Muškarci i žene su podjednako skloni masturbaciji i to je relevantan i dokazan podatak. Muškarci su spremniji da pričaju o tom (u muškom društvu naravno) i da priznaju da im je vršnjak najstarija i omiljena igračka. U novijoj kompjuterskoj eri kao vizuelni stimulans pretežno se koristi pornografija, uglavnom sa kojekakvih ''tubova''. Kod muškaraca se uspešna masturbacija završava obilnim izlivom semene tečnosti pa je istu potrebno i obrisati.
Različite životne dobi tu proceduru brisanja različito shvataju i obavljaju
-Pubertetlija (drkadžija pripravnik): Obriše prepone i ode de se pohvali ortacima kako je otreso mačora na novu pornjavu sa Lisom Ann.
-Iskusan dvadesetpetogodišnji (+/-5 godina) drkadžija: Obriše prepone i ruke i ode u kladžu, na basket ili igraonicu na Kantere, rasterećen potrebe za suprotnim polom i skoncentrisan na krucijalne stvari u životu.
-Zreo drkadžija (oženjen ili u dugoj vezi): Obriše prepone, ruke i history i ode da kaže dragoj da mu večeras nešto baš i nije do seksa.
Slavne face koje su gostovale u seriji.
1.Ronaldo
Mardz zavitlavaju što nema svoj e-mail, vreme je da se upozna sa čarima interneta. Lisa postaje fudbalerka kojoj niko ne sme da se usprotivi. Homer udara glavom linijskog sudiju, baš kao što je Materazzi dobio od Zidanea na svetskom prvenstvu.2. 50 Cent
Bart se zaluđuje repom, zahvaljujući emisiji "Murder for life". Saznajemo da se Millhouse upiški svaki put kada gleda "Harry Potter".3. Ludacris
Pojavljuje se u jubilarnoj 400. epizodi "Simpsonovih" i u ulozi paste za zube "Luda-crest" gde podseća klince da posle svakog obroka....
Zajeb neiskusnog studenta. Naziv fajla sa seminarskim/diplomskim koji bi trebalo da je završen posle niza prepravki, ali će profesoru upravo ta sugestija u nazivu, koja kaže da je bilo dosta i da je dotični rad u potpunosti sređen, postati lagan okidač produžetka agonije i nastavka igre bez granica.
Student: Evo projekta, na flešu, ispravio sam sve kako ste tražili.
Asistent sa doktoratom: Daj der... Je li ovde u XXX? Šta ti je ovo Lisa-Annalitics.avi?
Student: Ne, ne, ne taj folder! To mi je nešto iz matematike. Na rutu je, skrolujte samo malo... Eto ga. Konačno.doc
Asistent sa doktoratom: Konačno, kažeš? Da vidimo. Uuu, pa ne ide ova slika ovde, pazi ovaj izraz kako prelazi. Font stavi Ćirilik-Ju-Sans. Guter ti je prevelik. I dodaj ovde poglavlje 10, da zaokružimo. Hajde to sredi, pa dođi u ponedeljak da pogledamo.
Radnja koju je doticni sagovornik obavlja dok smo mi tu radnju radili jos dok njemu nisu padale ni na koru debelog mozga, i zeljan je da to podeli sa nekim, a nije ni svestan da je debelo zakasnio, i da je bolje da cuti.
Jaoj matori, da vidis sto sam juce postavio kljusu za lisa iza supe, jutros kad sam ustao sve fleke od krvi, sigurno je peder uspeo do sume da pobegne, ali je gotov 100% !!
e moj Milane, pa ja kad sam vat'o lisove na kljusu ti si vuk'o serpu po djubretu i vikao "di, di "
_________________________________________
Matori, da vidis sto sam izvalio stek, tamo iza nadvoznjaka pored vrbaka, isao sam sa Tamarom kolima tamo, nema zive duse bre, kad sam je napao, nisam sisao sa nje do 4 ujutru!!!
e moj magarce, pa ja kad sam isao u vrbak tamo ti si jos vukao serpu po djubretu i vikao "di, di" !!!
Imati keša i ne stezati kaiš kao skoro svako pošten na ovom području zadnjih dvadeset i kusur godina. Moći se s vremena na vreme ponašati k'o Toti u Rimu, ali što je najvažnije - ne oskudevati u potrebnom.
