Osoba bez koje nijedan događaj u gradu ne može da prođe.
- I da čujemo, kako bilo za vikend?
- Pa, u bioskopu daju samo neke klinačke filmove, tako da sam se odlučio za pozorište. Ova nova predstava je odlična! Otvorila se izložba u kulturnom centru, vidi se da je umetnica poprilično bliska s organizatorom, ali su zato slike veoma daleko od onoga što bih ja nazvao umetnošću. Milica Hadži-Nešto.
- A, Ljubina švalerka.
- Da. Onaj koncert za koji si me ispalio je ipak ispao dobra zabava, mada klinci još jednom potvrđuju onu staru da je pank nastao tako što su oni koji ne znaju da sviraju uzeli instrumente... Ali je posle ponoći gazda odnekud doveo trubače i striptizete... I to bi bilo otprilike to. Tako, sve u svemu, mogu ti reći da sam se baš proveo.
- A politička dešavanja?
- Jaoj, samo sastanci, sastanci... Da ne dužim. Uvek ista priča.
- Eto sad imam presek svih skupova.
- Imaš mene, znaš sve.
Ona je razmažena tatina ćerka koja ne zna šta će sa sobom.
Prolazi kroz školu kao prsti Rasel Kroua kroz žito u posljednjoj sceni Gladijatora - lagano, tek tek.
Navršava osamnaest godina, sluša HIM i Linkin Park, ima taj neki svoj stav i nameće društvu da je umetnica. Misli da ima potencijala, doduše više ga ima na rafovima po apotekama u vidu tabletica za poteniciju nego u njoj ali to je ne sputava da bude veliko ništa koje želi ubediti ostale da se ispred svakog prideva koji ide uz njeno ime, treba dodati prefiks omni.
Njeni roditelji su imućni. Ćale je direktor, evropejac, načitan... sigurno zna kome je podignut spomenik na Avali i zašto se Čuka nalazi na vrhu tabele.
Sa druge strane stara je uspešni arhitekta, projektant, domaćica i nadasve komšinica.
Došla je iz Pržogrnaca, iz poštene kuće ne bi li stekla kakvo takvo ime.
Upisuje arhitekturu, ulazi u Matriks, upada u rupu koju nisu zatvorili Slobodni Zidari, Zodijak i Jehovini svedoci - ulazi u rebus.
Udaje se, postaje gospođa, nabavlja nekog kvazi-psa, pre bih rekao hibrid pacova i vanzemaljca ili šta već ali u svakom slučaju je mnogo jeziv.
I da, obavezno ga oslovljava sa Gospodine.
Tako jednog sasvim običnog dana, posle Slagalice spremajući večeru koju čine šiš ćevap kod Starog Merkatora i sladoled iz Karibika, shvata da vreme otkucava.
Danima se čeka šta će njihova mezimica odlučiti da upiše.
Babina sultanija se smilovala da posle nekoliko dana dubokoumnog razmišljanja, konsultovanja sa drugaricama preko aska, fejsa, skajpa i ostalih dimenzija realnosti, izađe iz sobe i trijumfalno kaže ,,Arhitektura''.
Presrećni roditelji podržavaju predlog. Skaču od sreće kao Silvester Stalone kad ubode prostoproširenu rečenicu. Zovu prijatelje. Svi moraju čuti ovu vest koja se mora proširiti brže nego sreća preko Koka Kole. Mezimica je upisala arhitekturu preko veze... doduše kao samo-finansirajući student ali koga jebe... Bitno je da se studira nešto. Sad je to, jelte in.
Prolazi nekoliko godina, nazovi studiranja i tata je shvatio da je pravo vreme da odreši kesu i kupi diplomu. Pametna glavica je sad diplomirala! Rodila se još jedna noćna mora za geometra i građevinca.
Ona se zapošljava u neku firmu, dobija prvi projekat, kreće polupijana da stvara. Da škraba nešto... da ima vizije... da vidi nebule... da oseća mantru.
Bravo, novi hrabri svete!
na gradilištu
Građevinac: Dobro, koleginice. Ovo što ste vi konstruisali je nemoguće realizovati. Ovaj deo je problematičan... Vidite, to labudovo krilo je ok ali kopita ova.. šta vam je uopšte to? Da ste na primer...
Geometar: Paz' vamo arhitetko. Meni su oči ipale dok nisam nacrtao ovu kartu sa mrtvim rapidografom, u milimetar. Jebeni milimetar! A ti sa četkom tvojom da crtaš tu granice?! Eeee, pa nećemo tako. Ipak sam ja ovde prvi i poslednji koji dolazi.
