Omiljena rijec polupismenih javnih licnosti koji su ipak dobili priliku da nesto kazu. Sluzi im kao postapalica u svakoj prilici i jedini nacin da dvije proste recenice uvezu u prostoprosirenu jer im nazalost knjige nisu bile sredstvo formiranja licnosti.
TV-intervju
Uposlenik televizije : Mozete li nam objasniti proces nastanka vaseg nosaca zvuka?
Javna licnost : Ono..pa sta da ti kazem..ono..pjesme je pisao A.R a muziku M.T i..ono..mislim da su oni nekako sebe..ono..unijeli u cijeli projekat..ono i ja sam prisao projektu..ono..jako ozbiljno i dao sam puno truda..ono..da moja vjerna publika bude zadovoljna..ono..radilo se puno u studiju R.R gdje je bila prava atmosfera i..ono..nekako sam..ono..prezadovoljan sa cijelim projektom
Uposlenik televizije : Mozete li uporediti vasu poziciju na estradnom nebu pre deset godina , sada i u buducnosti?
Javna licnost: Sta da ti kazem..ono..ja sam ono skroman covjek.ono..i mislim da trajem..ono..ali to je zbog ljudi..ono..koji me zovu stalno na nastupe..ono..i mislim da ce biti posla..ono..i kad budem imao pedeset...
Verovatno najgluplji mogući pokušaj duhovitosti koji je jedan ljudski i obavezno NEDUHOVITI primerak u stanju da izusti. To i ono izlizano govno "Na kurcu te nosam". Izraz koji je toliko arhetipno nelordski da prosto vrišti 'Aaa, koliko sam je nelordski izraz!'. Floskula ultimativno debilnog zvuka i smisla da vređa inteligenciju čak i onima koji istu i nemaju.
Ruku na srce, možda je nekada, davno, još dok su jebeni mamuti hodali plavom planetom i nisi mog'o ni do komšije u pećinu dodeš a da te ne skenja neki vulkan, ovo bila kul fora i sjajan način da ispadneš facetina međ' plemenskim življem. Možda je tada bilo baš nekako ekstra kada bi neki prašmeker i dlakavi predak Ivana Ivanovića po povratku iz lova rekao 'Boća danas ubio mamuta praćkom...al' kad bi se zezali!' ili kada bi na komentare o onom monolitu uzvratio rečima 'Monolit?? Jeste, jeste...al' kad bi se zezali!'. Mislim, možda je na uštrb takvih vicoidnih fleški i povalio koju majmunicu više. Možda. Nekada. Davno.
U međuvremenu, pak, u vokabularu vascelog Čovečanstva pojavile su se tako interesantne reči kao što su cinizam, ironija i sarkazam, a mora se priznati da su se i gestikulacija i mimika jednog homo-sapiensa od tada značajno razvile u pogledu svojih obima i nijansi izvođenja. Oslanjajući se na ove neoborive činjenice, ovih dana morao bi isključivo da budeš težak retard - kako bukvalni tako i onaj figurativni - da bi transferogeni sufiks potvrdnim rečenicama, koji imamo priliku da vidimo u naslovu, koristio u svrhu kazivanja nečeg smešnog sleš duhovitog. On to, na žalost i dalje velikog broja korisnika, NIJE ali će se možda u nekoj bliskoj budućnosti ponovo vratiti u modu...al' kad bi se zezali!
Je l' vidite kako je lejm?
- 'De ode Mare?
- Otiš'o do one ribe za šankom, pokušaće da je smuva...
- Smuvaće je, smuvaće je...al' kad bi se zezali!
- E, brate, ae tiću, keve ti. Ono - dovoljno mi što nas blamiraš sa tom kariranom šuljom, još će neko da te čuje i kako pričaš pa će da nas izbace iz kluba, ok?---------------------------------------------------------------------------------------------------
Bonu(k)s materijal - jer ste VI to tražili!
Planeta zemlja, 3750 p.n.e.,
- Boćo, ne čačkaj taj monolit!
- Ali samo sa hteo da...
- Boćo, ne čačkaj taj monolit kad ti kažem!
- Ali hteo sam da vidi šta će se des...
- Ovo će se desiti! :ŠLJIS!: Au, ljudi moji, sa kakvim ja majmunom delim pećinu...
Pitanje koje može izazvati mnoge nesporazume i čak i sukobe.
Uviđaju se tri različita značenja istog pitanja.
- Šta si to pojeo?
- Šta si to pojao?
- Šta si to koristio po i jo?
Za ovo treće možemo zahvaliti samo jedinstvenom spletu okolnosti na ovom mjestu i u onom vremenu i programskoj šemi tadašnjih televizija. Nije da nas nijesu zanimala haška suđenja, ali kakav su djeca imala izbor nego da nauče značenje te dvije riječi i da ih koriste kroz sprdnju. A šta su mogli stari bez da odma to sasijecaju u korijenu iz straha od jezičke, kulturološke i svake druge rumenizacije dječijih lica.
Štrajk glađu u jednom od rudnika. Svi koji smo takve štrajkove prošli, znamo da su disciplina i istrajnost ključni. Niko ne želi da bude onaj koji je krijući jeo. Uostalom, svak se sjeća one priče ''Kašika'' i onog momka što umrije od gladi. A bolje i to nego da jedeš krijući, pa da poslije sramota pojede tebe.