Gde ćeš na more?
Pajsad, to ti je retoričko pitanje, kako stoje stvari. Sad se spremam za odbranu diplomskog: šuljevi mi otekli od sedenja za računarom k'o da me pola LDP-a naguzilo a podočnjaci otromboljili kano klića sredovečne Moldavke. Mentor me za diplomski brutalno jebe k'o mlad Šiptar sansku kozu, a roditelje sam za ovih šest godina izmuzao do te mere da su na ovogodišnjoj slavi mislili služiti goste Argetom, Lisa salamom i supom iz kesice. Neka, imam Gugle Earth, cimera Crnogorca, zagarantovan hladan tuš jer tople vode u domu nema otkako su se dva Hercegovca zamenila na mestu direktora, skoro načetu kilu Tuzlanske soli, golotinju sa interneta i dve litre rakije u flaši od Skaj kole što mi ujka doneo. Nije more, al' je solidna aproksimacija. Boli me kurko, ima se, može se.
Zahvaljujući mnogobrojnim kladionicama i mogućnostima klađenja u istim, došli smo na toliki nivo opcija, da bi smo ishode mogli da uporedimo sa svakom pojavom na svetu. Uzmimo u obzir seks, da vidimo kako bi izgledao seksualni rečnik i njegovi činovi kada bi ih uporedili sa ishodima u kladionici.
1 - Domaćin, odnosno, mužjak je odradio svoj posao korektno.
X - Ni tamo, ni vamo. Mužjak i ženka nisu bili raspoloženi, kratka predigra bez orgazma.
2 - Mužjak nije ostavio dobar utisak, dok je ženka izdominirala tokom celog posla.
0-2g - Slabo, veoma slabo. Malo želje, još manje dela, nikako.
3+g - Veoma pozitivno, korektno. Želja i delo je pokazano sa obe strane.
5+g - Fenomenalno. Jebačina level ''Niske Strasti''.
7+g - Komšija zapalio cigaru koliko je dobro bilo.
X-1 - Mrtva predigra, ali je mužjak uzeo stvar u svoje ruke i to odlično odradio.
1-X - Odličan početak, ali loša realizacija na kraju.
2-1 - Vrhunska jebačina. Mužjak vodi predigru, dok zavšnicu ženka uzima u svoje ruke.
gg3+ - Oba partnera doživljavaju orgazam.
2+pp - Zavidna predigra ova partnera.
I<II (više golova u drugom) - Očajan početak sa obe strane, dok su kraj pozavideli Lisa En i Roko Sifredi.
Dupla Pobeda - Ogromna želja sa jedne strane za seksom, dok sa druge nema želja za životom.- Matori, kako je bilo sinoć sa Majom?
- Odložena utakmica.
Legenda čije korene možemo naći u drevnoj feničanskoj i asirskoj mitologiji. Razlika između bezbrižnog kafenisanja u knezu i Jetija je ta što je Jeti viđen. Ovaj doživljaj spada u kategoriju "nemoguće". Mitbastersi su pokušali da ovu hipotezu obore, ali bezuspešno.
(10:30h, mladić odlučuje da pazari neke krpice, seda u kafić kod Francuskog kulturnog centra, naručuje kafu i kiselu vodu)
(10: 34h) TRAS! Prolazi čovek i ostavlja privezak za ključeve sa bilijarskom lopticom, zajedno sa ceduljom da je on gluvonem i da mu je ovo jedini izvor prihoda. Prepoznaješ čoveka koji je pre dve nedelje bio slep, dok je na Vračaru isključivo nem. Izgleda da je gluv plugin za Knez Mihajlovu. Rešiš da ostaviš 50din.
(10:57h) -Ćaosss (veoma jebozovna devojka seda na stolicu preko puta tebe i filmski ti se osmehuje)
- Ovaj, ćao, znamo li se?
- Pa uskoro hihihi (zanosno zabacuje kosu) Ja sam Marijana! Kako ti provodiš ove vruće dane? Vidim radilo se u teretani hihi (namešta bretele od grudnjaka, i snimaš da ima poprsje Lise Ann)
- Hehe, pa j...