Arhitetka: Beeeeeeeee
Hleb. Pagani koji se u isti kunu oduvek su upražnjavali praksu da isti lome, zasipaju ga alkoholom zvanim vino, takozvanom božijom krvlju, vrte ga u krug ko mače koje niko neće da usvoji. Muslimani veruju da je njihov Bog jedini kao što Hrišćani ili Katolici veruju u jednog boga. Buda je uvek govorio da Sila nikom dobra ne donosi, dok Grci veruju u multibožanstvo. Iako je raž sađen u Mesopotamiji još niko u tu priču ne veruje. Istina je da danas ljudi u Africi za njim čeznu, bez obzira što nisu nikad čuli za brend leba marke Klas brašna tipa 500. Širom sveta se isti baca, bez obzira što dve trećine sveta za istim plače svaki dan ili bar kuburi da ga nabavi. Kakav čovek može biti onaj kome slavski kolač služi kao ukras na trpezi, kao neizbežni detalj krsne slave. Jeste da, nije više komunista ali biti licimer je još gore nego biti otvoreno pokvaren. Hleb, kao nasušna potreba, kroz vekove je za mnoge bio cilj u životu. Danas se na ulica svetskih metropola sreće po kontejnerima u paganskim društvima kao ukras na trpezama. Neki ga i dalje sanjaju, neki lete u kosmos. U principu svi oni koji ga jedu i dalje su među nama. Neki ga ne jedu jer goji, neki ga jedu sa krompirom. Neki ga bacaju u đubre, neki ga iz istog vade. Džabe te lebom ranim" nije samo narodna poslovica, već prikrivena volja za moć, zakon jačeg i surova realnost ovo naše planete. Danas juče i prekjuče je to hleb. Sutra je to voda ali ko o tome može da misli kad mu nasušna potreba celog života oduzima skoro ceo isti.
"Hleba hleba gospodaru ne vidosmo davno hleba!
Čuvena pesma iz knjige za muzičko. Melodija je takva da bi joj pozavidele naše pevaljke koje pokradoše sve pesme iz islamskih zemalja.
Čas muzičkog, svi pevaju:
"Ded poigraj meeedo, dede poigraaj!
Daj diri daj diri daj diri daj diri diri diri diri diri daj.
Daj diri daj diri daj diri daj diri diri diri diri diri daj.
Kako baba meeesi, dede poigraaj!
Daj diri daj diri daj diri daj diri diri diri diri diri daj.
Daj diri daj diri daj diri daj diri diri diri diri diri daj."- Nastavnice zar moramo baš svaki čas da pevamo ovu pesmu, uvek se naježim!?
- Pa to je dobro, jer u dubini duše osećaš da je ovo pesma tvojih predaka.
- Moji preci nisu Turci, a to što mi se diže kosa na glavi svaki put kad čujem ovo nije pozitivno iskustvo, već neki iskonski osećaj odvratnosti koji moj predak 'ajduk oseća i buni se protiv pesme koja ga podseća na zabijanje eksera pod nokte.
- Ovo uopšte nije turska, već srpska narodna pesma.
- Ma jašta je...
Jagodinka Simonović. Da se ne lažemo, ne zbog glumačke veličine kakav je bio Danilo Bata Stojković, niti zbog uloge Slavka Štimca, nego zbog prsate tinejdžerke Jagodinke generacije ljudi iz bivše Jugoslavije prepričavaju i pamte izreke "mesi, mesi, neće ništa da ti škodi" i "samo da ti čujem glas", kao i samo scenu filma u pekari...
Svako od nas je nekad imao svoju Jagodinku Simonović, najverovatnije u srednjoškolskim godinama. Devojku koja predstavlja filmski pandan Črč pabinim avatarima: sa jedne strane, elementi čednosti, dok se sa druge strane nazire latentna erotika i prikrivena žestoka strast, sve u svemu kao zabranjeno voće koje je baš zbog toga slatko jer se ne može imati, a tako ukusno, jer negde u malom mozgu znamo da ga nikad nećemo ni probati. Svako je u periodu dok je imao svoju Jagodinku, bio napaljen kao mlad majmun dok gleda crvene guzove makaki cavulje kako se pendra po drvetu eukaliuptusa, dok se i pri samoj pomisli na seks sa dotičnom u hipotalamusu lučila količina adrenalina kao tečnost iz hladnjaka stodvajstosmice kad prokuva u svadbenoj koloni. Za nju bismo bili kadri učiniti ama baš sve, bez obzira na cenu, bez obzira na posledice: kao čiča Semberac iz anegdote, koji je negde pred kraj 1995. godine pare od sve stoke koju je isprodao sljuštio na ukrajinske kurave u baru kraj pijace Arizona; zbog nje bi ukrao od svog starog Opel Kadeta trula višnja kako bi otišao na sastanak u susedno selo sa svojom Jagodinkom, razbio auto jer je put poledio usled oštre decembarske zime u posavskim predelima Bosne, i dobio roditeljsku kaznu da sledećih tri meseca u školu nosiš samo pola konvertibilne marke, tada dovoljno za otprilike jednu praznu kiflu (lično iskustvo)...
I na kraju čuvena scena sa Jagodinkom Simonović predstavlja i kraj i početak lične karijere pornićara. Kad počneš da misliš o ženama, na praskozrju tinejdžerskih godina, pa ti počne nejebica izbijati na lice u vidu bobuljica, ta čuvena scena sa Jagodinkom Simonović ti je dovoljna da se na sledećih pola sata zaključaš u kupatilo, zbog "stomačnih problema", rizikujuš da budeš prebijen od ćaleta koji već zadnjih 10 minuta u maniru indijanskog vrača skakuće pred vratima, suzdržavajući se da se ne upiša. Posle kad postaneš iskusniji pornićar, već počineš da zakeraš, da biraš između umetnica iz Vivida ili Brazersa, da se žališ na loše osvetljenje u trisom sceni sa Lizom An..... a i rezolucija kamere ti nije bila nešto impresivna, scenario već dobro poznat od ranije.
