Odluka dvoje mladih ljudi koji se vole da počnu sa pravljenjem veknica. Dobro, ponekad se pekara neplanirano otvara i nije baš plod odluke, ali kako god da se otvori, verujem da je najlepši dan skoro svačijeg života.
- Dušo mislim da je vreme da polako otvaramo pekaru.
- Naravno srećo, taman sam htela da ti predložim da odmah krenemo sa pečenjem jer treba dosta vremena da se ispeče.
- Odmah srce, znaš koliko volim da pečem sa tobom.
Pitanje kojim gradiš imidž dobrog kolege u kolektivu, voljne da radilicama, koje ne mogu da se odvoje od svog posla donese doručak, ili nešto slatko. Oni iole iskusniji ovo pitanje će postaviti kada krajičkom oka proprate da su već svi doručkovali i zasladili se i da niko najverovatnije ne želi ništa. Ukoliko se, pak rukovodimo isključivo sopstvenom glađu i zapucamo prvi do pekare, sledi tortura.
- Društvo, hoće neko nešto iz pekare? (jedna noga simbolično već van radnog prostora)
- E stani, ja ću jednu Guaranu.
- Ali to ima samo u trafici 100m dalje.
- Ma hajde, to je sve tu, evo ti 1000 dinara.
- Ajd'.
- E, ja bih dve banane i kilo pomorandži.
- Ne idem u Maksi, nego u pekaru.
- Ma to ti je tu ispod, drži 1000 dinara, nemam sitno.
- Uf, daj.
- Ja bih sladoled, ako može Top Gun.
- Dobro, dobro, daj tih 1000 dinara, ima ga kod one trafike gde idem.
- Kolega, čekaj, može i meni. Ja ću Rumenka.
- Koleginice, daću vam ja Rumenka, he he.
- Šta?
- Ma ništa, Rumenko je Frikomov, nema kod one trafike. Može neki drugi?
- Ma imaš u ulici niže, ne bilo ti teško. Je l' problem da ti dam 1000 dinara?
- Nije.
- Meni ćeš jedan burek sa sirom i Vivu.
- Fala kurcu da neko hoće nešto iz pekare.
- Ali imam samo 1000.
- E smorili ste više...
- Agilni, telefon za tebe, direktorka je!!!
- Ha ha! E, društvo, neko drugi će morati da prošeta, hitan poziv, a i nisam više gladan.
.
.
.
- Halo?
- E, čula sam da ideš do pekare, hoću i ja nešto.
- Mmmm, da da, idem.
Uzbudljivo otvaranje, pred rodbinom, velikog pakovanja čokolade što ti je tetka donela iz inostranstva.
- Došla tetka ljudi!
- Mile, za 5 minuta će da padne svečano otvaranje a ti zgrabi što više čokoladica možeš i otrči u sobu i sakrij na ono tvoje mesto, a ja ću u toku noći da se ušunjam da podelimo plen. Važi?
- Dogovoreno.
- Evo ruke.
Najsavršeniji pokazatelj obima prometa i kvaliteta proizvoda u pekari. Broj žvaka zalepljenih na stazu ispred pekare u direktnoj je srazmeri sa prodatim pecivima.
-Hmm... Pekara „Stari prč“, vlasnik Zekaj Mic. Da udjemo?
-Kakvi, jes’ lud? Nema ni dvaes’ žvaka ispred. Verovatno prodaje samo 7 days kroasan. Ajmo u Lipu!
Otvaranje piva isključivo otvaračem.
Veoma simpatično biće. Smeška se, pogubljena je, ne čuje porudžbine a i kada čuje pogrešno razume, dobacuje koleginicama, a jos ako se nadje neki kolega...
Ja: Ćao, daćeš mi dve vekne hleba.
Zaljubljena prodavačica: Evo, za ovde ili za poneti?:)))
Ja: !!?
Pod terminom otvaranje glave jednim imenom se obuhvata fizičko nasilje sa fokusom na zadavanje povreda u predjelu glave sa jedne strane i intenzivno smaranje.
