Odluka dvoje mladih ljudi koji se vole da počnu sa pravljenjem veknica. Dobro, ponekad se pekara neplanirano otvara i nije baš plod odluke, ali kako god da se otvori, verujem da je najlepši dan skoro svačijeg života.
- Dušo mislim da je vreme da polako otvaramo pekaru.
- Naravno srećo, taman sam htela da ti predložim da odmah krenemo sa pečenjem jer treba dosta vremena da se ispeče.
- Odmah srce, znaš koliko volim da pečem sa tobom.
Pitanje kojim gradiš imidž dobrog kolege u kolektivu, voljne da radilicama, koje ne mogu da se odvoje od svog posla donese doručak, ili nešto slatko. Oni iole iskusniji ovo pitanje će postaviti kada krajičkom oka proprate da su već svi doručkovali i zasladili se i da niko najverovatnije ne želi ništa. Ukoliko se, pak rukovodimo isključivo sopstvenom glađu i zapucamo prvi do pekare, sledi tortura.
- Društvo, hoće neko nešto iz pekare? (jedna noga simbolično već van radnog prostora)
- E stani, ja ću jednu Guaranu.
- Ali to ima samo u trafici 100m dalje.
- Ma hajde, to je sve tu, evo ti 1000 dinara.
- Ajd'.
- E, ja bih dve banane i kilo pomorandži.
- Ne idem u Maksi, nego u pekaru.
- Ma to ti je tu ispod, drži 1000 dinara, nemam sitno.
- Uf, daj.
- Ja bih sladoled, ako može Top Gun.
- Dobro, dobro, daj tih 1000 dinara, ima ga kod one trafike gde idem.
- Kolega, čekaj, može i meni. Ja ću Rumenka.
- Koleginice, daću vam ja Rumenka, he he.
- Šta?
- Ma ništa, Rumenko je Frikomov, nema kod one trafike. Može neki drugi?
- Ma imaš u ulici niže, ne bilo ti teško. Je l' problem da ti dam 1000 dinara?
- Nije.
- Meni ćeš jedan burek sa sirom i Vivu.
- Fala kurcu da neko hoće nešto iz pekare.
- Ali imam samo 1000.
- E smorili ste više...
- Agilni, telefon za tebe, direktorka je!!!
- Ha ha! E, društvo, neko drugi će morati da prošeta, hitan poziv, a i nisam više gladan.
.
.
.
- Halo?
- E, čula sam da ideš do pekare, hoću i ja nešto.
- Mmmm, da da, idem.
Uzbudljivo otvaranje, pred rodbinom, velikog pakovanja čokolade što ti je tetka donela iz inostranstva.
- Došla tetka ljudi!
- Mile, za 5 minuta će da padne svečano otvaranje a ti zgrabi što više čokoladica možeš i otrči u sobu i sakrij na ono tvoje mesto, a ja ću u toku noći da se ušunjam da podelimo plen. Važi?
- Dogovoreno.
- Evo ruke.
Najsavršeniji pokazatelj obima prometa i kvaliteta proizvoda u pekari. Broj žvaka zalepljenih na stazu ispred pekare u direktnoj je srazmeri sa prodatim pecivima.
-Hmm... Pekara „Stari prč“, vlasnik Zekaj Mic. Da udjemo?
-Kakvi, jes’ lud? Nema ni dvaes’ žvaka ispred. Verovatno prodaje samo 7 days kroasan. Ajmo u Lipu!
Otvaranje piva isključivo otvaračem.
Veoma simpatično biće. Smeška se, pogubljena je, ne čuje porudžbine a i kada čuje pogrešno razume, dobacuje koleginicama, a jos ako se nadje neki kolega...
Ja: Ćao, daćeš mi dve vekne hleba.
Zaljubljena prodavačica: Evo, za ovde ili za poneti?:)))
Ja: !!?
