Reci šta ti treba?

Pitanje koje se postavlja osobama, koje od jednom pozovu nekoga, kao grom iz vedra neba i za koje se pretpostavlja da zovu samo u slučaju kad im je potrebna neka usluga.

- Halo.
- A đe je brat moj dobri?
- Evo me vala.
- Šta se radi legendo?
- Ništa, sad stigao s posla. Ti?
- Evo i ja isto.
- Reci šta ti treba.
- Ma ništa bre...
- Ajde ajde, ne zoveš me zato što si me uželio. Slušam.
- Ma...znaš onog Bora sto mu sin radi u Covid ambulanti? E pa...
_______________________________________________

- Telefon ti zvoni.
- Ko je?
- Piše Mladen.
- Jaoo šta mu sad treba? Daj to ovamo. Halo Mlađo.
- Ee, sta radiš? Kako si? Kako su tvoji?
- Super, ali aj da preskočimo proseravanje i odmah pređi na stvar. Šta ti treba?
- Imaš li četr'es eura do prvog?

Epilog

Uvod, razrada i zaključak u jednom. Suma sumarum nekog događaja. Prebrojavanje zuba i rebara posle kafanske šorke ili jednostavno sumiranje posledica nekog dela.

Sajt Blica
Albanci su prošli dobro, epilog posle meča na kojem je razvijena zastava Velike Albanije je 300 polomljenih stolica, pet fraktura lobanje, nekoliko povređenih albanskih igrača i dvadesetak navijača Srbije na terenu
----------------------------------------------------------------------------------------------------
- Ćao mala, ja sam Mladen..
- A ja sam zauzeta aj pali..
- Ma mačko nećemo ta...
- PALI BRE!!!!!!
nekoliko trenutaka kasnije
- Neiskusan si dečko, sad ćeš da vidiš kako čiča to radi !!!!
- Čika Veljo batali, neka je to neka naf....
- Pusti ti Čika Velju i ćuti !!
one moment later
- Ladno je zbari jebote..
- Ladno, ali epilog ćemo videti sutra..
- Što ?!
- Pa kad se pijani i ćoravi Velja bude probudio pored trandže..
- AAAAA ..

Izdavanje knjige

Probudiš se jednog jutra i rešiš da budeš pesnik. Šta fali, sve što ti treba od opreme je tastatura, a otvara ti bezgraničnu mogućnost da plasiraš svoje mišljenje o savremenoj kulturnoj svesti, većinom bazirano na tome što si revoltiran jer niko na tebe ne obraća pažnju čak ni kad nateraš kosu na urbano.
Pa sedneš i zapišeš pedesetak pesama. Hej, i nije to tako teško, samo treba da zvuči dovoljno alternativno. Hm...
Ti si list breze otrgnut vetrom komercijale koji se bori protiv zlih cunamija mejnstrima. Ti si stidljivi cvet u prašini izopačenog društva.
Oh, ti si tako zaljubljen u boje duge, hipi pokret, i zvučiš tako anarhično i alternativno u svojim skejterkama sa pertlama u boji, dok ti vetar leluja kroz raskopčanu košulju u bojama Benetona.
Naslov treba da bude jako talentovan, kao ti. "Delić beskraja"...Da, to će odraditi posao.
Šta ti dalje treba?

Samo doktor književnosti bez posla, doktorirao na privatnom poljoprivrednom univerzitetu negde u šumama Bosne(gde i danas živi), priznat taman toliko da niko ne sme da ga tuži za obmanu javnosti kad se potpiše sa titulom.
Našao si ga?

Divno. Sad će on za tebe da lobira kod masnog brkatog direktora firme koja proizvodi granule za ovce, a ovaj će se mašiti za džep i pljunuti šaku jevreja umazanu od bureka.
Svašta, pa uvek se nađe za mlade talente! Knjiga odmah ide u štampu. Ovaj iz šume radi ti lektorisanje i proveru kvaliteta...Papira, naravno. Ko još proverava pesme...

Promocija. Još jednom plaćaš šumaru da drži govor. Cela tvoja rodbina je navalila k'o siroče na vruće galete, a, pored njih, u ćošku je i neki siroti namernik koji proklinje sudbinu što ga je baš tu sklonila od kiše. Debele tetke te slikaju dok počinješ naštrebano izlaganje prejebanim Andrićevim citatom, keva ti isplače Amazon radosnica, a ćale te gleda strogo i ponosno. Hej, pa postao si čovek!
Tvoja sreća dostiže vrhunac dok deliš potpisane primerke knjige za koju posle te večeri niko neće čuti i na čijoj prvoj strani ispod posvete piše "Neka i vaša ovca jede za malo novca".
Čestitam, umetniče.

Zaluđenost muzičarima

Kod žena:
Sve počne pesmom na radiju. Potraži izvođača. Ako je žensko biće lepo par dana, posle ćao đaci. Ali, ako je muško potraži spot. Ako joj se učini sladak, potraži slike na netu. Ako joj se svidi odgleda i druge spotove. I tako svakog dana. To joj postaje ritual. Dan je loš bar bez tri puta preslušane pesme. Onda krenu svakog dana i spotovi. Misli da se zaljubila. Počne da sakuplja njegove slike. Posterima je već oblepila svaki mogući delić sobe. Pronađe njegovu web stranicu. Proveri da li će održati koncert u njenom gradu. Muzika više i nije toliko bitna. Svakog dana je posećuje. Prati sva dešavanja. Poludela je za njim i teši je pomisao da nema devojku. Prve internet svađe. Neko je rekao da je on gej. Nije preživeo dovoljno dugo da to i dokaže. Već je odavno osmislila venčanje. Misli da je toliko dobar da ne sme da prdne, a da je ne pita za dozvolu. Ima imena za decu. Malo se razočara kad vidi slike na kojima je pijan ko majka, ali brzo prestane da sumlja. Garant je fotošop. Novinari su zloban narod. Onda dođe poslednji stadijum zaluđenosti. Stavi njegovu sliku na desktop. I onda joj se ceo svet sruši. Otkrije da ima devojku (ili je već srećno oženjen). Tuguje par dana, ali je brzo prođe. Posle otkrije neku novu radio stanicu i krene sve Jovo nanovo.

Kod muškaraca:
Uz pesmu i spot, da vidi da li je žensko. Ako je dobra, potraži slike na netu, ali gole, da se uveri. Oni pederčići što se nazivaju muzičarima, ovih dana sve više liče na žene. Ako je baš baš, potraži i kućni video dotične. Ako ga ne nađe, nema veze. Poslužiće i slike. Mi smo snalažljiv narod.