E, tu se nađeš na raskrsnici, imaš dva izbora, dva puta u kom će tvoja pornićarska sudbina ići: jedan put je da kreneš da gledaš hentai porniće sa tajlandskim midžet emo šimejlovima, a druga je da se vratiš opet latentnoj, domaćoj erotici, pijadestalno oličenoj u vidu jedre, prelepe pekarke - Jagodinke Simonović.
Jagodinka...
Šta je?
Ništa, samo da ti čujem glas...
....
Mesi, mesi, neće ništa da ti škodi!
Floskula koja naglašava da se radi o nebrušenom dijamantu i ogromnom potencijalu čije vreme tek dolazi.
A sada lepe vesti iz sporta... 14-godišnji Ilija Bozoljac je osvojio čelindžer u Mionici pobedom protiv rumunskog takmičara Sabu Munteanua. Ovaj uspeh dobija na vrednosti kada se zna da su u konkurenciji bili učesnici do 11 godina starosti. Našem Iliji čelindžeri sve miliji kako popularno kaže narodna pošalica. Bozoljac - zapamtite tog momka.
------------------
Koji Petar sad?
Petar, drug mog sina iz odeljenja. Ajoj žene zapamtite to ime, malom je kurčina sad oko 16 u opuštenom stadijumu. Do srednje škole ima da zakiva, posle ne smem ni da zamislim.
A otkud ti to znaš kalašturo jedna hahah opasnice?
Ma niiiiijeeee, on slučajno dete svratio kod nas i ja se okliznem i spadnu mi gaće i on se isto okliznuo ne znam otkud mu erekcija i slučajno se nataknem.
Evropa 2025-e
Nakon krize i zatezanja odnosa unutar evropske unije, ostaci bankrotirane Grčke sa svoja 2 ostrva napuštaju evrozonu.
Kreće lančana reakcija nezadovoljstva unutar Unije i primer Grčke slede Španija, Portugal i Slovenija. Nezadovoljna Nemačka upozorava da neće tolerisati takvo ponašanje i daje rok za vraćanje duga godinu dana.
Srbija vešto koristi upražnjena mesta u Uniji i dobija datum pregovora za 2056 godinu.
Eskalacija 2026-e:
Rok je istekao. Nemačka bez upozorenja vrši invaziju na Španiju i Portugal, dok Rusija i SAD apeluju na njih, ali se ne mešaju.
Nakon invazije na Španiju, nezadovoljne nemačke pokrajine AP Francuska i AP Belgija raspisuju referendum za odcepljenje.
Stogodišnja Angela im poručuje da mogu da joj se sagnu. Sukob se
polako približava Balkanu.
Balkan:
Nakon krize i početka rata u Hrvatskoj vlada histerija i oduševljenje. Država ponovo uzima naziv NDH, ponovo je
aktuelna priča o tisuću godina istorije, na top listama broj jedan je
Tompsonova obrada Danke Deuchland. Otvoren je novi Jasenovac.
Obe srpske porodice sa hrvatske teritorije su zatvorene.
U Srbiji upozoravaju na 20 000 ubijenih Srba u novom Jasenovcu. U
BIH već 27 000 žrtava, uglavnom nevina deca i žena, iako im niko još
uvek nije objavio rat. SAD upozorava Srbiju na zločine u BIH.
Uvidevši ozbiljnost situacije doživotni predsednik Nikolić i general Vučić
ukidaju presudu Dačiću, pa pokušavaju preko njegovih veza da uspostave vojno-obaveštajnu saradnju sa Namibijom, Senegalom i Nauruom.
Uspevaju u svojoj nameri. Albanija vrši nuklearne probe i veliki
deo njenog stanovništva gine usled greške u proračunu. Ostalo ih je jedva
50 miliona živih (većina na Kosovu).
SAD ponovo upozoravaju Srbiju.
2027-e
Evropa gori. Nemačka je sila broj 1 i drži pod okupacijom 50 procenata EU.
Ovoga puta nema ko da joj se suprodstavi.
Balkan i pored tenzija još uvek miruje, ali nakon niza pogibija i nesrećnih slučajeva u BIH i Albaniji, SAD uz podršku Hrvatske, BIH i Albanije objavljuje rat Srbiji. SB UN odobrava intervenciju. Ruski predstavnik za vreme glasanja odlazi u wc i propušta priliku za veto. Čeka se prvi napad. Napadi kreću iz BIH. General Vučić sa osmehom prima tu vest i zahvaljuje se Bogu što oni prave istu grešku kao i Austrougari 1914. pa napadaju preko Drine, ali euforija kratko traje.
Tomahavci i stelt bombarderi udaraju sa gotovo sto odsto preciznosti. Srbi mole za pomoć bratsku Rusiju. Rusi šalju 150 popova u pomoć ali kasno, jer kopnena invazija je počela i Srbija kapitulira nakon 12 minuta teških borbi. Beograd pada, a Čeda postaje predsednik okupacione vlade.
