Ukras ulica svetskih metropola. U pitanju su muzičari, pantomimičari ili šta već koji svoje tačke izvode na ulici, pod vedrim nebom u zamenu za sitninu koja im se eventualno udeli u prolazu.
- Dobar dan. Šta imamo za danas?
- Dobar dan, gospodine ministre. Ovako, imamo zakazane protestne šetnje malinara i zemljoradnika pre podne. Nisu zadovoljni otkupnim cenama. U podne šetaju studenti, traže manje školarine. Popodne šetaju rudari i neki radnici desetak privatizovanih preduzeća, traže plate, doprinose, staž i slične gluposti. Posle njih moguća šetnja prosvetara, kažu ne sviđa im se što smo ih zavrnuli i nismo im isplatili povećanje od 1,75% što smo obećali. Za sutra se još ne zna ko nastupa, mada policija natukla da nisu zadovoljni sa prošlogodišnjih 40% povećanja.
- Pa, jebemu mater, imaju li ti ljudi duše, samo za pare kukaju? Šta 'oće oni seljaci, da se obogate na ovu krizu? 'Ajde studenti, oni umeju da nešto izvedu, neku priredbu, pa bude i zanimljivo da se odgleda. A tek prosvetari! More, sad ću da zovnem Žareta, pa kad im opiči još 5-6 reformi i još 2-3 promene zakona, ima da se puše! I treba policiji povećati plate pa da sve to razjure. Tako se blamirati po ulici za siću... C,c,c. I to da uvedem u Evropu?! Ma 'ajde! Malo me plaćaju za to. Nego, kad smo već kod toga, otkucajte predlog skupštini da nam se ponovo poveća plata. Za 50%.
- Samo?!
- Pa, jel' vi mene slušate? Kriza je, moramo svi žrtvu da podnesemo.
Tek što se spustio mrak i poslednju iskru svetlosti uhvatio levi brk što mu se podvijao kao lasica u sezoni parenja, mladi Živan, seoski švalerčina, je trčećim korakom preskočio tarabu i krenuo u pravcu sokaka na kraju sela. Tamo ga je čekala druga ženska svake večeri. Bio je čio, pun života i imao toliku dozu kurčevitosti pa je i po danu išao tamo gde ga je nešto vuklo. Ali kurac... Danas je mator poput kornjače sa Galapagosa i preostalo mu je samo da uz flaše svetlog piva ispred seoske birtije prepričava kako se nekad "pecalo" bez telefona i dobrih kola a da je danas sve otišlo u majčinu. Imao je rutinu koja ga je uz pomoć jednostavnih trikova stavljala u gol šansu a danas je prodaje za flašu prvom ko mu je ponudi. Da li je taj recept donosio rezultate? Pitaj Boga... Ali uvek budite sigurni da će matora izlapotina izvaditi nešto zbog čega će svakog novog dana biti sve više praznih flaša okolo. Najgore od svega, bice u pravu!
- E, aj familije ti, idi kupi veknu 'leba i 235 grama salame tu preko puta. Aj, ljubi te brat.
- A što ti ne bi iš'o, evo dam ti pare pa se jebi kako znaš?
- Brate, što mi to radiš kad znaš da je tamo ispred prodavnice stacioniran onaj blesavi Živan. Zaludeće ponovo kao prošli put, neću stići da vidim da li će Tapasja okriviti Iću za sve pa oni matorci da je peglaju celo popodne dok ona lije krokodilske suze.
- Aj, ne kenjaj više, evo idem.
Dok se približavao prodavnici zapazio je Živana kako prekrštajući noge istresa onu drljavu penu sa dna flaše.
- Daj kupi jednu flašu piva, nijedno od jutros nisam popio.
- Nemam dovoljno para. Samo za 'leba, život studenta, jebiga.
- Dobro, nema veze, sedi malo sa mnom. 'oceš?
- Al' pet minuta. Žurim.
- Jel' imaš neku ribetinu? 'de sad u punoj snazi da nemaš?
- Nemam, čika, čika, čika......
- Živane.
- ...Dabome, čika Živane, a i odakle mi, ne uspeva kod mene u garsonjeri ni paučina a kamoli to.
- Eeeee, beše sunčan dan a Koviljka čuva ovce na proplanku pored Žikine livade. Ja kupio ratluk i onako, ni pet, ni šes', pravo pred nju. Uze ona ratluk i poče sama. Svaka je padala tako.
- I, šta, čika Živane, savetujete da kupim ratluk, pa vidim ja gde grešim...
- E moj sinko, ako tebi danas treba ratluk da bi nešto jeb'o, idi ubij se odma'.
Nemi film. Nema se šta reći. Zatečen, video si ti sve, i ljudi je mnogo došlo, ali koja je svrha uopšte? Gde sam bio, šta sam radio...nemam pojma, al znam da nisam kvalitetno protraćio vreme. Kao da je neko jednostavno premotao par sati. Sličan osećaj onom od pre jedno dinu, kad je Toma Nikolić došao na vlast...sjeban, ubijen u pojam i sa još manje života u sebi.
:Ja u poseti ortaku, u Amerike:
Ortak: Tebra, vodim te na tekmu popodne, pomognem Maraji oko ručka i ona će ostati sa decom, dogovorili smo se već, jel tako bejbi?
Mariah: Yes Svetislav, you can go to the game...if you're done washing loundry...
Ortak: Kažem ti sve me sluša! Znaš kak'a tekma će da bude, plej of!
Ja: Ne seri!!! Nisam ni pratio mnogo Nba, koga gledamo? Majami? La? SPARSE?!
Ortak: Ma joook, ne to... vodim te na specijalnu utakmicu, ako me razumeš...pusti basket, to imaš svaki dan...
Ja: Na striptiz, u kurve? To matori!!! Znaš i ti šta valja! E za ovo ću ti slati domaću svakih petnes dana!
Ortak: Ma ne to, ne...
Ja: Štae, neš radžu? Dobro slaću ti pršutu, vid'o sam da i kuma voli! A jes se i malo ubucila, al neka, zdrava je!
Ortak: Ma vodim te na ragbi tekmu, znaš kakva, derbi!!!
Ja: Opaaalaaa, gled'o sam ja to, bile na blicu slike, kakve su pičke, straobalno!
Ortak: Ma zajebi pičke, samo na nji' misliš! Igra Winscombe RFC protiv Southern Districs-a, znaš kakve sam pare ispljun'o za karte, al vredi! A ima Maraja crnkinju drugaricu, pitaću da se slikate, i to ti je dosta da se fališ kad se vratiš ćiku!:Posle isparelih sat ipo:
Ortak: Auuu, kakva tekma, sio?