Nežnost

Nežnost je jedna od najlepših ljudskih osobina. Nažalost sve manje i manje je zastupljena u svakodnevnom životu. Za to postoji gomila razloga, a jedan od vodećih je sledeći.
Svaki čovek se plaši da ne bude povređen od strane osobe koju voli i zbog toga često sakriva svoja prava iskonska osećanja."Ako previše otkrijem svoje pravo ja postaću slaba osoba u očima partnera". Baš zbog toga često se deševa da se izgovara ono što je navodno pametno reći, a ne ono što se stvarno misli. Dolazi do hlađenja odnosa kojem se ne nazire pravi razlog. To dalje vodi u prvu laž, prva u drugu itd.
Kada jednom dođe do laganja, dani postaju sve duži i duži i sve se željnije čeka noć i snovi u kojima jedino oslobađamo svoje biće(podsvest) i postajemo ono što smo u stvari mi.
Sledi jutro, obaveze i povratak sa posla. Dom u kome nedostaje nežnost postaje kavez u kome se čovek oseća zarobljenim. Instinktivno, svako poželi da se bori za svoju slobodu i tu nastaje nova greška. Pronalazi se neka druga osoba koja će zameniti onu iz doma bez nežnosti. Greška se shvati kada i ta druga osoba poželi nešto više od seksa. Tada počinju da se dešavaju lomovi u duši, kako neverne osobe tako i prevarene osobe. Pošto nesreća nikada ne putuje sama posledice kraja neke veze ili braka osećaju i deca.
Sve ovo se dogodi zato što nema nežnosti. Zamislite samo kako bi ste se vi osećali kada bi vas posle napornog radnog dana vaš partner zagrlio, zapitao kako ste proveli dan, poljubio, rekao da vas voli, sa vama uradio sve što treba uraditi u jednom domu, potom izveo u šetnju, posle šetnje sa vama zajedno legao u krevet i zagrlio vas nežno.
Da li bi ste ikada ostavili takvu osobu?
Zagrlite sasvim iznenada osobu koja se nalazi pored vas, bilo da je to vaša mama ili brat ili muž. Videćete da će prva reakcija osobe koju ste zagrlili biti osmeh. Darovali ste nekome trenutak sreće, a vi niste izgubili ni delić sebe.

Puno sreće i nežnosti svima vama u novoj 2009-toj godini želi vaš NesaDeBeli

Šta ja znam

Koristi se u izbegavanju odgovora(koji je neminovno negativan, tj. uvredljiv), a postavila ga je osoba koju ne bi hteli da uvredimo!
Uglavnom posle ''Šta ja znam'' ide i detaljno nabrajanje svojih nesposobnosti kako bi što više ubedili tu osobu koliko smo nestručni da damo odgovor!
Retko kada uspeva da spreči sumanutu ideju, ali nas, skoro uvek, oslobadja od odgovornosti za nastali haos!

Muž/dečko/stric/deda/komšija popravlja matori televizor a žena/sestra/baba/svastika/kuma se slučajno našla tu...

1- Šta misliš, hoće li ovo raditi kako treba? *Vraća izvađen deo nežno kao Kro Kop-ov haj kik''
2- Pa...
1- Mislim da sam ga super odradio, jeste da imam višak šrafova i mali delic neke plastike(strujno kolo), ali mislim da imam sasvim dovoljno znanje da sredim sve ovo kako je bilo!
2- Ma šta ti ja znam, ne razumem ti se ja u tu elektroniku(ali znam da pajser, čekić i testera koji se nalaze pored tv-a nemaju ulogu u popravljanju bilo čega iole delikatnog), niti me je ikada zanimala, tako da ti je bolje da mene ne pitaš...
*Koristi momenat nepažnje i izlazi iz prostorije*
1- *Uključuje tv* *ššššššššššbrauuubum.... csssssssss*

----------------------------------------------
(Glup primer)

Čojstvo i junaštvo u fudbalu

Junaštvo u fudbalu je kad braniš svoj tim od protivnika,a čojstvo u fudbalu je kad braniš svoj tim,od saigrača ili samog sebe.U primjeru će bit korišćena imena originalnih likova i originalnog tima.

Primjer za Junaštvo:

Golman Mladen Božović ide glavom đe drugi ne bi đonom,i sprječava siguran gol Krauča.
Publika:Bravo Bonjaaa,e to je junačina,kako se bači,naglavačke,ali spasi nas gola.
Saigrači:Brateee mooj,ovo ti je najbolji potez danas,da nijesi izašao van 5 metara i skočio na loptu,sad bi ovi Englesčići slavili pobjedu.

Primjer za čojstvo:

Branko Bošković postiže auto-gol u meču sa Engleskom.
Publika:Puuu jebem ti majku nesposobnu,govno jedno glupo.Mrššš napolje sve ti jebem
Saigrači:Idemo dalje momci,čuvajte Runija,on je danas najopasniji.
Golman Vukašin Poleksić u suzama:Savićuuuuuu,jebeš Runija,čuvaj Boškovićaaa,oca mu jebem,e će nas ugasit prije no cijela Engleska!!!

Preseče me živog

Ledena daska vece šolje u zimskim mesecima.

Stislo te. Letiš ka veceu. Još na vratima drešiš učkur i ne primecujes na izrazito nisku temperaturu najmultimedijalnije prostorije u kući. Djuture džumle na gomilu svlačiš pantalone, trenerku, dugačke gaće, gaće... Vojnički se okrećeš u mestu sistemom "prsti-peta" i sedaš na Njeno Visočanstvo vece šolju. Istog momenta tvoje telo potresa stravičan osećaj. Zbog artički niske temperature daske, telo dospeva u stanje šoka. Svaki mišić se zgrči, svaka dlaka na telu podigne dok srce naglo prestane da radi. To grčenje mišića će izgledati kao pokušaj da se, tako gologuz, podigneš sa sante leda, ali bezuspešno, jer si se još prilikom sedanja maksimalno opustio. Kroz glavu ti proleću sve psovke ikad izrečene. Dok polako shvataš da je sve ovo trajalo samo delić sekunde, temperatura izmedju tvog backgrounda i daske se izjednačava, mišići se opuštaju, a srce opet počinje bojažljivo da kuca...

Višeznačno poređenje

To je vrsta poređenja koje različito tumači osoba koja ga je uputila i osoba kojoj je upućeno.

