Apstraktna stvar. Neshvatljiva. Ubaciti se u život jednog malog, metalnog i hladnog uređaja za komunikaciju i povezivanje prevazilazi granice realnog i gazi pomalo u fikciju. Ma koliko god da je zanimljiv život vlasnika istog, za telefon, ume da bude uspona i padova.
-Jutro. Oko 7, pola 8. Budim se sa napunjenom baterijom. Celu noć me je ostavio na punjenju. Zahvalan sam mu. Mada, trebalo bi da me formatira, počeo sam da se gojim. Ali dobro, njegova odluka...
-10 sati. Već mi je malo dosadno. Možda bih mogao da ga probudim, da me izvede malo u šetnju, možda mi i ubaci slušalice..mmm slušalice..:bip bip:
Čovek: mrmntmrlj šta..šta se ovo čuje..alarm! Jebo mater, umukni! Pusti me! :klik: Ah, tako je bolje..:okret na drugu stranu:
Hm..nije mu se svidelo ovo baš..Dobro, neću više da ga diram..Neka se probudi sam..Lep je dan..Valjda će se dići za koji sat..pf...
-14h popodne. Postaje teško pronalaziti načine za gubljenje vremena. Troši mi se baterija, a kabal od punjača više nije zanimljiv. Budi se!......
-15 časova. Ah, evo ga, konačno se pridiže. Op, uhvatio me je. Proverava poruke.Nema toga bato, nisi tol'ko popularan. Ne, nemoj da me ostavljaš! Igraj se samnom!
-17h po lokalnom vremenu. I dalje sam u kući. Poludeću.Imam osećaj da me Inbox izdaje,a Settings mi polako ali sigurno priprema epi-napad. Nešto mora da se desi. Monotonost je prevelika. Umirem.
-18:30. On sedi za kompjuterom, ne obraća pažnju na mene. Pa jebo mu mater, ko te je zabavljao svih onih dosadnih večeri po busevima i vadio iz toliko neprijatnih situacija? Gle sad, šta to radiš, otkopčavaš se, šta...Au jebote. Gasi se, gasi se!
-20 jebenih sati. Stojim u mestu več ko zna koliko. Maska mi je utrnula, i ekran mi se muti. Nemam načina da skolnim ovu prašinu sa sebe. Za ime Boga, pogledaj me!
:bzz-bzz: Ej, imaš novu poruku! Jebale te poruke...A?P-šta je ovo?Podigao me je? Srečnog li dana! Ah, opet me bacaš. Dobro, barem je sada na krevet, što je poboljšanje.
Sprema se. Izlazi negde. možda će me povesti. Držim memorijsku da me ponese.
-21 dugih sati. Baterija me izdaje polako. Ali on vadi kabal od slušalica. Jes! To! Utni! Ah, olakšanje. Konačno mogu...Ej! Ne stavljaj me u džep! Neee!
E jebiga. Izgleda da ću u sledećih par sati gledati satkane niti farmerki i kroz njih možda i uočim neki Android. Kako su to dobre pičke. Sa njihovim tačskrinom. Uf, tačn'o bi je ja.
-Rećićemo da je 22, radi estetike. Sve što vidim ispred sebe je bleda slika nekog piva i udaljena vizija tribina. Jebemliga, gde smo, ali mi je lepo. On se kurči samnom, ali nem smeta mi. Samo nemojte da me pipate. Lako se nadražim, počeću da svetlim po 15 minuta.
-Negde posle 24 sata. Žurka još traje. Premestili su se na neke klupice u parku nekom, izgleda. Lepo je, tiho. Samo kada bi ovaj njegov retardirani drug prestao da se smeje k'o Paja Patak na helijumu, bilo bi super. Nosi me kući, ne sviđa mi se ovde. Počeću da pištim. Ali me niko ne čuje...
-2:47 ujutru. Vraćamo se kući. Polu-pijan je, ali je srećan. To je važno. I ja sam srećan. Ili srećna. Jebemliga, nisam nikad pogledao ispod memorijske. Upadosmo u kuću. Nekako je pogodio bravu. Uvek se nasmejem kada se tako pomuči da pronađe neko rešenje. Valjalo bi kad bi me tutnuo na punjenje, mrtav sam umoran. A, on već zaspao. Pa ništa onda...Low battery..Do sledećeg puta...Laku noć...:gašenje:
Ove pakosne poruke komercijalnog sadržaja su stvorene sa idejom da vam isperu mozak, iskvare oči i naprave neprijatnost kada posećujete pornićarske sajtove. Uvidjajući činjenicu da sve više ljudi koristi internet, firme za prodaju kuraca i palaca su previdele faktor ljudskog inata i rešile da svoje proizvode reklamiraju gde god je moguće. Ne možeš više ko čovek ni pornić da pustiš, a da ne iskoči neko melodično govno da probudi ukućane i svima da do znanja šta radiš.
Ne možeš više na miru ni definiciju na vukajliji da napišeš..Jebite se kapitalisti, duvaj ga kompanijo i celo proizvodno postrojenje - neću vaše proizvode i usluge, pa makar bile za džabe!
Ustaneš popodne kao i svakog drugog neradničkog dana, uključiš komp i rešiš da virneš usput i na vukajliju. U nameri da se uloguješ sdhvataš da na mestu gde se obično upisuje šifra nalazi link stranice, koji možeš da ukloniš jedino ako klikneš na njega. Šta ti preostaje..Završavaš na stranici neke firme koja proizvodi lubrikante i vibratore. Gasiš govno i ideš dalje.
Epl ti nudi program koji će ti sam čitati definicije naglas. Drago ti je što kaizen ne reklamira samo govna i možda će za promenu uzeti koji dinar. Odbijaš, no reklama je uporna i gasiš je tek nakon petnaestog puta.
Odlaziš na forum da vidiš pvt, zaključivši da imaš poruku od Surovog. Iznenadjen otvaraš pvt i imaš šta i da vidiš - Ako kupite odmah tiganj..U KURAC! TOP ŠOP JE UBIO SUROVOG I STAVIO SVOG ČOVEKA! Šokian ovim saznanjem, ostale poruke i ne otvaraš.
Ideš na čet da vidiš šta ima, i ubrzo shvataš da se tamo iše ne reklamiraju samo definicije - i jebena idea je napravila nalog! Vidiš, Reservoir dog je ponovo prvi autor. Odlaziš na njegov profil, gde nalaziš da reklamira jelen pivo i meridian kladionicu. Više ne drži tigra na slici nego maxpol boje i lakove, i sve ti biva jasno..
Na naslovnoj, u odabranim definicijama stoje jedna o pošti, jedna o epsu i dve o rama margarinu. Do kurca, i moderatori su u ovome. Zaključuješ da su tajne reklamnoubilačke organizacije preuzele sajt. Sa desne strane stoji ziljavi smajli koji viče sej samting. Propast.
Odlaziš na stranicu sa autorima. Chevu ima profil sliku top šopa, znači Chevu je ubio Surovog. Ne znaš kako mu je uspelo kad je na Novom Zelandu, ali nije ni važno - reklame pobedjuju.
Zapažaš da je na 70% postera neka reklama, za turističke agencije, zelenu kafu, vodokotliće..To te raduje jer su posteri postali kvalitetniji, ali opet se od toga ježiš. Rešiš da napraviš svoj, i dobijaš paletu reklamnih slika koje možeš da koristiš, ostale su na sajtu postale zabranjene. To je to, napisaćeš definiciju!
Definiciju možete dodati jedino ako ste klijent metalsd banke. Klijent metals basnke možete postati kliknuvši na link. Hvala Vam što korisdtite usluge metals banke. Zovem Sosa, koji mi daje hak za pisanje definicije bez učlanjivanja u bankarsku sektu. Krećem da pišem..Pošalji..
Čitam definiciju i zaključujem da je izmenjena nekim programom koji od svega pravi reklamu. Rešen da se požalim na forumu, čujem glas iz zvučnika:
"Govori automatski čitač misli Bostan 3004, na forumu nećete dobiti objašnjenje. Ukoliko želite da naručite automatski čitač misli Bostan3004 to možete učiniti"..
Zurim u ekran. Sa leve strane je sajt vlade Srbije, sa desne animacija rozih balona i devojčice koja duva u sveće na torti. Rešavaš da neko vreme izbegavaš internet. Neko zvoni na vrata, otvaraš..Našli su te preko ip adrese.
Dva grmalja te hvataju, dobijaš inekciju, zaspiš..Budiš se sa istetoviranim MESARA MATIJEVIĆ na čelu.
Pijavica unutar ljušture u obliku čoveka. Okomljen na svoju žrtvu, konstanto zariva zube u najslabiji, nebranjeni deo, neobazirući se na molbe, uzvike, plakanje. Tvrdog srca, ispija krv i polako, ali sigurno ubija svaku volju za životom, ne prestajući sve dok se poslednja iskra života ne ugasi.
Kao i svakog petka, Mihajlo, kondukter na relaciji Beograd-Moskva je pozdravio suprugu, napuštajući stan i tešeći dragu da će pet dana brzo proći i da se ne brine. Stigavši na železničku stanicu, primećuje da nije poneo papire i kreće nazad kući. Otvarajući vrata, čuje nepoznat muški glas, pokuša da ode do sobe gde mu stoji pištolj, ali odjednom ga prestravi vrisak nagog muškarca koji ga odgurnu u trku i sa odećom u rukama pobeže napolje, ne primećujući da mu je iz džepa ispao novac i zlatan sat. Zbunjeni, prestravljeni Mihajlo mirno sede za kuhinjski sto, natoči sebi čašicu rakije i ispi je polako dok mu se supruga u plaču i strahu izvinjavala i molila za oprost.
"Opraštam ti", reče Mihajlo. Supruga se zaletela u zagrljaj, ali je on nežno odgurnu, uze pare i sat koje su ispale ljubavniku i ostavi ih na kuhinjskom stolu. "Ove pare nemoj sklanjati odavde", reče i izađe napolje žurivši na voz, ostavljajući suprugu uplakanu, ali ipak odobrovoljenu činjenicom da se sve završilo kako treba.
