Šašavo
Luda
Budala
bez
Pameti
Izraz koji je nekad značio upravo to — da čovek zaista ne veruje u istinitost neke tvrdnje. Međutim, danas se sve više upotrebljava u značenju „ne mogu da verujem“ — u smislu izražavanja čuđenja, a ne stvarnog neverovanja. Ovo naročito važi za Beograd, jer se van njega, kojekude održalo izvorno značenje.
Susret starog i novog značenja:
— Ćuo sam da je Ćomi juče, nakon što smo zapalili, sam popio još gajbu.
— Ne verujem.
— Da, brate, reci koliko nije normalan.
— Ma, ne verujem.
— Brate, i ja sam se frapirao, svaka mu čast.
— Auh! Ok, mislim da to nije istina.
Argument tako zaslepljujućeg i šokantnog "šta koji kurac?" intenziteta, da automatski nadmašuje bilo koji vaš kontra argument u bilo kojoj raspravi sa vašom majkom. Koristi se kao nenadjebivi argument kojim se svaka rasprava završava. Može se koristiti u kombinaciji sa "Ja imam 50 godina! Eeeej! Nećeš ti mene da učiš šta kako treba i ne treba!" . Napomena: ovaj argument nije preporučljiv za korišćenje ukoliko niste: osoba zenskog pola, majka, imate 50 godina i svađate se sa svojim/svojom sinom/ćerkom u protivnom možete napraviti budalu od sebe (kao da to i ne radite i sa svim ispunjenim uslovima :S).
-i šta kažu na sistematskom?
-kažu da imam povišen pritisak.
-POVIŠEN PRITISAK?! pa koliki je?
-145 sa 85.
-STOČETRESPETSOSAMDESETPET?!
-da.
-I ŠTA TI JE JOŠ REKO?
-pitao me je da li sam ranije imao blago povišen pritisak.
-I?
-ranije sam imao blago snižen.
-A BDALE! KAKO MU MOŠ REĆ DA SI IMO BLAGO SNIŽEN PRITISAK KAD NISI!
-mama imao sam blago snižen pritisak.
-NISI PIČKA TI MATERINA BLESAVA DEŠ TO REĆI!
-mama imao sam blago snižen pritisak zbog naglog rasta sam imao probl--
-NISI BUDALO JEDNA ŠTA PRIČAŠ!
-mama dereš se. imao sam blago snižen pritisak. zbog naglog rasta. znaš da mi se dešavalo da naglo ustanem i da se onesvestim--
-LUPAŠ! SAMO LUPAŠ!
-...srce ne može toliko brzo da napumpa krv na tu visinu do mozga s toga mozak ne dobija dovoljno kiseonika. mozak aktivira odbrambeni sistem. gubimo svest, padamo na zemlju i telo se nalazi u polozaju u kom je srcu lakše da sprovede dovoljnu kolicinu krvi do mozga i snabde ga--
-NE MOZEŠ TI BOLJE OD DOKTORA DA ZNAŠ!
-a ti si doktor predpostavljam?
-PIČKA TI MATERINA NE MOZEŠ TI BITI PAMETNIJI OD MENE!
-mama činjenice govere protiv tebe. ti si u školu išla u šezdesetim, u malim izabrđanima kod čekrčića. škola se tad završavala na medveđu mast. ne mozeš ti--
-MAMU TI JEBEM! KO JE KOGA RODIO?!
-da li si ti svesna šta si sad rekla?
-KO JE KOGA RODIO?!(nema veći font)
-odustajem.
Početak pivopijske karijere prosečnog Srbina.
Tatin ponos! Tako sam i ja od mog ćaleta uzimao, samo pazi da te ne vidi majka odfikariće mi muda.
Uglavnom znači: Marš u piz**u materinu, pederu neiživljeni, jeb*o te onaj ko te napravio, bolje da je mater umesto tebe kamen rodila da ima čime kupus pritisnuti! (ili nešto slično)
Kad kao 15-ogodišnjak, nakon godinu-dvije odsustva, odeš na selo da posjetiš babu i đeda. U međuvremenu si se obrijao one paperjaste brkove, izdužio se, glas se izmjenio, kao i pogled na svijet (ehh, djevojke)...
I tad obavezno dođe onaj bećar kojeg svako selo ima, dal' kovač, drvosječa, uglavnom rabadžija glavni, pa uzvikne: "Ooo mašala vid'der junačine!", i potom te onako "od milja" opali ručerdom po "junačkim" plećima (onaj predio leđa između lopatica, što vas svrbi kad vas neko posmatra), izbivši vam vazduh iz pluća i pritom oštetivši par pršljenova i rebara.A vi kad dođete k'sebi, i kad vam se povrati moć govora, zbog dobrog odgoja (a i izbjegavanja novog "tapšanja") umjesto gore navedene definicje, izgovorite izraz...