Koštunica je šokiran i prosto ne veruje kad mu pričaju šta se desilo. Toma i
Aca su pobegli u nepoznatom pravcu.
Ivica je nestao.
Nakon 6 meseci okupacije, u Srbiji se formiraju dva Narodna pokreta.
Četnički, predvodjen liderima Obraza i 1389, a sa druge strane Partizanski,
predvodjen Joškom Brozom. I jedni i drugi odugovlače sa ulaskom u
borbu. Prvi čekaju da im se članovi opunolete, dok su drugi i pre bilo
kakve borbe van stroja zbog proseka godina boraca koji iznosi 79.
Dok je u Srbiji status kvo, u Bugarskoj izbijaju nemiri zbog propuštene prilike
da se Srbija napadne sa ledja.
2028:
Sukob se premestio na Bliski i Daleki
istok. Severna Koreja i Kina napadaju Japan i Južnu Koreju, ali to nije bitno.
U Srbiji konačno gine prvi okupatorski vojnik nakon godinu dana od
okupacije. Gazi ga vozač GSP-a kome su otkazale kočnice. Ameri u znak odmazde streljaju sto studenata Megatrenda.
2029-e
Četnički pokret dobija svoje prve punoletne članove, a Partizanski donaciju od 350 kineskih veštačkih kukova.
NOB počinje.
Prve borbe se odvijaju u okolini Beograda, gde prva Zemunska jurišno udarna pajser air max brigada, pod komandom Mladena Obradovića napada Američke vojnike koji ručaju u Skadarliji. Ranjene su dve konobarice, bubnjar, tamburaš i pevač. Među vojnicima nema povređenih. Malo kasnije istoga dana partizanska jedinica upada na sudjenje za rehabilitaciju Draže Mihajlovića. Prepad je neuspeo. Bilans borbe je 3 slomnjena kuka, usled borbi sa 2 portira Palate pravde. Nakon dve razočaravajuće akcije obe frakcije rešavaju da započnu ono što najbolje umeju, to jest bratoubilački rat. Posle konsultacija sa američkom administracijom dobijaju dozvolu da ratuju izmedju sebe, ali pod uslovom da ni jedan okupatorski vojnik ne bude povredjen. Obe strane pristaju.
2032-e
Rat je gotov!
Nemačka je konačno novi vladar evrope, a granice sveta znatno su izmenjene.
Srbiju napuštaju okupatori, ali gradjanski rat traje i dalje, mada se privodi kraju. Amere nije briga.
U BIH su nevine žrtve u stalnom porastu iako im još uvek niko nije objavio rat. Hrvatska se okreće ljudskim pravima i piše novu istoriju.
Albanija polako obnavlja natalitet. Bugarska se vraća proizvodnji robe za šverc.
Grčka renovira svih 6 preostalih hotela.
A Crna Gora? I pored neučestvovanja u ratu Crna Gora proglašava pobedu, deli ordenje, imenuje heroje i piše guslarske epove...
- Oćel' bit' onog rata?
- Ma kog rata Bog s'tobom
Srbija
<01.01.2009.>
Granicar: Zao mi je gospodine, ne mozete da predjete granicu!Srbin: Kako bre ne mogu! Pa bio sam u Budimpesti na proslavi Nove Godine i sad se vracam u Srbiju!
Granicar: Zao mi je ali vas pasos vise ne vazi!
Srbin: Kako bre ne vazi, pa kako sam izasao iz zemlje?!
Granicar: Vazio je do 31.12.2008., ali vasa narodna skupstina nije donela odluku o produzenju, niti je izdala novi.
Srbin: Ali ja sam Srbin, ocu da se vratim u svoju zemlju!!!
Granicar: Zao mi je, pasos vam ne vazi ...
Srbin: Pa sta sad ja da radim bre! Da cekam ovde sledecu sednicu koja je zakazana za sest meseci?!?
Carinik - pravi se da ne cuje i zeva, ocigledno se dosadjujuci.
Srbin: Jbt, koja smo mi sprdacina od drzave!!!
Dati gaduri ili gadu razvod braka.A ti mislio da neće skontati da krešeš kućnu pomoćnicu?.E pa skontala je.Ipak ima tu pameti a ne samo hrpa silikona kako si ti mislio.Ma sve će ti uzeti sve,potpisaćeš kapitulaciju ko Nemačka četres i pete i još ćeš da moliš da ti makar gaće ostanu.
Sud.
Advokat 1 - Dakle gospodjo Kurtić kako ste se osećali kad ste saznali da vas suprug vara?
Gospodja - Duboko sam povredjena znate ja sam njega za ovih 20 dana braka jako zavolela i ne znam kako ću sve ovo da preživim.Zato tražim na ime svog duševnog bola i stresa i prevelike ljubavi,kuće na Jonskom,Egejskom,Sredozemnom,Jandranskom moru i automobil marke Ferari,kao i pola kuće u kojem sam živela dvadeset dana i pola bankovnog računa.
Advokat 2 - Sudijo ovo je nečuveno.
Optuženi - Kuku meni,šta će meni da ostane.
Advokat 1 - Prigovor Sudijo,i ovo što traži malo je.