Pod terminom otvaranje glave jednim imenom se obuhvata fizičko nasilje sa fokusom na zadavanje povreda u predjelu glave sa jedne strane i intenzivno smaranje.
Ova dva oblika "otvaranja glave" možda ne djeluju srodni, ali se stavljaju u isti koš iz razloga što imaju slične posljedice (koje su doduše jače izražene kod fizičkog oblika) a to su:
-glavobolja
-konfuznost
-nervoza
-dezorijentisanost
Simptomi su uglavnom kratkotrajni, osim kod težih oblika nasilja kada se mogu javiti amnezije, poremećaji ličnosti, a kod fizičkog nasilja i (kratko)trajne pareze i paralize.
Osobe koje "otvaraju glavu" u zavisnosti od sredstva kojim vrše radnju mogu biti nasilnici (upotreba fizičkog nasilja) i smarači (upotreba verbalnog "nasilja").
Fizičko otvaranje glave (ispred diskoteke):
A je mnogo krupniji i fizički jači od B
A: Kome ti muvaš đevojku!? Govori!
B: Ma brate nije tako znaš, ona me samo pitala...
A: Neka ti sad ta priča.
B: Brate vidi možemo to da riješimo.
A: Ma možemo kako ne. (Desni kroše)
B: (knock down)
20 min kasnije:
B: U što me boli glava. Šta mi se desilo. Đe sam ovo.
C: Brate popio si batine na žurci. U urgentni smo te doveli.
Verbalno otvaranje glave (A i B šetaju gradom):
A: Brate znači pazi šta je bilo juče, da si samo vidio. Na basketu zakucavam u svakom napadu pet puta zaredom, a oni okolo svi na mene. Znaš kako sam im se probijao lagano. Na kraju popi*dili imali me ubiti, pa ja pošao, rekoh da se ne svađam sad sa ljudima, nije mi bio niko tu od društva bez ovaj jedan drug al' on je prvi srednje, ne bi mi nešto pomogao mnogo... Jel me slušaš ti?
B: Brate ništa te ne razumijem, kako me samo glava zabolje. E čekaj đe smo mi ovo skrenuli bre.
Jedini javni wc-i u kojima može da se jede i pije.
"E, ajmo do pekare da naručimo nešto i da idem u wc."
----------------------------------------------------------------
"Moram hitno u wc a ti mi naruči piće dok se ne vratim."
Marakana.
Specijalno je za tu priliku renovirana 3 dana pre roka. Bata Mrka, naravno!
Sve metalne i za beton zavarene stolice na broju, preživele poslednji derbi.
Režija: Gorčin. A ko će?
Spektakl vizuelno, preko tvitera, prenosi Karleuša zato što ima 12 milijardi pratilaca. Prate je i dupli nalozi. Koristi samo pola dozvoljenih karaktera.
Predstava počinje.
Dobroćudni brka sa šajkačom, praćen snopom svetla, gura roštilj sa leskovačkim specijaltitetima ka centralnoj bini. Opojan miris pleni pristunu masu i dopire u svaki kutak planete. Četvrta dimenzija! U Njujorku neverica.
Na prve taktove muzike, na scenu izlazi Ceca i peva ''Lepe li su nano Gružanke devojke'' na melodiju albanske narodne pesme ''Roka mandoljina''. Željko Lane je prati na harmonici, dairama, bendžu i ćemanima. Ceca ima lepe obrve, i to je otprilike sve što se vidi na njenom, poprsjem zatrpanom, licu.
Velja Ilić nudi Putina domaćom prepečenicom. Barak dobija meku. Boris hladi Tačija lepezom. Čeda nudi lajne na srebrnom poslužavniku. Pipa Midlton se femka.
Improvizovana bara privlači horde komaraca i pušta krv svim pristunima, kao simbol vekovne krvave borbe Srba za slobodu. U Londonu muk, u Parizu suze.