Žuti žutuju, a crveni putuju.
Osoba koja izgleda kao da će svakog trenutka da gekne, koja je vazda bolešljiva, stalno kašlje, ali opet gura i preživljava, nadživljavajući sve i svakoga.
Pantelija Krkobabić.
- Šefe, Popović opet zvao da ne može na posao, ima upalu mišića, ne mož iskreveta dustane. Kaže ima izvještaj doktora da je to istina.
- Koštaće me Popović života. Vjeruj ti meni, nema Popoviću smrti bez malja. Taj će i mene i tebe disprati na počinak. Vjeruj ti meni.
Izraz koji se koristi umesto pitanja da li znas sta radis ili znas li gde ides.Obicno se postavlja ljudima koji se u tom trenutku pocinju ponasati cudno. Najcesce ga koriste roditelji i profesori jer im mnogo stvari jos uvek nije jasno.
Profesore mogu li da Popravljam jedinicu,naucio sam?
Ma sta si ti naucio,bulaznis tu kao muva bez glave.
Sedi dole da ne dobijes jos jednu pa ti nece ni bog pomoci.
Predizborna zvezda vodilja političara kad krene po selu da išće glasove.
Pitanje za uvek spremnog, onog koga ne možeš ni iznenaditi ni zaskočiti jer je uvek korak ispred tebe. Apel na njegovu sujetu kojim ga stavljaš u Lazarevu dilemu - da li da ti oda tajnu svoje propasti ili da prizna da je pred tobom nemoćan.
Makar toliko malo, makar u tom deliću u kojem ne ume da prepozna vlastitu slabost. Ali ipak nemoćan.
- Mala, 'odi ovamo da ti nešto izdiktiram...
- Ne mogu šefe, izbila mi groznica.
- Nema veze, naći ćemo drugi način.
- Ne vredi, dobila jutros...
- Pa nisu valjda time iscrpljene sve tačke dnevnog reda?
- Bogami jesu, najela sam se neke mesine, častio domar za rođendan, 'oću da puknem.
- O bre! Reci mi kako da te ubijem, a da niko ne zna!
Izvršiti malu nuždu bez da zapišaš obruč ili užu okolinu WC šolje.
Odjeb na finjaka.
Znam, ali mrzi me da razmišljam, ne mogu, nemam sad vremena da mislim o tome.
Ne znam pravi način da ti saopštim istinu.
Čuo sam neke priče da me Danica vara, znaš li ti nešto o tome?!
Ne bih znao da ti kažem, a ne bih ni da te lažem, ako me razumeš.
Recenica koju obicno koriste nafurani likovi/likuse, koji nisu provirili nigde izvan granda i Mitra Mirica. Ovim takoreci sloganom lece svoje komplekse kako su nepobedivi, najbolji itd... Obicno ide uz nastavak mogu samo da nam puse oni sto nas ne vole!
Mica: E macko kako smo sjebale onog jadnika! hahha
Cica: Tako je ribe smo! Ne moze nam niko nista jace smo od sudbine!!
Mica: MOGU SAMO DA NAM PUSE ONI STO NAS NE VOLE!(smeh)
Takozvani "standardni". Sva sreca, ne moze cesto da se cuje. Kao da pijes tekilu bez limuna, razume se, radi posao, ali je bljutavo. Sterilno, kao da sklapate ugovor, potpisujete sporazum. Bezivotno. I, koliko god se trudili da pricamo ispravno, bas je dijalekt ono sto jeziku udahne dusu. To sto caluje pivo u Vojvodini, to sto mu pripelo da nadje drugari sto stukose u Leskovac, sto je, ene, u Pozezi vid'o ortaka Pozana s dva z, sto ga u Paracinu kisa zaviskuje, pa nema gde da se skloni, sto bi da eksira vops u birtiji u Munze, sto metar dina lunja po Novom Beogradu, cini coveka covekom, a ne robotom programiranom na bilo kakav "standard".
Najčešći komentar u fejsbuk književnosti. Odiše oduševljenjem čitatelja koji zapravo, indirektno daje do znanja autoru da ga boli racku za njegovu kreativnu eksploziju. U svakom slučaju bolje od "Ovo je ostavilo dojam na mene" gde ne znaš ko koga plodi.