Ljuboslav čuje pjevušenje u jednom ćošku. Muzika pomaže. Skrene misao i odvede na neko ljepše mjesto, svima različito, svima isto prijatno. Osim onom liku što spava. Dinamit mu onomad nakrnjio sluh. Ljuboslavu i ime govori da voli slavuje, pa i ne čudi što onako mršav i izgladnio prilazi izvoru zvuka:
'' Šta s' to pojo? ''
'' Ko to jede tamo, dogovor je dogovor?! ''
'' Šta ti ja albanac, majkuti?! ''
Rudokop se urušava. Kineski scenario. Uslovi vlasnika zadovoljeni.
To su naši ljudi koji rade u inostranstvu ali nisu gastarbajteri. Razlika je u tome što je gastarbajter neko ko je otišao i ni ne planira da se vrati, on samo hoće da izgradi petospratnicu u svom selu da može da je gleda iz stare kuće koju nikada neće da sruši kad dođe u avgustu na odmor, dok je pečalbar onaj koji konstantno kuka i leleče kako će jednom da se vrati u Srbiju jer nije život tako lep u inostranstvu. Jebiga teško je da radiš za veliku platu i živiš normalno kad nema niko od koga možeš da budeš bolji.
Pečalbari se često skupljaju i uz pesme rodnog kraja raspredaju govorancije o tome kako su nemački vecei baš zasrani zadnjih godina, kako je saobraćaj u Italiji nepodnošljiv, kako je u Švedskoj zimi mnogo hladno i kako je Srbiji ljudi ni ne seru, saobraćaj ne postoji a sunce sija tristašesetpet dana u godini. Onda kreću sa planovima i kombinacijama kako im je ovo poslednja godina i kako ne mogu više bez rodne grude i zvuka frule. Tu počinje tirada i o tome kako bi deca trebalo da im idu u srBsku školu da uče istoriju i da budu pravi srbi, da se krste i da idu u crkvu a ne da postanu idolopoklonički pagani. Tada se govedarski zvuci muzike lagano šaltuju na gusle i onda otpočinje četnikovanje. E sad ko bi rekao da su svi oni preko grane diplomirani politikolozi i inače bolje obavešteni od svih ostalih o tome šta valja a šta ne valja u zemlji Srbiji, ko jeste a ko nije u pravu. Oni znaju što je Šešelj u Hagu a takođe su i znali gde je Mladić, od skora će da saznaju što je baš sada i uhapšen.
I tako priča teče u nedogled dok se žene ne smore i poteraju ih kući, jer sutra se arbajtuje. Onda se rastanu izljube po triput, to je srpski jelte, i rastanu do sledećeg vikenda kada počinje sve nanovo.
Najbolja zamena za seks sa samim sobom još od klasičnog drvljenja kurca zarad što bržeg svrška. U običnom drkanju se postiže klasičan osećaj zadovoljstva na kratke staze, pomoću pomagala u vidu xxx filmova, traženja najbolje scene za konačno ispaljivanje semena u bezdan svoje tvrdokorne zavese, pomoćnog peškira ispod kreveta, wc šolje i neretko lavaboa, ako se ima vremena i ako vam je volja jača od fizikusa. Uostalom, Dule tu umnogome objašnjava neke stvari. Ali to je danas lejm i ne pruža ni približno onoliko zadovoljstva koliko bi vam pružio tru seks sa suprotnim polom. Ako ste prerasli tinejdžersko višednevno drkanje, ili ste malo matoriji za takav vid samozadovoljenja, tada na snagu stupa tantrički drk. Naravno, da bi tantrični drk bio što uspešniji, ovo iziskuje iskustvo kako u seksu sa samim sobom (što verujem svako poseduje), tako i u seksu sa suprotnim polom (e, to tebe jebe, je l' da?).
Sad, kako to postići? Jebiga, ako nikad do sada nisi umočio svog jarana u tuđu,pravu čku, teško da možeš da doživiš i tantrički drk. Ipak je to glavni preduslov za tako nešto. Niko se rođen nije naučio, pa nećeš ni ti. Možeš da pokušaš, proba se ne plaća, ali male su ti šanse za tako nešto ipak. Tantričkim drkanjem odlažeš ejakulat dovoljno dugo tako da ubediš svoj napaćeni mozak da ti stvarno jebeš, baš onako kako bi u stvarnom životu radio, pomerajući tako granice konvencionalnog seksa na jedan viši, spiritualni nivo. I ne, ne vodiš ljubav, već uživaš u seksu. U seksu sa samim sobom, ali ipak jebeš čku. Stvaranje prave slike u glavi, od najsitnijih detalja tipa presijavanje plastične flaše Koka-Kole na noćnom svetlu, preko zvuka saobraćaja ispod tvoje zgrade pa sve do odvezane ukrasne mašnice na bokovima njenog veša i osećaja njenog vlaža na donjem delu tvog stomaka. Postepena ložana sa vrhuncem od koga će ti se grčiti nožni prsti u sopstvenoj režiji. Nemoguće, a? Veruj da jeste. Pokušaj bar.
Jebanje je tako lejm i pase. Tantričkim drkanjem postižeš onaj osećaj zadovoljstva kakvog ne bi osetio ni da ti sama Džena blajvi. U stvari, tantrički drkaj na nju, e pa to, to.
Serem, jebanje vašljive ciganske kurve od 500 kinti je šes' puta bolje od bilo kakvog drkanja ololo.
