kraju je uspeo i da spava sa njom. Govorila je da ne želi, a zatim je priznala da je uživala. Kamere su sve snimile. Ipak neko vreme je sve bilo u redu.
Snimci su dospeli na internet. Gradom je krenula da kruži priča, da lepa mlada devojka koja je svima bila uzor, kreće pogrešnim putem. Polako je gubila mušterije. Dečko ju je ostavio, prijatelji su odlazili jedan po jedan, samo je jedna žena svraćala stalno u njen butik. Govorila je kako joj niko ne treba, kako i ona može da ide, a žena joj reče da je njeno ponašanje skupo koštati. „Tvoja lepota je blagoslov koliko i kletva, dete moje“, reče joj žena tad. Nije marila za to. I dalje je gledala ljude sa visine i osuđivala mnoge. Ipak, na kraju nije imala izbora osim da proda imovinu i ode na drugi kontinent čak.
Čak ni tamo nije našla mir. Priče o njoj koje su se prenosile i njeni snimci stigle su čak do Australije u koju je pobegla i uspele da unište ono malo života koji je ponovo uspela da stvori.
Vratila se nazad u svoju zemlju. Prašina se slegla, ali već je bilo kasno. Prijatelje nije imala, porodica ju je napustila. Promenila se, ali za to više niko nije mario. Opet je sretala iste ljude, ali gledali su je drugim očima. Sada su ponos i divljenje ustupili mesto sažaljenju.
Pocepanih čarapa i požutelih polomljenih noktiju, izašla je iz birtije i krenula ka zapuštenom delu grada u kojem su obitavale kurve. Do skora je prezirala devojke koje, iz ovih ili onih razloga, baveći se najstarijim zanatom na svetu preživljavaju, a sada je jedna od njih. Živi za to da dočeka, da je neko od onih koje je pravila budalama i uzimala im sve što je htela, pozove da im pruži bar neku od svojih usluga. Čisto da može da preživi. Da se izvuče iz svega toga i ode iz šugave birtije u kojoj naklaćena sedi na šank i čeka poziv pijane mušterije. Ali to više ne vredi. Sad je se niko ne seća. A bila je lepotica...
Nekada, u pokojnoj nam državi, SFR Jugoslaviji, u kojoj smo imali izlaz na more, Tita i mladu Nedu Arnerić, kad je Trst bio naš a domaća muzička scena bila dobra, imali smo i nešto što nigde na svetu niko nije imao.
To nešto se zvalo "samoupravljanje".
Sama reč kaže, sami ljudi upravljaju, nema onih gnusnih kapitalističkih tlačitelja koji će robovlasnički da eksploatišu radničku klasu. San snova.
Svi su podjednako važni, svi imaju pravo da budu konsultovani kad su pitanja o preduzeću na dnevnom redu, radnički saveti, sindikati stvarno nešto značili, radnička odmarališta u Buljaricama svake godine, na kraju zlatan sat sa gravurom i penzija. Eksperiment koji je jebiga, naravno, propao.
E sad, taj što je smislio koncept znao je da su ljudi govna i da će to teško ići ako nema nekog ko će da kontroliše sva ta silna prava i privilegije koje je samoupravljanje nosilo sa sobom.
I sinulo mu.
Smislio čovek kako da obuzda one najvatrenije pobornike komunističke ideje (naročito onog dela"...svako treba da ima onoliko koliko mu je potrebno...", jer, ako je džabe, naravno da ti je potrebno 500 kutija municije za heftalicu ili 40 pakovanja indigo papira kod kuće, pogotovo ako već ne moraš da ih platiš). I čovek smisli da medju zaposlenima oni najčasniji i najpošteniji, najbolji radnici budu izabrani u kontrolni organ, koji će se zvati "Samoupravna radnička kontrola", koji će se marljivo i savesno starati o tome da se ideja bratstva i jedinstva i socijalističkog samoupravljanja dosledno sprovodi u svakom preduzeću. Djoka. Najgora jaja i cinkaroši su pristajali na to da budu clanovi SRK. Oni što su u školi zajedno sa celim odeljenjem pobegli sa časa, pa se vratili i izdrukali sve, taj tip ljudi. Brojali ti koliko spajalica koristiš po danu, koliko si puta išao u klonju, da li nosiš hemijske kući pa podnosili detaljan izveštaj upravniku. Niko ih nije voleo ali su ih zato svi mrzeli.
E to je bilo nekad.
Danas pod ovim pojmom, šifrovano, podrazumevamo najbolje drugarice naših lepših i nežnijih polovina (pogotovo drugarice muškog pola, jer poturice su uvek gore od Turaka) koje rade isto što je radio i ovaj organ. Cinkare te ako te vide da se pijan teturaš ulicom pored kafane a devojka misli da sa društvom gledaš najnoviju adaptaciju Romea i Julije po motivima švedske spisateljice koja je feministkinja a bogami i lezbejka za čiju premijeru ti je dala karte koje je dobila od druge drugarice na koju nije mogla da stigne, u kojoj je Romeo biseksualni cigan a Julija pre-op transrodna aktivistkinja za prava pasa lutalica, ili ako te vide pijanog sa drugom ženskom kako razmenjuješ pelinkovac, pljuvačku, špric ili reproduktivni materijal a devojka misli da si otišao da se vidiš sa drugarom iz vojske iz Titovog Velesa ili uopšte ako te zatekne bilo gde ne bi trebalo da se zna da si se zatekao. Pijan.