----------------------------------------------------------------------------------------------------
Narodna Kuhinja (posle nekog vremena)
Vlastimir - O zdravo Milisave otkud ti ovde?
Milisav - Ma potpisao kapitulaciju,nego jel hoćeš da pojedeš taj pasulj?
Omiljena rečenica pri dramčenju para od matoraca.
Može imati različite poslijedice u zavisnosti od stepena liberalnosti, finansijskog stanja i trenutnog raspoloženja roditelja.
Poteže se tek ako prije toga odbijaju dati prijeko potrebne pare.
Evo šta se desi pri pogrešnoj upotrebi ove rečenice:
(ovome je prethodilo petominutno moljakanje)
sin: Daj bolan stari, ne budi stipsa, treba mi samo 5 maraka za grada, za pićence jedno...
tata: Ko je stipsa stoko bezobrazna?! Samo znaš od mene pare dramčit, šta ti misliš da sam ja narodna banka, sve ja to vama krvavo zarađujem paraziti jedni! Ništa ne radite, ništa ne učite, samo kurcu svirate i oblokavate se ko zna gdje i ko zna s kim, a ja kičmam svaki dan od 7 ujutru - vi kad se probudite ja sam već pola poslova završio. Upamtićeš ti kad sam ja tebi dao pare! Idi kopaj kanale, pa onda loči...(ovdje se naravno ne završava pridika, ali da bi vas zaštitio velikog psihičkog bola, morao sam prekinuti sa citatom)
Izjava svojstvena svima onima koji su doživeli čari stare Juge. Njima je sve bilo lepo, svi su bili napojeni, u'ranjeni, srećni, javljali su se komšijama, a vrhunac prilikom psovanja je bila reč... Ček, ček - pa, oni nisu psovali. Kako li su njihova deca i unuci naučili tol'ke ružne reči? Od komšija, naravno.
Elem, da se vratimo na glavni kolosek pruge "Beograd - Bar". U nji'ovo vreme nije ničega izvitoperenog bilo. Svi su oni živeli u zemlji Dembeliji i niko nije pokazivao nikakve znake bilo kakve nastranosti. Samo misionarska poza, persiranje tokom prve 3 godine braka, nobles. Ništa stiskavac na igrankama, ništa alkohol, samo "Kokta", nobles. Sve fino, sve kulturno. Nobles, jebote!
Ako se i načuje nešto što nije potaman uhu tog finog građanstva, odma' se sklanja pod tepih. Dođe narodna milicija i nauči te kako da ne čuješ, kako da ne vidiš, kako da ne govoriš. Pendrek! Sve što može da škodi razvoju i prosperitetu radničkog, samoupravljajućeg, socijalističkog, bratstvo-jedinstvenog naroda, sve se sklanja daleko od očiju, daleko od srca. Pusti se, neko vreme, da narod ispira usta, tiho doduše, takvim pričama, sve dok se neko ne zamršti u njihovom pravcu. "Hajde, deco - slikanje", što bi rekla učiteljica iz "Lepih sela, što lepo gore". Svi srećni i nasmejani, licemerni, keze se u objektiv, a horor film im se odvija u glavama. Ton film.
E, baš zato što u nji'ovo vreme nije bilo svega toga čega danas ima, danas svega toga ima na pretek. Sve to čega tada nije bilo možemo nazvati jednom rečju - besom. Jer, njima i njihovima su tada svi bili "besni", bilo da traže proje preko hleba, sladoled u sred januara ili čaja usred avgusta. Kada ih neko nešto upita, na primer - zašto komšijin mali jede malter i zašto ga zovu degenerikom, oni odgovore da ćuti i ne pita ništa, jer nije to njegovo da pita i da zna. Posle im je kriv đavo kada taj degenerik koji jede malter sjebava domaću kinematografiju.
Ko uopšte želi da ima jebenog hrčka? Ozbiljno pitam. Koja je logika iza imanja hrčka kao kućnog ljubimca kad će da ti lipše pre nego stigneš da izgovoriš "Ovo je moj NOVI hrčak"? Jer, u verziji sa hrčkom, narodna pošalica "Taman naučih magarca gladovati, a on potegne pa umre" bi verovatno glasila "Taman NARUČIH hrčka a on potegne pa papke otegne". To mu je otprilike taj neki životni vek...ako te ukenja, razume se.
Ko uopšte želi da drži jebenog hrčka? Hrčke gotive jebena deca jer su retardi i jer, jebiga - hrčak jedna od alternativnih opcija je kada ti keva kaže "Iju, kakav crni ker u kuću, ne dolazi u obzir!" a ćale ti samo uputi čuvar u Aušvicu pogled na i najsuptilniju naznaku eventualnosti da udomite jedno od 7 mačića koje je omacila komšijska mačka, u utorak. Naravno, roditelji vrlo dobro znaju kakvu ulogu treba jedan kućni ljubimac da odigra u odrastanju njihovog poroda - a koja se uglavnom svodi na metaforu njih samih u starosti - te se izbor istog nakon eliminisanja akvarijuma s ribicama ("El su one stvarno od ZLATA kad tolko koštaju, bre?!") i papagaja ("Kenja na sve strane i plaši babu") svodi na pacoliku lopticu krzna koja će svom mladom vlasniku ubrzo napraviti ožiljak na duši koji će on posle čitavog života pokušavati da zaleči.