Ako je sudeći po uvreženom mišljenju sramotno ogromnog broja ljubitelja onog "mekšeg" - da ne kažem - plačipičkastog zvuka u muzici ( od kojeg vam se čak i u onim najbezazlenijim situacijama abnormalno povraća ), jebeni must have svakog pevača koji iole misle da nešto napravi sa svojom karijerom vokalnog soliste. Zatrovani senzualnim interpretacijama verovatno jedinih metroseksualaca u čitavoj Crnoj Gori - Vlade Georgijeva, Sergeja Ćetkovića i Bojana Marovića - i kao začarani voluminiziranim šaputanjem napuderisanog Saše Kovačevića, pomenuti ljubitelji su se uhvatili za jebeni pesak iz naslova k'o pijan za plot i tvrdoglavo odbijaju da prihvate bilo koga drugog čiji ih glas bar delimično ne podseća na šljunkaru kod Makiša. Plažu da ne spominjem.
Već na prve otpevane reči od strane omiljenih im šodera...pardon - pevača, ženski deo publike provereno počinje da luči značajne količine vaginalnog soka dok onaj muški - neobično inspirisan tim podatkom - radi sve kako bi se makar i malo približio Bogu Seksa sa jebenih zvučnika. To najčešće uključuje konzumiranje pristojne litraže neke žestine a u cilju "grebajućeg" efekta na glasne žice, usled čega već ionako navijački glas postaje seksi koliko i jedan perač mrtvaka u kapeli. Nažalost, TO objasniti istima jednako je teško kao i predstaviti im da postoje i drugi tipovi glasova koji su ( takođe ) kvalitetni i interesantni i ne morate biti jebeni DELFIN da biste ih slušali. Ipak, izbor pesama na karaoka-hepeninzima po gradu jasno govori u prilog tome da će proteći još mnooooogo vode podno jebenog Švarcvalda pre nego neki od tih idiota - kako ovih na bini, tako i onih ispred nje - shvati da taj jeftin trik dudla kurac jednom Tozovcu, Džinoviću, Bebeku, Beri Vajtu, Tom Džonsu, Merkuriju i mnogim drugim fenomenalnim glasovima...
Mnogo hejtujem, a? Ok. Ma, pesak je ustvari super! Ne, keve mi. Evo, baš je moja lepša polovina pre neki dan pomenula ideju posećivanja koncerta Olivera Dragojevića i, kad sad razmislim, to zvuči baš kul. I dalje hejtujem? E, jebiga. Šta mogu kad numem da lažem...
- ♫Anđele, anđeleee, istina niiije da nešto kriiijem od teebe...♫
- Šta radiš to, brate?!
- Vežbam, tebra...
- Za šta, jebote? Ja te u životu nisam čuo da pevaš osim kad si bio pijan i na tribinama...Koj' ti je kurac?!
- Ma, idem večeras na karaoke sa onom malom iz Borče, a ona baš gotivi Vladu...
- Kol'ko s' ti zagoreo, to normalno nije!
Količina novca koja ti je potrebna da danas postaneš opaki tjuning maderfaker!
Polovan Golf II - 2.300 KM
Goriva za do kuće (vozači golfa su upućeni) - 20KM
Prvo pranje (naravno detaljno) - 10KM
Gorivo do "tjuning majstora" - 10KM
i sad po redu...
Kilogram i po metalik ljubičaste - 150KM
Nove felne (sreća pa našao na pijaci, uvoz iz Njemačke) - 200KM
JVC CD player (šta će mi sony, jebeš to, naravno polovnjak) - 50KM
I onda dotični da 40 maraka za dva ofucana First-ova zvučnika i nešto folije da zatamni stakla. Naravno, nakon toga u nedostatku sredstava pravi ultra-modifikovani auspuh od limenke koka-kole i buši koju rupu na njemu radi super V8 zvuka.
Obavezno ide koja naljepnica, tipa Crankshaft ili A3M da se zna kakva je to mašina.
Naravno i po koja tipa: Pivom protiv trbušnjaka, pokušaj da me zaobidješ, imam krdo ispod haube, vozim dvije tone TNT-a, bla bla bla.
I na kraju opet ima samo Golfa II.
*1425 evra ili ti 149.692 dinara.
Najveća brzina na svetu ikada u očima klinca koji je taze prestao da piški u ćega. Kakva brzina zvuka, svetlosti, vorp i te SF munje što vidiš po filmovima...nema to turbo, džaba im sve.
A i sam znaš da je sve to izmišljotina i da postoji samo na televiziji (nisi glup ko američki klinjo), dok je komšiji gasteru Opel Omega iz Švajcarske izgravirana čak 200, a to je baš baš mnogo u odnosu na ćaletovog keca na kom piše 160 km/h, a i sam znaš da ne može da ide više od stotke.
A čak ni to tamo na satu što piše 200 nije turbo. Mora da je 300 na sat ta turbo brzina onda. Mora da bude, jer je to mnogo brza brzina. Veruješ u to jer ti je pričao ortak iz klupe kad je u nedelju sa stricem u njegovom crvenom Benveu išao turbo brzinom kad se vraćali iz Kruševca autoputem. Želiš da poveruješ u to svim srcem, ali ne da ti se nekako. Opet je to mnogo brzo i retko ko može preživi turbo brzinu ako nema svemirsko odelo ili bar onaj šareni skafander s kacigom koji Sena nosi, a on ko što znaš, ide isključivo turbo brzinom i najbrži je na svetu. Pa se malo raspitaš kad odeš kod tog ortaka, i pitaš njegovog ćaleta dok ti ortak ode po kesu s automobilčićima u sobu koliko je izgrafiran taj Benve i čuješ:
- Meščini, 240.