Primer 1:

Lokalno terenče jednog predgrađa. Mirku, vrsnom fudbaleru koji nezainteresovano jede jabuku dok sa strane posmatra klince kako igraju fudbal, prilazi najsmotaniji klinac kog su upravo izbacili iz ekipe. Tužan pogled željan utehe Mirka nije mogao da ostavi ravnodušnim.
Mirko: "Ma znaš šta? Samo malo još razradi taj felš i bićeš ko... ko... Basta!"
Klinja: "Stvarno tako misliš?! Supeer!"

Primer 2:

Ortaci se zaboli Mladenu na gajbu.
Đole: "E Mlađo, da te pitam... Oće baba da se otvori za rođ pa razmišljam šta da kupim. Mislio sam da uzmem gitaru. E sad, ti sviraš dugo pa znaš, koliko vremena mi treba da bih naučio da sviram onako, solidno?"
Mladen: "Ma brate, kidaj svaki dan makar po malo i veruj mi već za neka tri meseca ima da budeš ko... Brega!"
Đole: "Uuu, do jaja!"

Da je loše ne bi bilo popularno

Izgovor osoba koje slušaju/gledaju/piju stvari koje se vrte na reklamama i TV-u non-stop samo da bi ispali "moderni".

Ana sluša Bibere i Gage i peva "tekst" koji nema veze s vezom.
Ja: Ana, da te pitam nešto, da l' ti sluha imaš ?
A: Što ?
Ja: Pa slušaš ta sranja koja veze s vezom nemaju...
A: Ne lupaj, da je loše ne bi bilo popularno...
Ja i još par njih okolo: ...
_

Mladen da pun kurac para za Tuborg od 0.33.
Buca: Jesi normalan majmune šta uzimaš tu vodu?
M: Debeli bre ne seri, pivo je odlično!
B: Aha, al' juče...
M: Ma nemaš pojma, svi ga piju i dobro je, da ne valja ne bi bilo ovoliko skupo i popularno!
Buca i ja: ...
_

Moj najmlađi brat (4. osnovne) gleda neke Jugioe i Bakugane.
Ja: Andrija da li si ti normalan ?
A: A što ?
J: Pa gledaš ta sranja a još igraš karte i kugle neke bacaš svaki dan, da l' je to normalno ?
A: Ćuti, ne znaš ti šta je dobro, gledaju ovo i moji drugovi, nemaš pojma!
Ja ustajem i lupam mu šamar i stavim blokadu na kanal sa tim "crtaćima".

Mijatovićka

Totalna hit frizura 90-ih. Zalizana kosa na kojoj ima više tečnosti nego na terazijskoj česmi.

Način pripreme:
Preduslov je da imate malčice dužu kosu, ne suviše dugu jer to nose sektalike i italijani, ne previše kratku jer onda ličite na engleza ili švabu a to nikako ne želite - zaboga, vi ste pravi Mijat wannabe!
Sad pošto imate takvu kosicu, bitno je da odredite pravi ugao teranja, nikako levo, nikako desno, tamte-vamte, ni-ka-ko, samo nazad, kao aeroprofil, kao lambordžini.
Uzmite tepsiju, poterajte kosu unazad, turite tepsiju na glavu, tako spavajte nedelju dana, preko dana ne skidati tepsiju. Nakon toga sledi hemija. 14 pakovanja kvalitetnog gela ili 11 pakovanja dobrog ulja za kosu, ne mešati sa vodom, samo čista hemija!
Još malo i tu ste. Korak vas deli od frizure profesionalnih frizera.
Šmekerski, kao na reklami prođite šakom kroz kosu, ako delić ruke ostane suv ili se neka dlaka pomeri, niste dovoljno nauljili, ponoviti ceo proces.
Kako bi frizura dobila najbolja aerodinamička svojstva otvorite prozor kola/autobusa, izbacite glavu i obavite turu od 20 do 25 km. Skinite višak buba sa vaše blistave frizure. Ako vam se čelo sjaji a ljudi iza vas se plaše da će vaša kosa da ih ujede, dobili ste željeni rezultat!
Kupite pakovanje žvaka i ne dozvolite sebi da nemate ni jednu u ustima.
Čestitamo vaša mijatovićka je spremna!

Grejna sezona

Ja sam od onih srećnika koji je priključen na toplanu, koja nema mogućnost prelaska sa gasa na mazut.

Radijatori su hladni.
Hladno je.
Imam vizije.
Vidim Nju (Ljilju Ugricu) kao ambasadorku u Moskvi... Pada sneg.... Vuk Jeremić se ispred Kremlja bacaka po snegu, pravi anđele i diže tri prsta... Srećan je... Njega greju Njene šiške... Da bi mu bilo toplije, u cipele je stavio stranice „Politike“... Rusija – tako bela, tako humana... Uvek su Rusima ljudi bili na prvom mestu... Pada sneg... Pahuljice su u obliku Medvedeva... I Putina... I Tadića...

Gde sam ovo sada...

Belanovica... Nemanja Kusturica i Vojislav Koštunica su našli alternativni način grejanja... Umesto da sahrane, oni spaljuju američke filmove... Toplo je... Narod se okupio... Svi su tu... Reljić iz (K)NiN-a... Ljušić iz istorijskog udžbenika... Mladen Obradović crvenog Obraza... Vladika Amfilohije čita Božićnu poslanicu o čedomorkama i svojom rečju greje srpske duše... Tu su i Burak i muzika86... Pada sneg... Pahuljice su u obliku srpskih ocila...
Preživeće ovaj narod... Nije ovo prva nevolja koja ga je zadesila...
Dole Evropska unija... Dole Amerika... Dole NATO...
Ah... kako je lepa bela smrt...

SIT

Nova emisija porodice Alvirovic pod nazivom SIT (sahrane i transport) koja se bavi ponudom pogrebne opreme u Srbiji i sigurnosti pogrebnih voyila u saobracaju.

