Možda je ovo pitanje više aktuelno kao izračunavanje razdaljine između dva mesta u Srbiji, čisto da bi čovek znao dal da sipa 200 dinara goriva i da kupi MaRlboro cigare ili 300 dinara i Bond. Ali, pojavljuje se još jedna veoma bitna razdaljina koju je moguće izračunati.
Uzmimo da je veličina ponosa, u nas, Srba, 20cm (mi smo veoma ponosan narod), i jednu prosečnu devojku koja ima odnos sa svojim dečkom, ljubavnikom, švalerom... tri puta sedmično - oko 150 puta godišnje. Takav odnos traje nekih pola sata, tj. 1800 sekundi. Muškarac ''ubada'' prosečno jednom u sekundi, znači 1800 puta u toku jednog seksualnog odnosa. Napred, nazad, jedan ubod iznosi 40cm, i puta 1800 je 72000cm, tj. 720m. Znači godišnje 108000m, odnosno 108km.
Osoba A: Impresivno, zar ne?
Osoba B: Majmune, da li si to računao, uštvo poremećena!?
Osoba A: Pa...
Osoba B: Čekaj bre, kako 108km, nemoguće, daj da vidim to!!!
fino poređane knjige na policama, u vitrinama i regalima sa staklenim (providnim)vratancima, obično od poznatih dugometražnih autora.
predstavljaju pokušaj da se oni koji ih poseduju predstave kako su veoma obrazovani.
trgovačkom putniku :"pa može,..., dajte mi sabrana dela dotojevskog"
("pa može,..., dajte mi metar knjiga da mi krase policu; ala će komšika da bude ljubomorna")
Lik koji nema auto, mesečna karta je za njega nepotreban trošak, a niko neće da ga poveze jer svi misle da on voli da šeta...
U suštini, gde god ide - ide peške! Najlakše ga je prepoznati po nogama, koje izgledaju kao kod trkačkog konja...
- Vidi kako ovaj divljo ide uz brdo... Ja umirem, a vidi njega...
- Ma taj ima kilometraže ko auto, za njega je ovo šetnja...
Sleng za veću količinu novca, najvjerovatnije nastao sbog sličnosti svežnjeva novčanica sa pomenutim pojmom. Pogodan za ugovaranje dilova telefonskim putem.
- Alo?
- Pričaj!
- 200 komada.
- Može. Spremi knjige, zovem te za sat-dva.
- Ej, a imam da ti vratim i onu knjigu od prošli put.
- Ček' ček'... Koja ono bješe?
- Ona od 100 strana.
- Odlično! Ponesi sve, pa se vidimo.- Je li, mangupe, s kim ti to razgovaraš?
- S drugom sa fakulteta, ćale. Treba neke knjige da pokupim.
- Ako, blago meni, ako. Samo uči, sinko moj. Jel čuješ, Stanojka? Samo knjige, knjige, knjige... Ti si izgleda rodila budućeg naučnika, ljubi ga majka!
- Hemičara, ćale, hemičara. A kad završim, ko zna, možda i do ministra finansija doguram!
*Papirus (antički egipat, 2000 BC) – Shodno evoluciji ljudi, javila se potreba zapisivanja podataka. Izuzimajući pećine i crteže mamuta po zidovima, ovo je prvi vid pisane knjige.
*Bambus (istočna azija, 600 AC) – Nakon papirusa, pojavio se i presovani bambus, i tako su pismeni ljudi tog vremena zapisivali svoje dogodovštine.
*Voštane table (evropa, srednji vek) – Naši prapreci širom Evrope počeli su koristiti voštane table i proširili kulturu čitanja.
*Tvrdi povez (____-2000) – Konačno knjiga u svom savremenom izdanju. *Praktična, mobilna, čovek je dugo vremena uživao čitajući je...sve dok...