Ova dva oblika "otvaranja glave" možda ne djeluju srodni, ali se stavljaju u isti koš iz razloga što imaju slične posljedice (koje su doduše jače izražene kod fizičkog oblika) a to su:
-glavobolja
-konfuznost
-nervoza
-dezorijentisanost
Simptomi su uglavnom kratkotrajni, osim kod težih oblika nasilja kada se mogu javiti amnezije, poremećaji ličnosti, a kod fizičkog nasilja i (kratko)trajne pareze i paralize.
Osobe koje "otvaraju glavu" u zavisnosti od sredstva kojim vrše radnju mogu biti nasilnici (upotreba fizičkog nasilja) i smarači (upotreba verbalnog "nasilja").
Fizičko otvaranje glave (ispred diskoteke):
A je mnogo krupniji i fizički jači od BA: Kome ti muvaš đevojku!? Govori!
B: Ma brate nije tako znaš, ona me samo pitala...
A: Neka ti sad ta priča.
B: Brate vidi možemo to da riješimo.
A: Ma možemo kako ne. (Desni kroše)
B: (knock down)
20 min kasnije:
B: U što me boli glava. Šta mi se desilo. Đe sam ovo.
C: Brate popio si batine na žurci. U urgentni smo te doveli.Verbalno otvaranje glave (A i B šetaju gradom):
A: Brate znači pazi šta je bilo juče, da si samo vidio. Na basketu zakucavam u svakom napadu pet puta zaredom, a oni okolo svi na mene. Znaš kako sam im se probijao lagano. Na kraju popi*dili imali me ubiti, pa ja pošao, rekoh da se ne svađam sad sa ljudima, nije mi bio niko tu od društva bez ovaj jedan drug al' on je prvi srednje, ne bi mi nešto pomogao mnogo... Jel me slušaš ti?
B: Brate ništa te ne razumijem, kako me samo glava zabolje. E čekaj đe smo mi ovo skrenuli bre.
Jedini javni wc-i u kojima može da se jede i pije.
"E, ajmo do pekare da naručimo nešto i da idem u wc."
----------------------------------------------------------------
"Moram hitno u wc a ti mi naruči piće dok se ne vratim."
Marakana.
Specijalno je za tu priliku renovirana 3 dana pre roka. Bata Mrka, naravno!
Sve metalne i za beton zavarene stolice na broju, preživele poslednji derbi.
Režija: Gorčin. A ko će?
Spektakl vizuelno, preko tvitera, prenosi Karleuša zato što ima 12 milijardi pratilaca. Prate je i dupli nalozi. Koristi samo pola dozvoljenih karaktera.
Predstava počinje.
Dobroćudni brka sa šajkačom, praćen snopom svetla, gura roštilj sa leskovačkim specijaltitetima ka centralnoj bini. Opojan miris pleni pristunu masu i dopire u svaki kutak planete. Četvrta dimenzija! U Njujorku neverica.
Na prve taktove muzike, na scenu izlazi Ceca i peva ''Lepe li su nano Gružanke devojke'' na melodiju albanske narodne pesme ''Roka mandoljina''. Željko Lane je prati na harmonici, dairama, bendžu i ćemanima. Ceca ima lepe obrve, i to je otprilike sve što se vidi na njenom, poprsjem zatrpanom, licu.
Velja Ilić nudi Putina domaćom prepečenicom. Barak dobija meku. Boris hladi Tačija lepezom. Čeda nudi lajne na srebrnom poslužavniku. Pipa Midlton se femka.
Improvizovana bara privlači horde komaraca i pušta krv svim pristunima, kao simbol vekovne krvave borbe Srba za slobodu. U Londonu muk, u Parizu suze.
Dačićeve specijalne jedinice katapultiraju princa Acu iz improvizovane praćke. Aca se na tečnom engleskom obraća svetu: ''Velkam tu Serbia!''. Posle kraće stanke, zapoveda: ''Aplauz, stoko!''. Planeta pljeska! U Pjongjangu delirijum.
