Bog je rekao: "sest dana radi a sedmi dan se odmaraj"
Dok nije nastala gomila privatnika koji su rekli: "sedam dana radis,a odmaraces kad ti ja kazem"
I nastade novi svet...kud koji mili moji...
Sve bolji i bolji svet, nema više apsolutnog gospodara. A apsolutna vlast apsolutno kvari i postaje apsolutno zlo!
Ajde nek prismrde Rusiji zbog Gruzije, nisu u stanju da maknu ni Mugabea koji je sa obe noge u grobu...
Pokazna zamenica koju kod nas najčešće koriste roditelji prilikom spominjanja svog sina koji je nesto debelo zasrao.
Sin, 3 keca, 35 neopravdanih, prekršaj pred isključenje. Ćale Milorad se vraća kući sa roditeljskog, trazi nesretnika radi "informativnog" razgovora.
Milorad: Ženo, 'de je ONAJ?
Žena: Koji onaj Milorade? Imamo dva...
Milorad: ONAJ stariji, sto će od skoro da radi sa mnom, taman mi je falio jedan na mešalicU, da ne trčim tamo-vamo, kad d'uči neće...Od slučaja do slučaja:
-Zovi ONOG alkoholicara da jede.
-Je l' ide ONAJ konj?
-Podji sa ONIM neradnikom.
Srpska oznaka za Nokiu 3210. Kada se pojavio niko ga nije zvao po imenu, nego se znalo na šta se misli kad se kaže "onaj bez antene".
- Jel si video sto je Dragan uzeo telefon?
- Nisam! Koji?
- Onaj bez antene!!
- Aaaa blago njemu!
Standardni opis kada se govori onoj pesmi što je peva onaj Francuz crnac. Nema greške, svi znaju o čemu je reč. Čak i Gugl.
- E, ima ona jedna pesma, hitčina, ne znam kako da je nađem.
- Koja?
- Onaj crnac Francuz što peva ono.
- Aaaa, misliš Metr Gims?
- Pa valjda. Kako kucam to u Guglu?
- Metr Gims - Esktumem.
- A?
- Evo ti slovo po slovo, Maître Gims - Est-ce que tu m'aimes i znak pitanja na kraju.
- Ma Dalilud Siti sve to da kucam?!?
- Dobro, možeš izguglati onaj crnac francuz što peva ono i opet će dizađe ta pesma kao video.
- Stvarno?
- Majkemi.
Izgovor za odugovlacenje
"Koliko ce ti trebati za ovaj prevod?"
"Petnaestak dana."
"Idi bre...Bog stvorio svet za sest dana..."
"E, a vidi kakav svet? A da vi's moj prevod kakav ce biti..."
Onaj s' kosom, s' nosem, s' pivskim stomakom, s' kurcem, s' očima, itd... Obično se misli na nešto veliko,izraženo na osobi o kojoj govorimo a ne možemo da se setimo imena ili drugog načina 'identifikacije'. Vrtiš se ko usran golub dok pokušavaš da objasniš o kome je spika, a ortaci te gledaju ko najgoru debilčinu sve do onog sudbonosnog Aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa.
-Jao bajo znaš onaj lik od sinoć sto je muv'o Jecu?
-Matori ne rise svi su se vatali s' Jecom...!
-Pa nisu baš svi..
-Samo napred,opušteno si brata našo da podjebavaš pička ti materina...
-Sori tebreks. E al baja je lud skroz, znaš ga bre, onaj, ma znaš bre sigurno.
-Ko bre? Ne kenjaj više i dobaci mi vops...Uostalom, boli me kurac za lika.
-Ma bre, znaš onaj sa kosom bre..!
-Aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa, pa što ne kažeš.
Ovo se odnosi na sve suce kojom se svakom prilikom, pa i u neformalnom, predstavljaju svojom titulom.
Naravno, inzistiraju da ih se tako oslovljaju što samo po sebi govori o njihovom poštenju i njihovoj uvjerenosti da zavređuju poštovanje.
Stoga, ovo je jedan od načina za momentalno prizemljenje.
- Dobar dan.
Dobar dan, šminka.
- Meni govorite?
- Da, tebi govorim.
- Ja sam uvaženi sudac Bubalo.
Zahtijevam da mi se obraćate sa štovanjem.
- Jesi ti onaj što čuči ili što maše?
- Molim?!
-Izlazi van iz ove birtije dok te nisam nabubao i probio nogom u tu Vašu uvaženu guzicu.