*e-Knjiga (2000-2010) – Život počinje da biva sve brži i brži, živi se brzo, radi se puno, slobodnog vremena je sve manje...ali, opet, nađe se malo vremena za predah. Neka se kad otići do biblioteke, ali se zato za par sekundi može davnloadovati neka knjiga u elektronskoj formi, pa se na miru zavaliti u fotelju i pročitati sa ekrana lap topa ili iPada.
*AudioKnjiga (2010-____) – Surovi kapitalizam, više se nema vremena ni za sedenje ispred lap topa, srećnici ugrabe po pola sata, sat slobodnog vremena u prevozu i tu uspeju da nakače sluške i odslušaju po par poglavlja neke knjige. Da, knjige, mada, reč „knjiga“ polako gubi smisao.
Sve se svodi na to da imamo više udobnosti i lagodniji život, ali imamo manje slobodnog vremena da uživamo u svemu tome.
Ovakve knjige pruzaju prakticne savete kako da nesto brze,pametnije i lakse uradis:
„Kako sustici džeparosa u samo shest koraka?“ , „Kako se popeti na drugi sprat u samo deset koraka?“ , „Kako napisati knjigu sa naslovom „Kako da ... u samo x koraka?“ u samo dva koraka?“ itd.Pisac ovih knjiga je neka tamo svetski poznata faca,legenda za kojeg ti inace prvi put cujes;produhovljeni guru za organizaciju rada i slobodnog vremena,zavrsio Oksford,Kembridz i sl. i po pravilu pruza „consulting“ usluge vodecim multinacionalnim kompanijama(obicno se navodi statistika u predgovoru knjige kako je ta kompanija za vreme njegovog savetodavanja zgrnula pola do milijardu dolara vise nego lane)Konacno,nakon procitanih 300-400 str knjige uzmes mucno da na stvarnim problemima primenjujes ono sto si naucio i tek onda ukapiras da si se zestoko zajabao.Ne samo da nisi postao organizovaniji u svom radu i uopste zivotu nego shvatis da nisi ni praktican onoliko koliko bi realno mogao biti jer iznova i iznova gubis vreme citajuci tu vrstu literature.
To je ona vrsta knjiga koja se odlikuje time što kad počneš da je čitaš ne možeš da je ostaviš.
One ti zaokupe pažnju u tolikoj meri da tih nekoliko dana dok je ne pročitaš, svakodnevne problemi i aktivnosti postaju manje bitni.
Nosiš je sa sobom u VC, ideš na spavanje kasnije nego obično, čitaš je kad god imaš slobodnog vremena, a ujutru, kada ustaneš, ne latiš se prvo kompjutera nego knjige.Ipak, istovremeno ti je žao zato što što je brže budeš čitao, pre ćeš je završiti.
Kada je konačno i završiš, par dana, a možda i duže, ostaješ pod utiskom pročitanog dela.
Glavni junak, kao i pojedine rečenice ti ostaju dugo u sećanju.
Takođe, bitna odlika ovih knjiga jeste što se mogu čitati više puta tokom godina, a da pritom izazovu isto ili slično oduševljenje kao pri prvom čitanju.
Najzad, čitanje dobre knjige pruža odličan osećaj, kojeg, nažalost, nisu svi ljudi svesni te zbog toga ne praktikuju ovu aktivnost često.
Sintagma koja je kroz vreme poprimila drugačije značenje.
Nekad: "Obožavam da čitam, čitam najmanje knjigu nedeljno."
Sada: "Školarila je 80 000, knjige su oko 6 000, nemam šta da jedem, jedino da počnem da gutam knjige."
Obavezno štivo svih domaćica koje su sa porodicom krenule na letovanje u Crnu Goru. Te knjige su toliko glupe da je to strašno. Gore su i od onih što sektaši daju džabe.
Znam jer sam uzeo neku tetkinu da čitam što je na more noslila.