Ja: Braateee...
Treći nastavak sage o četiri fatalne njujorške dame.
kroz nekoliko godina...
Keri živi sama u svom prizemnom stanu u centru Menhetna, od kad je iščašila kuk i prodala stan na spratu. Njen muž Zverka je umro od srčke u trenutku kad ga je Keri uhvatila u akciji sa medicinskom sestrom koja mu je rokala insulin 3 puta nedeljno. Tad je ponovo počela da mrzi muškarce, žene i sve što uz njih ide, a pride je pala u depresiju i zbog toga što zbog iščašenog kuka mora da nosi ortopedska pomagala umesto Manolo cipela. Šarlot je očajna jer je i njenom drugom mužu uspostavljena meni vidi visi dijagnoza, kao i njenom prvom mužu. Počinje da misli da je zbog toga ona kriva jer je postala Jevrejka, pa je sad bog kažnjava mlohavom ćunom. Miranda je u staračkom domu u Bronksu od kad je njen muž pobegao sa sinom i sinovljevom učiteljicom salse u Brazil. Samanta je posle teške seksualne nesreće ostala nepokretna jer je priklještila dva kičmena pršljena. Očajna je jer nema seks već dugo, a vreme prekraćuje tako što usavršava blow-job tehniku na dildu koji je dobila od Mirande za 33. rođendan.
Zaplet nastaje kada četiri dame kreću zajedno u banju na psihofizički oporavak. Tada kreću njihove životne prekretnice. Keri ponovo počinje da piše svoju kolumnu u kojoj izražava svoj revolt prema mladim ženama u seksi uniformama, koje mogu da nose dobre sandale. Miranda joj pomaže u kucanju jer se Keri odavno zaklela da nikad neće nositi naočare za vid jer su tako prokleto out. Miranda iz tabloida saznaje da joj je sin gej i da se zabavlja sa Riki Martinom. Pošto je videla da mu dobro ide u životu, rešava da mu testamentom ne ostavi ništa, već da od svojih para osnuje fond za borbu protiv salsa-raspalih kurvi. Šarlot se razvodi od muža i prelazi u budizam. Rešava da ostane da živi u banji, jer upoznaje slatkog dedu koji koristi vijagru. Sa njim doživljava višestruku nirvanu. Samanta naravno prohoda, pojebe pola banje, i na kraju siluje upravnikovog maloletnog sina. Upravnik odustaje od tužbe kada Samanta na njemu demonstrira svoju dugo i marljivo uvežbavanu blow-job tehniku.
I sve to uz Jimmy Choo ortopedska pomagala, Chloe cegere za pijacu, LV bolničku posteljinu i još mnogo toga...
Hronična bolest modernog čovečanstva. Prouzrokovali su je brza hrana, tv, kompjuter, prevozna sredstva na motorni pogon, i lažna verovanja da se kilaža naglo skida uz pomoć preparata (naravno potpuno zdravo). Sve je više preterano debelih ljudi, kako odraslih tako i dece, koja u školama postaju predmet sprdnje, gube samopouzdanje i nakupe komplekse. Višak kilograma loše utiče na zdravlje i kvalitet života na sledeće načine:
- 5 kilograma viška - već se zadišeš dok se popneš do drugog sprata, postaješ sve lenji
- 15 kilograma viška - već te uveliko zajebavaju drugari, ne ideš peške gde god možeš kolima, postaješ sve umorniji, apetit ti se stalno povećava, ne sećaš se kada si zadnji put potrčao.
- 25 kilograma viška - javljaju ti se prvi veći zdravstveni problemi, sve redje ideš napolje, strije imaš uveliko, i ne družiš se sa ljudima koji nemaju lift u zgradi, osim kada dodju kod tebe.
- 40 kilograma viška - kuriri iz kućne dostave su ti postali najbolji prijatelji, izgledaš kao kruška, prerastao si svu garderobu koju si imao, roditelji i prijatelji se već brinu za tebe i teraju te na dijete. Napolje odeš jednom nedeljno i jedva čekaš da sedneš na neku klupu.
- 70 kilograma viška - postaješ totalno asocijalan, sve manje ljudi se druži sa tobom, svadjaš se sa roditeljima oko odlaska kod lekara, i jedeš obilno, pet puta dnevno. Prvi put ti pada na pamet da možda više nikada nećeš naći devojku.
- 100 kilograma viška - već odavno nisi video svog vršnjaka, i sve ti je teže da pogodiš wc šolju. Pretvorio si se u nešto što liči na loptu, ljudi već dižu ruke od tebe, veći deo dana provodiš u krevetu u pižami ili 3xl helankama. Postaješ totalno beskoristan i nezainteresovan, imaš probleme sa srcem i pritiskom, dobijaš nagle promene raspoloženja. Već se predaješ i ne misliš da ćeš ikada više regulisati težinu.
- 350 kilograma viška - postao si slavan po svojoj težini, vicevi o tebi se uveliko pričaju, i sada si samo inventar u svom stanu. Do wc-a ne možeš, i zato sereš u ruku i bacaš izmet što dalje od sebe. Čekaš da dodje kraj, konačni srčani udar koji ne možeš preživeti, jer sanitet neće moći da te iznese kroz vrata.Ukoliko mislite da je primer preteran (pogotovo poslednji deo) - nije. Primer je istinit, i nije jedinstven. Naprotiv, ima ih sve više.
ono što komšiluk neprestano posuđuje, karika koja nedostaje u escajgu.
zvrrrrr zvrrrrrrrr zvrrrrrrrrr
čuje se zvuk prišunjavanja vratima i promena statusa na špijunka-booku.
- komšija, o komšija! znam da si tu! otvori komšija!
zvuk aritmije i gamizanje hladnog znoja za vrat probijaju muklu tišinu.
zvrrrrr zvrrrrrrrrr zvrrrrrrrr
- kada dunem i vatru sunem, srušiću ti kuću!
u ramu tubularnog vida kroz vrata kezi se vučji gladan osmeh, ljubičasto-jodne desni gladnog komšije...
- znam da ste kod kuće! poslednji znak aktivnosti bilo je podizanje roletni pre cirka pola sata, hajde nemoj da provaljujem!!!
zvuk otključavanja.
- šta je sad? nemam više čime ni da jedem ni ušta da kuvam!
- pa, mislim da ne govoriš celu istinu!
dvoboj očima, 'lomljenje' nevidljivih ruku u vazduhu kao napetost oblaka elektriciteta...
- mislim da IPAK imaš nešto što bih mogao da pozajmim od tebe i nikada ne vratim.
- šta, prvorođenče?!?