Zatim na binu izlaze Kusta i Džoni Dep vidno odvaljeni od skanka i drže antiglobalistički govor dok u pauzama neobavezno cugaju Zaječarsko pivo. U Rusiji destilerije vodke počinju da rade u 4 smene.
Negde u to vreme nestaje struja i prenos se prekida. Aber kaže da je Đerdap poslao plenitelje imovine zbog neplaćenog duga. Mišković piše ček jer ''Šou mast gou on'', veli. Milka Forcan puca od muke. Roman Abramovič vraća buđelar na mesto.
Tek tada publika primećuje omalenog starca sa petrolejskim fenjerom u ruci, skvrčenog od duga i teška penzionerska života. To je čika-Krka, učesnik prvih savremenih Olimpijskih igara ''Atina1894'', doduše kao sudija, jer je bio prestareo za takmičenje u golfu. On konačno stiže do mesta predviđenog za olimpijski plamen, ali uviđa da je gorionik ukraden, a i da je Bajatović zavrnuo gas, pogađete zbog čega. Kusta i Džoni zdušno prilažu po zipo upaljač i to sve fercera. U Grčkoj počinje sednica vlade sa novim idejama o dodatnim uštedama.
Struja ponovo nestaje jer je pripiti Velja u sevdahu tresnuo punu flašu domaće o razvodnu tablu sa glavnim osiguračima.
Na kraju ceremonije svi zajedno u mraku pevaju srpsku himnu. Princ Aca ne peva, jer ne vidi da pročita reči. Ni Ljajić. Adem. Rasim peva, naravski. Novi Pazar ne veruje.
Igre mogu da počnu! Važno je učestvovati.
Sam po sebi apsolutno nebitan događaj (ko će još da misli na umetnost, kad treba za 'leba da se zaradi). Međutim, kad čika-Tijanić odluči da je pomenuta izložba bitna (boga pitaj iz kog razloga), pošalje neku mladu voditeljku na otvaranje da intervjuiše umetnika i polu-iskusnog kamermana da snimi delmične kadrove par eksponata da bi kao zainteresovao širu javnost da ode u galeriju da bi se kao kulturno uzdigla.
-Dragi gledaoci, evo nas na otvaranju izložbe našeg čuvenog i istaknutog umetnika Milutina Životića.
-MŽ: Molim vas, za prijatelje Pjer.
-Dobro, gospodine Pjer, tema je apstrakcija i kontroverza svakodnevnog preživljavanja čoveka kao osnovne jedinice imaginarnosti 21. veka. Smemo li reći da vas je na ovakav rad podstakla banalnost svekodnevice (ko mi je ovo pisao jebote, koja li je budala ovo smislila)?
(Kamera prikazuje fotografije kurca, pičke, sise čija je vlasnica najverovatnije Pjerova baba i anus).
Pjer: Da, u jednu ruku me jeste inspirisala banalnost svakodnevice, ali glavna zvezda vodilja mi je bio ekspresionistički stav kapitalizma. Zanimljivo je to što je vidimo gradaciju osećanja s leva na desno (opet vidimo kurac, pičku, sisu i anus). Tako da...(joj Bože, šta ja pričam, što lepo ne kažem da sam se danima drogirao i da neam pojma šta sam radio. U stvari i sad sam drogiran ko dupe, hvala bogu niko ne izvaljuje hehehe), pogledajte slobodno!
Voditeljka: Hvala gospodine Pjer, nadamo se skoroj sledećoj izložbi (Eee, da sam znala da ću da se jebavam sa ovim narkomanima, lepo bi se ja udala, al ne, oću ja na fakultet)...
Još jedan u nizu izraza koji se koriste za radnju o kojoj mi muškarci izgleda baš volimo da pišemo. Naime, to je jedan kulturan, fin i pomalo elitistički izraz za, kako da se najkulturnije izrazim bez ovog izraza što definišem, šamaranje majmuna. Nije jasno. Dobro, onda za guslanje ili razvlačenje gliste. Jasnije? Ne. Pa dobro, mislim na četkanje zeca. Ljudi davljenje Štrumfa, jel sada kapirate?