Mesec dana nakon toga, okupilo se ljudi u Mihajlovoj kući, krsna slava. Pije se, jede, veseli. U jednom trenutku kum ustade i pita "Kume, kakve su ovo pare i ovaj zlatan sat ovde?" "To ti je, kume moj, moja žena zaradila jebući se dok ja radim." Muk. Nikome više nije do jela, do pića, veselje je počišćeno i rukom odnešeno kao da je kuga prošla stolom. Supruga u tom trenutku unosi nove tanjire u prostoriju, i pijani Mihajlo joj govori "ponesi još jedan, za svaki slučaj, možda se jebač vrati da završi započet posao, pa da ne jebe čovek gladan".
Od tog dana se za vreme svakog obroka u Mihajlovoj kući ponavljala slika sa krsne slave. Žena je molila, kumila da ne govori to, bar dok deca jedu sa njima, ali se Mihajlo nije obazirao na to. Žena kod svojih nije smela, za razvod je bilo sramota, napolju nije izlazila jer joj se ceo grad smejao, zatvorena između četiri zida, sa skoro svakodnevnim prozivanjem od strane sopstvenog muža, žena je počela da kopni. Snaga tih reči je bila snage najjačih šamara, ali je bila ubeđena da bi je ti šamari mnogo manje boleli nego pogledi sirote dece koji su sa prezirom posmatrali sopstvenu majku dok je otac smirenim glasom psihički teroriše.
Sreda popodne, Mihajlo ide kući sa dugog puta, i vidi hitnu pomoć i policiju kako stoje ispred kuće. Ulazi unutra i u hodniku primećuje njihajuću siluetu koja je visila na konopcu. Prišavši bliže, primećuje da je to beživotno telo njegove "voljene" supruge. "E tako!", uskliknu Mihajlo, "da sam je ja ubio onaj dan, robijao bih doživotno, ovako se ubila sama, pa ja nisam ništa kriv." Čuvši to, ljudi iz hitne pomoći prestadoše skidati telo žene i stadoše kao ukopani. Komandir policije im podviknu da požure i momci iz hitne pomoći nevoljno nastaviše, gledajući Mihajla, uglas šaputavši "Prokletniče"...
uglavnom se odnosi na malu decicu koja ne mogu da se zadovolje igrackama,ali mnogo cesce na roditelje koji su zaslepljeni i ne mogu da shvate da su svojoj deci "komsije" sto se trude da kroz decu zive svoj zivot. takvim roditeljima je uvek bitno sta deca imaju od ocena,a ono o cemu misle,kako se osecaju,sta vole itd. nije vazno.
dan posle pismenog zadatka iz matematike,ja dolazim kuci.(moram samo da napomenem da je stepen prolaznosti kod ovog ludaka 36% po odeljenju)
Mama-sine pa sta uradi???
ja-uradio sam za 4,ali racunam da cu dobiti 2.
mama(u sebi besna)-pa doro i to je za djaka,s obzirom koliko si ucio, -1 bi trebalo da dobijes...
ja-pa evo ti zadaci uradi ih ti,ti si profesor matematike a zadatke sa proslog kontrolnog si radila 2 sata!
mama besna odlazi,zavoj na ruci ne primecuje.sinoc sam, nakon sto sam postao dovoljno samo-svestan da obrisem CSS,igru koja mi je jela vreme, opet bio prozovan za "zavisnika od kompjutera" samo zato sto je bilo 22:15, a ja sam citao neki clanak na sajtu b92.
mama-pa oces gasiti to govno?!ti si zavisnik od komjutera(ovo se izgovara onako tuzno kao cinjenica,jer tako najvise pogadja)
ja-ali mama pa citam nesto...
mama-bolje bi ti bilo da citas Anu Karenjinu,te sto ti citas nece te u skoli pitati!
ja(besan gasim komp)-pa nece,ali ti i tata uvek pricate o nekoj opstoj kulturi koje ja nemam iako sam procitao tone knjiga.
mama-ti procitao tone knjiga!?!?! HAH ja sam u tvojim godinama procitala i "Rat i mir",a ti nista ne citas(samo zato sto sam to popodne procitao Cica Gorioa i hteo malo da odmorim oci),moji sastavi...(prekid)
ja-sta tvoji sastavi?!jednom si osvojila 2. mesto na rep. takmicenju,a meoje radove su izlagali po kojekakvim izlozbama(tekstove)!!
mama-sine necemo sad da se svadjamo,ali cinjenica je da si ti zavisnik od racunara i da ne citas puno,ne vezbas matematiku i u skoli ni bog zna sta.Nemoj se ljutiti ali nije pravni fakultet za tebe, okopavacemo mi voce u njivi na selu i od toga ces imati za leba...(kad vam nesto ovako kaze neko koga volite i postujete...pa... znate svi kakav je osecaj)
ja-a jel nisam neki djak,a dva opstinska takmicenja?! svi moji drugovi koje ti znas imaju 0.7 minimum manji prosek od mene(ona goraci ocima na mene),da da da da , a to nisi znala jel?!
na ovome se i to zavrilo, a ja opet besan odlazim u sobu da spavam.tako dan za danom(nema odmora ni vikendom) roditelji deci nabijaju komplekse od kojih ce se kasnije deca leciti ako budu(a sigurno ce) imali para,jer ce uspeti samo u inat svojim roditeljima
i opet cu ja sutra biti los covek,sebican i neznalica,a moj brat je genije jer jos od kako je prerastao bojanke nije procitao ni 5 knjiga, a sad je 7. razred,ali zato ima kliker za matematiku i on ce biti vredan itd.
Tako da su roditelji kao moji nikad zadovoljni,da sam nasao lek za SIDU bilo bi "a sto nisi nasao i za rak?!"
u cilju boljeg razumevanja ove definicije molim vas procitajte http://vukajlija.com/starija-neuspela-deca princip je otprilike isti...
Poseban soj ljudi,sve ih povezuje jedna karakteristika.Apsolutni nedostatak motiva i volje za zivotom.Iako su sto bi rekle babe i dede "u najboljim godinama",oni svoju mladost trose i rasipaju na najbanalnije nacine.Obicni ih sve nervira,smaraju se,nemaju kintu,nemaju posao tj. za svoj raspadacki stav nalaze raznorazna opravdanja,a na sve sto je u zivotu iole pozitivno imaju niz negacija.
Dan jednog klasicnog raspadaca pocinje u pet popodne(zato sto je prethodnu noc zaludjivao na netu,igrao travijan,skidao igrice do 8-9 ujutru).U njegovoj sobi je apsolutni nered,nema svezeg vazduha,piksle pune opusaka a na stolu neka ubudjala knjiga,sa kojom je nekad davno isao na predavanja dok nije digao ruke.Posle 6 litra kafe,ponovo je kao nov,ne tusira se,cak i ne umiva,ne otvara prozor,ukljucuje komp.Pusta ziku i krece da konacno predje onu igricu sto je poceo pre tri noci.Pogledao sta ima na fejsu,nema nista,samo ribe fenserke,kurvetine,pozerke,likovi kreteni i paljevine.Taman je poceo da igra,kad zvoni fiksni jer mobilni nema niko ga ne zove a i koji ce mu kurac ti smaraci.Sa druge srane zice bio je jedini drugar koji ga i dalje zove i smara svaki dan,iz nekog razloga jos nije prestao da ga zove,ma da ga je nas junak kasirao milion puta.
-Brate je l si ustao?
-Cujes valjda,je l si gluv!?Kazi,sta ces...Smaras me a radim nesto...
-Daj ne seri,sta ti radis,keve ti?
-Sta te boli kurac sta radim,radim...Sta ces...
-Aj naidji do mene da se spustimo do grada,popijemo neko pivo,lep je dan,a i polozio sam ispit...
-Ma nema sanse,gde da se sad smaram...Jebo te ispit,jos se cimas oko tog faxa,za koji kurac se cimas,vidis da nema posla,samo tebe cekaju da zavrsis a drzava se raspada...
-Daj ne kenjaj,dodji bre,pa mozemo veceras do grada,upoznao sam neke ribe sinoc u klubu,bice i za tebe nesto!
-Ha,ha,ha,koje si ti ribe upoznao,neke fukse sto posto,koliko si im pica platio da ti daju broj...Lagano si bio u klubu dole sa onim pederima,si zalizo kosu...Ha,ha,ha...
-Kakva kosa,ne tripuj,nego dodji...
-Ma nema sanse i kola mi ne rade,benzin poskupeo,jebena Evropska unija,docice nam glave demokratija...Gde da dolazim peske!?
-Dodji peske,sta ti fali,prosetaj malo,da uhvatis sunce a do grada cemo taxijem.
-Odakle mi bre pare za taxi,i za to pivo.Nemam pare a i da imam ne mogu da gledam te kretene sto se pale.Pijem pivo kuci ko covek i boli me kurac...Kakvo sunce brate,jebene ozonske rupe...
-Ajde dodji,imam ja pare,nije to frka...
-U brate!?Pa ti bi da castis,nisam ti ja picka pa da me castis...Aj pali,necu u grad...
-Kako hoces brate,ne znam koji ti kurac,izadji malo iz te sobe!?
-Aj batali,a gde da izadjem,de setam ko majmun bez para,bez pljuga,da zevam u one fukse po ulici,da se smaram u gradu,da slusam tuc-tuc muziku,da se druzim sa fenserima!?
-Naidji bar da igramo basket,sad ce da pocne i Svetsko u fudbalu.
-Jebalo vas Svetsko,tako ste se i prosli put lozili na nas,pa primismo sest komada,ne zna ovaj Antic de udara,razbice nas!Kakav basket,treba da se znojim po ovoj vrucini.
-E ajde cao...
-Cao,sedi malo kuci,nemoj samo medju ljude,je l ti cujes za ovu vulkansku prasinu,2012 se blizi!?
-E aj palim,pa se javi.Ocu boli me kurac,pomislio je i nastavio da gleda u monitor.Ubrzo posle toga je ogladneo,keva mu je ostavila na stolu kad se probudi 500 kinti. Jao,sad treba da idem do prodavnice,da kupim pljuge i nesto za has... E jebem ti zenu,zato necu nikad da se zenim,pomislio je.Nije mogla nista ni da mi spremi!