I onda ti lakne. Kurac si se ti Milane vozio turbo brzinom i to još pre mene! Pičko jedna lažljiva! Mene si našao da lažeš tu, a znamo se ceo život, a bre?! Će da vidiš ti kad budem položio za kola kad porastem pa kupim Lamurdžini Diablo i sa Samantom Foks odem na piće, e zinat neću da te vozim! Za kaznu saću ti dignem ovog Donatela, neš ni da znaš. Oprem ti ga dobro.
- Teta Miro, je l' istina da čika Draganov Jugo može da razvije do 300?
- Istina sine. Kad popije malo kad se vraćamo od ćerke i zeta, meni srce kuca 300 na sat...
Bezazlena pojava koja nam dočarava nepostojeći prag bola glavnog glumca, sa dodatkom bezvremenskog šmeka između glumaca. Jurnjava kolima ili helikopterom, praćena epskom pucnjavom iz koje se jedva vadi živa glava, moraju prethoditi. Glumac preživljava sa nekoliko rana koje mu dođu kao: ''E, vidi metak!'' Kada je bezbedno mesto pronađeno, dolazi se do daha. Rane se pregledaju i zaključak je da je dovoljno previjanje. Unutrašnje krvarenje, ko ga jebe? Glumac šmeka glavnu glumicu, verovatno su samo oni i preživeli, i baca joj par oldskul komplimenata, dok se drži rukom za mesto koje je primilo najviše udaraca. U stilu ''Pa mogli bi da previjemo, kako 'oćeš'' pita je da mu pomogne sa bolom. Kako će drugačije da ih spase od nadolazeće armije supersoničnih nindža zombi robota? Ona skapira njegov mačo pogled i skače k'o da je sela na vrelu ringlu. Iz torbice bespotrebnih stvarčica, vadi zavoj, uz reči : ''Jesam ti rekla da će ovo da nam posluži jednog dana?'' Prijanjanje na kožu nije bezbolno, što nam oni i saopštavaju. Ali, umesto da opsuje sunce, i kolač, i žito, i celu lozu, on ispušta jedan tugaljiv krik čisto da scena ne bi bila bez zvuka. Sa gotovim sporednim ranama, pristupa se glavnoj, herojskoj rani. To je najčešće dislokacija ramena, polomljena kost, ili metak koji može da ubije veliku divljač, a kod njega se zaustavio taman toliko da mu ne zakači vitalne organe. Guta jedan morfijum, boga pitaj odakle, i signalizira joj da može da počne. Alkohol je sipan(pronašli ga na podu), i tapkanje je u toku. ''Aaah,ssss'' je jedina stvar u scenariju u tom trenutku. Time on suptilno govori da može i da je verovatno i podneo teže. Ona se brine za njega. Napaljena je. Ko će je hteti spavat' ako on umre?
Napolju pada kiša, trotoar je vlažan, a i još neko pored njega, ako me razumete. Sa gotovim previjanjem, počinju da naviru sećanja. O pucnjavi kod mosta, dva kilograma C4 koji su deaktivirali u onoj napunjenoj zgradi, i dolaze do toga da nijedno od njih dvoje nema onu drugu osobu koja ih ispunjava.
Pada noć, njih dvoje su na podu skladišta, i vazduh je vreo. Ona bi htela da je on ispuni. Ali jebiga, polomila je trtičnu kost.
Naša svakodnenvica. Nešto što nas prati celog života. Nešto što neće prestajati da se vuče za nama. Naša realnost i naša sudbina. To je tako i ne može drugačije da bude.
Ono što smo izgovorili nakon prethodnog dubokog i velikog uzdaha i zvuka žaljenja i predaje. Naš poslednji vapaj za život i hvatanje za poslednji stepenik životne lestvice. Pokašaj da se koliko - toliko vratimo u realnost i shvatimo šta bi, zapravo, moglo da se desi da nismo uradili to što smo u radili. Flešbek. Vraćanje filma. Riplej. Shvatamo da smo imali mnogo bolji i uspešniji izlaz od ovog izabranog. U stvari, to nije bio izlaz, to je bio put kojim ćeš da kreneš, mogao si da biraš, ali si izabrao ovaj pogrešan. Jebeš mu mater sad, ali bezuspešno i bez pravog razloga za to. Niko ti nije kriv, sam si sve upropastio. Ti si najveći, najodgovorniji i što je najgore - jedini krivac za sve što ti se sad dešava.
Ovo je rekao otac sam sebi kad je shvatio da mu je sin peder. Tukao ga je i ubio od batina. Krivo mu je sad što mu je sin ovakav. Što mu nije dao da se igra sa ostalom decom, nego ga je ostavljao da sedi sam u kući i postane to što je postao. Ovo je rekao momak u najboljim godinama kada je sedeo sam na klupi sa cigarom i flašom piva u ruci, dok je gledao ostale vršnjake na televiziji kako igraju fudbal u reprezentaciji, a on se udlučio za drugi put. Ovo je izgovorila majka troje dece kada je plakala kod majke u selu. Shvativši šta je izgubila i čega se odrekla. Ovo je izgovorio dečko kada je prevario devojku i izgubio ono što je, zapravo, voleo. Ovo je prošlo kroz glavu kada je student potrošio poslednje očeve pare na alkohol i cigare, umesto hrane i stanarine. Ovo je izgovorio čovek u kladionici kada je potrošio novac koji je bio namenjen za dečiju obuću.