Dobro da pojednostavim, onanisanje. OK, mislim na drkanje.
Inače otvaranje šampanjca možda i najviše podseća na to zbog zvučnog efekta i pene koja krene iz flaše posle mućkanja.
- Halo.
- Vojvodo od Velsa, ovde Ministar odbrane Ser Henri. Zvao sam vas više puta, niste se javljali na telefon pa sam javio gardi da proveri da li ste dobro.
- Dobro sam Henri, opozovi gardu. Stalno me smaraš čim se ne javim.
- Morate da se javite Vojvodo. Mi smo brinuli za vašu bezbednost.
- Nisam mogao da se javim jer sam otvarao šampanjac.
- O Vojvodo pa vi ste nešto slavili.
- Ne Henri, otvarao sam šampanjac, razumeš.
- Pa jel ste nešto slavili?
- Otvarao šampanjac. Uf, kako da ti objasnim, šamarao sam banderu.
- Ne razumem Vaše Visočanstvo.
- Drkao sam Henri. Drkao.
- tu tu, tu tu, tu tu, tu tu.
Jedan od omiljenih vidova zanimacije, kako u svetu, tako i kod nas.
Red se formira u ranim večernjim satima, noć uoči otvaranja. Poneki učesnici donose vreće i šatore za spavanje, kampuje se, roštilja se, pije se kuvana rakija, bude poneka tuča zbog mesta u redu, ali sve to reši murija, koje ima kao na derbiju.
Kad se napokon vrata raja otvore, podivljala masa uleće unutra brže od Usain Bolt-a i redom trpa sve što im padne pod ruku u džinovska kolica, nezavisno od toga da li će ikad upotrebiti bilo šta od toga.
Kupac 1: E, de si, br'te, š'a si kupio?
Kupac 2: 10 kg aleve paprike, br'te, obezbedio sam se za ceo život....zamisli, sniženje 20%, uštedeo sam 200 kinti sigurno.
Kupac 1: uuuuuuu, do jaja, matori, prava investicija za budućnost, ja ću da pogledam ove bugarske mikrotalasne, jes da će sutra da se pokvare, al će se sigurno isplatiti...
Kupac 2: Auuuu, batice, pa nisi ni ti mutav.
Slikoviti izraz koji označava proces ćelavljenja ili alopecije. Jedna od faza transformacije muške glave u belu bilijarsku kuglu. Ako niko u familiji do tada nije praktikovao otvaranje šibera onda je nesumnjivo za to kriv visok nivo muških hormona kod posmatranog, koji će otvoren šiber rado kompenzovati izjavom da je jebač tj. da se uvek negde gubi a negde dobija. Ako se ne pozove na to onda će biti urnisan epitetom ćelavog jebača čija se glava počela solidarisati sa jednom manjom koja je stacionirana malo niže.
A: Šta je Simo, ostao ti otvoren šiber ?
B: A? Ja nemam auto.
Svež aforizam za opis brojnosti ljudi na određenom lokalu.
-Kako bilo sinoć? Ko ti doš'o sve?
-Otvaranje Ikee. Ne pitaj. Ona luda Marina razdelila nekakve vaučere za piće, freon su mi iz frižidera popili.
Kad se na nekoj svadbi, rodjendanu, prazniku otvoriš od Alkohola.
Aaaaa, sinoć je bilo svečano otvaranjee..
-Koje otvaranje bre otkud ti na svečanom otvaranju?
Kako ne bre, na svadbi sinoć sam se otvorio od Alkohola.
Čin pri kome stičemo prva glumačka iskustva.
-Evo sine kupila ti baba poklon, ajd' otvori da vidimo da l' ti se sviđa.
Otvaraš poklon, polako, da ne iscepaš papir jer znaš da te čeka neprijatno iznenađenje, nazireš odevni predmet divne svetlo braon boje, koju prosto obožavaš, na oči ti kreću suze i grlo ti se steže, nevešto skrivaš osećanja i polako nastavljas sa otvaranjem, odlepio si sve lepljive trake, sad je kljucni trenutak, sad treba odglumiti oduševljenje, naglo skidaš papir i podižeš njegov sadrzaj u vazduh, bermude su, verovatno slične onima što je deda nosio pre 40 godina na radnoj akciji kad je upoznao babu, na lice nameštaš kiseo osmeh, upućujući babi bojažljiv pogled izgovaraš:
-Jao što su lepe, hvala baba.