Mladen Alvirovic : U prilici smo da testiramo dva nova modela hrastovih sanduka : S - 300 i S - 200. Nova verzija S - 300 je namenjena za odrasle osobe preko 90 kg a S - 200 je verzija za decu do 13 godina uzrasta mada iz fabrike najavljuju i produzeni verziju za tinejdzere. Oba modela smo testirali na nasem NAVAK groblju i dosli smo do zanimljivih rezultata. Naime, veci i prostraniji model S - 300 nije pogodan za nosenje. Rucke su grube izrade i osobe sa krupnijim rukama ce imati problema prilikom transporta sanduka iz kola do rake. Manji model ima dva problema. Kad otvorite poklopac prvo sto vam upada u oci je plitkost. S- 200 jeste manja verzija ali u svojoj klasi ne pruza potrebnu prostranost i ekonomicnost. Drugi problem je u jednoslojnom lakiranju tako da ne preporucujemo sahranjivanje po ozbiljnijim padavinama da vas preminuli malisan ne povuce vlagu. Od pogodnosti kupovine izdvajamo popust za ucenike pod uslovom da je pokojnik bio odlikas.
Mirko Alvirovic : Eto, dragi gledaoci videli ste i culi. Ponuda je raznovrsna i sad je sve na vama. A u sledecoj epizodi pozabavicemo se pogodnostima i manama kupovine polovnih sanduka. Do tada, sahranjujte oprezno i primite moje saucesce.

Veru za večeru

Poslednji očajnički vapaj svakog neospornim argumentima pobeđenog nacionaliste i kvazi vernika koji drži do sebe. Kada izbegavanje i skretanje sa teme više ne pomaže, ovo ostaje poslednji čvrsti stub odbrane. Sledeći stupanj je obično psovka ili kletva (u stilu mnogohvaljenog kneza Lazara,koji je bio jedan od prvih korisnika ove ,,delotvorne" metode kod nas).

1389. godina
Vuk Branković: Lazare, nemoj biti sebičan i tvrdoglav, poginućeš, a sa tobom će propasti ovo malo što je ostalo od Srbije! Turska vojska je pritisla Kosovo, ima ih bar pet puta više nego nas. Ti ne barataš više Dušanovom silom. Urazumi se!
Lazar: Ja ne odlučujem da li ću ići u bitku po tome kolika je sila koja me prati, nego po tome koliku svetinju branim!
Vuk Branković: Sve je to lepo, kneže, ali mani se praznih reči i jeftine demagogije. Pogledaj oko sebe. Marko, sin silnog kralja Vukašina, davno je već prihvatio vlast sultanovu, baš kao i Konstantin Dejanović. Njihov narod sada mirno seje pšenicu. Ne kažem da ne treba udariti na Turke, ali sad nije pravi trenutak! Hajdemo pred noge Žigmundu, nek on sačuva našu krunu!
Lazar: Ne tripuj, Vuče. Mirno seje da bi mogao mirno da robuje. Takvog se mira moramo čuvati. Oni su prodali veru za večeru! Izdali su Hrista za činiju Muratovog pilava. Sutra ćemo se pričestiti, a onda ćemo napasti Turke. Ja imam Miloša, sivog sokola kakvog u čitavoj sultanovoj vojsci nema!
Vuk Branković: Miloš ne vredi koliko i dvanaest hiljada ljutih oklopnika sultanovih. Zašto odmah ne napadneš, ako napasti moraš? Prednost poznavanja terena je na tvojoj strani.
Lazar(u sebi psuje Vuka, secka ga na komadiće, onda pravi malu pauzu, razmišlja, pa progovara mrtvačkim glasom): Ko ne dođe u boj na Kosovo...
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _
2010. godina
A: Ma sve pedere treba poklati ili poslati u zatvorsku ćeliju sa crncima! Bolesnici! To je neprirodno, nije u skladu sa nebeskim zakonima Božijim!
Ivan Karamazov (citirajući Diogena): Izvini, kad si ti sišao sa neba?
B: Šta kenjaš bre, pa da li je normalno da paradiraju po gradu, šta ako ih neko dete vidi? Sad je bila godišnjica odbrane Beograda, šta bi rekao Gavrilović da zna da pederi paradiraju gradom?
Ivan Karamazov: Šta bi taj isti major Gavrilović rekao gledajući razbijanje i pljačku imovine države i poštenih ljudi? Muka mi je više i od dece i od vašeg ,,patriotizma".
A: Ma Mladen kaže da neće biti parade. To nije hrišćanski. Čekamo ih.
Ivan Karamazov: Mladen je bahati kreten. Vi pozivate na ,,uključivanje mozga", pa uključite ga malo sada. A hrišćanski je svakako povrediti čoveka jer ima drugačije stavove od vas?
A i B(u glas): Ma i ti si prodao veru za večeru! Ustašo! Jebao te Tito!

Aurora Borealis

Polarna svetlost.
Na polovima je magnetno polje najjace.
Sunce ciklicno izraci svoj vetar elektrona i atoma, koji privuceni magnetnim poljem igraju i obrcu oko magnetnih linija, i efekat je svetlosni iz ultraljubicastog dela spektra. Ono sto se sa Zemlje moze videti, mali je deo kompletne slike dobijene satelitskim putem.
I taj mali deo carolije, retke svedoke ostavlja bez daha.
Prema legendi severnjackih naroda, to na nebu plesu duse poginulih ratnika ili preminulih devica.

Ako zelis biti okupan polarnom svetloscu moras da putujes.
Moras biti hrabar, uporan, dovoljno lud i tvrdoglav.
Ne stize se stazom kojom vecina gazi.
Na put se ne krece bez pripreme.
Tamo je sever, hladno je, visoko je, granica i beskraj iza koga nema dalje.
Tamo je pustos, muk i vreme je usnulo.
Polarna noc traje dugo, pola godine.
Ne znas unapred, da li ces stici u sred noci ili po danu.
Ako i pobedis sebe i stignes, ne mora da znaci da ces docekati Aurorino prosvetljenje.
Ona ciklicno dolazi i ne mari mnogo za tebe. Ali ti preda delic iskustva za sledeci put. Nagradi te za hrabrost, za tvoju odlucnu akciju uprkos strahu i neizvesnosti. Nauci te necemu. Da nisi pokusao, ne bi ni toliko dobio. Na svakih jedanaest godina je najjaca. Puno je to. Moras biti strpljiv, ne smes malodusno odustajati.
Jednom ces stici na pravo mesto u pravo vreme i doziveces polarnu svetlost.
Duh ti je osnazen i preskocio je visoku prepreku. Sada ti je pogled bistriji, prosireniji su ti vidici.
Nisi dostigao kompletnost, jer nemas prava krila.
Kompletna slika Aurore borealis vidi se odozgo iz perspektive kosmicke ptice, a ne iz smrtne zablje perspektive.
Satelitski snimci su sarena laza i fatamorgana.
Moras uzivo videti da bi spoznao istinu, ali to je nemoguce, i dobro je sto je tako.