Ko, bre, želi da se zlopati sa hrčkom?? Ja ne znam kako oni uopšte i prežive u radnji kod prodavaca pre nego ih u kutiji (čitaj: kovčegu) odneseš gajbi i 5h kasnije sahraniš na livadi pored parkinga. Drže ih na aparatima, šta li, pa "drži vodu dok mušterije ne odu", taj neki rad verovatno. Tek - priča se da je mali covpa toliko jebeno osetljiv da kad leptir na Tajlandu zamaše krilima u pravcu zapada, 12h kasnije u Kanadi, jedan "pufnasti član porodice" umre od upale pluća...a jedan otac ucveljenog dečaka ode u šupu, po ašov.
- E, brate, oš vidiš mog novog hrčka?
- Da l' si realan da si kupio još jed...Mrtav ti je, brate.
- A KAKO, jebemumater, malopre je bio živ i mrdao?!?!
- Ultimativan trol, rekao bih.
Na muzički ukus skoro sigurno najviše utiče okruženje, od malih nogu, šta se sluša u kući, onda još više društvo u tim nekim (pred)pubertetskim godinama. Kad se ukus donekle profiliše, to je čak jedan elemenat za izbor društva, što vodi daljem razvoju muzičkog ukusa.
Pre turbo-folk revolucije, nekih osamdesetih, čak i prvih devedesetih, narodnjaci nisu odgovarali mnogo senzibilitetu urbanije omladine, često ih ni roditelji nisu slušali, a među društvom iz škole/kraja nisu bili IN. Pa ipak, već u nekim starijim tinejdžerskim godinama (kod nekih i ranije) dolazi se do saznanja da pod dejstvom alkohola najbolje ipak ide istočnjački melos. I onda počijnu da se slušaju narodnjaci, mnogi batale sve što su slušali ranije...
Ipak pravo vatreno krštenje, u tom smislu, sledi tek odlaskom u vojsku. Prisustvo ljudi iz svih slojeva društva (dok je bila SFRJ bilo je iz svih naroda i narodnosti), težak rad ili dobar deo vremena kad se dosađuje, sistem u kojem iskakanje u smislu pameti nije mnogo zdravo - čine svoje. U slobodno vreme se prate samo adekvatne muzičke emisije, jer tako većina hoće. Preko razglasa piči uglavnom ista narodna muzika (mada dogodi se svašta, pa i da se pusti Metallica). Ima i onih koji imaju pevačke sposobnosti, ili uglavnom samo misle da imaju, pa ih široko demonstriraju ostalima. Sve to vodi usvajanju jednog novog ukusa u kojem Ceca, Mira, Dragana, Seka i ostale postaju sasvim prihvatljive za gledanje i slušanje. I ko nije išao u vojsku počinje da trpi ove uticaje, preko žurki i tome slično. No to je već druga priča...
To ne mora da znači da se batale druge vrste muzike. Jer kako se odrastanje završava (posle vojske) muzika postaje sve više stvar trenutnog osećanja, a ne nekog identiteta. Čovek spoznaje istinu da može slušati bilo šta što mu u datom trenutku odgovara, bez toga da se stidi ili nekome pravda.
A neki narodnjaci su prosto dobili novi smisao u tim danima služenja naroda i zemlji. Tako je čuveni Džejov hit MRAK, MRAK (obrada AC/DC) povezivan sa običajem da se preškraba kalendar ili džombometar, pa je onda pred skidanje sasvim crn, što će reći pao mrak.
Inače, ova definicija važi ne samo pod pretpostavkom da narodnjaci nisu sasvim kul od najranije mladosti, nego i da se ide u pravu vojsku, godinu dana, sa samo par odsustava. Obe pretpostavke su deo prošlosti, ali mnogi koji sada slušaju narodnjake, "zarazili" su se u tadašnjoj vojsci.
Proširila se, ovih dana, u Pomoravlju, jedna čudna vest, o običaju nama čudnog i često neshvatljivog naroda - naroda Crne Gore.
Pa, dobro, nije to baš ovih dana. To mu nekako dođe u proteklih stotinak godina, otkako su Crnogorci, taj slobodarski soj, pali u ropstvo Srba, štono bi rek'o Šerbo Rastoder.
Dakle, kažu naši Moravci da nova snaha treba deveru da je kao sestra. Ona ga, prema tome, i oslovljava sa: "Bato", "Braco" ili nekim sličnim sestrinskim tepanjem. Logično, dovesti devera u iskušenje da sa dotičnom snahom seksualno opšti rezultiralo bi izopštavanjem snahe iz kuće, društva, vađenjem njenih očiju i kačenjem istih o seosku česmu, da se vidi kako se sa takvim ženama postupa ili nekom, po snahu, još gorom sudbinom.
No, bilo kako bilo, ovde se kod nas veruje da crnogorski dever (zovimo ga skraćeno đever) prve noći spava kraj mlade. Ili bar da je to nekad u Crnoj Gori bio običaj.