-Smrt me ganja dolinama tuge.
Uništava mi moždane vijugeKomentar: Ja sam bez teksta. Stvarno predobro! (i sad onaj emotikon sa izbečenim očima koji ne smem staviti jer se protivi pravilima sajta)
Uvod u opis nečega čijim si kvalitetom iznenadjen.
-a kurvo kako ti se svidja ukus moje sperme?
-mogu ti reći nije loša tečo ali tatina je sladja malo jbg
-ne seri mnogo daniele
Jedine dve stvari koje mogu da se dignu iz mrtvih i da iznenade kad svi od njih dignu ruke. Nikakve vremenske neprilike, gradovi, hladnoća i stres koje su pogubni po ostala živa bića im ne mogu ništa. Poput feniksa se pridignu i daju prinos za ponos tako da nas učine ponosnim domaćinom.
- Deda bre, Bog te ubio da te ne ubije šta si ga nažirio, okreni se na stranu napravio si šator od jorgana, posmrzavaćemo se...
- Matora, kurcu i kukuruzu nikad ne treba verovati, nego odi dedi da te deda ispregleda!?
- Mani me džukelo matora, nije mi do toga nego moli se Bogu da je ta tvoja poslovica tačna inače će stoka da nam pomajka gladna. Svetom Iliji ko da se džak pocepao nad našom njivom, grad juče bio do kolena.
Prvi korak u pravilnom postupanju prilikom susreta sa državnim službenikom koji treba da ti pomogne da ostvariš svoja prava.
osoba a: Dobar dan, ja sam godinima radi u Esade, nemam deca, mnogo volem ova svoja rodni gruda, ubi me nostalgija. Čujem bela kuga, ne jebu Srbi. Pitam što ne jebu, nema kindergarden za deca. Ja napravi jedan. Trebam dozvola za gradnju. Izvolite, svi papiri, po spisku sa sajta.
mica ubica: Baš si sad našao da praviš vrtić?
osoba b: (pratilac, šapuće): Kenedi, Kenedi... onaj što je imo trojku sa Merlinkom i Onazisovom ženom
osoba a: Za gospođu parfem!
mica osmeh od uva do uva: Izvolite dozvolu!
Izgnanik. Čudak. Stranac.
Plod neke misteriozne krošnje, koji se igrom slučaja našao na ovom podneblju, neshvaćen od okoline koja je srazmerno nepojmljiva njemu. Alijenizovani primerak, nesposoban za koegzistenciju sa drugima. Odbačen poput kineskog prezervativa u afričkim zemljama, sam u igri sa svojim bizarnim dejstvovanjima.
Individualnost, ali ne ona poželjna, već ogavna, nakaradna, je obeležje ovog asocijalnog prekršioca iole normalnih kodova prihvaćenih ekspresija bitisanja. Slepi putnik na brodu koji plovi suprotno od obale kojoj se namerio.
-Kako bilo sinoć, bate?
-Ma, ne pitaj, sjeba nam provod onaj Duletov ortak, popi čovek pola flajke na eks čim smo stigli, jedva smo ga osvestili.
-Pa, gde njega vodiste, dečko je u nekom drugom svetu, sećam se kad smo barili one dve radodajke sa Bubnja, i baš kad smo ih doveli do vlaženja, upade čo'ek u sobu, da pita treba li nam još neki disk sa Džibonijevim pesmama, il' da ga nosi kući.
-Znam, ali žao nam ga bilo, svi ga kuliraju.
-Ma, kakvi kurac žao, dečko, bre, jede bez 'leba, nije to bez razloga.
Rendom visoki državnik bez napisanog mu govora.
1999 god., Okrug Džeferson, Kolorado, SAD
- Excuse me, sir, but...When do you think president Clinton will be taking his speech? We are waiting for almost an hour now...
- Sorry, ma'am, that's highly classified...
- It's just that people are devastated with this school masacre and all, they were hoping for a word of comfort from their leader...
- Mr. president is also devastated, ma'am. His speech assistant was run over by a car yesterday and since then hasn't been able to produce words for him. But that's also highly classified...--------------------------------------------------------------------------------------------------
1996 god., Beograd, Srbija
*
Ivica Dačić: Što li to reče, bre?!
Mirko Marjanović: Ma, pusti, debeli. Posvađao se sinoć sa Mirom, nije 'tela jutros da mu napiše ni jednu jedinu reč!
Kaže se za čoveka sklonog alkoholu. Prevashodno rakiji.
Pod uslovom da se ni rekreativno ni profesionalno ne bavi ronjenjem na dah.