Izraz žene koji je usledio molbom da se odradi neka malo teža stvar koju muškarac trenutno nije u stanju da odradi.
Kurs za žene se odrađuje na sledeći način:
Otvoreni upis - kurs ZENE:
Modul 1:
1. Nauciti da i muskarci imaju dusu i osecanja ( 1500 sati)
2. Dozvoliti i prebroditi izlazak muza sa drugarima u grad ( 1500 sati)
3. Postoji vrse vrsta sporta - praktican i teoretski deo kako prepoznati kada se sme a kada ne sme uznemiravati muz. ( 2200 sati ) + praktican rad.Modul 2:
1. Nauciti ziveti bez Spanskih, Turskih, Indijskih, Meksickih serija + kurs u sanatorijumu ( 2000 sati )
2. Drugarice dolaze samo dok je muz na poslu ili sa drugarima u kafani ( 200 sati )
3. Kako preziveti menstrualni ciklus bez drame ( 2000-3000 sati)
4. Kako ne unistiti stvari prilikom peglanja, pranja ili susenja koje su poklon od druge zenske osobe (Praktican rad i poseta psihijatru)
5. Kako se pomiriti sa istinom - avaj sudbino tuzna li si. (praktican rad )Modul 3:
1. Prihvatiti da su muskarci po nekad u pravu. ( praksa + 200 sati )
2. MAgicni proces razgovora muza sa drugom zenom. Prevara ili flert. Mozda samo razgovor? - ( poseta psihijatru + poseta sanatorijumu 1 nedeljno )Modul 4: - dokazano najtezi deo kursa
1. KAko se odvici od fejsbuka ( facebook ) - praktican rad + 2000 sati. Preporuceno je raditi na mestima gde nema puno ljudi, zivotinja ili bilo kakvih zivih bica bez potrebnog treninga.Teme za diskusiju zadate muskarcima – odgovori I resenja:
Tema 1: Peglanje, proces koji izvodi zena da nebi doslo do svadje nakon prpeglanih slika, fotki, sito-stampe i ostalih delova kojis e peglaju.
Tema 2: Posudica za led se ne koristi u vecini slucajeva vise, vec kese za led. Pune se brzo i lako, a jos lakse zamotavaju i stavljaju u zamrzivac
Tema 3: Elektrika - upoznavanje sa njom muskarac vrsi kroz ceo zivot i veoma je strucan sa istom. Jedina prepreka u popravljanju iste je nedostatak alata. + BONUS: Nemoguce je zeni objasniti zasto je data ogromna kolicina novca za alat koji se koristi za servis jednom godisnje.
Tema 4: Muskarci su dokazano bolji kuvari od zena, samim tim prepustaju njima da se uce i savladavaju kuhinjske vesine. Smece koje zena moze da nagomila MORA da odnese muskarac jer je istoj taj teret pretezak. U borbi za jednakost polova muskarci su resili da prepuste zenama utovaranje uglja dok cemo mi kuvati.
Tema 5: Cvece uvene, ljubav nikada.
Tema 6: WC papir NE izrasta sam na drzacu za isti, vec se menja po potrosenom sledecem. Ako zenama nije jasno kako ( jer isti trose za SVE nuzde u velikim kolicinama, brisanje fleka, noseva, prosutih tecnosti po kuhinji...) dobice dijapozitive sa objasnjenjem.
Tema 7: WC šolja - Poklopac je jedno, daska je drugo. U glavnom se zene bune za dasku, ne za poklopac. Vama treba dole, muskarcima gore. Svako ga postavlja u zeljeni polozaj po potrebi.
Tema 8: Detrdzenti - koristi se u originalnom pakovanju i bez razblazivanja. Moze malo, ali ne po 6 puta da bi se ustedelo za novi kreon ili maskaru. Jos bolje se koristi za otklanjanje fleka od motornog ulja i cadji usled servisa automobila koji zena lose parkirala.Tema 9: Korpa za veš je puna jer zena nikako nema vremena da je isprazni usled razgovora sa drugarica i pregledmo TV serija pa usled toga dolazi do izlivanja pored korpe i talozenja vesa na podu. Zene? Ajmo malo aktivnije.
Tema 10: Muskarac suvozac? Samo ako je mrtav i smrtno ranjen ( komatozno stanje )
Tema 11: Svako funkcionise na svoj nacin. Zene, nemojte dirati i slagati nase licne stvari, necemo ih ni traziti. A ako ste ih vec preslozili, obavestite nas ili nam pokazite gde su kada pitamo.
Tema 12: Šoljica za kafu može da preleti od stola do sudopere, ako se dovoljno jako baci.
Upis uskoro
korišćenje tudjeg uma dela.
Odričem se pozitivnih palčeva u dobrotvorne svrhe, a negativne ostavljam moderatorima:
Želim sve najbolje vama, vašoj porodici i svima koji su vam dragi!
S r e ć a je u malim stvarima i zato u svakom novom danu 2009. godine pronađite barem jedan razlog za osmeh.
Želim vam...
1. miris prve jutarnje kafe, 2. spoznaju da je sutra praznik, 3. pobedu naše reprezentacije, 4. sniženje od 50% u vašem omiljenom butiku, 5. sunčano subotnje jutro, 6. kućnog ljubimca koji vam se raduje, ...11. slobodno mesto za parkiranje u centru grada, 12. spoznaju da možete odspavati još sat vremena, ...21. vino ohlađeno na idealnu temperaturu, 22. da isprva pronađete pantalone koje vam dobro stoje, 23. kafu s prijateljima iz detinjstva,
24. maštovit i veseli san, 25. iznenadnu posetu prijatelja baš nakon što ste završili veliko čišćenje, ...35. spoznaju da ste u bržoj koloni, 36. da isprva izaberete ključ iz bunta, 37. hiperaktivne prijatelje u petak uveče, 38. da vam konobar donese smeđi šećer bez da ste ga tražili, ...45. da uhvatite zeleno na semaforu, 46. da vaš omiljeni prastari kaput postane modni hit sezone, 47. cappuccino sa puuuno pene, ...53. da vas voljena osoba dočeka ispred posla, 54. sveže pecivo u tri popodne, 55. dve kile manje nakon sinoćnjih ćevapa, ...65. petak, na sve moguće načine, 66. užitak u besciljnoj vožnji po praznim putevima, 67. da se setite stihova pesme iz vaše mladosti, 68. rešenje problema koje vas muči danima, 69. da otkrijete da se nekome sviđate, ...79. važan podatak baš kad ga trebate, 80. reprizu epizode omiljene serije koju ste propustili, 81. da neko na dodeli Oscara ima iste cipele kao vi, 82. priče koje jedva čekate da podelite s drugima, 83. da vas neko razveseli sitnim poklonom bez povoda, ...94. da vama dragi prijatelji postanu roditelji, 95. vruću čokoladu u hladnom danu, 96. duplo manji račun za mobilni telefon, ...100. da pronađete u džepu prolećne jakne 20 eura na koje ste već zaboravili, 101. susret zbog kojeg brojite dane, 102. da svaki dan naučite nešto novo, 112. da kolač koji pravite prvi put ispadne fantastično, 113. smešak deteta koje ne poznajete, 114. miris vedre letnje noći, ...125. da vam kiša opere auto, 126. da uočite prve visibabe u snegu, 127. pahulje koje vam padaju na nos, 128. da laste naprave gnezdo pod vašim prozorom, ...139. uživanje u prvim trešnjama, 140. da osmehom pobedite svaki stres,
141. parfe tortu sa šlagom koja ne goji, ...152. vikend u nekoj evropskoj metropoli, 153. "leptiriće" u stomaku, ...164. osećaj uzbuđenja pred putovanje koje dugo planirate, 165. osećaj olakšanja kad otkopčate pancericu, 166. jutro bez gužve, ...172. ugodnu bol u mišićima nakon treninga, 173. sastanak sa zgodnim klijentom, ...184. jutarnji cvrkut ptičica pod prozorom, 185. uspeh dragih osoba, ..196. da otkrijete novi omiljeni kafić gde puštaju super muziku, 197. livadu punu maslačaka, 198. sklupčavanje ispod ćebeta uz super film dok napolju pada kiša, ...200. iskren pljesak kad na karaokama otpevate pesmu grozno, ali uživajući, 201. dobro raspoložene ljude na poslu, 202. pevanje u zoru, ...213. odličnu ideju za rođendanski poklon prijatelju, 214. mesto do prozora u avionu, ...225. odličnu vremensku prognozu za vikend, 226. fotografiju na kojoj odlično izgledate, 227. poljubac za laku noć, ..238. poljubac za dobro jutro, 239. sneg na skijanju, ...246. neotkrivenu peščanu uvalu (bez ježeva), 247. klima uređaj dok čekate u redu, ...258. godišnjicu mature na kojoj blistate, 259. zasluženu povišicu, 260. pevanje uz pesmu s radija dok se vozite na posao, ..274. život s onima koje volite, 275. da se rešite štetnih navika, 276. lepo vreme na godišnjem, ...288. nalet inspiracije pred praznim papirom (ekranom), 289. Dobar party.,
290. praznik koji "pada" u ponedeljak ili petak, ...299. bezbolnu posetu zubaru, 300. prezentaciju dovršenu pre roka, 301. duhovitu zdravicu u vašu čast, ...313. lift na vašem spratu kad ga trebate, 314. da pronađete stari snimak na kome se glupirate, ...329. da vam neko napravi fine sendviče za put, 330. zaradu na deonicama, ...341. srećan put gde god išli, 342. smeh koji ne prestaje, ..353. pozitivne misli i ideje, 354. pravog prijatelja na kojeg možete računati, 360. da svi koje volite budu zdravi, ...362. zadovoljstvo samim sobom, 363. da se svako jutro budite sa osmehom na licu, 364. da darujete krv koja nekome spasi život,
365. još 365 novih razloga za osmeh u 2009. godini!
Mesto gde odete sa klubom kako biste se izolovali i ojačali za novu sezonu, a vratite kući u kriminalnom stanju.