-Slušaj, prikupljamo novac za napuštene crne labradore u Gornjem Milanovcu, jel bi kupio ovu čestitku za 100 dinara? Ajde, frajeru, stvarno bi nam mnogo značilo.
(opčinjen pružaš iz novčanika jednog plavca...)(11:14h; žena zavijena u maramčine na +50°C, sa inkvizitorskim krstom oko vrata)
-Pomaže Bog, brate.
-Ovaj, dobro jutro, šta vam treba?
-Brate, da li bi želeo da potpišeš peticiju protiv progona našeg vladike Artemija?
-Ženo, boli me kurac za Artemija, došao sam samo da predahnem! Nisam ga ja terao da krade one silne pare!
- Ju! (prekrst x3) Ali neka brate, ja znam da to govori nečastivi u tebi. Daj mi tvoje ime, da te pomenem u molitvama za spas ljudi koje je obuzeo đavo.
(...)(11: 32h; tamnoputija pripadnica ženskog pola sa ženskim čeljadetom prilazi sa ispruženom rukom)
-Brate, aj samo koji dinar za Dobrilu, nemademo ništa, Čengiz me ostavijo, ošo sa onom kuravom, daj sinko! Daj! Otpevaće ti Dobrila nešto, dadni samo koji dinar!
-Nemam bre! Ostavite me svi!
-Crko dabogda!(11: 51h; kreatura koja liči na Mišu Tumbasa gega se kroz ulicu, od svih stolova naravno prilazi tvom, prvo što uočavaš su sablasni beličasti tragovi na radničkim panatlonama i tetovaža JNA iz '74)
- KA-MI-JON, ŠESTO-TON, FU-RA KAO AVI-JON (štuca i peva, seda pored tebe)
- Molim vas, možete li da se pomerite?
- Šta? Ko bre pokrao? Ja sam bre rmbačio i prevozio cigle do Ranka iz Dizeldorfa dok je Sejo jebavao sojke! Ko bre može meni šta da kaže!?
- Ovaj, ja ni...
- Slušaj ti mali, znaš one pičkaste američke serije? Znaš kad oni skinu pantalone, što imaju one dugačke gaće?? Pa da ne bismo mi Srbi provalili kaki su im mali palamari! Oni bre nemaju što Srbin imade! Oni nemaju bre ovo (otkopčava radničke pantalone, i priprema se da izbadi budalu na gotovs)
- AAAAA! (doturaš 300 dinara konobaru i bežiš glavom bez obzira)
Emisija vešto vođena od strane Jasne Jovanović i Srđana Karanovića, koja za cilj ima da vam sjebe dan i ako ste pre početka emisije osećali kao Ron Džeremi na kraju radnog dana (čitaj: srećno i zadovoljno).
Naime, Karanović u pozi Mr. Burns-a ima za cilj da vas dodatno ispizdi pre nego što vam pusti prilog o dečaku iz neke vukojebine kome su roditelje silovali do smrti, divljaci iz šume, a on svaki dan da bi zaradio za život mora da odlazi do obližnje (čitaj: 15 km udaljene) labaratorije u kojoj ispituju uticaj konjske sperme na ljude, tako da mali svaki dan mora da opšti sa životinjom koja ima batinu od 0,5 m.
>>Špica, i početak emisije:
(Karanović nas već dočekuje u standardnoj pozi, baca ljutit pogled ravno u objektiv kamere, tako da energija nastala od impulsa njegovog zurenja izaziva kratak spoj na električnom kolu i kamerman završava na VMA)-"Dan je lep, napolju je sunčano, upravo ste završili svoj prekrasni ručak spremljen veštom majčinskom rukom, sad razmišljate da malo prilegnete u svom toplom, porodičnom idilom okupanom, domu, zar ne ?"
(Šmekerski se naginje na stranu, levo oko polako počinje da spušta, kao da će da namigne)
-" Nije svima tako savršen život ! Nekome nema majčinskog osmeha da ga ozari, kad dodje iz škole sa dobrim vestima. Neko je taj ručak pojeo na slamčicu jer su mu udovi odnešeni u stravičnoj nesreći u kojoj su mu takođe i nepovratno oduzeti najmiliji. Neko neće moći da se zavali u fotelju i razmisli o današnjem danu, jer će odmah morati da krene sa radnim obavezama kako bi prehranio oca koji ima Parkinsonovu bolest !"