Naši najveći dušmani.
Jebiga, samoupravljanje je nestalo ali je pojam ostao.
- Lave, sve sredjeno za one dve klinke !
- Nemoj da pričaš ?
- Večeras jebemo, nalazimo se u kafiću prvo, posle ih vodimo kod tetke u stan, otišla je u Jošaničku Banju da leči hemoroide, nema je 7 dana, sve sam pripremio, sklonio sam slike svih pokojnika iz spavaće sobe, pobacao sam prazne tube Faktu gela i kupio 2 flaše jeftine vodke, energiju ili djuseve ćeš ti, jebiga, skupo, i ovo do sad od koga je, mnogo je...
- Vrh, samo da zaperem muda a i malo istrimujem i krećemo...(ispred kafića, sat kasnije)
- Tebra, 'alo 'alo gde ćeš, obustavi, ne ulazimo, STANI JEBOGA TI KAD KAŽEM, STANI !
- Šta ti je magarac, pa em kasnimo jer si ti prao to malo muda sto imas i sto si krčio tu amazonsku prašumu dole pola sata, em su stigle, em ćemo da pokisnemo k'o mačić što stojimo ovde na kiši, eno vidim ih odavde, šta 'oćeš sad jebem ti kera ?
- Samoupravna radnička kontrola...
- Št... A ? GDE ?
- Unutra, sto pored, i za tebe i za mene, ako nas vide ova lezbejka odmah zove i moju i tvoju i najebali smo...
- Ovo samo meni može da se desi... PU ! Okreći, vraćamo se... I nije lezbejka, peder je... Zove se Jadran...
- Nije vala peder nego je pederčina...
- Vaistinu...
Iliti, crno i belo. Naši stari su od davnina znali da cene prave vrednosti. Oduvek su znali da odvoje i razlikuju kukolj od žita, oduvek su mogli da razluče šta je korisnije i šta je važnije, šta treba paziti ko oči u glavi a šta je prolazno i takoreći beskorisno. Znao je čemu ne treba pridavati veliku pažnju, oko čega ne treba dizati uku i dreku. I to je sve prenošeno s kolena na koleno, generacijama su se vrednosti pretakale iz jedne u drugu i svaka je to čuvala da ostavi nekom iza sebe. Dolazilo je i do neke nadogradnje, nekih malih izmena, ali suština je ostajala, od nje se nije niko udaljavao. Tako i dođosmo do jednog od mišljenja vezanog za razlike u gore pomenutom drveću. Iako oba spadaju u takozvano tvrdo drveće, iako se oba koriste za raznoraznu obradu i dobijanje svakakvih proizvoda od njih, bez obzira na dosta sličnosti, razlika je ipak očigledna. Hrast je hrast, najbolje, najdugotrajnije i najkvalitetnije drvo na Balkanu. I van njega je veoma poznato i naširoko hvaljeno drvo. S druge strane, bukva je sa stanovišta našeg naroda ipak mnogo manje korisno, da ne kažem beskorisno drvo, koje se koristi uglavnom za ogrev tako da prakticno ima veoma malu upotrebnu vrednost u indistriji i drvodeljstvu. Nije da ne postoji primena istog u indistriji, ali je ona znatno ograničena, i uglavnom vezana za manje bitne elemente, nebitne po izgledu ili trajnosti ili postavljene na nekim skrivenim mestima. Zbog toga je i u narodu jasno napravljena razlika izmedju njih i znalo se, i uvek će se znati, sta je plemenito drvo a sta je obična cepanka koja može da posluži za panj, za neku klocnu ili da se s njom naloži smederevac.
Problem nastaje kad neko iz neznanja zameni mesto bukvi i hrastu i onda hrast ode u tri lepe, a mi ostanemo da živimo sa bukvom...
-Gospodine Iliću, molimo vas recite nam kako će vaš autoput da prodje posred mesta gde se nalazi hrast koji je jedan od najstarijih u Srbiji, pa ne ide da se tako bahato radi, ipak je to jedan od spomenika prirode i Srpskog naroda koji teba sačuvati...
-Ma koj moj kurac vi oćete, jebo vas hrast da vas jebo, ionako se osušio već i samo što nije pandrkno... Ma ja ću sa njim da naložim moj alambik i da ispečem rakiju... i Tomu ću da zovem, ipak je on stručnjak za pečenje, on mi i reko da je najbolje kad je drvo za potpalu što starije i da bude po mogućstvu hrastovo, onda, kaže, bude mnogo lepša aroma rakije... Ma šta koj kurac ja to tebi i pričam, ko da mi se ti u nešto pa koj moj razumeš, ajde beži tamo nemoj da te raspizdim ovom mojom nožurdom po turu, našo si mene da zamajavaš, imam ja i pametnija posla od toga da se majem s tobom... Ej, Tomooo bre, stani da se dogovorimo kolke ti cepanke najviše odgovaraju...Našo sam nešto povoljno, kolateralna šteta, slučajno naletelo, al mora da se krati po hitnom postupku pa da ne zajebu nešto, znaš da ovi moji nisu baš nešto bistri, pogotovu posle one tvoje tomovače što si im poklonio...