- sve u svoje vreme, ali sada mi je preko potrebno nešto bez čega nikako ne mogu da doručkujem... postament za polutvrdo kuvana jaja, da i pripadajuću kašičicu za lupkanje i otvaranje...
odlazak u pustu kuhinju...
- evo, i to je to nadam se?
- mi komšije moramo da se pomažemo, svratiću popodne da premotam video kasetu.
- ali niko više ne koristi kasete, nemam ni video, bacio sam ga...
- nema veze, doćiću treninga radi, ti možeš da premotavaš ručno dok ti ja popisujem stvari po kući, prijateljstvo se održava redovnim treningom! vidimo se, komšija.
Nasljednik pergamene. Kao i kod pergamene, novi tekst se piše preko starog, samo što se ne brusi koža, već se donji sloj prekriva s bijelom podlogom.
- Sine, što radiš?
- Pišem 10 Božjih zapovijedi.
- Što ne zalijepiš, već pišeš?
- Vjeroučitelj želi rukom.
- Daj da vidim.
- Nemoj, ćale. Opet će te zvati na sastanak.
- Daj da vidim. Aha, nije loše, samo malo prepravi. Gdje je korektor? Aha, tu je.1.Ja sam Gospodin Bog tvoj (dalje nanesi korektor zbog vjerske uključivosti).
2. Ne izusti imena Gospodina Boga svoga (uzalud izbijeli) osim ako ne igra reprezentacija ili voljeni klub.
3. Spomeni se da svetkuješ (dan miči, stavi jutro, dovoljno je; popodne su utakmice) Gospodnji.
4. Poštuj oca i majku, da dugo živiš i (dobro, da dobro, loše mi je već 15 godina na zemlji. O svojima nezahvalnicima brinem već 15 godina ni hvala da mi kažu).
5. Ne ubij (ako nije u ratu ili samoobrani ili ako ti netko ne dira majku, ženu ili dijete.
6. Ne sagriješi (bludno). Kako da širim ljubav Božju ako ne bludim?!
7. Ne ukradi, ako nije o riječ o banci ili lopovima.
8. Ne reci lažna svjedočanstva (osim ako te tjeraju da budeš cinker).
9. Ne poželi tuđeg ženidbenog druga (ako ti nije prijatelj ili drug).
10. (Ne miči) Poželi tuđe stvari, ionako su nas sveli na prosjački štap, mamicu im klanovsku nepolitičku koruptivnu.
Eto ga, vidiš da nije teško.
- Odričem te se.
Najpre pročitajte, pa mi onda dirajte ženskog roditelja.
Elem, iza gornjeg – usudiću se da priznam – malčice i „rogobatnog“ naslova, krije se, zapravo, jedna od najjednostavnijih i u svakodnevnom životu prosečnog „korisnika“ s ovih prostora najučestlijih retorskih tehnika...ukoliko, razume se, iz „menija“ izuzmemo psovke i kletve koje i inače čine najmasovniji sastav istog. Začinjena, za nas Srbe, već tradicionalno DOVOLJNO OBILNOM količinom cinizma i sagovorniku od prekoputa servirana sa više nego preslanim prilogom od lažne intimnosti, pomenuta stilska figura „ne zahteva aktivno učešće mozga svog juzera“ te stoga svoju upotrebnu vrednost nalazi u svim – da, dobro ste čuli – SVIM aspektima života poznatim jednom osuđeniku na isti. Bilo da je u pitanju najobičnije pozdravljanje, oslovljavanje ili, najčešće, podjebavanje rendom osobe u aproksimativnoj blizini samog sebe, konstrukcija iz naslova nudi rutinu koja nam ionako fali u današnjem prebrzom svetu. Srdačan.
- Ooo, ko je to ustao iz kreveta u 5 sati popodne! Malo SMO više popili sinoć, a?
- Odjebi, bre, smaraču jedan, dovoljno mi što me Sunce šiba po faci...---------------------------------------------------------------------------------------------------
2) Izdrkavanje na podređenu osobu
- Opet KASNIMO na posao, Joviću?!
- Joj, šefe, izvinite, zapalio mi se auto na pola puta, još me zeza onaj hladnj...
- Pa, što ne KUPIMO novi auto, Joviću? Bolji auto, Joviću?! Onda sigurno više ne bismo kasnili!
- ZATO ŠTO IMAMO NIKAKVU PLATU, PIZDA TI MATERINA ONA PRIVATNIČKA I ROBOVLASNČKA!!!--------------------------------------------------------------------------------------------------
3) Sarkazam akademske provinijencije
- ...i tako mi danas imamo Zakone.
- Uh...Kolega, to ni iz izbilza nije bio odgovor na pitanje koje sam Vam postavio. Hoćemo mi malo to da PONOVIMO pa da se vidimo u nekom tamo sledećem roku, a?
- Pa, ne znam kako Vi, profesore, al’ ja ako sad fulam, jedini rok koji ću videti biće onaj “vojni”, ako me razumete...-------------------------------------------------------------------------------------------------
- Ime?
- &%$#$%...
- Prezime?
- &%$#...
- Znaš zašto si uhapšen? Je li, bre?! Čuješ ti šta te pitam?!
- &%$#$%...
- Malo PIJEMO, malo ženu BIJEMO, a?
- #$%&!
- A sad i PSUJEMO!? E, pa nećemo tako, moj Srbine! Strahinja, Kovinac! Odvedite gospodina u obilazak “ovalne sobe”, xexexe...
- Ovaj, šefe...Da ga vodimo GDE??
- Jesmo mi to glupi il’ se samo pravimo?! Aman - idite i ispomerajte mu bubrege malo, šta stojite tu k’o da ne znate proceduru, majka mu stara!?!?--------------------------------------------------------------------------------------------------
5) Etika
- Kako SMO danas, gospođo Hadžizdravković?
- Gospodine doktore, man'te se izlizane retorike, molim Vas, ja sam samo došla po novi recept...--------------------------------------------------------------------------------------------------
- Kako ĆEMO, momak? Je l’ isto k’o prošlog puta?
- Zapravo, ja sam prvi put ovd...
- Kako ćale, keva? Je l’ ti se porodila sestra? Koja ti ono beše godina na faksu?’Sam ti prič’o ja ikad o mom pokušaju studiranja? Karaš nešto ovih dana?...Frizeri – jebeno neprikosnoveni vladari retorike.
Da li ste se nekada zapitali zašto neki ljudi imaju decu?Da li zbog toga da jednog dana ne ostare sami,zbog toga da bi imali nekoga da kinje i muče zbog svojih promašenih života,ili zato što je potreba jednog ljudskog bića da odgaja i neguje i provede kroz život drugo ljudsko biće.Znam razne roditeljske i dečje priče,alo ova me kopka već godinama.