Ovo smo svi mi izgovorili kada smo se našli u sličnoj situaciji u životu. Ovo izgovoram ja, sada, kada shvatam da onog dana nisam trebao da odem sa njim na taj put. Ovo izgovora on, po ko zna koji put, kada je shvatio da nije trebao da ide tolikom brzinom.
Dinarac. Ne priča puno. Da! Ne! Nema možda. Srpski gorštak.
Brkat, guste dlake i ljutih obrva, bičuje glasom. Čini ti se kao da nosi kandžiju čak i kad mu je aktovka u ruci. Ne podnosi više od dva zvuka: gusle i ljudski glas. Sin mu je rođen u gradu i pronašao se u minimal technoU, na ćaću. Ne priča sa kasirkama u dućanu. Vrlo oštar ali nadasve pravičan i zato ga se pičkice plaše. Kad mu nešto nije po volji ni ne zine a već ga svi poslušaju. Daje instrukcije iz matematike čak i profesorima matematike, eto zna! Ustrči na 1000 metara do one vojne kote u svojoj šezdesetoj, bez stajanja i bez vode pa zamota škiju gore. Pobjeđuje ćutanjem i kulstvom. Grad mu je oduvijek išao na kurac i kad ode na selo opusti brke preko stare fotelje, gledajući u daljinu i ćuteći sa familijom. Genetsko čudo prirode, i gospodin i gorštak, šta poželiš!
-Sin: kako si upoznao mamu? Šta si joj rekao?
-Dinarac: ŽENĆUTE!
Pretvaranje neke šklopocije u (po mišljenju vlasnika) auto snova iz video igrice.
U očima ostatka (normalnog) sveta - auto je sve samo ne lep.
**Uputstvo za izradu:**
- Početi od najgore krdže: Yugo, Stojadin, Fića, eventualno Golf 1-2, ili Fiat Punto ali kec. Sve u svemu ne davati više od 1000-1500E za auto. I ne kupovati nikako auto mlađi od 15 godina.
- Obojiti vozilo nekom užasno drečavom bojom. Gajgerovim brojačem proveriti da li je zračenje boje na zadovoljavajućem nivou.
- Oko točkova obavezno docrtati (nespretnim potezima) gromove, da bi dočarali fantastičnu brzinu vašeg vozila (80-100 bez otpadanja delova školjke).
- Dodati zadnji stabilizator. Ručne izrade. Ne zbog stabilizacije (takav auto se ne može stabilizovati ako se kreće), već zbog fantastičnog vizuelnog efekta koji parče drveta postavljenog na dva pruta daje.
- Felne naravno obojiti u neku boju koja totalno odudara od boje vozila.
- Ispod auta dodati par neonki (pimp my ride touch), ovo je dokaz da imate stila.
- Gume staviti najkvalitetnije Tigrove (ili još bolje Trayalove), naravno polovne.
- Na auspuhu probušiti lonac, da bi stvarao autentični zvuk trkačkog automobila (fina mešavina zvuka Trabanta i John Deere traktora).
- Stakla zatamniti do te mere da se ne vidi ništa napolju (zbog bezbednosti ostaviti prednje staklo nezatamnjeno).
- Staviti muzički stub i zvučnike iz sobe u gepek. Povezati na dva traktorska akumulatora (u slučaju da se povežu tri, moguće je dodatno povećati autonomiju rada).
**Uputstvo za vožnju:**
- Leti non stop držati otvoren prozor, i isturen lakat.
- Na semaforima turirati auto do iznemoglosti desne noge. U slučaju malaksalosti noge, početi turiranje levom.
- Pri vožnji držati kvačilo polupritisnuto, kako bi motor bio što bučniji i pri manjim brzinama.
- Svakoj lepoj devojci trubiti, zastati ako je dovoljno blizu i voziti uporedo sa njom uz namigivanje i dobacivanje.
- Muziku pojačati do daske (celokupan opus Grand Šou Prodakšna vrteti non-stop)
- Ne davati nikad žmigavac, grubo ignorisati sve saobraćajne propise uz maksimalno ugrožavanje svih ostalih učesnika u saobraćaju.
- Voziti auto najviše noću, sa otvorenim prozorima i muzikom pojačanom do kraja. Voziti se u krug, tako da uvećate šansu da vas ljudi koje ste probudili u drugom prolazu vide.
- U slučaju pojave nekog pravog sportskog automobila, pretvarati se da ga niste opazili. Otići na drugu stranu što pre, da ljudi ne primete razliku između pravog auta i klovnovskog automobila koji vozite
Muskarci su (izmedju muskaraca i zena) najveci gurmani. Istina. Ali je jos veca istina da se muskarac u kuhinji moze naci iz samo jednog razloga:
NUZDA. Vise u primerima...
1. Zena je kod kuce, ali joj je u levoj ruci dete prikljuceno za aparat za dojenje, u desnoj ruci pegla, izmedju ramena i brade zaglavljen telefon, levom nogom iskljucuje masinu za pranje vesa, a desnom smanjuje jacinu zvuka na TV-u. Muskarac je primoran da prekine gledanje Terminatora 2 i ode u kuhinju po pivo:
-Ljubavi, gde je pivo?
