Jedan od najvećih bendova u ex-SFRJ, poznat i kao Katarina II i Ekatarina Velika.
Ostavili su veliki trag u istoriji rock muzike na ovim prostorima i ogroman uticaj na mlade muzičare. Kult EKV-a je toliko jak i toliko rasprostranjen da se lako može nazvati fenomenom.
Ali, ni krivi ni dužni, članovi EKV-a (a posebno Milan Mladenović) su "zaslužni" za sjebavanje mlađanih muzičara koji i nisu preterano iskoristili blagodeti interneta pa nisu provalili da je EKV bio ispred svog vremena i da je guranje EKV tripa nije sada nešto posebno i spektakularno.
Opčinjenost mladih srpskih rock bendova EKV-om je sasvim ok, ali samo ako se ne ide u patetisanje i klozetsku filozofiju. Jedno je biti inspirisan EKV-om i Mladenovićevim tekstovima, ali nešto sasvim drugo je pravljenje nenamerne sprdnje od toga. Sprdnje, jer je zaista poražavajuće da bend koji je aktivan desetak godina nema nijedan pošten demo, nema ni tri pesme postavljne na MySpace stranici, u nekim polu-intervjuima tupi kako je njihova muzika inspirisana EKV-om. Čast svakome, ali to je smešno. Nije smešan EKV i inspiracija istim, već neverovatna ironija - inspirisani EKV-om nemaju ideje da napišu/iskomponuju jednu pesmu vrednu pomena. Samo su jedan u nizu EKV klo(v)nova, jedan u nizu bendića koji crpe filozofiju i poentu svih stvari iz tekstova Milana Mladenovića, a nemaju ni trunke originalnosti, niti bilo čega svog. Ako su u pitanju tribute/cover bendovi situacija je bolja jer su oni izabrali put benda koji svira tuđe pesme i ništa im više nije potrebno, ali koliko je to zaista bolje? Od 10 takvih bendova nađe se možda samo 1 koji zaista radi obrade na neki svoj način i time zaista pokazuje univerzalnost Milanovih ideja koje se mogu uz drugačije aranžmane iskoristiti i ovo doba. Ostalih 9 su tu da budu neka predgrupica (u najboljem slučaju), muzičkim umećem su ostali na nivou početaka rada benda i ono kako oni sviraju obrade je muzičko kriminalno delo.
Daleko najgori su EKV filozofi, oni koji bend i MM-a dižu u nebesa kao da su božanstva (na neki način oni i jesu božanstva, ali kad ove osobe govore o njima to postaje sprdnja sa zdravim razumom). Toliko veličanje nečega se može videti kod veličanja neke političke ličnosti i to svakoga može dovesti do prevrtanja očima (najblaži oblik negodovanja) pa do ulaska u žučnu raspravu (slom živaca - krah strpljenja zbog naslušanih nebuloza). Problem je u tome što ni o čemu nisu sami razmišljali, što ništa nisu gledali svojim očima već su sliku o svetu preslikali iz Milanovih reči i time svoje ja, svoju individualnost zatvorili u špajz svesti.
#napomena#
Veoma poštujem EKV i nikakva namera mi nije bila da ih ispljujem.
Poštujem i fanove tog benda, kao i sve one inpirisane njime, ali ove patetično-ljigave nadobudne filozofe ne mogu da smislim.
Pismo koje se čita na skoro svakom mitingu od nacionalnog interesa, kao intermeco između govora dvojice političara i služi da podjari atmosferu dok ovaj drugi ne skupi muda da izađe pred masu. Mala Milica piše tako da ti knedla u grlu stane, oči zasuze, a pesnica se stegne u bijesu usmjerenom prema krivcima za dječiju tugu.
Ko je mala Milica? Četvorogodišnje vanzemaljsko i sveprisutno biće koje tečno čita i piše, razumje se u matematiku, informatiku, politiku, civilne inicijative i vojne tehnologije sa posebnim osvrtom na bojne otrove. Uvijek u epicentru životnog zemljotresa, ali i dalje stamena iako prinuđena da moli za pomoć. Kroz tu njenu molbu provijava želja za normalnim životom koji joj je uskratio upravo onaj što je i izazvao masovno okupljanje.