Goran je 25-ogodišnji apsolvent na jednom fakultetu u Beogradu.Ima majku,oca i starijeg brata.Majka i otac nisu studirali a nije ni brat,čak šta više jedva je završio neku trogodišnju školu.Njih troje rade,Goran studira.Prosečan je student,ali veoma obrazovan,izuzetno društven i zabavan.
-Početak Goranovih studija;upao je na budžet,njegovi mu plaćaju stan u Bg-u.Stalno ga zovu,navodno čuju priče da se drogira,da prodaje drogu,da mu dolaze kurve...Izvori su im razni ljudi što ga sreću po Bg-u.
-Sledeće godine Goran putuje na vežbe i predavanja 150 km svakodnevno,
nema plaćanja stana jer ko zna šta on tamo radi.Zima,napolju minus,veje,Goran se smrzava,po 4 sata u putu,cvokoće na stanici i razmišlja kako da prodju još dve godine da bude svoj čovek.
-Raspust je,kući je sprema ispite.Svaki dan sluša matorce,dele mu savete za ispite,tu su i pretnje.Porede ga sa bratom koji u drugoj sobi sa drugom kamiondzijom,fizikalcem,i portirom gleda nešto na porno sajtu,Stoja trešti iz zvučnika.On je već čovek,radi treba da se ženi,a ne kao Goran vucibatina...
-Avgust,ispitni rok će uskoro,fali mu još neki ispit za uslov.Matorci ga vode u selo da radi od 6 ujutru do 6 popodne.Posle toga očekuju da uči naravno.
-40 stepeni napolju,pobeglo gde je šta moglo.Goran sa ćaletom''restauira''česmu u dvorištu.Ćale uložio u nju oko 500e.Neka španska keramika,ili šta već.Goran briše znoj i poneku suzu.Poslednji put je bio na moru'91 negde pred rat.Peče ga vrućina,a još više gorčina koju oseća.Zaklinje se da će biti svoj čovek čim bude mogao.
-Obnavlja godinu,nalazi posao,stan,ne javlja se roditeljima.Plaču,mole,preklinju da dodje malo kući.Ode ponekad,ipak su mu roditelji.
-Upisuje narednu godinu,obaveze na faxu,ne stize da radi,vraća se kući,obećali su da će sve biti super.
-Opet putuje,smrzava se.Kad ne putuje,uči.Daju mu 200kinti za izlazak.Matorci ga optužuju da je nastran jer nema devojku,a kući sve neki muškarci zovu...
Puca...izlazi napolje da zapali cigaru.Pita se šta je to bilo pogrešno u njegovom životu.Svaki novi dan sve je manje života u njemu a sve više gorčine.Čitam novine svaki dan,crnu hroniku.Plašim se da ne naletim jednog dana tu na njega,da ne osvane njegov lik i priča komšija''Bio je tako fin i miroljubiv dečko,ne znamo šta mu je bilo.''
Sumnjam svakim danom šta mu može biti.
Fraza koja služi za izbegavanje razgovora koje ne želimo da vodimo, sastanaka koji su nam dosadni ili odlazaka na odredjeno mesto, na koje ne želimo da idemo.
Lik zavaljen u fotelju, tri sata je popodne, on na sebi ima samo svoje domaćinke, zvoni mu telefon, sa druge strane čuje glas svoje drage devojke:
,,Gde si ti bio sinoć? Zašto mi nisi odgovarao na poruke? Bla bla bla bla bla? Bla bla bla bla bla bla bla?''
On po prvi put od jutros otvara svoja usta: ,,Srce, izvini molim te, u gužvi sam nekoj, nazvaću te kasnije.''
Spušta slušalicu i vraća se češanju svojih oraha.Posle nekog vremena, telefon zvoni po drugi put. Dobro poznat glas, dragi mu, najmanje 100 do sada pozajmio drug, još od detinjstva: ,,Brate, idemo večeras na onu žurku?''
,,Kakvu žurku, gde?''
,,Ma brate, oni klinci prave opet zurku u kraju.''
,,Onu gde su sve one klinke nevine, a mrtvi pijani klinci do 11 počinju da se satiru jedni o druge?''
,,Da bre, tamo, sećaš se.''
,,Neću brate, hvala što si me zvao, sad sam se baš dogovarao sa devojkom za večeras, a inače sam u gužvi nekoj.''
Razgovor se završava, prstići nastavljaju sa češanjem nacionalnog blaga.Napokon reši da se podigne iz fotelje, uzima telefon, zove svog najboljeg ortaka, svog brata. Ovaj se javlja.
,,E brateeee, hoćeš da odemo do kladže da vidimo šta ima danas da se igra, pa na kaficu negde posle?''
,,Ne mogu matori, u gužvi sam ti nekoj, ajde čujemo se za večeras''Ponadao se izlasku, ipak vraća se u svoju nikad prežaljenu fotelju i nastavlja sa...
Mit o mladiću od 25 - 30 godina koji je čitav svoj život podredio treninzima i makrobiotici, ustajao u cik zore i, nakon meditacije i solarne joge istrčavao deonicu od 10 kilometara gore - dole po planini gde je čitav vek proživeo, (na voću povrću pirinču kozijem mleku i zdravom vazduhu potoci čisti ko suza zavatiš rukom i piješ) i to samo da se zagreje - jer bio je vrhunski sportista i bavio se gimnastikom, plivanjem na 400 metara prsnim stilom i kik boksom, redovno sparingovao sa lokalnim medvedom a jednom se oprobao i u desetoboju, pokazavši zavidne rezultate. Trebao na olimpijadu sad da ide kad ti kažem. Ko od brega odvaljen, nikad popio, nikad cigaru zapalio - razboleo se nešto odjednom i, jebeš mi sve ako lažem, za pet dana umro.
Kec u rukavu svake osobe srasle sa svojim nezdravim navikama; argument, obično poslednji, kojim se naglo i neopozivo okončava svaki dalji nagoveštaj rasprave, i jednom za svagda obesmišljava bilo kakav napor u cilju zdravijeg načina života. Momka, doduše, niko ne poznaje niti ga je bilo kada video, ali pouzdano se zna da je priča tekla otprilike ovako jer nesrećni je mladić bio nećak - sestrić - brat od tetke - komšija, "onog mog kolege - prijatelja - poznanika - Marinkov mali - Laze Berčeka sa Karaburme - iz Paraćina - Švedske ma znaš onog lika bio nam je zimus na slavi.