A šta bismo mi, Moravci da ne izvrnemo nešto na smeh?! Pa nama života ne bi bilo. Mi smo veseo soj, čija se narodna umetnost sastoji od "Crven bana" i sporadičnih izreka. Nijesmo mi ka' đetići, pa da uz gusle zabugarimo. Kod nas je ta priča izašla na to da đever mladu treba da isproba te prve noći.
Sa druge strane, nama, Moravcima, naročito patrijarhalnim moralnim gromadama čiji su osnovni predstavnici glavešine velikih porodičnih zadruga, bilo je smešno, nezamislivo i, u nekoj potaji, verovatno priželjkivano takvo ponašanje, te su od njega stvorili jedno zajebantsko ruglo, jedan "Crven ban", posle čijeg bi se izgovaranja ženska populacija zacrvenela i vriskavo zasmejala, dok bi muška populacija počela da ismeva jadnog mladoženju sve dok njegova jesenja svadba ne bi iščezla u kočijama ledenog decembra.
-Komšija Milorade. Pa 'de si ti? Evo, odskora bato da te zovem.
-Je li? A, što, mori, Milojka?
-Udadoše me za Gmitra Didičinoga
-Opa! Tako znači!
-Pa, ja reko', komšija, tvoj otac, Didice dođe brat rođeni, a Gmitar drugu braću neženjenu nema, pa velim, ručni dever da mi budeš.
-Hehe. Može Milojka, al' samo po crnogorski.
-Marš tamo komšija. Sad kad do'vatim ovaj koc iz plota, teško tebE! Ja sam poštena devojka!
-Uj, uj! Znam, Milojka. Al samo u lakat! I to samo zato što tu nisu rupu mogli da ti nađu. Hehehe.
Suptilan način saopštavanja nekome da će nešto navodno da potraje, a da te ustvari zabole da to odradiš jer imaš preča posla.
''Cico aj d'ispečeš one viršle i jaja, da čalabrcnem dok ne počne Liga šampiona?''
''Znaš, treba malo vremena za to,počeće ti tekma do tad...''
''Pa dobro,stavi na poslužavnik i donesi mi ovde...''
''Aha...'':: ko te jebe majmune,opet od tvoje utakmice ne mogu da gledam Očajne domaćice::''Buraz si dig'o kintu sa bankomata, imam dojavu za klajdžu večeras, sigurica 100 %?''
''E znaš kako, to će malo da potraje, seo sam da jedem ovog momenta...'' ::idi radi majmunčino,ko se još obogatio od kladionice, a i nisam ti ja Narodna banka::'' Sine jel ti beše položio vozački?''
''Jesam kevo, a š'o?''
''Aj' malo da provozaš usisivač po kući!''
''E znaš trebaće mi vremena za to, a baš sam poš'o u market da kupim fondan, oblande, ulje za motor i selotejp traku...''
''ŠKK?'' ::sunce li ti lažljivo, e prc da ti perem patike kad ih upovraćaš posle grada::
Lik koji nadrndan dođe na Vukajliju, zaredi i svima cepne po kolac (čitaj minus).
Silovali su mu kera i to muškog dok je njega silovao šef. Zapalio mu se auto u kome je nosio životnu ušteđevinu da je stavi u banku, a prvi put se usudio da krene s' parama u banku još od kada su ga odrali Prvo Narodna banka, a zatim Jezda i Dafina. Pokušao je da se posle toga opusti na pecanju, ali je naišla kontrola i odrapila mu kaznu, a druga kontrola, u prevozu, ga je izbacila iz busa jer nije imao više para za kartu. Kada se najzad, peške, vratio kući, silovani ker mu je od sramote izvršio harikiri dok mu se žena seksala sa njegovom kevom. Onda najzad sedne za komp, uloguje Vuku da ga malo razveseli, ali su mu sve defke nekako gadne, a i mrzi ga da čita, pa se zadovolji time da svakom udeli po kolac, da bar i njima unese malo negativnosti u život.
Očajnički pokušaj izvlačenja kada je vaše neznanje / neinformisanost / glupost očigledno.
-Ajde neko da mi kaže nešto o narodnoj baladi "Hasanaginica". Evo, na primer.. pa ajde Stojan...
-A što baš ja, profesorka?
-Pa valjda mogu koga 'oću da pitam! Nego, ajde reci mi kako bi ti opisao ovu pesmu?
-Paaa.. znate kako.. to je u stvari narodna pesma... i tako..
-Joj, crni Stojane, pa ti nisi ni pročitao ovo!
-P..Št..Ma kako nisam, profesorka, pročit'o sam.. I to 4 puta!
-Dddoobro... Ajde onda reci mi šta ti misliš o Hasanaginici kao liku?
-Aha, pa ona je u stvari ćerka od Hasana...
-Šta lupetaš ti, kakav Hasan... Valjda - Hasan-aga! I nije ćerka nego žena!
-Pa dobro, to je samo moje mišljenje...
-O Srbijo među šljivama... Dobro ajde, a šta misliš koje je značenje njene smrti na kraju pesme?
-Paa, znate kako, što bi rek'o Emir Kusturica: "Smrt je neprovjerena glasina."
-Molim? Št.. Kakve to veze sad.. Ma evo ti jedan i da pevaš!