Ljudi iz najbliže okoline, redje prijatelji, nešto češće baba i deda, a gotovo uvek roditelji. Pod utiskom da će te kritikom najbolje vaspitati, jer si sad već mator konj pa ne mogu da te istuku kad procene da je neophodno, daju sebi za pravo da ti sednu za vrat i kljucaju u glavu dok neko od vas ne popizdi i taktički se povuče.
Nikada neće priznati da je inicijator svega njihovo nezadovoljstvo i raspoloženje koje su im drugi narušili (za šta oni ne mogu biti odgovorni), i kada nisu u pravu ostaće na tome da su makar prećutno u pravu, a pošto si najmladji i najzeleniji, ne smeš puno da protivrečiš kako ne bi iskazao nepoštovanje..More!
Polovina avgusta, kritičan period u životu jednog studenta, jer sledi uglavnom presudni ispitni rok, stres zbog ispita, moranja upada na budžet, kirije, kurca i palca..
Dodješ kući na dva dana, sednete da ručate svi zajedno, i u jedno m trenutku hvataš sebe kako se braniš i opravdavaš od svega i svačega, i da ti ručak preseda i počinješ da se kaješ što si uopšte dolazio:Ćale: Da si ranije..Ništa od tvoje škole vidim ja, džaba sam ti i davao pare da se ti tamo zajebavaš, celo leto si na onom štrandu garant visio..A ja rmbačim na ovom poslu, džigericu su mi pojeli, da bih tei kirije plaćao, a tebi i budžet visi..
Keva: Saša tata je u pravu. Ako ne završiš školu, bićeš da prostiš, go kurac! I taj turizam, misliš da će se od te škole stan kupiti? E moj sine..Lepo ti ja govorila upiši mašinstvo, mašinski inženjeri se uvek traže..
Baba:..I što si Jovanu Miminu ostavio, zlatno dete, svi joj pošteni bili..Nikada se nećeš ti ni ženiti, vidim ja. Iskvario te grad! Mene je moj deda..Školu ne učiš, kako ne možeš to da sedneš, pa to ti obaveza jedina...
- Sa Jovane na školu, preko sedenja na golom betonu, pa koliko koštaš, pa opet škola, pa šta ti je sa Jovanom falilo, šta bi ti gospodine..Ne znaš ništa o životu..
ALOOOOOOOO! A da se terate vi malo u tri pičke materine? Šta je? Zinuli? Skrnavim nedeljni ručak? Šta bre serete, vi ste ovako svi bili za primer? Šta hoćeš ti od mene Miroslave? Ja sam ti kriv što ti je firma pod stečajem i što si zanat završio? I ti Zoice, vaš brak je ovako bio idealan, džapate se čitav život oko nečega! Jebala vas jovana, glupača najobičnija, ne mogu da verujem sa kakvim razmaženim skotom sam bio dve godine! I ti baba, četiri razreda osnovne si završila, šta mi ti bre kenjaš o školi? Udala si se za dedu i gledala da budeš domaćica..Zato što ste tako obrazovani zato i jesmo tu gde smo! Imali ste svi onakvu državu, boleo vas kurac da se brinete da li ćete imati posla. A što se štranda tiče, niste me na more poslali od osnovne škole, živim u jebenoj garsonjeri gde ne mogu da spavam koliko bude vrućina i jedem svoja muda šzo ću posle fakulteta trčati od praga do praga da navijam nešto da radim, jer za života nikakve veze niste stekli! Ja loše dete? A da vam kažem kakvih roditelja ima koji su mogli..I da se gonite u pičku materinu i vi i vaše pametovanje! Vraćam se za Novi Sad, a ako nećete više da me izdržavate ne morate - neću umreti bez vas! Zdravo i hvala na ručku, opet si ga kevo presolila!
- Nepoštovanje, neprikladno obraćanje..Ali uglavnom se završi tako što se posle par dana svi ohlade, a tvoji ubuduće razmisle pre nego što ti nešto prebace.
I kad igra novi PES i kad je sa novom devojkom, muškarca obuzme neko neshvatljivo osećanje sreće! Naročito prvi put!
Drugi put je jos srećniji. (Kako upoznaje nove aspekte koje u proslosti nije viđao, sve je srećniji.)
I sa novom devojkom i sa novim PES-om poznati su ciljevi do kojih treba stići. Ali načini nikad nisu isti!! Kao što se svaki PES razlikuje od prethodnog tako se i svaka devojka u mnogome razlikuje od prethodne! Takozvane nijanse I fina podešavanja nišanskih sprava! A izazov je ovladati situacijom i uživati u ˝igri˝ !
Konkretna emocija zavisi i od ličnosti igrača kao i od performansi mašine (računara odnosno muškarca):
1. Postoje igrači koji se ˝zaljube ˝ u jedan pes (npr. pes2006) i ne žele da instaliraju noviju verziju pa sve i da ih ova vuče za rukav i objašnjava kako je lepša i zgodnija od prethodne! Iako imaju ˝mašinu˝ koja zadovoljava standarde..oni to ipak ne čine! Za njih se moze reći da su san svake devojke odnosno PES-a.