Dva popodne, ćale otvara treću kutiju monte karla. Pali cigaru, hvata ga kašalj, ustaje, odlazi u kupatilo i tamo iskašljava levo plućno krilo, uspomene na rano detinjstvo i vojsku, truleks krpu što ju je greškom pojeo pre neku noć kad se teškom mukom dogegao iz kafane. Vraća se u dnevnu, suznih očiju i čela na kom je niklo još nekoliko svežih bora. U kožu mu se vratila prirodna pepeljasto - zelena nijansa.
- Mogao bi malo da smanjiš, mislim, ako nameravaš da živiš.
- Šta da smanjim?
- Cigare.
- Ne lupetaj tu, nije to od cigara (sledi priča o nazebu pokupljenom sa pecanju - na poslu - svinjokolji - od jebenog bicikla -zavisi od toga gde je bio i šta je radio).Mrzi me sad dalje da definišem, uglavnom - neko ga i dalje smara za cigare, poteže priču o ovom čovek - mitu što ga svako selo - grad ima, u krajnjem slučaju šta - prestanem da pušim, danas - sutra izadjem na ulicu i zgaze me kola na pešačkom.
EDIT : Potpuno sam zaboravio da uvrstim i hiljade stogodišnjaka koji su od pete pušili i tukli rakiju od trske, spavali na ladnom betonu, radili u rudnicima i opet dogurali do stodvaesosme, nadživeli unuke, i danas vitalni, hodaju bez štaka, tresu tepihe, penju se na merdevine da nameste crep kad ga pomeri vetar i, po potrebi, pomognu komšiji da unese orman u stan, i to pešaka, stepenicama, iz prizemlja na osmi. Da ne pominjem onu babu iz doba Jure - zaboravio sam doduše kako se zove - što je u 125oj (godini, ne epizodi) iskočila iz kuće kad je bilo baš gusto i, dograbivši sekiru, pomogla nindža kornjačama da pošalju tehnodrom natrag u dimenziju iks.
Shodno naslovu, radi se o onoj vrsti zaposlenih u taksi službama diljem Srbije, nekako posebno u Beogradu, kojima je zajednička sklonost ka lovačkim pričama "sa one strane reke", koje obiluju neverovatnim zapletima, džemsbondovskim situacijama, te kulminiraju vrelim seks scenama sa, sasvim izvesno, u tom trenutku top manekenkama, najboljim cicama naselja u kojem se radnja priče odvija, a sve u cilju pokazivanja dominacije nad susednom nacijom, preko najstarije alatke, koja je svima dabome, najveća i najmasnija.
Pojava je karakteristična posebno za zaposlene koji su u doba svojih priča imali, po slobodnoj proceni, oko 12 godina. Sitan paradoks, ali je glupo kvariti ljudima fabulu.
Beograd, sunčano popodne, bulevar kralja Aleksandra, taksista u drugoj polovini četvrte decenije života
-I tako ti kažem sine, tvoja generacija ne zna šta je pravo zezanje. Onomad sam operisao po Istri, jednom prilikom, ortaci i ja krenemo bez kinte autostopom da kampujemo na plaži dve nedelje u Rijeci..
-(kako li su preživljavali)
-...jedno veče, krenu da nas prozivaju neki slepci, valjda navijači Rijeke oko nekih ribica koje su tu blejale i samo nam se smeškale, ja uhvatim onaj barski visoki sto, olupam njih petoricu, krene frka, beži ka plaži, skupilo ih se niotkuda milion...
-(verovatno čekaju iza ćoška takve i danas..kad će Pravni više jebote...) da, da, i?
-...zapalimo mi, izgubimo ih, kad ono, jedna mala se tu nadje, valjda išla za nama zbog mene, kad je palo karanje u talasima posle par minuta, da ne veruješ, Hrvatice su to, znaju šta je BG pimpek, to je na ceni, tako mu tepaju tamo znaš hahah! Ma, ako pola primorja to leto nisam jebao, ništa nisam uradio!
-(ovaj lik realno ima oko 36 godina, kako je on jebeno mogao tada da...) Hahah, da čuo sam za izraz, naravno..
-A lepe, leb im jebem, još kad mi zacvrkuću onako po njihovom, sav se naježim. Znala sve bre. Posle smo se kao zgotivili i sa onim šabanima, valjda ukapirali da nema smisla da nas cimaju, ionako im se ribe više lože na nas. A da vidiš, drugom prilikom, Pula, osamdeset i neka, kad ono beše, jebemu..ma bilo leto bre isto..
-Hahah, verujem, hoćete ovde na semaforu, tako je najzgodnije, ne treba kusur, hvala..
Odmah da razjasnimo,ovaj tip muškarca nije perverznjak(samo mu tepam,kad ga nazivam Seksualnim Manijakom).Ovaj tip muškarca ima zdrav apetit kad je seks u pitanju.Zdravo dobar.Ima samo jedan problem.Stalno je gladan.
Seksualni manijak je veoma obdaren i voli time da se hvali.Zaljubljen je u svoj polni organ i rad je sa svima da ga podeli.Može uvek,hoće uvek i po nekoliko puta za redom.Seksualni Manijak za ženu dođe nešto kao „a dream come true“.Ali,da li je stvarno tako?
Prvo pitanje koje se u vezi ovog muškarca postavlja je:Koliko ima ruku?Da,dobro ste pročitali.Kada ste u njegovoj blizini,pitate se da li je to čovek ili hobotnica,jer ne znate više sa koje strane izviru ti pipci i koliko ih,jebote, ima?Ruke,iliti pipci dostižu dužinu i do tri metra,tako da ne možete ni da pobegnete(pod uslovom da uopšte želite da pobegnete).Dobra strana brojnosti ovih ekstremiteta je to što je maženje sa ovim mnoštvom u najmanju ruku fenomenalno.
Drugo pitanje koje se postavlja kad je ovaj muškarac u pitanju je:Je l' ume ovaj o nečemu drugom da priča?Ne ume.Ume samo da započne o nečem drugom,nekako mu se uvek omakne da skrene temu na masne viceve,prisećanje na vaše poslednje zajednike vratolomije sa zalaženjem u svaki detalj,predloge za sledeće zajedničke vratolomije,ponovo sa zalaženjem u svaki detalj.
Treće pitanje koje se postavlja u vezi Seksualnog Manijaka je:Je l' ume ovaj nešto drugo da radi?Ume da radi sve,ali samo jedno je razvio do savršenstva(bar on tako misli,a mi nećemo da mu razbijemo iluziju) i samo jedno mu je na umu:Žena u hiljadu mogućih i nemogućih poza i on kako zakucava bod u gostima.