-Cekaj...
-Srecooo...
-Stani, place dete!
-A, samo mi kazi kratko...
-U frizideru, jbt!
-Pa tako kazi...
...
-Ljubavi, gde je frizider?2. Zena je na poslu, poslovnom putu, bolnici, na kucnom lecenju - vezana za krevet ili sl. Muskarac je primoran da kuva.
Moguci poceci:
a) -Mako, gde je serpa?
-Za przeno jaje ti je potreban tiganj... Kad udjes u kuhinju, desno, braon vrata, dole, gornja polica, izvuci prvo tepsiju, teflon ti je ispod nje.
-... A nema...b) -Slusaj... Prvo otvori frizider, secas se gde je...
-Dobro...
-Izvadi jaja.
-:)
-Daj, molim te...
-Dobro, evo...
-Koliko ih ima?
-5.
-Dobro. A sad...
-Ups... 4...Itd.
Moguci zavrseci:
a) -A je l' treba ovoliko da pozelene?
b) -A sta, trebalo je da se posoli?
c) -U, pa i nije lose ispalo... A?
-Sineee? Uzmi pare iz maminog novcanika, trkni do pekarice, uzmi tebi i seki nesto...
Žestoko proseravanje. Toliko svestrani ljudi da su zajebali i Wikipedia-u.
Ubistvo u vozu.
Pretražite ceo voz(koji ima 20 vagona,dug je preko 300m),koristite infracrvene naočare. (posle manje od 12 sekundi)
Vidite,dlaka! Moramo da je odnesemo u laboratoriju,da testiramo njene metastatičke inertne potencijale. Možda je pripadala ubici. A izgleda kao stidna dlaka afro-amerikanca.
Rupa od metka. Metaloid polarodida metala i cinka raspada se pri kontaktu sa čvrstom podlogom. Ovi meci ne postoje,oni su se pravili u ograničenoj seriji,tridesetih godina prošlog veka (kada sveznalica nije ni rođena) u akciji Vijetnamske vojske u Pnom-penu.
Vidi,vidi,šta je ovo. (pokazuje nešto u ruci)
Da li je moguće? Znaš li šta si upravo našao? To je polivinilski crv,koji je mešavina beloglavog supa,slona i kišne gliste. To je neverovatno otkriće,veruje se da samo 2 ta postoje na celoj planeti. Ali nažalost,posao je posao,nosite ga na seciranje u labooratoriju.
Analizom odjeka zvuka,sa telefona žrtve,koji je slučajno snimao u trenutku kad su ga ubili,ali je telefon bio okrenut ka prozoru, otkrili smo da je se u ovom vagonu u trenutku ubistva nalazilo 25 osoba,a od toga su 4 osobe stajale na prozoru,12 osoba je.....
AJ NE SERI BRE VIŠE!
Koji može nestati za tren ako vam se neko u busu javi, a da ga niste očekivali. Više vas u okolini neće smatrati niti filozofom niti neuljudnom mladom osobom koja koristi to da bi kulirala starije osobe za mesto, već i pored svega toga i seljakom brđaninom koji ne može da kontroliše svoje glasne žice.
Dečko sedi i zamišljeno gleda levo ka prozoru, dok mu dve nervozne babe stoje sa desne strane i samo čekaju da ih pogleda.
Odjednom između te dve babe se probija jedna slatka devojka, potapše dečka po ramenu i normalnim glasom izgovara " Hej pa ćao, gde ćeš ti ? "
Tu sad nastaje veliki problem, on je nju načuo i dečko umesto da skine sluške i mirno nastavi razgovor sa njom i možda je čak ponudi mesto i dalje ignorišući one dve babe, on od prevelikog iznenađenja sve to zaboravlja i mahinalno stupa u komunikaciju, ne shvatajući da ne čuje samog sebe zbog prejakog zvuka u sluškama.. Odgovara joj sa " EEEEE GDE SI BRE, EVO IDEM KUĆI, GDE ĆEŠ TI !! " posle čega se slatko nasmeje i naredne 4 sekunde ne shvatajući šta je uradio, dok se ceo bus ne okrene prema njemu i primeti da ga čak i devojka čudno gleda...Posle toga je shvatio i sam da treba da ih skine, ali tad već beše kasno, shvatio je da sad i misle da je i tipičan seljak pored svega onoga...
Stanje nastalo usled akutnog doživljavanja enormne količine straha. Posledica: aritmija u kombinaciji sa iskolačenjem očiju propraćenim ubrzanim disanjem i smrzavanjem govana. Usrati se od straha.
15:45h. Buljim u ekran. Smišljam savršenu definiciju za Vukajliju. Zbog prethodne rečenice smatram da sam narcis. Boli me kurac, kucam i dalje. Ne čujem ništa osim zvuka svojih prstiju kako besomučno tipkaju na tastaturi. Upadam u trans poput gurua trancendentalne meditacije. Stanje nirvane je postignuto. Presveti Buda izvršava kastraciju. U tom trenutku, ulazi ortak u sobu nenajavljen. Otpao mu dabogda. Prilazi i ne primećujući da je neprimećen, stavlja mi ruku na rame:
Ortak: Aaaaaa konju, pišeš defku, aaaaa?
U tom trenutku, od tibetanskog monaha pretvaram se u astronauta, a moja stolica u Apolo 11.