2. Druga podvrsta ˝ Vernih˝ igrača pesa su na žalost oni koji nemaju ˝mašinu˝ pa i ne mogu da instaliraju noviju verziju. Oni se dele na dve grupacije.
2.1 Jedne od njih odlikuje skromnost, zadovoljni su onim što imaju i ne treba ima nova verzija, vole već postojeću!
2.2 Drugi opet idu kod frizera na over-clockovanje, ili u teretanu da nabudze napajanje i grafiku, ili uče kako bi proširili ram memoriju! Mnogo je načina da se ˝nabudzi˝ mašina. Svako radi na onome što mu fali, samo da se jednog dana dokopaju novog pes-a! Pes i devojka treba da budu oprezni kod ovakvih momaka, i moraju biti spremni na to da će jednog dana i na njihova vrata pokucati nove verzije. Ali i za njih ima nade, mogu donekle da se pripreme i sacuvaju od ˝zla˝, instalirajući sebi nove patch-eve. Da pojasnim stručni izraz Patch: jedna vrsta nadogradnje odnosno instaliranja delova koje dotadašnji pes odnosno devojka nisu imali , postoje frizeri, hirurzi, kozmetičari i treneri za pečheve, neki od njih su čak I fakultet završavali za izradu pečeva, a drugi su opet samo fanatici koji su tu i tamo završili po neki kurs i bave se patchevanjem iz ljubavi.
Pošto smo se pozabavili onima koji trenutno nemaju adekvatnu ˝mašinu˝, da vidimo kakvi su momci koji je poseduju ili koji će je jednog dana posedovati.
3. Momci sa žešćom ˝mašinom˝ obično vole da menjaju pes-ove i uglavnom igraju onaj koji je trenutno najaktuelniji! Za njih se može reći da su dosledni, sa njima se zna, I to je pošteno sa njihove strane! Svakom pesu je drago da bude igran na takvoj mašini, ali je svesan da je sve to samo prolazno i da neće trajati do veka!
4.Postoji takozvana patološka vrsta pes muškaraca, takodje poseduju adekvatnu mašinu. Njihovo ponašanje je čudno ako ne i manijakalno! Nemaju život, I imaju sve pesove instalirane na svojoj mašini. Ne odriču se ni jedne prethodne verzije, I poput cirkuskih žonglera pokušavaju da drže sve loptice u opticaju! Verovatno je da su svoju emotivnu energiju katektirali na ranijim modelima te ne mogu da ih se odreknu ili su još u mladosti razvili strah od odvajanja! Obično imaju problema sa zaspivanjem i snom (stručna literatura). Ovo otvara mnogo pitanja na koja jedino dublja analiza kao i mnogobrojna istraživanja mogu dati odgovor! Te ću ovde za sada o njima završiti!
5. Poslednja ali možda naj podmuklija vrsta!! To su igrači koji nisu sigurni koliko će još novih verzija pes-a njihova ˝mašina˝ uspeti da iznese! Oni su uspeli da ovladaju jednom od verzija i u njoj dostigli vrhunske rezultate, a možda i razvili veliku ljubav! Ali tu na scenu stupa njihova nemirna priroda i dečacki duh igre!! Oni će svoju veliku ljubav zauvek ovekovečiti na pijedestalu svojih mountovanih diskova! I ona će za njih uvek biti broj 1! Ali tu I tamo odu do komšije 3 pa probaju i trenutno aktuelnu verziju!!! Ako im se baš dopadne može im se desiti da zaredjau posete komšiliuku!!! Dok se komšija 3 ne osvesti i shvati da mu 5 ne izbija iz stana…. Tu se svašta može desiti, a možda pukne i po koji joypad!!!
Primera je mnogo, ali ja preferiram patološku ljubav.
Dugo je gledao kako njegovi poznanici šetaju svako veče drugu curu pitajući se kako njemu nikako da krene. Pokušavao je, nije da nije ali nekako već na drugoj proširenoj rečenici popija pedalu. Nije jadan mogao da shvati da je ma koliko njegova sintaksa bila proširena i obogaćena rečima do te mere da je po gramatičkoj nomenklaturi prelazila u složenu, ipak bila suviše prosta. Jer, kako drugačije shvatiti prilaz rečima " Vid' ovako mala, ovo što se dole nabudžilo je od čiste sreće što videh jednu tako lepu, mladu i šarmantnu damu.Taj dole otvara čepove fi 35 na hrastovoj suvoj colari a o čamovini da i ne pričam." Moš' misliti kako zabezeknuta dama bez reči hvata maglu i biva sva srećna što je izbegla manijaka.
A nije on takav, iako sirov spolja i po nastupu u duši je samo jedan pinter koji ume čak i zaljubljeno da mašta lupajući ogromnim maljem po obručima koje drže pomenute colare formirajući divno bure u koje će njegovi meštani stvaljati džibru za koju će se posle hvaliti da baš zbog tog bureta može da se nosi sa najboljim konjacima Francuske.
A da je zagoreo vala jeste, i to mnogo više nego što je nagorela hrastovina koju je opaljivao vatrom dobijajući čuveno Barique bure.