Lik iz bajke kao Pinokio ili pametan bosanac. Nešto što se nikada nije desilo niti će, a za čim i nema potrebe. Možda se samo odredi neka godina, onako dekretom, kad se to kao desilo a zbog potrebe za standardizacijom sa propisima Evropske Unije. Verovatno će staviti neke tamo sedamdesete, pa će da napišu u neki udžbenik sociologije da je to imalo veze sa ustavom iz sedamdeset četvrte a korene vuče iz AFŽ-a. A u stvari smo odavno bili emancipovani i promiskuitetni-tne. Pokledajte samo primere svime poznate a iz pesama dolenavedenih.
-Jutros mi je ruža procvetala
-A što ti je mila kćeri jelek raskopčan(prava srpska, čarapanska!)
-A tri metera somota, a?
-Suva drva odozdo a sirova odozgo (ne znam kako al mora da ima tu nešto lascivno)
-KARAnfil se na put sprema
-Tako li me Cveto dočekuješ, tako li mi decu čuvaš? (to je ona, manje poznata, kosovska, osim vrsnim znalcima, kad se on kao vraća kući a Cveta s komšijom ovo-ono)
-Uči me majko, karaj me (nemo da bi neko reko da je ovo makedonska pesma)
-U bostanu pokidane vreže, čula nana da nas ljubav veže (nije stara pesma a ni "izvorna" al aj ti kaži da Vera Ivković ne izgleda smerno)
-Put putuje moj jaran, putujem i ja, oba nas je zavela ašik žena ta...(nije srpska a nije ni narodna a ni promiskuitetna, ali se uklapa (ima i ona Mama ne da da te diram, mama ne da da te imam))
Utešni moto klabing ninfomanke dok muva dekintiranu momčad za šankom ili barskim stolom.
U intervalima popuštanja bešike, golub iz separea se može lako kamuflirati u masu smrtnika, da bi došao do klonje, što predstavlja idealnu priliku da ga klabing pičić ščepa. Mada on ni kad se ulovi nije siguran, ipak je to tatino dete ili okoreli profiter. Navikli su na sve i odmah.
Vrabac je uvek tu. Pijan, ne traži mnogo. Što je sigurno, sigurno je.
- Draga moja, kako ti je sinoć bilo sa Majom i malom Jecikom?
- Uff bilo je fuul! Odvalile smo se znaš kako. Prišli nam neki momci sa ETF-a. Odmah dajem korpu tim idiotima sa teglašicama, znaš me. :smešak: Posle nekog vremena, kada smo slistile po flašu tekile, krenule smo mi u akciju, jer znaš, od čekanja nema ništa. I krenule mi, kako gde priđemo, oborimo ih s' nogu. Sami padaju ko pokošeni. I muzika je bila baš kul. Sve naše domaće puštali.
- Pa čekaj, koliko si tih vrabaca navatala na kraju?
- Joj sad da me rokneš, ne znam. Možda 5, ali sve naivno, samo žvaka.
- Golubivi ništa?
- Ništa.. :tužafaca:
-Bogtejebo, pričala sam ti kako se sa tim pticama razgovara. Samo na nivou, da ih isprovociraš. Posle sve samo ide.
- Ma muka mi je da se bakćem sa njima, bolje vrabac u ruci nego golub na grani, kapiraš spiku...
Teraju nas da gasimo televizor jer smo prethodno menjajući kanale videli užas.
3.maj 2010.godine
RTS1 21:30
I pesma i Bingo. Gost Milan Stanković,poručuje: ''Neću osramotiti Srbiju na Evrosongu.'' Nakon toga peva svoju pesmu ,,Balkan'' .*menjam kanal*
RTS2 21:31
Narodna Skupština,repriza od 14 časova.Rasprava o tome da li treba da se ukine Farma ili ne. 56 poslanika glasao ZA , 130 glasalo protiv .Nakon toga sledi vredjanje izmedju pojedinih poslanika.*menjam kanal*
PINK TV 21:33
Kursadžije-Smeh do suza. ,,Hehe.Znate jedan dobar vic?'' ,,Koji?'' ,,Idu dva mrava i odoše. Heheheheheh. *narod se smeje*''*menjam kanal*
B92 21:34
Veliki Brat,izbacivanje. ,,Ukoliko želite da izbacite Iliju,pošaljite SMS na 00222...''*odmah menjam kanal*
TV Košava 21:34
Anali,345.epizoda.
Radnja: Muchachos je saznao da mu je pravi otac u zatvoru a da je njegovog očuha ubio Miguel de Manuel,polubrat njegovog unuka.*menjam kanal*
TV Studio B 21:35
U gornjem desnom uglu ispod znaka Studija B piše da je u Beogradu 24° stepena. U toku je serija za tinejdžere,Seranovi*menjam kanal u nadi da ću napokon naći nešto bolje*
TV Fox 21:35
Top Šop ,,Pozovite odmah,i dobićete ovaj fantastičan sapun za pranje prednjeg dela tela. Ali to nije sve. Ukoliko pozovete odmah dobićete i specijalni paket od čak tri sapuna.Cena je 8000 dinara + poštarina + PDV + specijalni paket od 3 sapuna + 300 dinara zbog nevremena u Vojvodini odakle treba da vam stigne paket. Požurite.''*gasim televizor*