Postupak koji se koristi u slučaju zatvora. Odeš u wc-e, sjedneš na šolju, novine svet na koljena i čitaš... ne preporučuje se više od 2 stranice jer može zatvor da preraste u proliv...
Svet u kojem ne važe ustaljena pravila ponašanja, da ne kažem bontona, već je sve izvitopireno i naopačke. Hvala Bogu pa se takva anomalija spanovala samo kod nas i kod Rusa, i naizgled nema nameru da se širi.
- Op. Izvini, molim te. De da ti pomognem.
- Ostavi to!
- Ej, pa nije namerno.
- Ajde pali konju. Čitam te ko knjigu.
- Šta?
- Si mene našo da muvaš na fore iz Prijatelja?
- Šta ti je? Samo sam hteo da pomognem.
- Da da da!
- Šupičkumaterinu! Pa ne bih te govnjivim štapom jebao a ne kurcem. Vučiću pederu, prodade država.
Krilatica proistekla iz druge krilatice Govori srpski da te ceo svet razume, jer se ova u par navrata pokazaše nedovoljno istinitom ili barem nepotpunom bez dizanja glasa.
Ovo nije primer, već stvarni događaj. Desio mi se u mom rodnom mestu koje sam napustio pre 10-ak godina, pa me je većina meštana zaboravila. Vratio sam se tamo prošlog leta na par dana, baš kada se održavao internacionalni kamp, pa je mesto bilo puno stranaca.
Na kasi u marketu
**
Prodavačica: Dvesta trideset osam dinara.
Ja: Koliko?
Prodavačica: DVESTA TRIDESET OSAM DINARA. PIŠE OVDE. VIDIŠ?!Polako osećam kako crvenim, malo od stida što se prodavačica pred svima dere na mene jer nisam dobro čuo, a malo i od besa razmišljajući kako i čime da joj odgovorim.
Devojka u redu iza: E, pa nije on stranac. On je naš, ali te nije čuo.
Prodavačica: Joj, izvini. Ne pozna'm te, pa sam mislila da si stranac, da ne razumeš.Izlazim zbunjen... odgovor pronalazim u gore definisanoj krilatici...
Čitav svet prosečnog teškog bolesnika.
Okružen ''stručnim'' belim mantilima, neminovno mu se crno piše.
-De si doktore jebivetre jesi poneo karte da bacimo po jednu ruku.
-Ne mogu imam puno posla, eno ti ga pop Branislav pa igraj s njim, ionako kruži oko tebe ko lešinar.
-Ma 'de ću s tom vezarom, svaki dan ga ubijam, obezbedio sam svadbe, sahrane i slave celoj familiji do kraja života. Jedino mogu da igram sa onim malim iz pogrebnog...
Da je Srbija velika znaš jer si hronično bez kinte i nemožeš da otputuješ dalje od zone koja je na markici gradskog prevoza.A da je svet mali,to si negde čuo,pa se foliraš kad sretneš nekog mučenika kao i sam što si.
Ulazi kontrola u GSP,karte na pregled molim!
-Vaša markica je za prvu zonu,ovo je treća,doplatna karta je 3000 dinara.
-Odakle mi bre 3000?!?
-Onda ličnu kartu....propisi su propisi,moram vam ispisati kaznu....
U tom trenutku ti se javlja riba ko avion:
-Hej,Miki,jesi me zaboravio?
Jebem ti budalu,pa to je Lola tvoja ortakinja iz srednje,bolja nego ikad.A ti posran i crven od sramote samo konstatuješ:
-Ćao Lola,kako je svet mali....
Eh,da onda kondor nastupa:-Izvolite vaša dokumenta gospodine,kaznu možete platiti na blagajni GSP-a...........
Kada si u drustvu i vidis nekog ko te nervira, upotrebljuje se "Eno ga onaj", jer ga neko od drustva mozda poznaje.
Primer #1
Ti: Vidi onog slepca.
Individua iz ekipe: Pa to mi je burazer.
Ti: A, pa dobro, nije on bas uvek slepac...Primer #2
Ti: Jao eno ga onaj.
individua iz ekipe: To mi je burazer.
Ti: A znam ga, kul lik...
Mitološki narod. Živi po pravilima, pridržava se kućnog reda i bontona. Nekad je činio većinu, a sad je toliko umanjen da se zanemaruje.
Sad ćeš da izlaziš, u pola 1?
-Da, šta fali?
Sav pošten svet spava, a ti bi da izlaziš!? Marš u sobu!Kumeeeee, desi š'a imaaa?
