Izgovara se k'o iz topa svakom plavom drugariću koji bi imao štošta da upita grupaciju maloletnih uživalaca kog god opijata.

Ма јок, моје је!

Баш би неко то оставио да блеји наоколо да га баш ви покупите. А и ви наивни к'о двомесечна лисица не знате шта је то и чему служи! И мојне да ми продајете оне форе да се не разумете у те ствари! Нит' сте ви Марица нит' је то тврд курац!

Него сад лепо да чујем истину да вам не одиграм чизмино коло по фацама!

nekontrolisana reakcija kad me pandur iscima ;)

Plan Vlade Srbije za Kosovo, ukoliko skupštinsku proceduru ne prođe : Samo se pokvarilo

Очајнички, обично неуспешан, покушај да се оправда поседовање недозвољене супстанце.

Izreka koju koriste naše babe i dede, a neretko i nastavnici koji su podučili
''preko svoje ruke'' jedno 30-ak generacija.

Stalno dolazimo u situaciju da kada se donose neke vazne odluke, kada uradimo nesto za sta nasi matorci nisu ni culi a oni kazu.........to u nase vreme nije bilo...

Kaže se za krajnje glupu a samopouzdanu osobu, punu prepotentnosti pritom nesvesne sopstvenog prosipanja gluposti.

Najveći stepen privrženosti dva drugara.

Ono što kažu dva ljudoždera kad kusaju čorbu iz istog tanjira.

Retoričko pitanje usled nemogućnosti da se reši problem, iako su sva moguća rešenja isprobana.

Izgovor koji nećete čuti na konferencijama za štampu nakon utakmica naše (super) lige. Tu rečenicu nećete pročitati ni u Žurnalu, ni na teletekstu, ni na sajtu, a pogotovo ne posle poraza naše reprezentacije u duelu sa nekom zemljom bivšeg sovjetskog saveza, gde su do juče igrali fudbal s glavama terorista. Ova rečenica je ustaljena za opravdanja u kafani, kad se nekolicina drugara osmeli da se prijavi na turnir u malom fudbalu, i pritom izgubi od ekipe naziva „Gerontološki centar FC“ ili „Zanatska radnja Šaht“ sa dvocifrenom razlikom.

Izraz koji opravdava to što smo stoke na porodičnim veseljima dok jedemo hranu.

Izjava svojstvena svima onima koji su doživeli čari stare Juge. Njima je sve bilo lepo, svi su bili napojeni, u'ranjeni, srećni, javljali su se komšijama, a vrhunac prilikom psovanja je bila reč... Ček, ček - pa, oni nisu psovali. Kako li su njihova deca i unuci naučili tol'ke ružne reči? Od komšija, naravno.

Elem, da se vratimo na glavni kolosek pruge "Beograd - Bar". U nji'ovo vreme nije ničega izvitoperenog bilo. Svi su oni živeli u zemlji Dembeliji i niko nije pokazivao nikakve znake bilo kakve nastranosti. Samo misionarska poza, persiranje tokom prve 3 godine braka, nobles. Ništa stiskavac na igrankama, ništa alkohol, samo "Kokta", nobles. Sve fino, sve kulturno. Nobles, jebote!

Ako se i načuje nešto što nije potaman uhu tog finog građanstva, odma' se sklanja pod tepih. Dođe narodna milicija i nauči te kako da ne čuješ, kako da ne vidiš, kako da ne govoriš. Pendrek! Sve što može da škodi razvoju i prosperitetu radničkog, samoupravljajućeg, socijalističkog, bratstvo-jedinstvenog naroda, sve se sklanja daleko od očiju, daleko od srca. Pusti se, neko vreme, da narod ispira usta, tiho doduše, takvim pričama, sve dok se neko ne zamršti u njihovom pravcu. "Hajde, deco - slikanje", što bi rekla učiteljica iz "Lepih sela, što lepo gore". Svi srećni i nasmejani, licemerni, keze se u objektiv, a horor film im se odvija u glavama. Ton film.

E, baš zato što u nji'ovo vreme nije bilo svega toga čega danas ima, danas svega toga ima na pretek. Sve to čega tada nije bilo možemo nazvati jednom rečju - besom. Jer, njima i njihovima su tada svi bili "besni", bilo da traže proje preko hleba, sladoled u sred januara ili čaja usred avgusta. Kada ih neko nešto upita, na primer - zašto komšijin mali jede malter i zašto ga zovu degenerikom, oni odgovore da ćuti i ne pita ništa, jer nije to njegovo da pita i da zna. Posle im je kriv đavo kada taj degenerik koji jede malter sjebava domaću kinematografiju.

Dogovorili se ko ljudi. Našli se, rešili probleme, napravili kompromis.

Ali NIKO NE ZNA kako! Šta su pričali, šta su dogovorili, ko je popustio, ko je dopustio. A to znatiželjna bića kao što su ljudi najviše zanima.

Kec na pismenom.

Zaključak do kojeg su došli stariji Rimljani raspravljajući o imidžu koji je furala omladina.

Uobičajena glorifikacija za osrednje ili loše (naših ruku, il' pameti) delo.
Koristi se za davanje posprdnog tona il' kad se neko zanese i poveruje u sopstvene reči.

Serija koja će se uskoro emitovati na RTS-u s obzirom da su vec istrošili Grehove Naših očeva i majka, naše Bolje Živote, prikazvanje Srećnih Ljudi uz to kako im Bela Lađa prolazi pored nosa, što za vikend idu kod svog Rođaka Sa Sela da gledaju Babu Kako Se Češlja.. Pa šta da Vam kažem sledeće što će prikazivati je ‚‚Greh naše dece‚‚ , uživajmo!!!

Konstatacija koja se, prigodno ukrašena, koristi za unošenje nespokoja u srce žrtve.