Dan 1:
Dolazak, razmatranje kreveta, ferka sa ortakom koji je hteo da bira krevet pre tebe. Ferka sa drugim ortakom koji je hteo da pravi redosled tuširanja posle svakog treninga.Dan 2:
Izmučeni od prvog treninga, svi idu u sobu, dva ortaka muvaju recepcionerku, trener pizdi što je kapiten otišao do kladže i to da igra voćkice. Jedan ortak ostao na terenu da radi trbušnjake da bi ga trener stavio u prvu postavu kada se vratimo gajbi.Dan 3:
Nervoza. Već svi u kurcu zbog ustajanja u 7 i 15, trener ostao da kunta, kapiten vodi trening, 25 krugova oko stadiona, nema sečenja kod korner zastavice.Dan 4:
Dva ortaka ostala da kuntaju, nema ih na doručku. Trener pizdi i pravi razgovor da se utvrdi čije su pljuge ispale na stepenicama. Svi ćute. Javlja se rezervni golman, kaže da su to pljuge od njegove keve koje je slučajno stavila u njegov džep.Dan 5:
Rezervni golman je ispraćen na prvi jutarnji. Ostatak ekipe trči krugove, četiri igrača se žale na žuljeve, nisu razgazili nove kopaje što im uzo ćale za pripreme. Uveče večera, a jedan ortak biva iznabadan jer je svima sipao pola kilograma bibera u jelo. Nekome se digo kurac i uzeo da smara da se cirka. Svi se nećkaju ali jedan po jedan kreću da pristaju.Dan 6:
Na prvom treningu trećina ekipe. Ostali spavaju, mrtvi. Trener popizdeo. Ulazi u jednu od soba i izlazi frustriran. Jedan od igrača zaspao u kadi. Druga dva igrača povraćaju po trećem, a četvrti pika soni sa pivkanom u ruci, prelazi master ligu.
Trener pravi sastanak. Jebe majku svima. Zove roditelje i direktora kluba da kaže kakva sranja se događaju. Nas sve boli kurac. Dogovaramo se šta ćemo uveče da cirkamo kada ovaj prestane da jede govnaDan 7:
Prvi trening odrađen do jaja. Svi su pokidali, odigrala se popodne prijateljska, trener povileneo jer smo svi igrali kako je hteo i našli igrača. Rezervna ekipa odigrala bolje, a naš špic izuo od batina lokalnog levog beka, jer se ovaj iskompleksirao što nema original kopaje.
Dolazi veče. Izlazak u lokalnu kafanu, trener ispao kralj pošto smo pobedili, ali da smo u krevetu do 11. Tamo zatičemo lokalnog levog beka sa četiri drugara i tri pičke u helankama. Nas 14 krećemo da muvamo te pičke, ostalih sedmorica izvlače napolje lokalne momke i kreću da ih lemaju. Dva ortaka privode pičke, jebu ih, izbacuju kroz prozor i pišaju po njima dok ove dve kupe stvari. Jedan ortak ispizdeo pošto je krenuo prvi da muva plavušu i čeka svoju priliku da na treningu olomi noge svima.Dan 8:
Prvi trening, laganica. Trener nas podelio, daje markere jednoj ekipi koja pizdi što je vruće i mora da se kuva u onom plastičnom mikrofiberu. Jedan od igrača se pravi pametan i kreće da dribla sve redom. Trener pizdi, šalje celu ekipu da peglaju krugove. Svi su kivni na sebičnog saigrača i kenjaju mu dok se trče krugovi. On im vrišti u facu. Kapiten popizdeo, kaže da će da vidi uveče.
Svi se opet porazbijali kao guzice. Kapiten kenja sebičnom saigraču, jedan drugom mamu, kreću da se nabadaju, uleće još par ortaka, kapiten slomio tv u sobi, sebični saigrač izvalio štok od vrata i polupao plafonjeru. Trener ulazi u sobu, jebe mame svima, pali pljugu da se smiri, uzima flajku i naginje. Ekipa u šoku, svi kreću da se smeju, a nakon tri minuta, iako je tri ujutru svi trče krugove oko hotela.Dan 9:
Trener priveo recepcionerku, nema ga na prvom treningu, svi mrtvi mamurni.Dan 10:
Polazak kući, cirkanje u autobusu, ekipa nikad spremnija od silnih treninga.Dan 14:
Prva utakmica, pukli 3:0 gajbi.
Ono kad se iskradeš iz kuće,sve lako prođe kad kreneš, al’ se zajebes kad se vracas.Tad proradi adrenalin,srce lupa kao bubanj na karnevalu. Nekad te matorci uhvate, nekad ne. Nekom je život keva,nekom maćeha!
Popodne. Subota. Društvo zove u provod.Jebi ga. Imam kaznu. Sve jedno, uz njihovo moljenje da izađem i da se napijam sa njima do neke granice(ili bez granica),pristajem!
Plan ide ovako. Da se iskradem kroz prozor, izađem ne primećeno, a tako se i vratim!
21h je,matorci misle da sam otišla da spavam još u 20h zbog sutrašnjeg testa.I proveravali su me par puta.Dal' spavam.Pravila sam se. Oni su krenuli u krevet, rano ležu.
Kroz prozor dnevne sobe sam izašla. A i prozor spavaće sobe baš mora da gleda na dvorište i kapiju. Uz malo sreće proći ću neopaženo. Iiii.. uspela sam. Jes,Jes,Jes,Jes.. Ispred su me već svi čekali i pitali se što mi je trebalo toliko dugo da izadjem iz kuće. Neću da im objašnjavam. Duga priča. Provod-super. Malo sam popila. Dovoljno da mi bude lepo. E sad najteži deo. Vratiti se kući tj. u svoju sobu, krevet i ujutro izbeći susret sa roditeljima. Osetiće alkohol. Moliće mi da dunem, e tad sam zejebala stvar!
Ulazim u dnevnu,zatvaram prozor, lagano da se ne čuje snažan zvuk drveta u drvo. Kao klin o klin. Onda skidam štikle da se ne čuje tup i jak kleptaj o laminat. Polako i lelujavim pokretima dolazim do vrata hodnika. Uf, videla sam wc. Moram do njega. Upišaću se. Laganim pokretom ruke palim svetlo wc-a,spuštam dasku smireno iako mi drhte ruke od hladnoće. A napolju uopšte nije hladno. Dobro malo. Aaaah. Olakšanje. Ne osećam se ovako baš svaki put kad obavim nuždu. Mora da je zbog toga što sam 'a little drunk' (malo pijana) ..
Tiho otvaram orman i sakrivam cipele. Ako ih keva vidi,odma' će provaliti. A laminat skripi,sranje. Baš nadje da škripi kad mi to najmanje treba…
Oblačim pidzamu i skidam šminku,ni ne vidim dobro u mraku, iako je već svanulo. Valjda ce se sve skinuti.
Tmuran će biti dan, a i neverujem da ću ga ugledati. Verovatno ću ga prespavati. Ležem,pokrivam se i čujem korake. A neeee.. "Daj bože da je ćale,daj bože da je ćale...-Vrištim u sebi i molim boga. Ne, posle ovog što sam uradila, mora da je keva. I jeste,brzo zatvaram oči, crvene i nabrekle od dima u diskoteci, i pravim se da spavam. Usporavajući disanje i čineći ga glasnijim, da izgleda kao da sam u dubokom snu. Keva otvara vrata i ulazi u sobu. Gledajuci u mene, da li spavam. Meni se diže adrenalin ko pritisak mojoj babi kad nije popila lekove.
Ona zapaža otvoren prozor na kip i zatvara ga misleći da spavam. Meni se otvaraju oči. Ona me vidi.
Glumim pospavanost. Mislim da me je provalila. “Pa sunce,sto ne spavas,imaš još 1 i po sat dok ti se budilnik ne alarmira?” “Jao mama,košmar…grozno se osećam..” “Ma ne brini,to je samo san. Nego,što imas sminku na licu?” E fak, već počinje da sumnja, a dobro mi je išlo. “Ma mora da je ostala od juče.”
Moglo je da bude I gore. Da me je uhvatila dok sam ulazila sa sve stiklama u rukama I komplet šminkom na licu kroz prozor u dnevnoj sobi. Imala sam srece više od Srećka u onom glupom filmu (izvinjavam se, možda je nekom film do jaja, al’ po meni sucks!) Keva je izašla a nije ni posumljala. Jednom da mi nešto uspe u životu.(Izvinjavam se zbog nekih pravopisnih grešaka. Ako ih ima, a ima ih sigurno. Treba sve ovo sam napisati, imajte to na umu, nemojte biti toliko negativni!)
Ako se već uzima kao ozbiljna ona izreka da su oči ogledalo duše (mada naučnici tvrde da je to u praksi potpuno netačno), zašto onda lice ne bi moglo da na neki način bude slika nečijeg života?
Toliko toga se može sagledati na licima ljudi koje svakodnevno susrećemo na ulici, u prevozu ili na poslu, pa samim tim možemo u sopstvenoj glavi projektovati određenu sliku ili možda tačnije rečeno životnu priču nekoga koga smo onako ovlaš pogledali dok smo preturali po džepovima tražeći upaljač (čačkanje mobilnog telefona se ovde nikako ne uklapa jer podrazumeva da buljimo u njegov ekran, što dalje implicira da smo potpuno slepi za sve što se događa oko nas).
Naravno, svaka naš pokušaj sastavljanja nečijeg žitija samo na osnovu lica određene osobe je obična pretpostavka, gotovo uvek netačna jer nemamo ni najmanju ideju kroz kakve je potencijalne teškoće tokom života neki čovek prošao, ali često se događa jedna te ista posledica nečega što naizgled treba samo da bude zabava i ubijanje vremena. Dogodi se da u jednom trenutku budemo prestrašeni izgledom svih tih lica.
Izvlačio je poslednji dim cigare, nervozno cupkajući u iščekivanju autobusa. Nadao se da će moći da sedne jer zaista nije hteo da narednih pola sata provede stojeći u najverovatnije punom autobusu. Poznati broj linije koja je vozila ka centru grada ukazao se u daljini kada se sa već spremnim slušalicama telefona približio ivičnjaku kako bi ugrabio što bolju poziciju za ulazak u trijumf domaće radinosti, uputivši usput prezriv pogled prema postarijoj gospođi, zapitavši se šta kog đavola uopšte traži u jedan popodne napolju i zašto ne troši penzionerske dane kod kuće.