(Završava Karanović u Njegoševom stilu)>> (Gledalac guta knedlu, razmišlja dva puta o prelepim jagodama u šlagu, koje je nameravao da proguta kao Lisa An semenu tečnost. Nesigurno, polako gura dezert od sebe, i na licu stvara grimasu sličnu onoj koju Dejan Cukić složi kad vidi oba svoja fana na njegovom koncertu)
>>Početak priloga:
(Prikazuju se predeli napustene visoravni na jugo-istoku Srbije, a Jovanovićka se gadja nekim "činjenicama" o depopulaciji i prelasku ljudi sa sela u gradove. Prikazuju neku šupu, bez vrata, prozori su zamenjeni poderanom ceradom sveže skinute sa nečijeg Juga. Kroz nešto što bi trebalo da predstavlja vrata, polako se nazire galava nekog klinca, sekund kasnije i čitava forma ovoga sisara se može videti. Mali polako kreće ka kameri, kako sve više prilazi, beda i nemaština ga upotpunjuju. Tu sad kreće govor koji objašnjava njihovo zapadanje pod krilo siromaštva, naravno da isti traje koliko i naš put ka Evropi. Nakon proveravanja porodičnog stabla i objašnjenja kako nemaju nigde nikog, kreće intervju sa klincem)-"A je li tebi ovde teško ?"
(Ispucava Jasna prvo glupo pitanje)
-"Pa nije baš lako, ali šta mogu, tu mi je sve, navik'o sam !"
(Reče mali skromno, ostavljajući ralo od 40 kila i pripinjajući vola od 400 istih)-"A da li bi voleo da imaš lakši život ?"
(Ispuca ona i drugo isto glupo pitanje)
-" Jok kučko voleo bih da čitav život prevrćem kravlja govna po njivi na kojoj jebeno nikad ništa da nikne !"
(Pomisli mali u sebi, ali na pitanje odgovori samo klimanjem glave)-"A koju bi stvar najviše hteo da imas u ovom trenutku ?"
(Pa jebem mu majku ne može jedna stvar da mu promeni život, glupačo !)
-"Kompjuter !
(Odgovori mali naivno, praveći facu kao Stevo Žigon pred gomilom ljutih komunista, na koju bi i Milka Canić emitivno odreagovala)(Glupa pitanja se nižu kao primljeni golovi naše fudbalske reprezentacije, a mali na njih odgovara isto, uglavnom gestikulacijom a ne rečima kojih i nema viška s'obzirom da ima prvi osnovne i knjige za drugi)
>>Žrtva koja se nalazi sa druge strane ekrana, polako počinje da pada u depresiju, otuđuje se od ljudi, prestaje da jede, pije, ozbiljno počinje da ugrožava svoje zdravlje neprekidnim razmišljanjem o sirotanu i nepravednosti života. Naravno da se i određena doza agresivnosti i besa javlja kao nusefekat na intelekulano vođenje emisije, ali potisnuta grižom savesti, agresivnost se potiskuje.
Ostali prilozi se mnogo ne razlikuju od ovoga, samo se mesto siromašnog klinca umetnu bolesna deca (patnje roditelja), samohrane majke, beskućnici itd...
Kasnije gledalac shvata da nema zbog čega da ga grize savest, da nije on kriv što mu je Bog podario zdravog brata/sestru, više-manje dobar život, shvata i da bi ljudi za viši rejting iskoristili i nečiju nemaštinu, bolest, tugu.
*Cilj definicije nije omaložavanje nikog, nije autor imao za cilj da se neko sa nekim hendikepom nadje uvređenim, ili da neko ko živi ispod proseka pomisli da je prozvan. Isključivo je definicaija usmeran ka emisiji Exploziv i prikrivenim ciljevima iste.