- Hvala vođi opozicije, a mi ćemo, u pauzi, pročitati pismo male Milice koje je ona svojeručno napisala. "Ja sam mala Milica i imam ČETIRI godine i odlična sam učenica. Živim u trošnoj kući BEZ STRUJE i vode. Tata i mama su postali tehnološki višak sa dolaskom nove vlasti. Često idem na spavanje bez večere i mnogo sam nesrećna. (Okupljena masa :AAAA) Apelujem na vašu pomoć, jer želim da živim kao i sva ostala djeca. Sredstva možete uplatiti na tekući račun broj 555-002-0000... ili poslati donaciju u računarskoj opremi, (monitor od najmanje 19 inča) koja će mi olakšati gladovanje i život bez struje i vode. Pozdrav svim dobrim ljudima koji se bore za našu stvar. "
- Milivoje, nesrećo, ovo pismo ti je prepuno rupa i nebuloza! K'o da si ga navaren sastavljao!
- Ma, samo ćuti i gledaj kako stiže hardver. Biće za kompletan izborni štab i još i kući da se ponese!
---------------------------------------------------------------------------------------------------
Portparolka: A, sada ćemo pročitati pismo male Milice...
Okupljena masa: SMO-RI-LA! Dajte pismo male Dragice!
Portparolka: Dobro, pročitaću vam pismo male Dragice.
Okupljena masa: MA-LA DRA-GI-CA, MA-LA DRA-GI-CA!
Razgovori koje ste prinuđeni da vodite u mojim godinama. Razgovori koji nemaju veze s pameću. Razgovori koji se bave neopisivo glupavim temama, za koje vas uopšte nije briga. Razgovori koji su rezultat ugledanja na potpune imbecile. Razgovori sa kojima jedva čekam da raskrstim.
Vraćam se iz škole, kao i uvek pomalo iznervirana, ali ne i naročito potresena užasnim događajima koji su se tog dana desili. Ne znam zašto, ali ništa od toga me više ne dotiče. Kao da posmatram kako vreme prolazi pored mene.
Sneg je napadao, i dok razbacujem korake po raskomadanom betonu, nemo ga psujem, iako nemam običaj to da radim. I mislim se, gosopode bože, gde baš da idem sa ovim davežom, Dijanom. Najveći smor na svetu, bez premca.
-Pitam se, baš se pitam, UŽASNO me kopka...da li su Ivana i Dejan spavali?- i njene oči se rogače na to sveto pitanje, kao da nema važnijeg u univerzumu. Ne shvatam, zaista, zašto bi, kog đavola, nekog bilo briga, ne samo za to, već i za ostatak tračeva koja izleću i uleću iz usta u usta. -Nemam pojma-,kažem bezobzirno-šta tebe uopšte briga za to?- -Mislim i da jesu, ali mislim i da nisu. Stvarno ne znam šta da mislim!- Gledajući je kako se tužno batrga u toj strahovitoj nedoumici, kratim joj muke:-Naravno da jesu, a šta si ti mislila?-
-Pa, ako ima dečka, ne piše joj na čelu da je spavala s njim- brani Ivanu ova sveznalica. -Neee, uopšte! U slobodno vreme jedu čips i gledaju španske serije!-
Pošto je ova dosada baš rešila da me ubija u pojam, odlučujem da je ućutkam tražeći dobre motive. Bivša tračara u meni se budi i dijagramčići u mojoj glavi poigravaju kada dolazim do sledećih priglupih zaključaka: spavali su 100%, jer on ima 19 godina, u vezi su oko 2 godine i Ivana je, logično, potpuno nenormalna.
Iako sam uspela u nameri, sada mi nije po volji to što sam se sad debelo natračila, uprkos tome što me apsolutno zabole za to da li su spavali, da li će ona zatrudneti, da li će pobeći sa bandom putujućih cigana. Pa čak i da upražnjavaju sex na krovu moje kuće, ne bi me bilo manje briga.
Par sekundi ona ćuti, ali iznenada progovara: -A šta je sa Anom i Nebojšom?! I on ima 19 godina, pa nisu radili ništa!- Podrhtava s trijumfom, u nalaženju ovog veličanstvenog argumenta. -U vezi su samo par meseci-, smirujem je (ali, uskoro će da je zbari, stavljam ruku u vatru). Neprijatni razgovor nastavlja se razglabanjem o strijama i kilogramima, tokom kojeg ja trajno bacam ljagu na svoj imidž superpametnice, kukajući kako sam premršava. -Mogla bih da te ubijem-, kaže Dijana na tu moju "nevolju", zvučeći ne baš naivno. Nekako ne mogu da se od srca ne nasmejem na taj izliv nežnosti, dok hodajući unatraške, mlatarajući razvezanim pertlama, krećem svojom ulicom.
Dobro je. Još jedan test je gotov, još jedna nebuloza, još jedna tragedija. Još jedna ličnost ugušena u prosečnosti otpraćena je svojim putem. A ja sad konačno mogu da nađem duševni mir.
(izvinjavam se svim Vukajlijašima na nedotupavnoj temi gorenapisanog teksta. Optužite društvo!)