Vrata šklopocije otvorila su se uz priličnu buku, a on se u dva koraka našao na sedištu do prozora po staroj navici jer ga odatle niko neće podići. Seo je okrenut leđima ka mestu kojem se uputio, a iz slušalica je već dopirala muzika neke radio stanice. Bacio je letimičan pogled po saputnicima u još uvek polupraznom autobusu, ali je ubrzo pogled uperio kroz prozor posmatrajući prizore koje je već znao na pamet. Ipak, upravo mu je poznavanje čitave trase kojom je svakog dana išao na posao več posle četiri, pet stanica vratilo pogled u autobus.
Nije imalo mnogo toga da se vidi, ali ga je neka iznenadna radoznalost ipak naterala da se pomnije zagleda u putnike. Prošla je još jedna stanica, a on je i dalje, sada već skoro nekulturno, gledao lica putnika i sva su bila toliko različita. Dva klinca preko puta njega, očigledno na putu u školu, nisu ga zanimala. Iako su bili već srednjoškolci, još uvek su deca. Na njihovim licima muke i problemi nisu ostavili još nikakav trag, a i kako bi, kada im je najveća nepoznanica koliko će im trebati da se napiju na rođendanu neke drugarice o čemu su glasno raspravljali.
Na drugoj strani busa, devojka sa slušalicama u ušima nije pridavala nikakvu pažnju ljudima oko nje. Međutim, iako je naizgled delovala raspoloženo očigledno uživajući u ko zna kakvoj pesmi, neki grč na njenom licu postajao mu je sve više očigledan što je duže zurio u nju. Ko zna zbog čega, razmišljao je. Mora da je neka propala veza, skoro se nasmejao u sebi pomislivši na to. Iznenada se okrenula ka njemu i naprasno mu je postalo vruće, dok se vozio u raspalom autobusu kroz čije je pukotine decembarski vetar lako pronalazio put. Muziku iz slušalica više nije ni konstatovao.
Ostao je zatečen lakim naletom straha, zapitavši se čega se uopšte uplašio, ali je ipak odlučio da ne gleda više u devojku. Pažnju mu je privukla starica na sedištu iza nje, naročito nešto što mu je ličilo na niz tetoviranih brojeva na ruci koju nije pokrivao malo zavrnuti rukav jakne. Setio se da je to već viđao i znao je o čemu se radi. U ostalom i njegov deda je bio logoraš. Iako je voleo istoriju, pogledavši mnoštvo dokumenataraca u kojima je bilo nebrojeno mnogo zastrašujućih scena iz logora, nikad nije osetio gađenje. Ipak, ovoga trenutka u autobusu proučavajući lice starice skoro se skamenio od jeze koja ga je obuzela, podsetivši se svih strašnih scena koje je video u filmovima. Ovo već nije slučajno, pomislio je. Pre nekoliko minuta devojka, sada ova baka.
Ponovo je počeo da cupka, kao i na stanici dok je čekao autobus, ali su ljudi sada to primetili. Gomila lica sada je bila okrenuta ka njemu, a potpuno nepoznati strah je sada već veoma dobro osećao. Ugledao je lice mladića njegovih godina, oskrnavljeno ožiljkom na desnoj strani. Nož, staklo, udes...Hiljadu pretpostavki bez jasnog odgovora. Malo iza mladića stajala je suviše našminkana devojka. Učinilo mu se da jasno vidi masnicu koju je nevešto pokušala da zamaskira. Strah je sada postajao neizdrživ. Osetio je potrebu da vrišti, ali je istovremeno bio zbunjen tim putnicima koji kao da su mu nudili sopstvena lica na tacni, želeći valjda da mu na dlanu daju sve svoje neuspehe, poraze i patnje. Teret koji mu je postao pretežek, u nečemu što je samo trebalo da bude ubijanje vremena dok ne stigne na odredište.
Ostala je još jedna stanica do njegovog izlaska iz autobusa, ali se to pretvorilo u večnost. Sada već potpuno mokar od znoja jedva je čekao izlazak na svež vazduh. Ustao je i zaputio se ka vratima, srećan što se bliži kraj košmaru u koji je upao svojevoljno želeći samo da duboko udahne decembarski vazduh grada. Skoro je iskočio iz autobusa kada su se vrata otvorila, srećan što će pobeći od lica, svih tih lica koja su za pola sata uspela da ga prestrave i uplaše kao niko i ništa u životu. Gotovo se nasmešio kada je zakoračio iz autobusa, ali zastao je u pola koraka skamenjen. Pokušaj osmeha je trenutno nestao ispred izloga prodavnice na samoj stanici kada se našao licem u lice sa sopstvenim odrazom.
Dakle evo, posle prvog i drugog dela, naiđe i treći, kao što sam se već zavetovao, a i kao što je red.
U prošlom delu sam se zaustavio u trenutku kada su Srbi rešili da Prvi ustanak ipak okončaju oružjem, pošto su nas Rusi ispalili na pregovorima sa Turcima. Naravno, ustanak je okončan pogubno. I sad, nemojte zaboraviti da su ustanički lideri, najpre, i otpočeli sa vojevanjem da bi spasili svoje gilipterske glave, a slično su postupili i sada. Ukratko, sa izuzetkom nekolicine, pobegli su glavom bez obzira- neki u Austriju, neki u Rusiju, a neki u neku treću pizdu lepu materinu. Međutim, ovog puta, poenta će upravo biti na toj šaci jada koja je ostala, rizikujući glavu pred prilično nervoznim Sulejman pašom Skopljakom. Među njima se isticao jedan mladi vojvoda, koji će uskoro postati knez (iliti knjaz), a za koga je stvarno sramota što nema niti jednu poštenu defku, a da nema nekakve veze sa kiselom vodom, ili šprcerom.
Miloš Obrenović
Ono što je uradio Miloš Obrenović, tako je tipično za njega, a tako netipično za Srbe. Dočekao je tursku vojsku u Beogradu i predao se. S obzirom da su šanse da izvuče živu glavu u takvoj situaciji bile 90:10 u korist toga da je neće izvući, može se reći da je ovo bio znatno hrabriji potez, nego da je poput svog kuma Karađorđa i kompanije stao na skelu i zapalio put Beča. No, s obzirom da je bio slatkorečiv (neki bi rekli pizda), Turci su rešili da ga poštede. Naravno, uz izvesne uslove (da sme da napusti Beogradsku tvrđavu samo uz pašinu dozvolu, da guši sve mini-pobune koje bi narod organizovao i slično). No, jednom prilikom, Miloš je iskoristio pašino odsutstvo iz Beograda, izvukao se iz tvrđave koristeći smotanost turske administracije, pobegao u Takovo i pokrenuo Drugi srpski ustanak- za koji često umemo da zaboravimo koliko je značajan- naime, za razliku od Prvog, ovaj je uspeo, pa je, opet, znatno zaboravljeniji. Sad, Miloš nije bio neki vojskovođa- kada bi Turci nagomilali veliku vojsku u nekim mestima, imao bi običaj da se krije kod kuće, pa bi ga žena terala da se vrati u boj. Elem, posle svega tri bitke- na Ljubiću, Dublju i kod Požarevca- Turci su opkolili Srbiju kao i na kraju prvog ustanka. Ali, sada, za razliku od Karađorđa, ista ona pizda koja se predala Turcima i skrivala od bojeva, uradila je nešto nezamislivo. Otišao je kod turskog paše (koji mu je spremao kolac) i dogovorio- mir i autonomiju za Srbe. Ustanak je dakle, okončala diplomatija. Sada su Srbi dobili i svoju narodnu skupštinu, u kojoj su sedele viđene glave izabrane demokratskim putem- Miloš ih je izabrao većinom glasova u dogovoru sa svojom ženom i rođacima (e, sad, što je među prvim odlukama ove skupštine bilo i to da se Karađorđe, koji se vratio da pokrene Treći srpski ustanak, skrati za glavu, posebna je priča). Korak po korak, uz retko puškaranje, Miloš je dobio veću autonomiju, naslednu kneževsku titulu (naravno za sebe), hatišerif kojim se garantuje da se Turci neće mešati u unutrašnje stvari Srbije (naravno, ako im se plaća porez), nezavisnost crkve, pa čak i prvi ustav... Doduše, sam je bio protiv njega. Naime, iako je za druge Miloš bio veliki diplomata, samu Srbiju je tretirao kao svoju livadu, a Srbe kao svoje roblje. No, parlamentarizam je sve više jačao i ustavobranitelji, među kojima i neki Miloševi dojučerašnji prijatelji, uspeli su da ga skinu s vlasti i proteraju u izgnanstvo. Naravno, to im je upamtio, s obzirom da je odmah počeo da programira svoj povratak. Ali, to će pričekati punih 20ak godina.
Naime, Srbi, poneseni trendom jevropskog liberalizma, smenili su i njegovog sina sa vlasti, čim su nanjušili da i ovaj hoće da ih davi, a onda su izabrali Karađorđevog sina, koji je tek imao karakter kišne gliste. I onda dolazimo tu do sledeće scene- Srbi i demokratija (i to baš u kontekstu koji sam linkovao). Iako se poštovao ustav, iako se pazilo da se ne uvredi ni turski paša, ni Jevropa, zemlja je posle 30 godina napredovanja počela da stagnira. Konačno, ista ona skupština koja je oterala Miloša donosi odluku o suicidu iz zasede, tj. da se isti ovaj čovek (sada u godinama dostojnih Metuzalema) vrati na vlast i da mu se daju najšira ovlašćenja. E, sad, znate onaj osećaj kada vam se pruži prilika da se iživljavate nad nekim, bez izgleda da vam taj može uzvratiti. E, tako je Miloš uspeo da pobije svakoga ko mu je došao pod ruku, a za koga je procenio da mu je makar nekad rekao neko slovo iza leđa. To mu je verovatno bila i poslednja želja, jer je naredne godine otegao papke.Mihailo Obrenović
Zahvaljujući onom spomeniku u centru Beograda, koga zovu konj (pri čemu nije Mihailo konj), mnogi znaju podosta o ovom vladaru- čuli su da je pokupio neke ključeve od Turaka i da su ga koknuli u Topčideru (iako je zapravo reč o Košutnjaku). O čemu se zapravo radi?