Možda već prežvakana tema, obrađena više puta, no, pošto neću da tražim i da čitam šta je ko imao da kaže, pokušaću iz svog ugla da na najslikovitiji način prikažem seosku slavu u mom selu, koja se ne razlikuje mnogo od seoskih slava po drugim selima, osim po stepenu rizika po individuu, pa se nadam da ću onima koji nisu obilazili manifestacije ovog karaktera pokušati da objasnim i dočaram kako to sve izgleda, a onima koji su je posećivali kao ja, malo da zagrebem po sećanjima. Do prve sledeće!
Znam, to je isto kao Guča!
E, vidiš nije! Seoska slava u tvom selu nipošto nije kao Guča! Prvi razlog zato što je u tvom selu! Čak i ako je u selu pored, nikada neće moći biti kao Guča, jer koliko voliš da odeš u svoje selo, isto toliko voliš da odeš u susedno i da im gledaš žene! Pa šta ti Bog onda da!
Kad smo prešli preko toga, idemo dalje.
Euforija se oseća sigurno nedelju dana unapred. Osećaj pojačavaju prvi cigani i Srba iz Iriga sa čuvanim autobusom Alexandar, koji stoji tačno na centru sela i uvek prvi dodje.. Negde sam čuo da mu je tatu ubio voz na pružnom prelazu, ali nikad potvrđeno. Rampa se nije spustila valjda, ili se još nije digla. Ali to sad nije bitno. Odeš sa komšijom na partiju stonog fudbala, i misliš da je tvoje selo Vegas jebote! Ali stvarno to misliš, ne proseravaš se! A kako dani prolaze, sve je punije. Tezge se montiraju, svaka šira ulica i park u selu postaju parking, ali ne parking kako ga svi zamišljaju, nego kao da je neko prodrmao zemlju i ostavio auta tako kako su se zatekla. To su uglavnom lade specijalke, stari stojadini, po neki golf i slično. Ujutru rano pred njima vidiš starog cigana kako jede sendvič od po vekne leba, i 300g Nedeljković salame i dijamant majonezom. Onako skroz do ušiju masan. Šatori su u montaži, ali oni čekaju predslavu i slavu. A to čekaš i ti, da se odma razumemo. Omladina, ona najmlađa čeka nešto drugo. Autiće na udaranje, sa komentarom "bravo bravo bravo, naaaaagradna vožnjaaaa, auto broj seeeeedam" ! Nemate vi pojma koja je to sreća! Pa kad sam kao dete dobijao nagradne vožnje, srce mi bilo ko planina! A kad patkicu skinem! Ej ljudi, patkica na ringišpilu! A gurao me Sima, stariji brat od tetke, utovarao od sedme godine, kvartalno podeljeno, detelinu, pa kukuruze, pa drva a na zimu čistio 5 dvorišta snega. Mogao me gurnuti do drugog sela da je teo, al to tad nije bilo bitno! Odlutaše sećanja. Elem, gde smo stali? Kod šatora! Za predslavu peva Vesna Vukelić Vendi. Jebi ga, ne možeš da biraš, makar ćeš joj gledati pod suknju ako uspeš. Radije bi voleo da vidiš, ako si Sremac, neku tamburašku bandu, uglavnom Diku ili Zlaju iz sela, a ako te je muka naterala da dodješ stotinama kilometara daleko od svog pravog sela, onda bi makar taj dan voleo da čuješ zvuke (Manjače, Vitoroga, Like, Banije, Korduna). Ali nekako se svi nađete na toj Vesni Vukelić Vendi, a i posle celodnevnog ispijanja piva ili nečeg sličnog, retko soka, manje bude i to bitno. Bitno je da je sve puno.Šator ko šator, sklepan od onih jadnih rešetkastih komada, sa ispreplitanim kablovima za struju i instrumente,koja se uglavnom krade sa obližnje bandere, gde jedno celo pre podne slušaš "jedan jedan jedan tes tes tes.... jedan dva jedan dva", kao da se štimuje orkestar bečkih dečaka u najmanju ruku. Ali ni to ti ne smeta, slava se približava.