Jedan od najboljih osećaja, kad to uradite osetite neku pobedu u sebi, jednostavno je fenomenalno. Sa druge strane je i nekako deprimirajući jer predstavlja nagli povratak u stvarni svet, čarolija knjige odjednom prestaje.
Najgluplji izgovor koji neko može da vam kaže kada ga pitate čita li knjige. Nikad u životu nije našao jedan dan vremena da pročita nešto što može da ga oplemeni, usavrši.
Važno da uvek ima vremena da čita Skandal ili Kurir, nije in ako ne zna da li je Tanja Savić trudna ili nije.
Najčešći uzrok povišenog pritiska, pored samih zdravstvenih tegoba.
Moja baba. Znam da je možda ofucano, ali stvarno je tako. Ona ako ne izmeri deset puta na dan pritisak, ništa nije uradila. Naravno, meri čim je završila sa opravkom šupe (preuveličavam, ali žena se stvarno ne da, sve radi), pa nije ni čudo da je malo povišen. A ona čim vidi da su brojke van idealnih mera, odmah pada u krizu i nervozu. I tako upada u začarani krug... A kad bi samo prestala da meri pritisak, odmah bi se bolje osećala.
Ne dao bog da nabavi aparat za merenje šećera u krvi.
To ti je kad čitaš jednu istu stranu više od 20 puta, ne zato sto je nešto na toj strani teško već zato što uopšte ne razmišljaš o knjizi. Tad batališ, preklopiš , opsuješ majku autoru knjige , baciš je i razmišljaš kol'ko si glup da ne možeš ništa upamtiti.
posle pola sata vraćaš se knjizi i nastavljaš sa silovanjem
Pažljiv odabir obima jednog književnog dela, kako bi se pod kraću nogaru od stola stavila knjiga odgovarajuće debljine. U slučaju kulturnog uzdizanja, podrazumeva se stavljanje sva tri toma knjige Braća Karamazovi na stolicu, kako bi i oniži srpski domaćin mogao da jede za stolom ko čovek.
Uglavnom se svodi na to da su sve načitane, višegodišnji članovi biblioteke. Pročitale su sve klasike, ali ih pre svega fasciniraju knjige kao što : Ana Karenjina, Alhemičar, Rat i mir... Valjda su negde čule da ta dela imaju vrednost, a radnju su ukratko pročitale u nekim novinama. I obavezno nauče imena nekoliko pisaca za svaki slučaj, može se desiti i da ih to neko priupita.
Jedna od emisijica na Pinku:
-Jao draga moja, ja sam čula da ti mnogo čitaš u slobodno vreme.
-Pa znate kako, mene su roditelji tako vaspitali, obrazovanje pre svega. Ja potičem iz patrijalharne sredine, gde se znanju posvećivalo dosta pažnje. Najviše volim da čitam: Anu Karenjinu, ali i Alhemičar je sjajan. Takodje me fasciniraju pisci poput Sindi Šeldon...
-Super lutko moja lepa, a sada nam otpevaj svoj novi hit "Vrela maca"
Sa uvozom iz Nemačke. Vrhunac beogradskog marketinga. Najpoznatiji oglas. Jebeš zakup bilborda i TV reklama, lik koji daje oglas za digitalne aparate za merenje pritiska za uvozom iz Nemačke je najuspešniji prodavac. Niko ga nikada nije video. Pretpostavke o njemu su mnogobrojne. Oličenje upornosti. Sponzor stanica gradskog autobusa. Poznavalac svake ulice u Beogradu. Smatra se da drži najveću štampariju ikada. Glavni kupac određene fabrike u Nemačkoj. Piše boldovanim tekstom, a glavne stavke u tekstu podvlači svetlo crvenim markerom. Verovatno je potrošio više markera nego ti olovki za celo školovanje. Papira nego ti listova sveske.
Ima ga svuda od Zemun Polja pa do Sremčice. Čovek čiji oglasi već par godina krase beogradske autobuske stanice. Ako ovaj oglas nisi video, ti nisi iz Beograda, pa čak i Srbije.