Dačićeve specijalne jedinice katapultiraju princa Acu iz improvizovane praćke. Aca se na tečnom engleskom obraća svetu: ''Velkam tu Serbia!''. Posle kraće stanke, zapoveda: ''Aplauz, stoko!''. Planeta pljeska! U Pjongjangu delirijum.
Zatim na binu izlaze Kusta i Džoni Dep vidno odvaljeni od skanka i drže antiglobalistički govor dok u pauzama neobavezno cugaju Zaječarsko pivo. U Rusiji destilerije vodke počinju da rade u 4 smene.
Negde u to vreme nestaje struja i prenos se prekida. Aber kaže da je Đerdap poslao plenitelje imovine zbog neplaćenog duga. Mišković piše ček jer ''Šou mast gou on'', veli. Milka Forcan puca od muke. Roman Abramovič vraća buđelar na mesto.
Tek tada publika primećuje omalenog starca sa petrolejskim fenjerom u ruci, skvrčenog od duga i teška penzionerska života. To je čika-Krka, učesnik prvih savremenih Olimpijskih igara ''Atina1894'', doduše kao sudija, jer je bio prestareo za takmičenje u golfu. On konačno stiže do mesta predviđenog za olimpijski plamen, ali uviđa da je gorionik ukraden, a i da je Bajatović zavrnuo gas, pogađete zbog čega. Kusta i Džoni zdušno prilažu po zipo upaljač i to sve fercera. U Grčkoj počinje sednica vlade sa novim idejama o dodatnim uštedama.
Struja ponovo nestaje jer je pripiti Velja u sevdahu tresnuo punu flašu domaće o razvodnu tablu sa glavnim osiguračima.
Na kraju ceremonije svi zajedno u mraku pevaju srpsku himnu. Princ Aca ne peva, jer ne vidi da pročita reči. Ni Ljajić. Adem. Rasim peva, naravski. Novi Pazar ne veruje.
Igre mogu da počnu! Važno je učestvovati.
Sam po sebi apsolutno nebitan događaj (ko će još da misli na umetnost, kad treba za 'leba da se zaradi). Međutim, kad čika-Tijanić odluči da je pomenuta izložba bitna (boga pitaj iz kog razloga), pošalje neku mladu voditeljku na otvaranje da intervjuiše umetnika i polu-iskusnog kamermana da snimi delmične kadrove par eksponata da bi kao zainteresovao širu javnost da ode u galeriju da bi se kao kulturno uzdigla.
-Dragi gledaoci, evo nas na otvaranju izložbe našeg čuvenog i istaknutog umetnika Milutina Životića.
-MŽ: Molim vas, za prijatelje Pjer.
-Dobro, gospodine Pjer, tema je apstrakcija i kontroverza svakodnevnog preživljavanja čoveka kao osnovne jedinice imaginarnosti 21. veka. Smemo li reći da vas je na ovakav rad podstakla banalnost svekodnevice (ko mi je ovo pisao jebote, koja li je budala ovo smislila)?
(Kamera prikazuje fotografije kurca, pičke, sise čija je vlasnica najverovatnije Pjerova baba i anus).
Pjer: Da, u jednu ruku me jeste inspirisala banalnost svakodnevice, ali glavna zvezda vodilja mi je bio ekspresionistički stav kapitalizma. Zanimljivo je to što je vidimo gradaciju osećanja s leva na desno (opet vidimo kurac, pičku, sisu i anus). Tako da...(joj Bože, šta ja pričam, što lepo ne kažem da sam se danima drogirao i da neam pojma šta sam radio. U stvari i sad sam drogiran ko dupe, hvala bogu niko ne izvaljuje hehehe), pogledajte slobodno!
Voditeljka: Hvala gospodine Pjer, nadamo se skoroj sledećoj izložbi (Eee, da sam znala da ću da se jebavam sa ovim narkomanima, lepo bi se ja udala, al ne, oću ja na fakultet)...