Došao je dan predslave. Ako pada u petak, može se reći da je to meka i medina seoskog turizma! Još će biti punije, doći će i žena sa strane, a svi znamo zašto su došle. Šećerna vuna, kobasice, prasad i jaganjci na ražnju, pljeskavice kod Lisa, svilene bombone i drugo, samo su deo ugostiteljskog asortimana. Da ne pominjem da svako i malo gadljiv neće moći da pojede ništa od ovog, jer cigan Steva recimo, dok nabija prase na ražanj, u isto vreme, peče pljeskavice, cepa drva na obližnjem improvizovanom panju, vraća kusur i onako znojav od tolike vatra na 35 stepeni briše čelo keceljom o koju naravno briše i ruke. Čak sam čuo jednu anegdotu, koju ne mogu da potvrdim, naime u selu Vojka je jedan drug od mog druga (već i suviše sumnjivo, ali ajde) došao kod cige da kupi pljeskavicu, tj kod ciganke, i na pitanje šta ćeš od priloga on je rekao majonez, ona mu je to uredno stavila plastičnom kašikom, i kada je rekao senf, dotična je bez po blama olizala kašiku i istom zagrabila senf iz činije.
No nije ni bitno, dojam je bitan, dočarati detalje.
A na dan slave? To je već umetnost, ako bude sreće i istorija. od ranog jutra svi pomenuti mirisi pomešani, atmosfera se oseća u vazduhu, muzika se svuda sprema i donosi alkohol u velikim količinama. Zvao si sve drugare iz drugih sela i gradova koje imaš! Za seosku slavu se po pravilu sa svojima ne družiš u toku dana. Može pivo-dva dok skokneš u selo po hleb, ali to je to. Sa njima se uveče nalaziš, naročito ako se spremaju batine nekom gostujućem igraču. A da budemo iskreni, uvek se spremaju. I to je nekad bio deo asortimana što slava nudi, seljačko pesničenje zbog gledanja tuđih žena i to je sve. Ali sada je to nešto sasvim drugo. Tako da moram priznati, i zbog promene oružja ratovanja a i zbog godina, ne praktikujem ovaj deo više. I da vam budem iskren, nekad mi tako bude žao. Nekad mi dođe da se sa nekim pobijem, što mi je devojku samo pogledao. Osudite me, ali tako je! Kažem, nemam više onih kuražnih 19-20 godina, da skačem ko mlad poskok, ali poželim se nekad. Pa da idem na česmu pred manastir krvavog nosa. A ona ide sa mnom, onako uplašena, a ti heroj. Ih!! To je bio život!
Opet su me emocije podsetile i vratile unazad!
Uz sve pomenuto, znate i sami da ide sedenje pod šatorom do jutra, slušanje pomenute Vesne Vendi, u najbolju ruku Mileta Gelića Bosanca i revidiranje memorija sledećih nekoliko nedelja svima prisutnim a i neprisutnim. I svi, koliko god se folirali vole da dođu kod mene na slavu, da jedu da uživaju, ali samo oni koji počnu da se žale na sve, gube pravo na članstvo iduće godine! Znam i ja da nije savršeno, ali si pozvan od srca! U stvari, meni jeste savršeno!
A jutro posle slave? Kao ratno polje posle bitke, samo što nema krvi. Pola već popakovani i otišli, pola se u žurbi pakuje, i pričaju sa ostatkom kako zarada nije kao prošle godine, iako je tada bila kiša, i kako je stanje u državi loše. Ali doći će i sledeće, to je njihov život. Ne žele ništa drugo osim da prodaju plastične puške i pištolje i tombolu za 100din. I to je pošteno! Svuda smeća, praznih limenki od piva, po koja nedovršena pljskavica po jendecima okolo, a njih ubrzo razvuku seoske lutalice.
I to je to, od sutradan sve po starom, ustaljenom životu, čeka se prva seoska slava u komšiluku, na koju isto toliko voliš da odeš, i jedva čekaš. Tako, živimo od slave do slave, i uživamo, i ne foliramo se da uživamo! A to što smo malo sirovi i teški, takvi smo, ako hoćeš da dođeš, dođi brate i ne pitaj puno, a ako nećeš? Pa ni ja ne idem po nekim fensi objektima sa rakijom od maline i ostalog Berry voća, kako ih Amerikanci zovu, jer mi nije mesto. Ne idem negde jer je u modi!
Pa dođi dogodine na Vidovdan, ako stigneš naravno! Još ako je subota? (a nije, ove je bila!)