Nositi hrpu knjiga od mesta studija do rodnog kraja tokom vikend posete ili daj bože neke duže, sa ciljem učenja. :Ozbiljno!: Po pravilu uopšte ne budu ni otvorene, pa se samo pokupe u poslednjem trenutku i vrate nazad. Sreće se kod štrebera u pokušaju i uplašenih brucoša, kasnije se izvali fora pa se bude lakši makar za njih.
Histologija, to moram da ponesem, jebeni kolokvijum... Anatomiju... Uf! Moram onda i atlase... I genetiku... seminar... Teško bre ovo mamumujebem!
...
- Cimeru, seliš se?
- Hahaha! Ma jok, nego eto poneo knjige...
- Dosadno im pa da ih malo prošetaš?
- Jbg, bliži se rok pa moram da stisnem malo.
- Aha... dobro! E mislim da su ti ostale neke dve ispod kreveta.
...
- Sine još samo ove dve tegle i to je to.
- Jao bre kevo, gde više? Obe torbe pune... a još ni knjige nisam stavio.
- Ajde, ajde, smesti negde!
- Nema šanse. Slušaj, donesi onu litru rakije, pa da idem... ostalo ću sledećeg puta. (Jebale me knjige!)
Crnogorski kvartet neosporne vrijednosti ciji britki humor prvenstveno udara tamo gdje treba(po sebi samima,Crnoj Gori kao kolektivu)pa tek onda okolo,za razliku od mnogih drugih duhovitih,humoristickih trupa,grupa,sastava i ekipa.
Izuzetno mastoviti i lucidni,The Books Of Knjige za sobom imaju gomilu sto video,sto audio skeceva koji su neprevazidjeni,a iako kao uzore navode Monthy Python,ne mogu biti uporedjivani sa njima,kao ni sa Top Listom Nadrealista(koji su jedini dovoljno blizu za komparaciju),satiricno i ponekad avangardno pokazujuci idiotluk danasnjeg drustva pomjerenih vrijednosti i shvatanja.
"Imate li makar deset eura?"
"Ne covjece,evo ti pekara pored,njih pljackaj,rekao sam da nemam i NEMAM!Nemoj me nervirat!"
Kompleti knjiga kupovani u (po mnogima) srećnijim vremenima, kada su sabrana dela Šekspira, Dostojevskog, Bore Stankovića ili Meše Selimovića bila pristupačana za većinu (dok danas sabrana dela nekog autora ne mogu da kupe oni koji to žele, a mogu oni kojima je najčešće prva i poslednja pročitana knjiga u životu Ciciban). Često su kupovane tako što bi vlasnik nove police izmerio dužinu one pregrade na koju je želeo da postavi knjige, i zatim sa metrom išao u knjižaru.
Daj mi ove crvene! Ček ustvari, prvo da izmerim!
Očajanje malih privrednika-muljaroša, kada im na vrata jednog lepog septembarskog jutra bane poreska policija, pa počne da upoređuje one obračunske knjige sa vrha tezge (na kojima je promet u najboljem slučaju oskudan, a profit tek toliki da može kora hleba nasušnog jednom nedeljno da se donese na gazdinu skromnu porodičnu trpezu; za državu - nažalost - tek pokoja para da pretekne), sa onim knjigama koje drže ispod tezge (u kojima se prihodi od makedonskog “Marlbora” koji je ispao iz kamiona pospanog Turčina TIRdžije, odbijaju o rashode za ganc-novu Mečku pe’sto-še’set esel ve dvanejs, vođenu naravno na kumovo ime, a kojom revnosni vlasnik STR-a “Cveće” voli da opčarava napupele maloletne radodajke skoro svaki put kada ode na tromesečno hodočašće u rodne mu Vreoce. I još mu pretekne za konoplju pride).