Onda je počeo malko da osluškuje, da špijunira, da hvata fore, da prepisuje....I sinulo mu je "jebote, poezija". Svaki od njegovih poznanika nešto je mrmoljio što i nije baš previše razumeo jer beše tu puno stranih reči ali je ukapirao da se nešto tu poklapa i da je nekako pevljivo baš kao njegova omiljena "Nas dva brata naučio tata..."
I prelomio je, pokušaće i on tako.
Ali avaj, inspiracija nije dolazila. A onda nekako, negde, u nekim novinama, ne seća se dal' u Kuriru ili Alo pročitao je kako je romantika vezana za more, talase, vino, gitare...
Eto je inspiracija.
Septembar mesec, druga polovina. Vreme kada drvo posečeno lane dozreva a nova zimska seča samo što nije.Iskoristio je taj mali predah da ode 5 dana na more, da se malo osoli a i nije skupo tad. Ono znao je da tada nema nešto mnogo cura po primorju ali se nadao da će se naći nešto za njega. I beše nekoliko sredovečnih, nenamirenih, željnih dama. Nije on znao, zbog svog neiskustva da kod takvih prolaze i njegove prostačke fore i da je trebalo samo da joj pridje i kaže "Oš dati malo pičke...".Ne, on je želeo da se potrudi i uveče celu noć pripremaše svoje oružje, svoju prvu pesmu kojom će sutra na pesku pored mora prići jednoj koju odabra tog toplog popodneva.
Jutro svanu.Seti se svoje pesme u kojoj stavi i more i vino, gitare i talase.. Pridje joj sav ustreptao i bez uvoda započe:"Gledaj moju kurčinu
dok ja gledam pučinu...
Dok mi blajvaš batinu
piću 'ladnu "Blatinu"Čuj gitare žice
i sedi mi na lice
drži se za stenu belu
da te ližem celu...Dok se talas peni
pridji mala meni
Jer,
oba brata naučio tata
sa ženama kako se barata..."Znao je da će to biti nezaboravno letovanje, a sada kad je saznao ključ od ženskog srca čim se vrati kući probaće da ih otključa još nekoliko.
Poslednji stadijum razvoja : neodlučnosti, razmaženosti ili perfekcionizma kod žene, potmuli dubinski nagon koji čeka ekstremnu situaciju da ispliva na površinu i okonča tvoj, njen ili oba života. Garantujem da je ubio odredjeni broj ljudi u brodolomu Titanika.
Grad, svakodnevica:
- Ana..U sedamdeset četvrtoj radnji smo od jutros, još ništa nisi kupila a ne planiram..
- E..Znala sam da treba da idem sama. Ovu roze ili ovu žutu?
- Ne znam..Peti put ne znam, nećeš žutu, sto puta sam ti rekao da mi je lepša. Ma lepa si mi I u roze i u žutoj, uzmi bilo koju. Uostalom, zar nismo došli da kupiš papuče?
- Uff..Ajmo na kafu, pa ću da se vratim kad razmislim. Možda i vidimo nešto usput.
- Dobro, evo slobodan sto..
- Ne čekaj, nećemo tu. Ajmo tamo, udobnije su stolice.
- A..
- Čekaj, ajmo za onaj sto. Da sam uzela hladan ili topao nes? A popila sam u stvari već kafu.
- Joj.
- Znala sam..Šta sad kukaš?
- ...
- Ili da ipak uzmem nes..Hmm..Koliko li ima kalorija.........
Titanik, prvo i poslednje putovanje:
- Draga! Evo dece, bili su u potpalublju, jedva sam ih našao!
- A čamac!? Jao teško nama..
- Ne brini - našao sam jedan preko nekog oficira, podmitićemo ga posle.
- Ono..ONO!? Pa nećemo alda u onu skučotinu?
- Ulazi, nemamo vremena!
- E tako mi aristokratskog porekla i titule, ne dolazi u obzir. Deco! Polazite, naći ćemo neki pristojniji! Džejmse, tako si nesposoban!.......
Voda nadire, brod puca na pola. Jauci i jadikovke, ljudi se dave i smrzavaju, morski psi se goste, leševi žena, muškaraca, nejači i kućnih ljubimaca plutaju na sve strane. Drugi dan nakon brodoloma, Džejms i žena plutaju na komadu stilskog klavira, deca su odavno podlegla. Nailazi brod u nameri da spasi nastradale..
- Edna! Brod je tu, brzo plivajmo ka njemu!
- Jao, spašeni smo, hvala Nebesima..Čekaj..Je l ono francuska zastava?
- Ma koga briga..
- Ne dolazi u obzir! Francuska gamad da spašava koga - MENE? Ah ne, to nisam zaslužila, ne ne..Džejms hvata improvizovano veslo, i šalje dragu na dno okeana.