Milošev mlađi sin je došao na vlast tako što ga je posrao golub. Naime, Milošev prvorođeni sin- Milan- bio je imenovan za kneza kada su mu taticu poslali u dijasporu, ali je posle nepunih mesec dana otišao kod Sv. Petra na konstultacije, i nije se vratio. Bilo kako bilo, Mihailo je seo na kneževski presto i pokušao da stegne kaiš poput Miloša. Bezuspešno. Uskoro je i sam kupio kartu za skelu i kočije do Beča. Dvadeset godina kasnije, kada se ispodešavalo sve o čemu sam pričao u prvom delu ove defke, Mihailo je mogao mirne glave da se uvali u presto- koji je doduše još uvek bio kneževski i drveni.
I Mihailo je, kao i ćale mu, preferirao diplomatiju, ali je umeo da koristi i silu. Primera radi, kada su Turci ranili (a ne ubili, kako je posle to preuveličano!) srpskog klinca kod Čukur česme, izbio je ustanak u samom Beogradu, pa je pašina vojska počela topovima da bombarduje grad (prvo od šurnaest bombardovanja najbombardovanije prestonice u Jevropi). Mihailo je sve iz Mačve, gde je bio na bleji sa Vukom Karadžićem, dovukao naoružanje i primirio Turke. No, narednih godina, sve se svelo na pregovore. Posle pola decenije, otputovao je u Istanbul i dogovorio: Turci će simbolično predati ključeve svih gradova u Srbiji Srbima, a potom spakovati kofere. U Srbiji najzad više nije bilo Turaka. Ali, ostao je jedan problem: Turci i Srbi su na različitim mestima zamišljali gde se završava Srbija, a gde počinje Turska (konkretno, Srpski bermudski trougao je još uvek bio pod Turcima). Osim toga, ni jedna zemlja nije priznala Srbiju kao nezavisnu državu, niti ju je crtala na mapama izvan Osmanskog carstva. "E, a ko će sada o tome da misli?", reče Mihailo, pripremajući se za slobodno popodne u Košutnjaku sa svojom ljubavnicom i prijateljima.
No o tome šta je bilo posle ovog izleta, u narednom delu.
(Prethodni delovi: 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7)
Jednog divnog letnjeg jutra, princ regent Aleksandar Karađorđević se probudio na ostrvu Krfu, sluškinja mu je donela limunadu, a onda se on okrenuo, poljubio verenicu, rekao je da će se ubrzo venčati, a potom je bacio setni pogled prema suprotnoj obali, gde se nalazi luka Igumenica...
E, pa kurac! Opet je sanjao pred buđenje. Nije se uopšte probudio na leto, nego na jebenu krfsku kišnu zimu, on se neće veriti još 6 godina, a nije mu prišla sluškinja, već brkati, i zbog vašaka ćelavi, ađutant, koji mu je podneo izveštaj o najnovijem broju vojnika umrlih od posledica raznoraznih ratnih boleština, ali ga i izvestio da je na ostrvo pristigla jedna posebna delegacija... No o tome, na kraju ovog toma.
Kraj Prvog svetskog rata i nastanak Jugoslavije
1916 i 1917. godina donose zaista neverovatan obrt. Koliko godinu dana ranije, činilo se da Srbi veoma lako mogu trajno nestati kao narod. A onda, posle mnogo krvi, suza i znoja, Srbi su se pridružili Francuzima, Grcima (koji su ipak ušli u rat), Rusima (koji će pak, naredne godine, iz rata istupiti zbog početka revolucije- ovog puta ih ne krivim za fatalnost), Britancima, Italijanima i- nešto kasnije- čak i pojedinim Amerikancima na Solunskom frontu. Ubrzo će srpska vojska činiti veliki deo savezničkog korpusa. Ipak, znalo se ko vozi traktor, a ko otvara kapiju, ili bolje rečeno, ko vozi tu novu šklopociju, tenk, a ko seče bodljikavu žicu i trči ispred savezničke konjice. Tako je vrhovni komandant na frontu bio Franše Depere (onaj, čije ime spikerka iz Bus Plusa izgovara nepravilno, dok govori da se stiže do stanice koja nosi ime po ulici, koja nosi njegovo ime), Francuz, i pritom su zapadni saveznici zadržali za sebe svu ratnu tehniku. Srbima su bili prepušteni pogani pešadijski zadaci. Bilo kako bilo, gotovo dve godine, borbe su bile slabog inteziteta. U pojedinačnim operacijama, osvojene su neke brdske kote, ali i grad Bitolj.
Bilo je vreme da se probije front. Generali su proučavali ko je najslabija karika sa susedne strane: Austrijanci su bili stabilni, Nemci dodatno ojačani povlačenjem Rusa iz raza. Kocka je pala na Bugare: bili su iznureni trima ratovima, a i držali su najslabije, levo krilo fronta. Jednog jutra, artiljerijska paljba je otpočela svom širinom fronta, a onda su se verovatno svi sa druge strane bodljikave žice začudili što Srbi naskaču na Bugare ko pekinezer na papuču, dok Austrijance i Nemce niko ne dira. Kocka se isplatila: neke bugarske jedinice su se predale bez borbi, a druge su jednostavno trknule prema severu da, kako su rekli Austrijancima i Nemcima, uhvate antilopu za doručak. Shvativši da će im visoko motivisani Srbi održati lekciju za sva vremena, i Nemci i Austrijanci su uhvatili babu Bežanu. Ono što se odvijalo narednih nedelja, teško se može opisati kao rat. Saveznici (čitaj: Srbi) su jednostavno ulazili unutar teritorije, a Austrijanci, Nemci i Bugari bežali koliko ih noge nose, svako odakle je došao. Do sporadičnog puškaranja bi došlo tek kada bi neko od neprijateljskih vojnika zaostao. Elem, ono što treba reći je da su Srbi uspeli u svoj euforiji zbog oslobođenja da prikažu i veličinu: kada su kapitulirale Turska i Bugarska, saveznici su pozvali srpsku delegaciju na pobedničke parade u Istanbulu i Sofiji. Ovi su to odbili, rekavši da nemaju nameru nikoga da ponižavaju, već samo da oslobode ono što je njihovo. Svaka čast, Pašiću! No, dobro pitanje je, šta su sve Srbi smatrali svojim. Kada je oslobođen Beograd, vojska je nakratko upala i u Vojvodinu, ali i u Bosnu. Niko nije ni pokušao da pruži otpor. Austrijska vojska je bila u rasulu. Austro-Ugarska se raspadala. Crna Gora je proglasila pripajanje Srbiji. Vojvodina je proglasila pripajanje Srbiji. Francuska je proglasila pripajanje Srbiji, ali je odustala od toga, jer im se nisu dopali brkovi kralja Petra. Šalim se. Na području Slovenije, Hrvatske i Bosne, formirana je Država Slovenaca, Hrvata i Srba. Nju je priznala samo i jedino Srbija. "ŠKK!?", mislio je narod, "oni se borili protiv nas, a sada ih priznajemo!?". A onda, delegacija te države dolazi u Beograd na razgovor sa princom Aleksandrom. Popodne- na opšte iznenađenje, princ objavljuje: Srbija i Država Slovenaca, Hrvata i Srba se ujedinjuju u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca (u daljem tekstu: Jugoslavija), pod dinastijom Karađorđević. Još veći ŠKK u narodu.
Šta se zapravo događalo tih dana? Srpska vojska je mogla da zgazi ceo Balkan i da napravi veću državu od Dušanovog carstva, a umesto toga, pristali su na zajedničku državu sa onima sa kojima su se do juče klali. E, sada premotavamo nazad na onaj deo kad je stigla ona delegacija na kišni Krf.*
(dramatizacija)
Ćelavi ađutant: Vaše prinčevsko veličanstvo, predstavljam Vam delegaciju Jugoslovenskog odbora.
Aleksandar: Pa, pobogu, gde ste Vi do sada? Još pre 2 godine smo dogovorili da otpočnemo zajednički rad...
Hrvat: Eee... Pa morali smo da vidimo šta će Vam biti s državom...
Aleksandar (cinično): "Ma šta će nam biti s državom". Borite se protiv nas, a onda čekate da vidite šta će biti s nama, pa kao da li da pregovarate...
Hrvat: Nemojte tako. Mi uživamo podršku gospodina Pašića. Osim toga, niste u poziciji da nas ismijevate. Mi smo ti koji dobijamo kako god se okrene...
Aleksandar: Znate šta. Nama Srbima ta Jugoslavija uopšte nije u interesu. Saveznici su nam dali dozvolu da, ukoliko pobedimo Austriju, uzmemo od Balkana sve što smatramo da je srpsko...
(trenutak tišine)
Slovenac: Nemoj tako, gosn princou. Mi smo ovde došlou da pregovaramo ko ljudou!
Aleksandar: Pa, ako hoćete da pregovarate, hoću da čujem konkretne ponude!?
Hrvat: Prijestolonasledniče, možda Srbi i ne vole tu ideju Jugoslavije, ali... Da li biste Vi lično voleli da budete kralj te zemlje?
Aleksandar: Gde da potpišem!?I tako (ili približno tako) je potpisana Krfska deklaracija, kojom je dogovoreno da se formira Jugoslavija. Dragutin Dimitrijević Apis, jedan od osnivača pokreta "Ujedinjenje ili smrt", nije voleo uslove pod kojima je zemlja stvorena, pa je brže-bolje izmišljeno kako hoće da ubije Aleksandra i streljan je. Iako je Srbima obećano da će dominirati novom zemljom, Aleksandar će se truditi da postigne ravnopravnost među narodima. Kada li je shvatio da presipa iz šupljeg u prazno?.