Četvrto pitanje je:Hoće li ovaj skoro da zavrrši?Neće.Taj kad se popne,ne silazi.Izdržljiv je,što mu je prednost,koliko i mana.Nekad želite seks na brzaka,doživeli ste orgazam već tri puta,a četvrti nije na vidiku,noge vam se tresu,jer ste pre sat vremena prešli granicu svoje izdržljivosti,a on izgleda planira da gusla još dva sata.Šta će čovek uživeo se u ulogu neponovljivog i pri tom pamti svaku sliku,jer će mu sutra te iste slike biti potrebne za jutarnju rutinu.
Peto pitanje:Šta vi još uvek radite tu?Na to pitanje,vala,ne mogu ja da vam odgovorim!!!
Preporuka:Ako vam se u životu ne svodi sve samo na seks,produžite dalje,osim u slučaju da imate iste apetite.Inače,ovaj tip muškarca je dobar umesto kondicionog treninga.Ne preterujte u konzumiranju.Dovoljno vam je dva puta nedeljno.
Noćna mora za "nestašne" sportiste (mahom fudbalere). Iziskuju maksimalno mentalno naprezanje kada je potrebno opravdati neki posebno kretenast postupak sa utakmice u sutrašnjem TV intervjuu, a sve bez upotrebe psovki.
Scena 1
Prva polovina 1980-ih. Tekma Zvezda-Velež na Marakani. Nedelja popodne. Tadašnji Zvezdin napadač Miloš Šestić (inače de-luxe gospodin, vidi sliku) daje gol iz ofsajda u kome je bio bar 5 metara. Na snimku se u krupnom kadru vidi kako pritrčava pomoćnom sudiji, gurka ga, unosi mu se u lice, preti prstom, a zbog bogatstva srpskog jezika eksplicitnim izrazima, jasno se sa usana moglo pročitati spominjanje bliže i dalje sudijine rodbine u krajnje seksualnom kontekstu. Glavni sudija daje Šeletu crveni karton sasvim opravdano i nakon toga jedva spasava živu glavu od Zvezdinih igrača koji ga jure po terenu, na čelu sa Šestićem. Utakmica se nekako nastavila i završila, Zvezda pukla 2:1, a sudija je brzinom munje šmugnuo u tunel.
Scena 2
Sutradan, ponedeljak 21h, emisija "Indirekt". Šele u studiju opremljen ozbiljnom facom i belim čarapama. Marko Marković, sa sve legendarnim kariranim džemperom, interesuje se za incidentnu situaciju od juče:
MM: (okreće potiljak kameri i neprijatno bulji u Šeleta) "Druže Šestiću, učinilo mi se da ste juče vodili neki dijalog sa pomoćnim sudijom, nakon čega ste isključeni. Narod zanima šta ste mu to saopštavali?"
Šele: (znoji se kao krmak i tupo gleda ispred sebe) Paaaaa.... (briše dlanove o pantalone) Ovaj..... Samo sam mu lepo rekao da se ne slažem sa njegovom odlukom.... Uhm.... Ovaj.... Eto, jasno sam mu rekao da nema smisla... (zvera po studiju) I tako...."
MM: (neumoljivo) "Dakle, smatrate da ste nepravedno isključeni? Koliko sam mogao da primetim, došlo je do nekog meteža?"
Šele: (već se ukenjao) "Paaaaa.... jeste, ovaj..... samo sam hteo arbitru da kažem da nije u redu tako da.... ovaj, da me izbaci tako bezveze.... (briše znoj sa čela) Mislim, nije u redu stvarno, ovaj...."
MM: "Idemo na reklame." (Carnex pašteta)
Otrcane, ali poučne izjave koje se izjavljuju posle epskih neuspeha od strane naših velikih stručnjaka kao što su Bata Đora, (Al)Kosan, Ješa, Šestko, Živa... Obično, nakon poražavajućih rezultata protiv fudbalskih velesila kao što su Jermenija, Kazakhstan, Azerbejdžan ili Estonija, kao i kraha naših klubova u evropskim takmičenjima, slede ove rečenice koje će svakom pravom navijaču i ljubitelju fudbala dati utehu kakvu je zaslužio i opravdanje za poraz.
„Dali smo sve od sebe.“ - jedan od klasika. Ono što se kod drugih podrazumeva, kod nas se mora posebno naglasiti. Jer kod nas Srba ako ovo ne napomenete, tačnije ne stavite narodu do znanja da ste se maksimlano potrudili, odmah kreću glasine da se zabušavalo.
„Lopta je okrugla.“ - kod ove ne znam ni gde da počnem, potpuno je fascinantna. Ljudi koji se bave fudbalom više od 25 godina su pomoću neverovatne moći dedukcije došli do zaključka da je lopta okrugla!? Ma nije moguće? A ja se već godinama pitam kako se onako kotrlja po terenu...
„Danas svi igraju fudbal.“ - još jedan evergrin. Obično u upotrebi pred utakmice sa gorepomunetim velesilama. Znate, oni su do juče igrale kriket i boćanje, a danas igraju fudbal, tako da je sasvim u redu dati im neki bod, kao podsticaj za dalji napredak. I posle kažu da nismo plemeniti i darežljivi...
„Svako svakog moze da pobedi.“ - koristi se pred mečeve sa strašnim ekipama, čiji igrači zbog svog raskošnog talenta stižu u slobodno vreme da budu i bankari, advokati, električari, ribari... Dok naši treniraju svaki dan, njima je dosta i 2 puta nedeljno. Vrlo često skidaju mrak, odnosno beleže prve pobede na internacionalnoj sceni upravo protiv ekipa (iz) naše zemlje.
„Sudija nas je oštetio/pokrao.“ - jedna od retkih koja ume da bude istnita. Ali, našu žalost, obično nije. Ipak, bio sudija kriv ili ne, prosečan navijač će tokom utakmice više puta najaviti da će mu opštiti sa celom užom i daljom familijom u bliskoj budućnosti.
„Sreća nam nije bila naklonjena.“ - fensi treneri koriste i izraz fortuna umesto sreće, da bi pokazali da su načitani. Nažalost, ono što ne shvataju je da sreća ponekad mora i da se zasluži.
„Teško vreme.“ - univerzalna, pa samim tim i vrlo korisna. Može se primeniti na sva 4 godišnja doba, dakle tokom cele godine. To što su oba tima igrala u istim uslovima je za nas manje bitno.
„Vreme će biti naš sudionik.“ - upotrebljena samo jednom, pa samim tim možda i nije fraza, ali, po meni, definitivno zaslužuje svoje mesto ovde. Tapiju na nju ima Ilija Šestković, pardon Petković, nakon briljantnih partija na Svetskom prvenstvu u Nemačkoj gde smo završili kao poslednji na takmičenju uz gol razliku 2:10.