Najpoznatiji granični prelaz u Evropi. Bio i ostao. Olimp švercera, El Dorado iščezlog zlata ugašene groznice. Suecki kanal belog roblja i šiptarski ulazak u harem Zapada. Da biste upoznali sjaj i bedu Evrope ne trošite novac i vreme obilazeći staru damu od-do. Dođete na Horgoš u letnjim mesecima i za četiri sata džedženja na avgustovskom cicvaru upoznajete uživo sve ono o čemu ste slušali godinama; potomke Atile Hunskog sa debelim kajlama oko vrata i probušenim ali prašnjavim cipelama na nogama, druga polovina roda mladih Hunjana odlučnih u borbi za očuvanje hevi-metal identiteta, s mlečnim brčićima, fudbalerkom od frizure i obaveznom majicom METALLICA sa koje vrišti kakva lobanja ili istranžirano meso dok ga miluje izblajhana Hunjanka utrpana u minić golih nogara sa pokojom slučajnom modricom.
Na Horgošu vidite i predstavnike hindu naroda poznatijeg kao Cigani su ali najlepši, u svojim belim mercedesima. Ako mercedes nije beo onda taj garagan nije dostojan naroda i narodnosti kojoj pripada. Iz mercedesa veselih boja unutrašnjosti dopire vesela muzika...nečega.
Od slovenskih naroda upoznaćete Poljake stopere, Čehe i Slovake u svojim škodama, mirni su- bole ih kurci uglavnom.
Balerine iz Ukrajine i Rusije, konobarice iz Moldavije i Rumunije odlaze na zaslužen odmor u svoje otadžbine da podsete svoju maloletnu decu koju su ostavile pre par godina kako im izgleda majka, upravo pristigla iz pečalbe. One su dame, ne bakću se pasošima, njihove pasoše kontroliše batler i telohranitelj, vozač džipa. Smeškaju se tupavo i otužno, na zadnjem sedištu drže šipku čvrsto.
Pusti krajišnici prenose robu na kesu, guraju bicikle s pomoćnim točkićima, naravno za njihovu ličnu upotrebu i izviruju k'o Jehovin na kulu stražara da vide koji je carinik momentalno na crti. Dobijaju pet evra po prenosu i nemaju rezona plaćati carinu.
Oni malo ozbiljniji sitni šverceri, srpskog porekla, takozvani afaši stoje u redu samo za njih predviđenom. Mirni su jer znaju da ne smeju uzbuđivati carinike i remetiti im gledanje utakmica. Spremni su čekati 12 sati na overu papira dok kupljeni i za šverc spremni trapisti i podriguše eksplodiraju na vrućinama. Nema veze, prodaće se sve. I one slipave Milke, samo ih treba posle dobro ohladiti u frižiderima.
Germanski i skandinavski primerci su retki ali ih ima. Stari su. Voze kabriolete, vuku za sobom besnu prikolicu, nose soknice na sandale, šorts *dodirni mi kolena* i drže se za ruke sa svojim, takođe starim ženkama. Radili su vasceo život, vreme je da putuju. Prelaze brzo na liniju EU CITIZENS- ONLY! Imaju pse koji liče na njih.
Dijaspora galami, pater familijas svečano obećava mladim primercima, a i ženi da su najebali čim uđu u svetu zemlju Srbiju. Pun mu je kurac svega i raduje se srpskoj trobojci koju gleda požudno očima deteta što bi rekao rahmetli Mladenović. Jer ovo je zemlja za nas i svu našu decu. Isti primerci u kontra smeru su natrpani džakovima paprika, flašama soka od paradajza, lubenicom i voćem.
Neretko se prisustvuje i auto-trkama, turiraju se motori, ubacuju u druge kolone. Preporuka- bežati od BG tablica, bilo da je reč o Beograđanima ili Bugarima. Bahatost za volanom zagarantovana, život ugrožen ukoliko im se nađete na putu.
Ako je počeo ramazan mogu se videti prosečni predstavniciTuraka koji klanjaju svoj namaz duž travnjaka dok im hanume guraju makine približavajući se carinskoj kućici i na taj način čuvajući planetu Zemlju od viška gasova. Ili štedeći gorivo, nebitno. Da pogura ona to pa da načne onaj paradajz i sok, počinje iftar. Pre nego što je mađarski carinik, ovlašćen od Unije ne usmeri u stranu na pretres čim kroči na tlo EU.
Nekada davno, bilo negde jedno veliko selo. U tom selu, ljudi su vekovima živeli na isti način, poštujući svoju tradiciju i običaje. Najveći gazda u selu, neki Pera, imao je ogromno imanje, na kome nema šta nije bilo: konji svih rasa, krave koje daju mnogo mleka, ovce koje daju najbolju vunu,... Imao je ogromnu porodicu i na desetine slugu. Jedino što nije imao bili su dobra pšenica i med.
Jednog dana prolazio je pored dosta manjih imanja svojih daljih komšija, Žike i Laze. Oni nisu imali mnogo posluge i njihove porodice su bile dosta manje, ali su živeli srećno, bili su sjajne komšije i najbolji prijatelji. Na Žikinom imanju je video na stotine košnica, kakve je mogao samo da sanja, a na Lazinom prvoklasnu pšenicu. Odmah se polakomio.