Evo ti ruka!

Bravo! Svaka čast! Odlično! Čestitke!

Sve su ovo reči hvale za nešto dobro odrađeno, odigrano, kreirano. Međutim, ako se krene sa rukom kao elementom u odi pohvale, "deduktivno-logičkim" prelaskom na sledeće elemente, može se doći do neočekivanih i smešnih situacija.

Igra se jamb u parovima, pobednicima gajba piva. Protivnička ekipa završila, poslednje bacanje za nas. Izuzetno bitno, jer je rezultat otprilike izjednačen, tako da i poen-dva mogu odlučiti konačni par pobednika. Moj ortak, pred kojim stoji papir sa upisanim poenima, iskoristio svoja tri bacanja i ništa "pametno" nije bacio...sve je sad na meni! Napetost visi u vazduhu zajedno sa sijalicom od sto "sveća"...hladnokrvno, kockarski profesionalno, uzimam onih pet šarenih kockica i počinjem. Prvo bacanje, tri šestice!

Ortak: - To! Evo ti ruka!

Ćutim, odvajam one tri iste na stranu, bacam preostale dve...četvrta šestica!

Ortak: - To, to, udri! Evo ti...evo ti noga!!!

Napetost je tolika, da su čak i kibiceri zanemeli, a o protivničkoj ekipi, koju obliva hladan znoj, da i ne pričam. Sve oči su usmerene u moju desnu ruku i poslednju kockicu...koncentrišem se, bacam i na delić sekunde zatvaram oči...peta šestica!

Ortak: - To, to, toooo!!! Evo ti, ruka, noga, evo ti...(uzima olovku i gleda u papir pred sobom), evo ti kurac!!! Nemamo gde da upišemo! Pa, ful si trebao da baciš!
Ja: - Sad ću da bacim tebe kroz prozor! Za koji moj si ćata, kad si ćorav kod očiju!

Orfej

Spokojni pogled svetlucavih očiju prelazio je preko obasjane rečne površine a nakon što je upio potrebnu količinu lepote njenih prozirnih valova, nastavio je dalje preko trske koja se nalazila na drugoj obali i četinarske šume koja se prostirala daleko u nedogled. U toj šumi, kaže legenda, postojao je "čudesni Orfej" koji je milinom svoga glasa hranio trske nedaleko od šume, a one su preko rečnog ogledala slale nežnost u centar pogleda posmatrača. Taj estetski čin trajao bi dok poslednji plam Sunca ne iščezne u sutonu dana. I tako svaki dan, iznova i iznova...

Vreme prolazi pokraj nas, odlazi i poslednji voz koji spaja sadašnjost sa nama samima a u vagonu za put bez povratka spakovana su naša dva kofera pitanja: Da li da sanjamo život? Ili da živimo san?

Nekako, kao kroz maglu, ostale su u meni urezane priče iz prošlosti da postoji nekakav svirač na liri koji je slao akorde nežnosti visoko do zvezda a one su sjale poput dijamanta u znak zahvalnosti za njegov gest. Dok je pevao, jata ptica bi kružila iznad njegove glave i osluškivala melodijsku harmoniju Orfejevih glasnih žica. Reka zaustavlja svoj tok, da tako nepomična čuje samo delić njegove pesme a stene su podrhtavale od erupcije koja je pretila da preplavi rečno korito. Drveće mu je prilazilo da ga zaštiti od sunčeve svetlosti, formirajući krošnju iznad njegove glave dok su sve životinje pritrčavale i skupljale pokraj panja na kome je sedeo. Njegova muzika je prkosila vetrovima; sprečavala je oluje štetne po ljude ali je pravila tornada koja su nosila fregmente zvukova širom planete i pretakala ih u dugine boje. Jarko, zeleno, crveno i plavo, svileno, belo, svetlucavo i ljubičasto. Svaka pomisao; svaki izgovoreni stih: svaka tercina i katren.

Sve se to upilo na jedan list, onaj koji ne bledi vec zauvek ostaje, da poput nokta stalno izrasta i nikad ne umire. Život je, zapravo, jedan val koji nema granica, koji beskonačno nosi uspomene i stvara iste. On formira reku čuda a ta reka se nigde ne uliva. Ona ima samo izvor, uvek ga je i imala, ima čar, ima dušu. Slagao bih u nameri da umem opisati tu reku onako do detalja, opisivao sam je i pre ali uvek slažem. A da me neki čovek, nije važno da li ima dvadeset ili osamdeset, pita koliko ima takvih reka u životu svakog od nas, rekao bih kako postoji onoliko njih koliko misliš da ih ima. Možda bi moj odgovor bio: jedna. Tačno? Lažem? Nikada neću saznati, ali zaista mislim da postoji jedna takva reka; jedan Orfej. On će uvek svirati i pevati, nikada neće prestati i kao takav zauvek doprinositi nečemu lepom što je vredno svakog poštovanja. A muzika i glas koji topi stene svakako jeste nešto prelepo, poput miksa estetike i lepote.

U daljini, na granici horizonta sa nebeskom linijom, primećivao se narandžasti spektar boja koji je polako činio čitavo nebo uspavanim. Poslednje iskre sunčeve vatre vetar je nosio do površine reke pored koje sam provodio svako predvečerje slušajući pesmu iz pravca šume četinara. Kako je nebo postajalo sve više tamnije, tako se i ona stišavala. Pogledom sam pokupio svu draž rečnih kapljica koja se reflektovala prema mojim svetlucavim očima.

I poslednji plam sunca iščezao je u sutonu dana.

Ko će više

Omiljena igra za ubijanje vremena penzionera kada se nalaze u većim grupama, a nemaju šah pri ruci. Mesto nastanka je čekaonica ispred ordinacije doktora opšte prakse, međutim, iz samo njima znanih razloga oni ovu disciplinu sele svuda gde se okupe u malo većem broju. Cilj igre je da budeš naj bolesniji, čak i ako nisi bolestan. Moguće je interpretirati svoje simptome na bilo koji način, i naravno doneti na uvid: krvnu sliku, urinokulturu, EKG, redngenske snimke svih kostiju, očevu krštenicu, poslednji ček od penzije... Igra se u glavnom u prepodnevnoj smeni. A pobednik je...

Milovan: Imao sam pritisak 80 sa 70, levo oko je počelo da mi koluta, a desno da igra gore dole... mmm i da, upisao sam se u gaće!