E, sad, izvinjavajte, ali promena plana! S obzirom da Srbija nije postojala kao nezavisna zemlja punih 88 godina, a kao ikakav faktor, činjenično, do kraja 80ih, u narednom delu se selimo direktno u epohu Slobovizije, kada su se stvorili prvi izgledi da će postati nezavisna država. Tako sam rešio da izbegnem svaku eventualnu neprijatnost, jer koliko god da bih neutralno pisao o Jugoslaviji, a naročito Titovoj Jugoslaviji, jednoj ili drugoj strani bi nešto zasmetalo.
Izraz kojim se ukratko opisuje "gradski" momak, koji poreklom i mestom boravka nema nikakve veze sa nekim gradom, a voleo bi da ima.
Fenomen koji se javlja uglavnom na jugu Srbije. Čovek koji je rodjen,odrastao i koji i dalje živi na selu, zanesen svetlima nekog obližnjeg grada, počinje da odbija svoje poreklo i usadjene vrednosti i pokušava da preuzme i u sebe usadi neke nove, gradske manire. Svoje vreme uglavnom provodi po elitnim gradskim kafićima i kao kameleon se vremenom utapa u urbanu gradsku sredinu. Kao sundjer upija i uči sve gradske fore i forice. Vremenom se toliko izdeformiše, da se ne može razlikovati od bilo kog rasnog gradskog mangupa. Tu je sve što treba, gradski naglasak, šatro, gistro, ovo, ono. Treša, tike, kombinacije i spike. Okom prostog posmatrača, izgleda kao i svaki drugi nafurani mali... Ali kada se zagrebe ispod površine i kada iz kožne Pradine torbice uz paklu Malbora ispadne i mesečna karta overena kod lokalnog autoprevoznika, koji poslednji polazak ka njegovom selu ima u 21 i 15, sve njegove spike padaju u vodu, a realnost mu opali takav šamar, poput Šešeljeve kore od Banane posle kojeg bridi i obraz i ponos...
DAN PRVI:
Niš negde oko 19h. Divan letnji dan. Bašte gradskih lokala su prepune. Prava revija gradskih momaka i devojaka. Sve šljašt,i sve blješti. Za centralnim stolom jedne bašte sedi momak, niko ne zna kako se zove, ali se odaziva na Ćomi, reklo bi se rasni gradski mangup, koji u svom tom blještavilu prosto sija. Dok mu u piksli gori skupocena cigareta, on sa dva prsta desne ruke elegantno ispija svoj, danas već četrnaesti espreso, dok sa levom rukom na uvetu pridržava mobilni telefon marke Android i očigledno završava neke kombinacije. Čini se kao da sve oko sebe poznaje, a pogotovo mladjani ženski svet koji odpozdravlja namigivanjem i mangupskim smeškom, dok se sa muškim pozdravlja srdačno uz neizostavno grljenje i udaranje po ledjima. Ali vreme, o to prokleto vreme, leti tako brzo. U pauzama izmedju razgovora mobilnim, on sve nervoznije i nervoznije gleda u ekran tog istog telefona. već je 20h, postaje mu sve neprijatnije, grad se sve više i više puni, a on još malo mora da ide. Ostao bi on ali prokleti NIŠ Expres je je u svom redu vožnje mislio samo o znojavim radnicima i umornim djacima koji se nakon napornog dana trebaju dovesti do svojih kuća. Nije mu lako, ali vešto prikriva očaj koji ga sve više obuzima. Oho, evo je i mala Sandrica, ribica kojoj je siguran da se svidja. Ima je čak i na facu za prijatelja. Mala prilazi stolu pozdravlja se sa njim, i nakon poljubca u obraz, pristaje čak i da sedne. Ali vreme, to prokleto vreme... A i ona pička joj materina ne može da izadje u grad u 3 popodne ko sav normalan svet, ali nebito, slatka je Sandrica. I dok je Sandrica sve rasppoloženija, nad njegovom glavom kao da se naoblačilo. Još mu nije ispričala ni kako je bilo danas u školi a već je 20 i 45. U glavi nastaje konfuzija, dok Sandrica razdragano priča, on je odsutan mislima, i kreće da se preračunava...
-Uf jebem ti NIŠ Expres, dal imam vremena za još jedan, makar kratki bez mleka??? hmmmm 15 do 9, treba mi desetak minuta bržeg hoda do stanice, što znači par minuta dok se spremi kafica, i na tenane da ispijem taman stižem na vreme. KURAC STIŽEM! Pogledaj ovu kljakavu, ko njoj dade da bude konobarica. Jbt pa ona se sapliće po lokalu. Majko moja! Ma jebeš kljakavu, Ijao vidi Sandricu što ima batak a mala se raspištoljila nekako kao da izaziva. Možda bi mogao kod nje na gajbu pa ujutru ćiku.... Da , da mogao bi, da mala nema 17 godina i ćaleta i kevu sa sve tetkom iz Žitoradje na gajbi... E moj Milisave, tako ti i treba kad se s decu kačiš. U JBT! 5 do 9. Auuuu pogledaj što se napuni lokal! Šta li bre ova mala trabunja vec deset minuta. C C C C C jbt kad pomislim sad, sat i po vožnje u raspalom busu sa kompletnom znojavom medjusmenom gradskog komunalnog preduzeća. JBT Milisave od tolike svetske metropole ti baš u Koprivnici da se rodiš! A grad puni li se puni, jeba ga Milisave dal ćeš i ti jednom da vidiš kako izgleda život posle 9 u Nišu!? AU! 9 i 5, trči majke ti ga nabijem spavaćeš na tvrdjavi Milisave!- E Sandrice, dodji da te ljubi Ćomi, moram da pičim imam neku kombu hitno da završavam, vidimo se sutra, i ajde dodji malo ranije keve ti...
DAN DRUGI, KOPRIVNICA, 13H NEGDE ISPRED SEOSKE PRODAVNICE...
-Oprem dobro majke ti ga nabijem! Milisave, ispisnik si bijo sinoć u grad?
- Bio sam tebra što?
- E ne frljaj mi se sti gracki izrazi, nego je si čuo što specialci uapsili nekog Eskobara iz Durlan u onaj kafić Pueblo ?
-Ne seri tebra, pa ja sam bio u Pueblo, i znam Eskobara do jaja lik završavao mi neke stvari, kad to bilo?
-Reko sam ti da se ne frljaš! De znam kad bilo valjda oko jedanaes, tako javili na TV Nišavu, zato te i pitam si vido možda.
-Nisam tebra ja sam došo s onaj u 9 i 15 do kod kuće. Jebem ti Niš expres! Al sad ću da pozovem ortaka da proverim...
____________________________________________________________________
- Halo! E Šomi, tebra , Ćomi ovde. E si mi dobar? Šta to čujem skembali Eskobara?
- Ma da tebra, ludilo, kad su upali, ja sam mislio da će krv da padne. To murija na sve strane i ne samo Eskobara pohapsili pola Puebla. Ludilo...
- AUUUU! Bolje što sam otišao sad bi mi donosio pljuge u mardelj he he he he.
- Bolje buraz. Nego reci mi jel se vidimo danas da gledamo Tekmu u Sky Betu?
- Ma jok tebra mrzi me da se cimam, noćas se bus raspao izmedju Trupale i Vrtište, tri sata smo čekali da ga oprave, u 2 sam stigao kući...
- Jbg buraz vidimo se onda drugi put!
- Vidimo se tebra! Pozdravi mi Dukija i ekipu i ljubi mi malu Sandricu he he he he
- Neka tebra ljubi je ti, sinoć kad upali specijalci, u WC-u navatali Dzonija kako Sandricu kljuka hormonskom terapijom, oralnim putem...
- JEBEM TI NIŠ EXPRES!
Farmacija - nauka o farmi (i slicnim rijalitijima), iza koje stoji cia (snajka).
Farmacihejter - narodni heroj u borbi protiv farmacije i farmaceuta.
Pack it up, pack it, let me begin.
Farmacihejteri ne prate farmaciju, vec su to odgovorne jedinke ovoga nam drustva, to su stubovi ove nam stamene Srbije, nikad jace drzave, koja je toliko jaka i stabilna jer stoji bas na tim stubovima.To su ljudi koji su, s obzirom da ne prate doticnu laznu nauku farmaciju, u svoje slobodno vreme usresredjeni na prave vrednosti i resavanje gorucih pitanja.
Oni brinu svakodnevno i to mnogo, jako mnogo, vrlo mnogo, stereo mnogo, dolby surround briga. Brinu za rebalans budzeta, i kako u klinc sa MMF-om. Brinu o evro-atlanskim integracijama, kao i o evro-azijskim instalacijama, mozda vise od svega o evro-gastro-intestinalnim putevima, kao i svim drugim evro-pickematerinama. Brinu i o tome zasto se Mima Karadzic jos nije ozenio, ili neki drugi saban kojem je vreme. A zapravo, Mima ceka geo stratesku priliku.
Prava je steta sto ih niko nije pitao i zamislite samo kad bi se profesionalno bavili ovim pitanjima, gde bi im bio kraj i kako bi briljirali. I sve to samo zato sto je nas farmacihejter skoncentrisan na prave vrednosti i nikako ne dozvoljava da mu tamo neka farmacija pomuti misli i skrene paznju sa gorucih i bitnih problema nase nam fucking zajednice.
Oni takodje ne mogu ni upasti u depresiju, jer je to rezervisano iskljucivo za farmaceute. Psihologiju, sociologiju i slicne nauke nas super heroj farmacihejter ima u malom prstu (noznom), to je obicno pokupio negde usput, tako s' nogu, i naravno vrlo precizno postavlja dijagnoze. Jasno je da nam nacija sve vise tone u depresiju zbog 'te' kvazi nauke farmacije, jer ljudi su utonuli u 'tu' farmaciju i nista im ne preostaje nego da budu depresivni, umesto da su skoncentrisani na prave vrednosti i goruca pitanja.