Nekoliko dana je krišom pratio kako ti ljudi žive, a onda je shvatio da Žika i Laza svakog dana izvode stoku na ispašu na svojim livadama, s tim što Laza ostaje da čuva krave, dok Žika svoje krave ostavlja da pasu same. Tako je jednog dana prišao Lazi, dok je bio sam na njivi i "spontano" mu skrenuo pažnju kako komšija Žika ima bolju travu za ispašu od njega i rekao kako to nije u redu. "Pa šta ja tu da radim?", začudio se Žika. "Ako ste najbolji prijatelji, diži tarabu i pusti svoje krave da se malo omrse!". Malo zbunjen, ali lakom, Laza digne tarabu i pusti svoje krave da se napasu. To je činio i narednih nekoliko dana, prvo bojažljivo, a onda je svoje krave sasvim normalno puštao samo da pasu na Žikinoj livadi. Video je sve to Žika, ali nije hteo da se meša, da ne kvari odnose sa komšijom. Sve je to trajalo nekoliko nedelja, dok Lazine krave nisu ušle u Žikin kukuruz i napravile veliku štetu. Video je i to Žika, pa mu kap prelije čašu, zgrabi pušku, ispali par metaka u vazduh, pa razjuri krave. Lazine krave se razbeže, pa nestanu u šumi tako da ih je gazda jedva našao i to tek svaku treću, dok su ostale pobili vuci, ili su upale u klopke za lisice. Ne beše mu drago zbog toga, pa se naredne noći ušunja Žiki u štalu i zakolje mu nekoliko krava. Vidi to Žika, pa mu ne beše drago. Naredne noći, sakupi on sve svoje sinove, braću i rođake, pa upadoše kod Laze na imanje, popališe mu štalu, obore, nekoliko pomoćnih zgrada, pobiše mu deo familije, te mu ostaviše samo kuću, a u životu njega, ženu i žensku decu. Vide to Laza, pa mu ne beše drago. Ode on kod gazde Pere, da ga zamoli za pomoć da se osveti Žiki, kome bi uzeo deo imanja i stoke. Gazda Pera reče: "Može to, ali druga polovina imanja ide meni, a ti ćeš mi još dati i pola svoje pšenice!". Ne beše Lazi drago zbog toga, ali obraz je obraz, a i morao je da stane na noge posle silne štete. Sledeće noći, skupi Pera sve svoje sluge, sve svoje muške sinove i udruži se sa Lazom. Zapališe Žiki sve štale i obore, odvedoše mu svu stoku, popališe mu svu njivu, a na posletku i kuću. Pobiše njega i celu familiju, osim ženske dece, koju Perini sinovi uzeše za sebe. Podeliše tako Pera i Laza Žikino imanje, a Žika dade Peri pola svoje pšenice. Posle godinu dana, ubi Pera Lazu u lovu i oženi njegovu udovicu, kako je i sam bio udovac, te uze i njegovo imanje.
Nije teško pretvoriti ovo selo u planetu, imanja u države, a porodice i sluge u narode.
Svrš za naše novinare, uglavnom iz Blica i 24 sata, koji najviše na svetu vole da objave neku takvu priču, koja neki određeni postotak naše populacije dovodi do mentalne ekstaze jer zaboga, neki najnebitniji stranac, poremećeni Amerikanac koji pešači po Evropi, ili neki opaljeni Japanac koji putuje preko celog sveta biciklom je rekao kako je Srbija do jaja zemlja.
Da zlo bude veće, to nije neki članak koji se pojavi na nekoj žnj strani novina i nije članak koji je veličine dva, tri reda. Oni to tutnu na naslovnu stranu sa sve slikom nasmejanog strendžera koji ni sam verovatno ne može da veruje da je on, potpuno nebitni radnik u perionici automobila u Albukerkiju, toliko bitan da je u nekoj zemlji na naslovnoj strani. Mislim, ajde da je neki poznati batica u celom svetu, da je neki uspešan lik, pa da kažeš, dobro, lepo je pročitati šta on misli o nama, nego neki golja iz neke jebene selendre, kojoj ni ime nismo znali do tada.
Zamislite posle toga kakvo on ima mišljenje o nama. Da je ovo neka uboga zemljica gde oni, veliki Ameri ili odakle god da su, kakvi god da su u svojoj zemlji, dolaze na naslovnu stranu samo ako spomenu obične kurtoazne stvari tipa, klopa je do jaja, rakija je do jaja, žene su vam do jaja i posle ode kući sa tim novinama i pokazuje ortacima uz džoks, kako je on bio baja među domorodcima.
Sve nešto zamišljam koliki bi bol u kurcu osetio američki novinar da štampa šta neki Srbin, koji je doš'o tamo da obiđe Ameriku bicklom, misli o njihovoj zemlji, hrani, ribama i alkoholu. Ni u lokalnim novinama neke najnebitnije selembare u Americi ne bi izašao.
SRBIJA JE DIVNA ZEMLJA I DOLAZIM OPET
Tom KLuni, momak iz Amerike na proputovanju biciklom kroz Evropu, zastao je da uživa malo u čarima neše divne zemlje, a novinarima Blica je odlučio da odgovori na par pitanja samo zato što je potpuno fasciniran onim što je ovde video i iskusio, pa želi to da podeli sa svima.
Novinar: Zdravo Tome. Odlučio si da ostaneš jedan dan duže u Srbiji nego što si planirao. Zbog čega.