Ja: Pa pizda ti materina, jesu li te tvoji pravili u Černobilju 1986, pa si tako degenerisan?!? Kako smeš da ulaziš u moju sobu? Ko te je zvao paćeniku retardirani? Zar ti nemaš komp, nego si došao kod mene da gledaš pornjavu, i to u pola 4 popodne? Šupičku materinu!
Ortak: Škk?
Ja: Samo da okačim defku, pa ćemo zajedno da ga bacamo u nesvest. Video sam dobre MILF shemale na redtjubu...
Oni su klasika. Oni su takva jebena klasika da u poredjenju sa njima kadilak, pustinja i rok'n'roll izgledaju kao izlazak u diskoteku. Oni su iskusni. Pre. Plave, svetle oči, bradica ispod usne, proćelava, proseda, a duga kosa(nikako neuredna, ne, ne...).
Šta rade matori Italijani? Matori Italijani rade stvari koje matori Italijani obično rade. Oni kuvaju neke paste, špagete, piletinu sa testeninom, ćufte, prelive, nadeve, sve sa nekim vinom, maslinovim ulje, mariniranje, ovo, ono... Uz njih je neka mlada gospodjica, nikako ljubavnica, već ćerka možda, nećaka, drugarica, obavezno lepa, koja prima komplimente, kikoće se, proba sos prstićem, sugeriše da treba malo soli možda... Tebi za ljubav, draga, ide prstohvat, da nisi ti kazala, onda nije ni trebalo... Opet kikot. Jelo je na nivou prosečne musake, ali uz takvu priču, ukus je božanski.
Matori Italijan je visok, uspravljen, koža mu je tamna od sunca. Zavrće rukave košulje izmedju lakta i zgloba, ako je hladnjikavo prebaci prsluk. Pije vino, sedi sa ženom, koja je tiha, voli male poklone, sitne osmehe, cveće, muziku i njega. Slušaju stare italijanske romanse, vole mladost oko sebe, otvorene koncerte kod zidina starih gradova leti, kada pokazuju novim generacijama kako su to oni nekad, pa počnu da plešu, tako i tako, lepo i kratko ipak, godine su to. Ali galantno, lepršavo, šarmerski.
Matori Italijani su verni, i mirni kao jezerska voda, tu i tamo zatalasaju, pristojno, dosledno, povratno. Nije to kao nekad... A kako je bilo nekad, pričaju ponekad posle koje prerane čaše crvenkastog vina nekim mladim mangupima koji ih podsećaju na njih. Negde kod pete sede stavili su tačku, priznali jedinoj u srcu da su sve druge bile važne, bile divne, kao septembarsko sunce na Siciliji, kao kasno proleće u Rimu, kao firentinska jutra sa zracima medju zvonicima... Bile. I od tada, samo jedna ih vodi, u šetnje, u spavaću sobu, u smrt, kad joj dodje dan.
Oni su vrsni poznavaoci sporta, savremenici Paola Rosija, sa kim su se kalili nekada davno, iz sopstvenih priča, ali žene su ih odvukle noćima toplog vazduha i rečima crvenog zvuka, pa sada tek ponekad neki od njih namesti slobodnjak ili zalepi loptu za čelo, pa je prebaci na vrat, onda peta, štikla od pozadi, dočeka je na grudi, pa na butinu, umiri na stopalu, nasmeje se, spusti je na zemlju... Nasmeje devojku, zadivi mališana, podseti momke zašto se igra fudbal...
Matorih Italijana uskoro neće biti, zameniće ih neoženjeni matori žabari, ekvivalent našim tečama nejebačima, koji će na račun tudje stare slave pokušavati da ispune starost nečim što vredi proživeti. Umiraće kao mladi djedovi.
Matori Italijani se bude rano, piju kafu, rešavaju ukrštene reči dok im traje kafa u šoljici; Ležu kasno, nakon šetnje ili sedeljke, i poljupca za laku noć. Dan počinje i završava ugodno, i to je dobar dan. Savršen. I da je poslednji, ne bi ništa menjali.
Trenutak tokom slušanja neke vrste muzike koji će kod slušatelja da pokrene neki vid pozitivne ili pak negativne energije. Zavisno o vrsti muzičkog pravca, njeni poštovaoci ga drugačije doživljavaju.
Vrste muzičkih žanrova:
Narodna: Kada krene deo pesme koji slušaoca pogodi direktno u srce i podseti na neki tužan/srećan događaj koji je u prošlosti preživeo. ("A sada, moja pesma!..S' namerom podjoh u veliki graaaAAAaaad, na rastanku maaaajkaaaa..."). Tad' nastaje seča vena, širenje ruku, lomljenje čaša, penjanje na stolove i opšta ekstaza.Haus: Deo pesme posle zakuvavanja, zahuktavanja, neretko kada posle niza visokih tonova krene da udara bas. ("Tu tu turu tu tu turu tu tu turu tu tu turu tututuru tututuru tururururururu...TUC TUC TUC TUC"). Tad' momci počinju da skaču k'o nenormalni, a devojke kreću da vrište i pokušavaju da udare glavom u vrh diskoteke/kluba.
Klasična: Najčešće deo simfonije gde virtuoz na nekom instrumentu 10 minuta svira šesnaestine i tridesetine tona, i posle toga kolabira od umora. Kulturan narod koji došao da sluša će njegove napore propratiti aplauzom, često i stojećim ovacijama.