Mamina maza. Čedo majkino, ljubi ga ista. Sin jedinac edipovac. Dete kreten. Pupčanu vrpcu jesu presekli na rođenju al' srčanu vala neće do smrti! Još kao beba zavoleo teksturu majčinih dojki pa mu i dan-danas ne trebaju druge. Ženski polni organ nećemo ni da pominjemo. Šta će mu, naime, drugi kada je izašao iz najboljeg. Uostalom, nijedna žena nikada neće imati ljudske kvalitete kao njegova majka. A ni takvo dupe, kad smo već kod toga. Ustvari, jedino je moguća samo eventualna veza sa MUŠKARCEM jer je ŽENU svog života, Bogu hvala, već odavno pronašao.
Subjekat star 7 godina.
- Daj mi da vidim taj autić, Mileta...!
- E, ne dam baš!
- E, jedi govna, znaš!
- Mamaaaaa...!!!Rek'o mi Joca da jedem goooovna...!!!Subjekat star 10 godina.
- Mileta, 'oćeš s nama u igraonu popodne...?
- Ma, ne znam, treba da idem i na klavir...Aj' pitaću kevu da l' smem...
- Uuuuu, koji si bot! Pa, neće ti dati ako je budeš pitao, retarde!
- Daće mi, bre - vežbao sam 3h danas Černijeve etide...Subjekat star 15 godina.
- Halo? Brate, jes' ti? E, slušaj : nabavio Jovan cigarete - maznuo paklu, car, od ćaleta - idemo večeras na cvećare da duvanimo. 'Aj izađi negde oko...
- E, brate, ja neću moći...DRUG IZ ŠKOLE, MAMA...treba da idem nešto da kupujem u gradu...PITA ZA SUTRAŠNJI KONTROLNI IZ MATE...a posle nam dolaze kumovi u goste...JESTE, JOVANE, TO JE FORMULA ZAPREMINE ROMBA...tako da stvarno ne mogu, ćao...HOĆU, POZDRAVIĆU JE, I TI SVOJU...!Subjekat star 18 godina,
- ...pa sam mislila da večeras, ne znam...možda dozvolimo sebi da se malo zaboravimo, a...?
- Ovaj, znaš kako...ja nisam stvarno, mislim, kako da ti kažem...ovo-ono, i tako...joj sada sam se setio da moram kući - znaš, mama mi je nešto bolesna i to, aj zdravo!Subjekat star 35 godina.
- E, jebala te tvoja majka u dupe, znaš! Pa, zar nju moraš da pitaš da l' smeš sa rođenom ženom dete da praviš, jebotebog?!
- Što, ženo? Samo da je pitam da l' bi više volela UNUKA ili UNUKU...!
- E, bolje da sam se udala za onog Ratka piljara. Smrdela bih vazda na trulo voće i povrće al' bih barem, ako ništa drugo, redovno bila jebana!Subjekat star 82 godine.
- ...predajemo posmrtne ostatke našeg brata Milete u Tvoje svevišnje ruke. U ime Oca, i Sina, i Svetoga Duha. Amin!
- MAMA, EVO ME, STIŽEEEEEEEEEEEM.......!!!!!!!!!!!
Kaže se kad se neko iz porodice diči svojim potomcima.
He,he pa moj sin je krenuo mojim stopama,sad ima i svoj bend,kaže poznati muzičar.Moj sin je advokat,i deda mu je bio advokat,a za mene ste već čuli,kaže poznati advokat.Izjavu tipa ''Ja sam nasilnik i moj sin je takav'' nećete čuti,ali videćete na delu.
Mirno naselje,zgrada,neki stan u njoj,mirno popodne ,ili je bar bilo do tada.Majka i sin žive zajedno,ona razvedena već neke dve decenije,a on otprilike ima toliko.Ona se vraća sa posla.
-Gde si ti do sada,pička ti materina,šta radiš,gde se smucaš,ja čekam ovde gladan,a tebe bre pička boli,ko zna sa kim si bila!?
-Zvao je onaj kreten,što kažeš da ti je prijatelj,nemoj da mu se najebem majke,ma ako kroči ovde,kroz terasu će izleteti!
-Ništa bre ne spremaš da se jede,kurvo jedna raspala!Debeo sam zbog tebe i zbog toga što ništa ne kuvaš!
-Ali Marko bilo je isuviše posla tamo,koleginica nije radila danas,nisam mogla,nisam stigla danas....
-Ma šta nisi stigla...(beng,okreće sto naopako).Ma kome bre ti nisi stigla!?...Ništa bre ne radiš u životu,da li si ikad išta radila(slika sa zida leti ka frižideru).
-Ali Marko kako nisam,pa sama sam te odgajila...
-Ma koga bre ti odgajila?Mene?I to je sve što si ti u životu uradila?
-Pogledaj se na šta ličiš,daj pare idem da jedem van kuće.Šta, samo hiljadu dinara? Pa nema ni za benzin,kamoli za hranu!Ma ti bre,uhhh ne znam šta bih ti uradio(pljuska trššš).Ma znaš šta bih ti uradio(pesnica u glavu traas)!!!
-Uzima telefon,zove devojku.E,e Maco doći ću po tebe za pola sata,ahaa,idemo na neku klopu.
Izlazi iz stana,lupa vratima.U stanu se čuje tihi plač.
A komšije?Slušaju to otprilike svaki drugi dan.Već su se navikli,ako se čovek može navići na višesatno urlanje i psovke.A batine?Pa čuju oni i to,ali ko će još da ide im lupa na vrata pa da i sam bude pretučen.Komsinica ionako kaže da je njen sin samo malo nervozan.Pozvati 92?Prijaviti porodično nasilje?Koje nasilje kad ga ona sama ne priznaje.
Sranje izazvano spletom čudnih okolsnoti koje rezultiraju saznanjem, al tek po svršenom činu, da si rabotu obavio na pogrešan način.
tri nauka
Poslednji put si jeo negde oko 2 ili 3 sata popodne, a sad je već 11 uveče. Valja nešto da se mezi. Odeš do frižidera ne zainteresovan pošto misliš da nemaš ništa u njemu, otvoriš ga i shvatiš da ti je ostalo šunke koju si doneo od kuće. Odlično! Sabiješ se od šunke i suva leba, iskuliraš pred kompom još sat vremena napiješ se vodurine i ajde pobro na spavanje. Ali ne lezi vraže, probudiš se ti oko 3 ujutro sa otvornim ustima a na ivicama ti se skupila skrama od žedji i piša ti se više nego ikad u životu.Komiran odlepiš usta od čaršafa i od teturaš se do wc-a. Pošto nećeš da se razbudjuješ ne pališ svetlo. Automatski vadiš alat a on skoro u gaćama krenuo da curi. Merak! No, uživanje brzo prekide SAZANJE da pišaš pored wc šolje. Time demoralisan, kažes sebi daj bar vode da se napijem ko čovek, pa da mogu da spavam, sutra cu da ribam. Al ne lezi vraže ponovo. Nagneš se na česmu kao da ćeš svu vodu popiti sa nje, i kad ponovo legeneš da spavaš zaista i imaš takav osećaj kao da ležiš na okeanu, koji je ujedno u tvom stomaku i naredna 2 sata ti ne da spavaš. I tako si ti do jutra postao pametniji čovek za tri nauka.