Tom Kluni: Pa prvo mi je pukla guma, a onda su mi neki ljudi što liče na naše crnce ukrali bicikl, ali pojavio se Premijer vaše zamlje i vratio mi ga, ali nije zbog toga. Ovde se osećam savršeno. Toliko prirodnih lepota, toliko pozitivnih, gostoprimljivih ljudi, nisam nigde video. Ovo je predivna zemlja.
Novinar: Znači preporučićete Vašim prijateljima da dođu ovde?
Tom Kluni: Svakako. Već sam ih pozvao preko svog Tviter profila i objavio sam na fejsu koliko sam samo oduševljen Srbijom.
Novinar: Hvala. Ima li nešto što bi Vi izdvojili kao posebno lepo ovde?
Tom Kluni: Pa prvo bih izdvojio predivne pejzaže dok sam dolazio do vašeg glavnog grada. Kao sa neke slike su, a onda sam dolazak ovde u grad, koji je kao neki mali Njujork. Pun života, ljubavi, emocija i sreće. Jednostavno sam šokiran.
Novinar: A da li ste malo videli šta Beograd nudi u smislu provoda?
Tom Kluni: Da, da. Preko dana sam bio na jednom mestu i jeo, kako ih vi zovete ćevapčiće i neku salatu, a onda sam jeo i pasulj. Divna jela. Posebno mi se svidela i rakija koja je lepša od bilo kog Škotskog viskija.
Novinar: A šta mislite o ženama u Srbiji?
Tom Kluni: Divne žene, nigde nisam video takve. Nasmejane, prate modne trendove, lepe i razlikuju se od ostalih žena u zemljama kroz koje sam proputovao jer ih krasi neka predusretljivost i neka živina. Ma srpske žene su najbolje. Sada moram da idem, ali jedva čekam opet da dođem. Pozdrav svima.
.
.
.
Tom Kluni: Ej brate vidi što sam izašao u novinama. Naslovna bato.
Džordž Kruz: U jebote, dodaj mi taj džok. Jesi to uradio nešto, spas'o neko dete ili neki podvig si napravio.
Tom Kluni: Ma jok bre. Domorodci k'o da su prvi put videli Amerikanca u životu. Naslovna strana, slikanje i premijera sam video. Znaš kad ću ovde Baraka da vidim. Nikad bre.
Čarli Braun: Koja je to zemlja bre?
Tom Kluni: Sibirija čini mi se, 'bem li ga.
Čarli Braun: Pa 'oćemo da idemo tamo sledeće godine?
Tom Kluni: Ma koji ćemo kurac tamo? Bolje na Havaje da odemo. Dobre pičke, dobra klopa, a i onaj havajski rum izuva. A havajćanke kurve stare, jebu se za deset dolara.
Džordž Kruz: Ma i to što kažeš. Jebeš Sibiriju.
Noćna mora za "nestašne" sportiste (mahom fudbalere). Iziskuju maksimalno mentalno naprezanje kada je potrebno opravdati neki posebno kretenast postupak sa utakmice u sutrašnjem TV intervjuu, a sve bez upotrebe psovki.
Scena 1
Prva polovina 1980-ih. Tekma Zvezda-Velež na Marakani. Nedelja popodne. Tadašnji Zvezdin napadač Miloš Šestić (inače de-luxe gospodin, vidi sliku) daje gol iz ofsajda u kome je bio bar 5 metara. Na snimku se u krupnom kadru vidi kako pritrčava pomoćnom sudiji, gurka ga, unosi mu se u lice, preti prstom, a zbog bogatstva srpskog jezika eksplicitnim izrazima, jasno se sa usana moglo pročitati spominjanje bliže i dalje sudijine rodbine u krajnje seksualnom kontekstu. Glavni sudija daje Šeletu crveni karton sasvim opravdano i nakon toga jedva spasava živu glavu od Zvezdinih igrača koji ga jure po terenu, na čelu sa Šestićem. Utakmica se nekako nastavila i završila, Zvezda pukla 2:1, a sudija je brzinom munje šmugnuo u tunel.
Scena 2
Sutradan, ponedeljak 21h, emisija "Indirekt". Šele u studiju opremljen ozbiljnom facom i belim čarapama. Marko Marković, sa sve legendarnim kariranim džemperom, interesuje se za incidentnu situaciju od juče:
MM: (okreće potiljak kameri i neprijatno bulji u Šeleta) "Druže Šestiću, učinilo mi se da ste juče vodili neki dijalog sa pomoćnim sudijom, nakon čega ste isključeni. Narod zanima šta ste mu to saopštavali?"
Šele: (znoji se kao krmak i tupo gleda ispred sebe) Paaaaa.... (briše dlanove o pantalone) Ovaj..... Samo sam mu lepo rekao da se ne slažem sa njegovom odlukom.... Uhm.... Ovaj.... Eto, jasno sam mu rekao da nema smisla... (zvera po studiju) I tako...."
MM: (neumoljivo) "Dakle, smatrate da ste nepravedno isključeni? Koliko sam mogao da primetim, došlo je do nekog meteža?"
Šele: (već se ukenjao) "Paaaaa.... jeste, ovaj..... samo sam hteo arbitru da kažem da nije u redu tako da.... ovaj, da me izbaci tako bezveze.... (briše znoj sa čela) Mislim, nije u redu stvarno, ovaj...."
MM: "Idemo na reklame." (Carnex pašteta)