Mladen: Ma nije to nista, meni gvozđe onomad beše 3, srce mi radilo na 35 otkucaja, i svaki trijespeti stane, rekao mi jedan čovek da gutam tošiba baterije od 9 volti, i bogu hvala, da kucnem u drvo(lupa u drvenu nogu) sad ništa!

Pera: Izašao mi neki čmičak na čmaru! Kaže doktor da je urasla dlaka, al ne verujem ja, ma ko zna čime su nas gađali!

Stojan: Mene boli gde god da se pipnem, garant sam slomio rebra onomad kad sam se sagao da vežem pertle! Doktor kaže da se na snimku prelom ne vidi! Ma šta ti doktori znaju...

Pacijent izlazi iz ambulante!
Lekar: Gospodine, to što sam rekla da mi treba uzorak vaše stolice nije značilo da treba da obavite nuždu na krevetu za preglede u ordinaciji!

Djura(sa šeretskim osmehom na licu): Jel ste videli kakav bod u gostima, ja sam bre za vas Mića Orlović, babe jedne!

Miladinka: Jao, ja napipala neki čvor na grudima, nit je tvrdo nit je meko, a nije ni čvor nego više kao neko masno tkivo! Pa sam došla da me doktor pogleda!

Milovan: Mladene, gospođa je nova ovde, iscedi joj tu čibulju, gospođo, samo što više tečnosti, i nemate problema do daće sigurno, nemojte da zauzimate mesto ozbiljnim slučajevima!

Svi u glas: Peroooo, perooooooo!
Padaju šamari, polivanje ladnom vodom!

Milovan:Nema pulsa! Pera pobedio!

Mute

Nacin na koji mozete da se resite nenadjebivih komentatora iz kruga dvojke, koji skoro zenskim glasicem vode najbitnije utakmice i meceve svih vrsta. Njihov glas umiruje i uspavljuje i najvece sanse i pogotke. Imate utisak da gledate balet a ne derbi.

A tek komentare koje izvaljuju, prepuni besmislica, dosadnih konstatacija i preuranjenih odluka... a kada nisu upravu kazu 'prosudite sami'.

Pritiskom na mute ubijate ih ko Raid muve i komarce koji neprestano zuje kad se uspavate, dok gledate recimo mec izmedju Novaka i Nadala.

(nastaje pauza od jedno 15 sec. i sledi nastavak): „... i ostalih sportova...“
„Tribine se žute – sve je u narandžastom“
(Na nekoj Olimpijadi Švajcarac je osvojio zlatnu medalju i na ekranu piše Switzerland):
„I ta mala zemlja SVAZILEND je uspela da osvoji prvu medalju...“
(Prenos utakmica Španija – Jugoslavija);
„Prava fudbalska bitka koju vode plavi momci u plavim dresovima!“
„I, gospodine Pedersen, zaista zaslužujete takvo prezime“
„Na terenu su dva Stankovića, Dejan Stanković i Dejan Govedarica...“
(Utakmica Arsenal – Ajaks: Berkamp izlazi iz igre u 22. minutu, ulazi Patrik Vijera. Na ekranu se ispisuje sledeće: 22. minutes, 10. Bergkamp out):
„I dragi gledaoci, u igru se sprema iskusni Minutes sa brojem 22!“
(Prenos vaterpola):
„U bazenu plivaju nečije gaćice, da vidimo čije su...“
„Naši igrači su u plavim majicam...“
(Davni prenos utakmice Jugoslavija – DDR Nemačka):
„Kakav šut i izvanredna odbrana Ljukovčana... Samo trenutak... Da vidimo zašto se to Nemci raduju... Aha, izgleda Nemačka vodi 2:1“
(Sa jednog finala Kupa šampiona):
„Dobro vam veće, dragi gledaoci, javljamo se uživo iz Londona sa stadiona Park prinčeva.“
„Na stadionu se okupilo oko 50 hiljada dinara...“
(Prenosi sa raznih fudbalskih događanja):
„Kamerun mora da izvuče barem bod pred utakmicu sa Švajcarskom da bi osigurao prolaz... (puza 10 sec.)
...oprosite, dragi gledaoci, Kamerun nije u istoj grupi sa Švajcarskom...“
„Ulazi Mekmanamanaman.“
„Kolega, može mali remize ove utakmice?“
„Najdoski je odlično skočio, ali nažalost, samo preko prečke“
„I, dok je lopta u vazduhu, da vam saopštim sastav timova.“
„...sudija danas nije delio pravdu, već je množio nepravdu...“
„Kakav udarac! Pocepao je vazduh na vodonik i kiseonik!“

Kisa pada ne terenu,a Boga mi i po atletskoj stazi.
Oklznuo se na zadnju levu nogu.
Prvi poeni naseg centra Rebrace,centra.
Veceras se sastaju Real iz Madrida i Glazgov iz rendzersa.
U igru ulazi reverse angle.
Poleteo je Bozic kao tenk!
Milenko Topic i Krstic,duel dva veoma iskusna igraca(Krstic 18.god.)
Statistika je kao bikini,otkriva sve,a ne pokazuje nista.

Sut po zemlji i precka!!!

Milos Topalovic
-Sledecih par minuta ovog snimka proticu u znaku Georgi Hagija i ove kretenske reklame za ketchup.
-Obratite paznju, na stadionu u Istambulu samo policijski psi nemaju brkove.

Sreto Scepanovic
-Naseg boksera Belica, dragi gledaoci, prepoznat cete po belim gacicama, a njegovog protivnika Motungua iz Kenije po crnim.

Mladen Delic
-I cetvrti poen Savica.Litvanija vodi 7:3
-Ako se utakmica zavrsi nereseno, nova se igra u sredu.Ja imam avionsku kartu za ponedeljak.Da li ce mi dozvoliti do promenim kartu?Kako cu se ja vratiti?...
-Jokanovic do Stojkovica,Stojkovic do Stojkovica, ovaj vraca Stojkovicu.
-Treba znati, americki kosarkasi su visoki dva i vise metara

Durkovic
-Sada Popov vodi celu duzinu bazena i amerikanac ce da osvoji zlato samo ako Popov pocne da se davi
-Zoran Savic je imao MALU porodicnu neprijatnost ovih dana.Umrla mu je majka.

M.Pantic i N.Kovinjalo
- Pantic:U stazi br. sedam je glavni favorit Michael Jackson.Pardon Michael Jordan.
Kovinjalo: Da, kolega Pantic zeli da kaze da je Michael Jackson u americi popularan kao njih dvojica.