Prvi nauk: Ne jedi šunku pred spavanje!
Drugi nauk: Kad ideš da pišaš, ako ne pališ svetlo sedi na šolju!
Treci nauk: Ne prelivaj se vodom iako si žedan, može da boli tiba!
Nismo uradili ništa pogrešno, ali smo izgubili - izjavio je u suzama 2016. tadašnji direktor Nokije kada je firma prodata Majkrosoftu.
Život je kučka, jebiga. Odigraš svaku kartu kako treba, a dobre karte imaš, upičkumaterinu dobre. Na kraju se ispostavi da je hrpa ljudi ili imala bolje karte ili s gorim kartama uradila više.
Ne znaš šta više boli.
Petak popodne i tvoja smena na mešalici je konačno gotova. Platio si infostan, kiriju, kamatarima taman toliko da ne bude krke kolenca i ostalo ti je za dva vinjaka. Krasno. Jedini lik kojemu je očigledno gore nego tebi je za šankom i smrdi na alkohol, znoj i očigledno fin duvan. Sedaš kraj njega u nadi da ćeš se ogrebati za cigar ili dva. Nisi ni uspio zovnuti kelnera a već čuješ:
- Osoblje, daj ovom žgepčetu kriglu piva i vinjak i daj meni kriglu vinjaka i vinjak.
- Odmah, Direktore.(cangrrrr)
- Hvala na piću, gospodine.
- Ne gospodine, direktore. DI-RE-KTO-RE.
- Ok, ok. A što vas zovu direktor, ako smem znati?
- Jer sam očito glup ko kurac i to već dulje vreme.
- o.O
- Do pre nekoliko dana sam imao sve. Žena, poso, familija, sve pod konac. Para na bacanje. Više sam na Bahamima bio nego ti na skeli.
- Pa šta bi, Direktore?
- Bravo. Kelner, de malom kriglu piva i kriglu piva, a meni kriglu vinjaka i kriglu vinjaka.(cangrrrr)
- Žena, kao i u svakoj tužnoj priči tipa ova. Nakon decenija pažnje, dijamanata, doručaka u krevetu, štajaznam više čega, dođem kući malo ranije i vidim da je Glovo dostavljač prislonio bemiks na moj drugi maserati, a moju ženu na zid naše spavaće sobe. Ni prekinuo ih nisam, samo sam došao ovde i počeo piti.
- Kada je to bilo, Direktore?
- Cenim pre osam dana, ali nisam siguran, nešto me pamćenje ne služi u zadnje vreme.
- Jesi li je bio, varao, sramotio?
- Ništa, ko kap vode na dlanu je držao, u nju ko u boga gledao.
- Da dostavljač nije bio Sudanske nacionalnosti, možda? To bi objasnilo štošta.
- Pošteno pitanje, mali. Vidi ovo.
(onomatopeja otkopčavanja šlica pa zatim mljaskav zvuk udaranja dvajeisdva centa dobrog domaćeg kurca o šank)
- Mašala, Direktore. Pa koji je onda jebeni razlog, nije mi ništa jasno.
- Nije ni meni, mali, zato i jesam ovde. Cenim da ću izdržati još dva-tri dana, a onda ću da se roknem negde u parkiću. Bilo bi lakše u veceu, ali znam čistačicu, fina žena, nema smisla da je traumiram. Aj uzdravlje i nemoj se ženiti.
- Uzdravlje, Direktore.
Hronična bolest modernog čovečanstva. Prouzrokovali su je brza hrana, tv, kompjuter, prevozna sredstva na motorni pogon, i lažna verovanja da se kilaža naglo skida uz pomoć preparata (naravno potpuno zdravo). Sve je više preterano debelih ljudi, kako odraslih tako i dece, koja u školama postaju predmet sprdnje, gube samopouzdanje i nakupe komplekse. Višak kilograma loše utiče na zdravlje i kvalitet života na sledeće načine:
- 5 kilograma viška - već se zadišeš dok se popneš do drugog sprata, postaješ sve lenji
- 15 kilograma viška - već te uveliko zajebavaju drugari, ne ideš peške gde god možeš kolima, postaješ sve umorniji, apetit ti se stalno povećava, ne sećaš se kada si zadnji put potrčao.
- 25 kilograma viška - javljaju ti se prvi veći zdravstveni problemi, sve redje ideš napolje, strije imaš uveliko, i ne družiš se sa ljudima koji nemaju lift u zgradi, osim kada dodju kod tebe.
- 40 kilograma viška - kuriri iz kućne dostave su ti postali najbolji prijatelji, izgledaš kao kruška, prerastao si svu garderobu koju si imao, roditelji i prijatelji se već brinu za tebe i teraju te na dijete. Napolje odeš jednom nedeljno i jedva čekaš da sedneš na neku klupu.
- 70 kilograma viška - postaješ totalno asocijalan, sve manje ljudi se druži sa tobom, svadjaš se sa roditeljima oko odlaska kod lekara, i jedeš obilno, pet puta dnevno. Prvi put ti pada na pamet da možda više nikada nećeš naći devojku.
- 100 kilograma viška - već odavno nisi video svog vršnjaka, i sve ti je teže da pogodiš wc šolju. Pretvorio si se u nešto što liči na loptu, ljudi već dižu ruke od tebe, veći deo dana provodiš u krevetu u pižami ili 3xl helankama. Postaješ totalno beskoristan i nezainteresovan, imaš probleme sa srcem i pritiskom, dobijaš nagle promene raspoloženja. Već se predaješ i ne misliš da ćeš ikada više regulisati težinu.
- 350 kilograma viška - postao si slavan po svojoj težini, vicevi o tebi se uveliko pričaju, i sada si samo inventar u svom stanu. Do wc-a ne možeš, i zato sereš u ruku i bacaš izmet što dalje od sebe. Čekaš da dodje kraj, konačni srčani udar koji ne možeš preživeti, jer sanitet neće moći da te iznese kroz vrata.Ukoliko mislite da je primer preteran (pogotovo poslednji deo) - nije. Primer je istinit, i nije jedinstven. Naprotiv, ima ih sve više.