-A, ajde da ih probaš, da vidimo da l' su ti taman.
-Ma dobre su, ne mora da probam evo vidi (stavljaš ih oko struka).
-Dobro sine, ide baba (u sebi: uf kakvo dete ništa mu se ne sviđa).
Esnafi koji su preplavili naše ulice. Jedina dva biznisa vredna investicija u Srbiji.
Dali su narodu 'leba i igara.
Neoksvrnuta slika razrušenog grada ili ipak Arene svetluca ispod pretanke folije koja se tako ah tako slasno skida: to siktavo šuškanje iz više klase šuškanja, pa onda taj bogati i blago hrapavi papir koji miriše na štampu, na boje, ali taj miris je jedinstven, druga štampa ne miriše tako, pa onda sine sama gola konzerva, tamno, sjajna, žuta ili pak srebrna, uvek to dvojstvo: zlatno i srebrno i nikad nisam mogao da se opredelim koju više volim i dan danas, pa onda taj ritual sa otvaračem za konzerve: on je mali ali zajeban i oštar: njega je ptica neka ispustila, to je ptić bio, pa dok je padao od straha umro ili se očeličio al zadržao oblik taj oštar kljun i njega si mogao samo da zabiješ -negde na sredini oboda konzerve - još si nejak, malo teško je išlo dalje sa otvaranjem koje mora konstantno da ide: zige zige zige i podano se uvija lim ispred nas i potmulo izbija zlatno ulje iz tih ritmičkih uboda, ta zlatna tečnost: čisto bogatstvo i diviš se kako neko tako konstantno ide zige zige zige i čekaš dan kada ćeš i ti tako zige zige zige sve dok ne dođe ptić do kraja - tu blizu početka ziganja i onda sveačno otvaranje jutra i ta srebrnasta boja riba topljenih u sunčev znoj, u sunčevu tečnost, komad sunca sa juga: pozdrav iz Rovinja, pozdrav, evo vam malo spakovanog mora da osetite miris da pojedete jedno more u lepo jutro pa na posao kod Milene Dravić kad ide sa tri ćerke na more.
Kasnije su svuda uveli ovaj prost i nemaštovit sistem samo povučeš i opala – čista glupost i oduzimanje tako slasnog rituala...
U primorskom gradu na suncu baš lepog dana a i ovde je bilo baš lepo neki tenk na televizoru i na tenku neki brkati čovek koji liči na komšiju davi nekog nesrećnika iz tenka vuče mu glavu iz tenka: pozdrav iz Splita.
------------------------------------------------------------------------------------------
- A jel imate one sardine stare obične?
- Na koje mislite?
- Pa one što se ne otvaraju same nego onim malim otvaračem pa otvarate zige zige zige!
- A to, pa ne znam, pogledajte evo ovde nam stoje sve konzerve...
- Hvala he he zige zige zige!
- Milka, kasa!
- ZIGE ZIGE ZIGE!
Izuzetno korisna stvar ako se zna da je toalet papir nezvanično proglašen za najzaboravljaniji artikal prilikom kupovine.
-Šta će ti 17 salveta za jednu pletenicu???
-Brate, par puta sam se opekao i ostao bez toalet papira u kući. Ovo mi je za štek kad opet zaboravim da kupim tariguz.
Pekara gde radi baba od 60 godina sa jednim zubom,u ponudi ima jedna pogačica od juče,par mini pica i koji žu žu od pre 2 dana.Hleb kupuju kovači,kako bi zakovali nešto njim,burek jede samo gazda pa se ni ne pere escajg a od kolača se nekako uvek izdvajaju vanilice,prosto obaraju mušterije svojim izgledom,onakve bez džema ni šećera,samo gomila raspalog testa.