Srdan Knezevic
-postovani gledaoci, izvinjavamo se zbog ovog prekida.Upravo su nam organizatori zabranili da pusimo u reporterskim kabinama.Evo i kolege Spanci se bune, nisam samo ja...
-Krilo nikad ne pada daleko od beka.

Vladanko Stojanovic
-I to je lagana lopta za golmana Stojanovica.(nakon jedne minute)Ne, izgleda da je ipak pogodak
-Zadovoljio je trenera i zato sada igra

U Bajer Leverkuzenu nekada je igrao čuveni Štefan Kurc što je stvaralo dosta neprijatnosti komentatorima. Sećam se da je tada TV Palma prenosila Bundes ligu, i ne mogu sad da se setim imena komentatora, ali kroz razne utakmice bilo je zanimljivih složenica tipa...
-Lopta stiže do Kurc-a
-Lopta se od Kurc-a odbila u aut
-Šol je sapleo Kurc-a i sada će za to dobiti žuti karton
-Na današnjoj utakmici se od Kurc-a mnogo očekuje
-Sada su tri igrača pratila Kurc-a, ali ga nisu mogli zaustaviti
-Teško je dobiti duel sa stamenim Kurcom
-Sudija je sada svirao Kurcu ofsajd
-Šuster je dugom loptom pronašao Kurc-a
-Nema još mnogo vremena do kraja, i svi igrači Bajera sada šalju loptu do Kurc-a
-Trener sada nešto dobacuje Kurcu
-Svi golmani se plaše Kurc-a
-Kakav fantastičan gol. Bez Kurc-a Bajer ne bi bio ono što jeste
-Bio je to previsok centaršut. Bez obzira na visinu i skočnost, ne može se očekivati od Kurc-a da poleti
...itd.

Zvonko Mihajlovski: I sada je lopta pukla, kao staklena kugla od porcelana.

(Utakmica Jugoslavija - Ceska, 1997.)
Milojko Pantic:
- Aut za Holandiju

Milojko Pantic:
-Kisa pada cak i oko korner zastavice!

Vladanko Stojakovic:
-Na stadionu se okupilo oko 30 hiljada dinara

Naseg Deju stalno cuvaju po tri igraca, a cesto im se pridodaje i cetvrti...

U prepunoj dvorani Drazena Petrovica, okupilo se oko 500 000 vatrenih navijaca!

Polster,Polster.." (pa se onda ugusi u dimu cigare i 15 sekundi kasnije) "da vidimo sada zasto su se igraci Kelna kao po komandi svi povukli na svoju polovinu ...a da, to je 1:0 za njih

Zrno graška iz profila

„Izvoli, draga, posluži se ...“
„Oh, šta je ovo, slatka moja ?“
„Ah, to je specijalna salata po receptu koji sam pokupila pre neko veče u onoj emisiji „Ciklonove kućne čarolije“. Gostovao mu je neki Francuz, joooj, znaš kako je seksi lik ... a specijalitet se zove „Coup de grâce“. Ubija koliko je dobar, a Francuz reče i da je dobar za ... hihihi ... znaš ... ono ...“
„Hihihi ... Kako ? Ku d - ... ma nije važno. Negooo, lepo si ovo napravila, prosto mi žao da načnem, vi’ kako je lepa kupa ... a šta je ovo, je’l ovo grašak ? Aaa, nemoj mi reći da si slagala zrno po zrno, pa sve do ovog na vrhu kupe ?“
„Jeste, to je grašak, slatki, mali provansalac takozvani, spolja, a unutra još ima i kukuruza šećerca, marinirane šargarepe, leblebija, pavlake, majoneza, ma svašta ... Samo se ti služi ... He, he ...“
„Hoću ... Evo, počeću s vrha, bojim se da ne srušim kupu ...“

(dva sata kasnije)

„Auuu, kono, kako sam se lepo najela ... jedva dišem ...“
„Mmmm, daaa ... Hajde ti sad lepo kući, pa onako s vrata spopadni onog tvog mužića. Videćeš, he, he, provansalac čini čuda čak i u ’ladnoj vodi ...“
„Ma nije kući, jeb’o mu pas mater, javio se da će doći kasno, na nekom seminaru je .. muška posla, alii, sačekaću ga ja, he, he ... ’Ajd’ uzdravlje!“
„Uzdravlje, kono !“

(još dva sata kasnije)

„Uuuuh, što me zabole stomak ... nisam trebala jesti onoliko onog graška ... moram u WC ... Aaah! Ouuurgh! Šta je ovo ? Ghaaarglj, krk, krh, kvak, žljok .... Blaaaaargh! Arrrrgh !“ ... TRAAAAS !

Ta-naaaa-tan-tananana – heeey - ta-naaaa-tan-tananana – ta-nan-ta-nanana - ta-nan-ta-nanana – ta-naaan – You don’t get fooled again - ta-nan-ta-nanana - ta-nan-ta-nanana ta-nan-ta-nanana - ta-nan-ta-nanana – uajaaaaajgh

Inspektor Smorejšio Kenj bio je izrazito mrzovoljan. Žena mu prethodno veče opet nije dala, jer se najeo nekog graška s teletinom koji je ona skarabudžila pa je celo veče prdeo kao konjuždrina, što mu je gospođu izrazito nerviralo pa ga je povrh svega proterala u kujnu da spava na prokletom jednosedu na rasklapanje, venčanom daru njegove tašte.

I dok je bezvoljno vukao dupe na posao, mlateći usput glavom kao konj na prazne jasle, zazvonio mu je mobilni. Sa druge strane linije bio je njegov pomoćnik, Perica Debilko.

„Šefe, imamo situaciju ovde ... Dođite odmah u ulicu Sofije Bipkuše broj 26. Ouva !“

Uleteo je u prvi taksi i ubrzo je bio na naznačenoj adresi. Ispred oronule četvorospratnice čekao ga je Perica, dok je nekoliko policijskih patrola pokušavalo da drži pod kontrolom okupljene znatiželjnike i novinare iza žuto-crne trake razapete po okolnom drveću.