Opste je poznato (u visokim farmacihejterskim krugovima) da je put do depresije utemeljen time sto se narodu skrene paznja sa gorucih pitanja i nacionalnih interesa iskusnim navodjenjem na farmaciju i onda ih tim drogama drze u depresiji. Inace sve te probleme koji more naseg super heroja farmacihejtera, isti ti ljudi bi resavali, nego im je paznja odvucena, jebi ga, 'tom' kvazi farmacijom. Prema viziji naseg super heroja, umesto sto studiraju farmaciju, milioni srpskog zivlja bili bi u fabrikama, poput malih vrednih Kineza koji sklapaju gejPhone, samo sto bi se ovde radilo na resavanju gorucih pitanja. Ako bi tako vredni uspeli da rese vecinu ili sva goruca pitanja, pa mis'im nasao bi se vec neko ko bi ih proizvodio u vecoj meri. Evo ja se odmah javljam za poziciju rukovodioca u proizvodnji gorucih (ili gorecih, 'bem li ga) pitanja. Dajte mi nekoliko ludaka na bitnim drustvenim i drzavnim pozicijama i da vi's koliko gorucih pitanja i drugih sranja mogu da napravim, pa ni svi Kinezi i Indijci da se skupe ne bi mogli da ih rese a kamoli ovih par miliona farmaceuta u Srbiji (brale). Ja bih, doduse, najvise voleo da imam neko reset dugme, kako bih se zezao:
Farma, farma, farma, farma... reset.
Farma, skocko, farma, skocko... reset.
Farma, hrvati, siptari, skocko... reset.
Farma, gmo, gmo, Rados Prosvetitelj Spasitelj... reset.Nas super heroj, srpski farmacihejter, svoju enrgiju fokusira na borbu protiv te posasti zvane farmacija, jer mu ti farmaceuti truju decu, omladinu i komsije. Do komsija, sve omladine ovoga sveta i sve dece ovoga fucking sveta nasem farmacihejteru je posebno stalo. Istina je da vecinu komsija prepodne uglavnom prezire jer su malogradjani i nisu izdignuti kao on, ali popodne, nakon citanja novina tokom pauze na poslu, citajuci clanke o farmaciji i pregledavajuci snimke sa Jutjuba, gde provede vise vremena u tom stivu nego taj malogradjanin koji tu farmaciju direktno prati, srpski farmacihejter dobija zelju da tog malogradjanina zastiti od paranauke kakva je 'ta' farmacija. Dan nastavlja tako sto ispred ogledala ponavlja "ja 'to' ne gledam, ja 'to' ne pratim..." (tako u krug 5-6 puta), pritom primecujuci u ogledalu kako raste 3-5cm. Za najbolje rezultate ovaj recital ritualno se obavlja 3-4 puta tokom dana sa 5-6 serijskih ponavljanja.
Ja, preskocih nekoliko puta ovaj ritual i odmah uhvatih sebe da gledam farmaciju uzivo. Nakon toga budem lud, iako sam prethodno bio normalan. A recimo neki
film kad pogledam, sa scenama brutalnih ubistava i silovanja, idem unaokolo i silujem i ubijam (casna rec). Znas sta najvise volim... ponekad nocu, cisto iz zezanja, po periferiji ubadam spricem slucajne prolaznike, ali nista serijski, uostalom to su neki farmaceuti ruralni, nebitni su skroz. Skoro sam sreo kolege Cica Glogovca i Radosa Bajica, akcijase tu po Vranicu.
Noc. Selo Vranic kod Beograda. Godina 2013. Rados jase Cica Glogovca. I tako.Ljudi definitivno rade na baterije, napajaju ih i prazne. Iste stvari cujes kao sopstvene stavove od 90% ljudi, kao da ih kloniraju negde. Ah, zapravo to i rade na fakultetima, skolama, strankama... jos ih utaknes u RTS ili neki slican DB-ovski pogon i onda je jasan toliki nivo kloniranosti. Sami najsecsce lice na ucesnike rijaliti programa kojih se toliko groze, jedino sto nedostaje jesu kamere koje ce ih pratiti u stopu. Evo priznajem, ja bih gledao povremeno iz puke radoznalosti. Veliki brat, koji im fabrikuje misli, vec postoji. Srbija je iz jednog turbo-nazi-rejverskog, metalni-kais--rodjeni-cale-hoce-da-ga-vodim-u-akciju-rodjaci stanja iz '90-ih, gde je pritom cela zemlja bila geto, presla u drugu sobu gde je veliki brat i dalje prisutan samo je atmosfera 'nako malo lajt. '90-ih smo morali mrzeti Hrvate i "Siptare", a danas farmaceute (ko izda >>> pizda). Devedesetih se Drecun javljao sa Kosova, a danas Amidzic sa farmacije. Cela nacija reprezentacija, dok je za moral zaduzena religija i mu mu duhovnost (ma mislim, sve dok nije voodoo dobro je). Velikog vodju i poglavicu (Karlobag-Virovitica-mekana-usnica) za narednu deceniju-dve vec imamo (hvala DB-u, pravi izbor, odnegovali ste ga od pelena), a znamo i koje pojave u drustvu se moraju mrzeti... ta-ta-ta-ti-ra drugari, ode ja predaleko... dace mi ovi duhovni mnogo minusa ovde, bolje da stanem. Cekaj bolje da prepravim malo... … ... e tako, sad je blaze malo.
Naime, okupio nas DJ Sveti Nikolau skoro. Sedeo sam do svoje tetke koja u jednom momentu pomenu farmaciju, ali ono drugo (sad vec arhaicno) znacecenje: farmacija - drugs (bez seksa i rokenrola). Resih da se nasalim i rekoh "farmacija... to je ovo o farmi". Zacrveni se tetka, maltene kroz zube prozbori: "Ja 'to' ne gledam". "Dobro" rekoh, "nego... farmacija, to je ono o farmi". Pogledam ka sestri, sa kojom je tetka inace pricala, i ponovih "farmacija - nauka o farmi". Sestra obori pogled, namrsti se i usne joj se skupise, izusti: "Pa... ne gledam ja 'to'... zar ti 'to' gledas?". Sad, shvatam ozbiljnost situacije i koliko cu nisko pasti, ali odvazih se i rekoh:"Gledam!". Tetka tu vec nastavi "sta tu da se gleda, djubre najvece, katastrofa..." itd. itd. vec neka ustaljena prica prekog suda i kako je potrebno biti iznad gledanja 'toga'. Ja nekako brzo probah jos jednom da nadjem podrsku od strane zeta koji je sedeo u blizini, sad vec onako sa vidnim osmehom i razvlacim kao da sam iz Novog Sada: "faaaaaaarmacija... nauka o faaaaaaarmi". Medjutim, i on je covek vise cuo tetku nego mene izgleda, doduse krajnje smireno dodade: "to su sve montirane svadje.... vredja inteligenciju coveku...". Tetka jos koju spoji na tu temu, tad su joj vec izrasli rogovi, mozda nije meni bas sve za verovati ali zakleo bih se da je tako bilo. Vidim tu da djavo salu nosi, shvatim da je vreme za stratesko povlacenje, gledam sta ide posle corbe, valjda ce se i tetka malo o'laditi pa ce nesto drugo pricati.
Sad, ja sam neko ko TV bas i ne pali cesto, neretko i po 15-20 dana. Nismo u svadji, vec pored Interneta i radija, zasluzuje visoko 3 mesto. Ovde ne racunam to sto je tv najcesce upaljen za vreme rucka, dorucka i tako toga. Tako da nakupi se satnica za analizu sadrzaja. Gledam i farmaciju, i Miru Adanju, i Olju Beckovic (ta sam vrsta ludaka, mada nikako sve to u istom danu, ne usudjujem se. Zapravo u poslednje vreme namerio sam se da odgledam ovo Jevandjelje po Radosu, da saznam kako je 'to' zapravo bilo. E sad, jedno sam utvrdio tom svojom analizom, a to je da je ostatak TV programa vise onako prolivastog karaktera, dok je farmacija vise tvrda stolica. Problem je znaci do gustine. Zato preporucujem miksovanje, npr. pustis malo Gangulu, a malo Vanju Udovicica. To je onda prava mera. Ili jos bolje sad sa ovim tehnologijama, namontiras pikcr-u-pikcr, gledas farmaciju a u uglu ekrana ti cuci Bosiljcic i razblazuje gustinu.
Lagano nam ovi iz farmacije sve vise proizvode GMO. Sad ce jos malo svu enrgiju da fokusiraju na GMO. GMO ovo, GMO ono, GMO ovo, GMO ono… Odmah znam da nema sanse, ono cega se ovi po Srbiji dohvate da bore protiv, znam odmah da sanse nema. Pomiri se izgubio si bitku protiv Hrvata, Siptara, farmacije, evo odmah ti kazem ne's uspet' ni protiv GMO-a. Pomiri se potomci ce ti imati 3 ruke i 6 sisa. Nije to toliko ni lose ako je zensko. Mislim, trebace joj te ruke, jer to sto svira to su ruke. Ko zna mozda bude imala 3 sise i 6 ruku, ljubi je majka buduci golman rukometne reprezentacije. Drugari ce je zvati - hobotnica.
Dosta brate, hteo sam par recenica ono ispade roman. Ima da sibnem link tetki, bila je dobar triger za pricu. Mada za sledece familijarno okupljanje ima krisom da postavim kamere i da emitujem "Rijaliti tetka". Ne preporucuje se za uzrast ispod 16 godina, jer neko ko jos nije psihicki oformljen gledajuci ovaj rijaliti moze da dobije zelju da ubije nekog farmaceuta. Gud gajs iz RRA bi trebalo da mi zavrse nacionalnu frekvenciju, ocekujem dobar rejting i rekordnu gledanost.
Ee... mislim da tetka ima taktiku... ee... narod sve vidi... ee... verujem da moze da pobedi... ee... ona bi pola para dala u one svrhe... ee... ja joj nista lose iza ledja nisam pricao... ee... videce na JuTjubu kad iz soa izadje.Sad stvano dosta, s' obzirom da cenim da su jedno 95% posetilaca i korisnika fucking Vukajlije farmacihejteri, ne bih bas da duzim.
Tastatura kompjutera moga. Dugme enter. Brouser marke Hrom. Desni gornji ugao. Crveno dugme X. I tako.