Opera: Deo pesme kada operski pevač ili pevačica izvlači tonove visine zvuka koji ispušta komarac u toku leta. Publika će raskolačiti oči, duboko disati i aplaudirati.
Pank*: Obično refren neke pesme, neretko i na samom početku pesme, ponekad i najpoznatiji deo pesme. (..dugo su te vodili slepci, dugo su mutavi pričali, zatvarali oči, prespavali noći, sad kasno je...I DOĆI ĆE DAN...). Tada rulja kreće u šutku, lome se ruke, zubi, naočare, čuje se zvuk udara martinke o koleno.
* u ovo se mogu ubrajati metal i rok svirke
Skala nastala zarad boljeg vrednovanja kvaliteta prdeža. Glavna merila su: olakšanje koje pruža, zvuk (jačina i melodičnost) i opojni miris. Ima deset podeoka.
Stepen prdeža 1 - svakodnevni upuv, takoreći neprimetna pojava. Može biti i prdež bilo koje druge kategorije (osim deset), ako se dogodio u snu.
Stepen prdeža 2 - nesto višesmrdeći upuv ili malo glasniji propev
Stepen prdeža 3 - donosi manje olakšanje, može zasmredeti sasvim lepo
Stepen prdeža 4 - Jesi se usro il' si prdno? Neprijatna pojava i za odašiljača prdeža, ali prilično cenjen zbog ne baš čestog pojavljivanja.
Stepen prdeža 5 - neprimetan prdež u neprijatnoj situaciji. Na času ili na poslovnom sastanku. ima 3 faze: paničnu obazrivost, olakšanje i zadovoljni smešak
Stepen prdeža 6 - mitraljezac. Nakon osrednje količine pasulja, kupusa ili boranije.
Stepen prdeža 7 - Mamurni prdež. Pomaže pri mamurluku jednako kao rasol. Smrdi na pokvarena govna.
Stepen prdeža 8 - nakon dužeg uzdržavanja, najčešće nakon sastanka sa devojkom. Poprima ritam vaših koraka. Olakšanje koje se oseti poredi se sa malopređašnjim seksom.
Stepen prdeža 9 - Vrlo retka pojava. Vaši unutrašnji organi godinama su pažljivo spremali i oblikovali ovog goluba. Prodornog zvuka i još prodornijeg mirisa. Veštije guzice bi mogle nešto i da odsviraju da se češće dogadja.
Stepen prdeža 10 - Mit. Ne zna se zasigurno da li ga je iko doživeo. Pripovedanja o efektima su raznovrsna. Od nirvane u koju se upada, preko spoznaje smisla života, do četvorodnevne erekcije.
Slično kao i brazilska s tim da se, za razliku od latinoameričke gde se brije ONAJ trouglasti "žbun" na glatko, ovde brije bukvalno žbun. Svo žbunje... I svo drveće... I sva trava... Ma, ne muči mozak: ako sadrži zeleni pigment, brijaj to na nulu. Potom nakokaš brdo betona preko, poravnaš na glatko. Neretko se zatim preko toga naređaju razne ploče i kocke od betona ili nekog kamena, čisto da se bude siguran da za njima više trava ne niče!
Da li to zelenilo ima neku istorijsku ili drugu vrednost, pa i neku ekološku funkciju? Ma, ko ga jebe!
Po svemu sudeći, ovu vrstu depilacije sprovodi jedna te ista firma koju vodi jedan te isti čovek, bez obzira gde ste u Srbiji. Isti materijali se koriste, iste "kocke", isto se ređaju, po istom nacrtu, pa ako na slici vidite neki grad, neće biti lako da pogodite koji grad je u pitanju jer svi izgledaju isto. Često se garnira i nekom nepotrebno skupom i komplikovanom fontanom koja uz to i ne radi veći broj dana u godini i više ima sati popravke na njoj od nekog starog Alfa Romea.
Sinonimi: SNS šiz-friz, Vesićevka itd.
- Brt, jel ovi opet uveli policijski čas?!
- Otkud ti to?
- Pa, sad prođoh pored glavne ulice... Nigde žive duše, čak ni po kafićima!
- Aaa, pa nije to... Nego otkako odradili depilaciju, nigde ladovine. A već 5-6 dana je temperatura oko 40 stepeni. I sad se sav onaj beton i kamen napeko, akumulirao toplotu i isijava. Kao da si u rerni. I niko se živ ne usuđuje od 1 ili 2 popodne da mrdne napolje.
- Hmmm... Efikasnije razjurili narod od policijskog časa...
- Ne verujem da je to bio cilj, ali eto... A možda i nije to loše jer ionako moraju da opet to raskopaju i prepakuju jer zajebali bandere i nisu po planu...
- Aha... A fontana?
- Jebemliga... Svaki dan neki radnici prčkaju nešto oko nje. Ili vodoinstalateri ili električari... Neko će još i da pogine! Mada, znaš Mareta? On ima stan iznad... On zahvalan kad ne radi fontana.
- Što?
- Pa, kaže kad radi da mu se na svakih 20 minuta ide u WC zbog zvuka...
- Au, jbt... Da se ispeče narod!
- Možda zasad, ali kad rokne malo jača kiša zato imaš džabe bazen u glavnoj... I u radnjama... I u podrumima zgrada... A zimi klizalište.
- Toliko loše?!
- Sine, čuo sam da murija trebovala sonare umesto radara, za kišne dane... A ortopedija trebovala više gipsa od lokalnog stovarišta građevinskog materijala...