„Šta se ovde dogodilo, Debi-li ?“ – voleo je da pecka svog pomoćnika.
„Gospođa Dobrila Salatić, 36 godina, udata, bez dece, pronađena je mrtva u svom stanu na trećem spratu. Ležala je u gomili sopstvene povraćke i krvavog proliva. Telo pronašao muž pokojnice kada se kasno sinoć vratio sa nekog seminara.“
„Heh, seminar ... Ili je išao neđe da loče ili da kara, ili i jedno i drugo ...“
„Nije, šefe, ima potvrđen alibi ...“
„Je li telo već odneto u prosekturu ?“
„Jeste. Telo u prosekturu, a uzorci u lab.“
„Odlično. Imamo li nekog očevica ?“
„Gospođa Spajić sa drugog sprata tvrdi da je videla žrtvu kako izlazi iz stana preko puta oko osam uveče, kada se vratila iz šetnje. Vreme događaja smo rekonstruisali na osnovu toga što je bakica izjavila da je žurila kući da gleda „Sulejmana“. Samo što je ušla u kuću, čula je glasove na hodniku, pa je zirnula kroz špijunku.“
„Ko živi u stanu preko puta ?“
„Izvesna gospođa Ubavkić, 34 godine, bankarski službenik, raspuštenica, bez dece. Izrazita lepotica, ako smem da primetim, šefe.“
„Hmmm, raspuštenica, veliš ? To je stavlja na listu prvoosumnjičenih ... Idi ti u centralu i pripremi sve za brifing kad se vratim, a ja ću porazgovarati sa gospođom Ubavkić“ – reče Smorejšio. „A možda mi se i posreći“ – pomisli u sebi.

(nekoliko sati kasnije u sobi za brifinge forenzičara)

„Šefe, sve je spremno za brifing. Dok vi razgovarate sa ostatkom tima ja odoh da časkom prelistam našu bazu podataka i internet. Možda iskopam nešto.“ – reče Perica izlazeći iz prostorije.
„OK, ljudi, šta imamo zasad ? Laboratorija za uzorke ?“
„Uzorci uzeti sa lica mesta ne pokazuju ništa specijalno. Povraćeni sadržaj je čista želudačna kiselina, a u izmetu se nalazi enormna količina krvi“ – javi se gospođica Dosta, doktor biohemije.
„Znači, ništa. Autopsija ?“
„Žena, tridesetih godina, izrazito gojazna za svoje godine, prava mašina za govna“ – uz suv osmeh, reče Mladen, specijalista sudske medicine. „Na telu nema tragova nasilja, a analiza krvi pokazuje povećano prisustvo kolhicina, leka koji se koristi za lečenje gihta, pa sam pomislio da se možda, predozirala. Međutim, uvidom u zdravstveni karton gospođe Salatić, utvrdio sam da nije bolovala od gihta. Onda sam pomislio da se možda najela livadskog šafrana, poznatijeg kao mrazovac pa sam analizirao sadržaj creva, međutim ništa sem ovoga: zaglavljeno u debelom crevu pronašao sam jedno nesvareno zrno graška koje je imalo tragove kolhicina u sebi. Dakle, ubistvo.“

(u međuvremenu, u stanu gospođe Ubavkić)

Gospodin Salatić i gospođa Ubavkić leže zagrljeni i razgaćeni na njenom ogromnom francuskom ležaju. Gospodin Salatić puši postkoitalnu cigaretu.
„I dalje ne mogu da verujem kako si se lako rešila one moje debele kučke ...“
„He, he, ljubavi moja, sad si samo moj ...“ – predući odvrati ona.
„A kako si se dosetila ?“
„Pa ljubavi, znaš da je moj bivši bolovao od gihta. Sve što mi je ostavio bilo je tih nekoliko kutija Kolhicina. Kada sam pročitala uputstvo samo sam sabrala dva i dva.“
„Ma kontam, ali kako to da se ti nisi otrovala, kad kažeš da ste obe jele tu salatu ?“
„He,he, složila sam grašak u obliku kupe i samo sam to zrno što će biti na vrhu ostavila da celu noć stoji u vodi u kojoj sam rastvorila celu kutiju Kolhicina. Znala sam da je đembela pedantna i da neće roviti po salati već da će uzeti baš sa vrha.“
„Hahahaha ... Ooooo, Lukrecijo moja, ljubim ti oko pametno! Dođi opet malo dâ čika u goozoo, m ?“
„Joj, ljubavi, je l' može kasnije malo, umorna sam. Znaš, morala sam da dam i onom blentavom inspektoru Smorejšiju, kad je dolazio da me ispituje ... Ne ljutiš se, je l' da ?“

(u međuvremenu u sobi za brifinge forenzičara)

„OK ljudi, idemo dalje. Profajleru, da li je ovo zrno graška uvršteno u profil ubice ? Šta kažu tvoje profajlerske knjige ?“ – upita Smorejšio.
„Jesam šefe, uvrstio sam ga. A što se tiče profila, otrov je žensko oružje tako da sam sto posto siguran da je ubica žena, a potencijalni motiv ljubomora. I to je sve što bih imao da kažem o tome“ – profajler je delovao neispavano.

U sobu sav zadihan uleće Perica Debilko.
„Šefe, šefe, pronašao sam trag !!! Sajt „Vukajlija“, čiji je vlasnik izvesni Kaizen, na upit „zrno graška“ izbacuje preko dvadeset rezultata. Kaizen je ubica !“
„Perice, sine, oduvek sam sumnjao da ti je prezime ustvari oznaka za koeficijent inteligencije, a sada sam apsolutno siguran u to. Debilu, alo, ubica je žensko ! Ž-E-N-S-K-O !!! ... Osim toga, Kajzen ne postoji, niko ga nikad nije video ... I ajde sad razguli, donesi mi profil ubice.“
„Da, šefe, odmah, šefe“ – Perica izlete iz sobe i minut kasnije se vrati noseći fasciklu.
Smorejšio je zgrabi i poče nervozno da pretura po dokumentima. Na kraju izvrnu fasciklu i protrese je.
„Pa šta je ovo Perice, Boga ti poljubim ? Gde je zrno graška iz profila ?“
„Mis'te ono malo zeleno, šefe ?“
„Da ! Ono malo, zeleno !!!“
„Pa ouvaj, ja ... ja .. ja sam to naš'o pored kompjutera šefe dok sam listao baze podataka, i ouvaj, ja sam to ... pojeo.“
„Ti si šta ?!!!“
„Pa šta ću šefe, bio sam glaaaadan ...“
Smorejšio ščepa Pericu za vrat.

Odjavna špica

Definicija je pisana za takmičenje "Pačja škola", a scenaristi "SISAJA" nek se jave Kajzenu oko eventualne saradnje, a ako ne, neka sisaju - bolji sam od njih.