-Pa kume, majku mu, zar se sad dolazi? Znaš da do 6 popodne sav pošten svet spava!
Eeee kume, znam, ali znam i da smo zajedno bili u noćnim akcijama, tako da se to na tebe ne odnosi.Alo bre komšija, ne čekićaj više!
-Šta oćeš?
Odmori malo k'o sav pošten svet, znaš kućni red...
-More nosi se!
...već onaj koji ga ima. Tužna činjenica koja između ostalog jasno oslikava trenutno, ali i viševekovno stanje u državi i društvu. Ljudi velikih apetita često iznalaze nemoralne načine za postizanje svojih ciljeva, dok genijalni umovi (ujedno i nesuđe zvezde vodilje jednog naciona) čitavu tiradu posmatraju pognute glave.
:U jednoj od knjiga M. Crnjanskog:
-Vidiš li ti Petre šta nam kraljica radi? Golo i kljasto dobija zemlju, a od Srba se traže vratovi za prispele amove. Rusiju više i ne sanjam. Poravnaše mi se krstovi.
-Pusti ti moj Trifune to. Ne jaše konja onaj kome stoji, već onaj koji ga ima. Pakuj stvari pa da idemo ka Rusiji. Možda i ja uzmognem da nađem ženu zelenih očiju.
Osećaj koji doživiš kada tačno dvadeset miliona šeststo devedeset sedam hiljaditi put pročitaš: ,,Onaj osećaj kada......." i oćeš da jebavaš kevu i kompjuteru koji ponavlja isto ko retardirani papagaj na drogama i onom ko to napiše. Usput,zgadi ti se i taj osećaj.
,,Onaj osećaj kada čačkaš nos dildoom"
Pu jebem ti lebac i sunce krvavo u pičku... Jebah te ja,zgadio si mi jutarnji ritual.
Reči kojima se brani maksimum samoljublja.
Ja ostajem ja-nema sile koja će me naterati da nešto promenim kod sebe. Neću da se ispustim...Baš me briga šta će svet da misli...
Geni, ili divergentni ego...tek sliku pogledaj obavezno...
Imaginarni svet fanatičnih vernika, izlapelih ljubitelja politike i Holivudskih režisera u kome postoje samo dva tipa ljudi, dve krajnosti, iskonsko zlo i iskonsko dobro, the Good Guys and the Bad Guys, a u stvarnosti sve je sivo, ne postoje krajnosti, nije sve crno belo to jest ništa nije apsolutno dobro ni loše.
Pogledajte neki akcioni Holivudski film po mogućstvu iz devedesetih.
-Don't shoot me, I'm good guy!
Živeti život slabe rezolucije, živeti u prošlosti i od prošlosti; tiha frekvencija još uvek oscilira i ne dopušta da izgaziš pogolemi piksel sopstvenog života. On te ne tera da budeš to što nisi jer zašto bi inače sekao granu na kojoj sediš ako sâm želiš da funkcionišeš na takav način. U mraku. Po starom šablonu, zaglavljen u osamdesetim, devedesetim godinama.
Ne želiš promene; raduju te stare vrednosti koje sve manje poznaješ ali ih još uvek osećaš u trenucima slabosti i pritiska. Zbog njih si i dalje tu. Osećaš se živim, koloritnim iako ti se ličnost s vremena na vreme prelama kroz neku crno-belu prizmu kojoj ne možeš pobeći. To je tvoj život. VHS. Isti onaj koji ti cepa ćuške kad primeti koliki si neuklopljeni čudak, neskladan sa vremenom i idealima, ali i onaj koji poštuje kada ti nije dan i pomaže ti da pobegneš čitave lobanje od rulje naprženih klinaca koji čekaju pogodan momentum da te obaspu grudvama i ledenicama usred januara. Ono što ti daje, mora i da naplati dok pokušava da te nauči kako je svako vreme isto, samo su tačke gledišta različite.
Mnogi misle da si zatucan, zaostao. Da ti je svet ostao zarobljen u prošlom veku. I ti sa njim. Ponekad te tarzanka koju nosiš podseti da možda nisu daleko od istine; ćuti, bar ne švercuješ SIM kartice na crno, ne prodaješ benzin u flašama. Bar smeju da ti saopšte da je Tito umro. Odavno.
Ne vidiš više od onoga što smeš videti, uzimaš koliko treba da bi sutra video to što smeš i daješ onoliko koliko vidiš da možeš. Sve to u posebnom svetu. Svom.
