Izraz koji predstavlja uvod u rečenicu koja opisuje uzrok neke nerešive sitaucije. Nakon što ovo izgovorite, šanse da uspete u svojoj nameru su umanjene za 99 %. Značenje rečenice posle njega može da se podeli na tri grupe:
1) Pokušaj da se opravda neuspeh
2) Spoznaja sebe. Iskrena i tužna konstatacija o svojoj nemoći u nekom trenutku ili o lošoj osobini.
3) Nezadovoljstvo svetom, ili nečim posebno u njemu.
1)
-Brate, šta to pokušavaš?
-Da izvučem snagu iz zemlje, ćuti.
-Kul. A je l' si dobro?
-Gledao sam juče na Eksplorer, ne seri.
-Čekaj, mlatiš se tu rukama i nogama i misliš da ćeš šta tačno da uradiš?
-Izvučem snagu iz zemlje za udarac kao nindža, jebem te glupog!
-Pa dobro… A nešto ti ne ide, a?
-Kurac kad podloga ne valja, drugo je Kina.2) Izlazak iz voza u pripitom stanju
Stižemo lagano... Opa, stali smo, malo se vrti, ali je dobro... Čekaj, koje bre ovo drveće? I što je ovako mračno? Možda i nije moja stanica, istripovao sam se… Pa da, sigurno nije, ne vidim ništa poznato. Vidi ga ovaj kreće, ubrzava majku mu… Jao, eno ih svetla! Eno ga znak! Kurac kad sam pijandura. Džeronimo!
3) Ekskurzija, soba 96, kucanje na vratima
Ivan: Ko je sad, jebem mu mater?
Razredna: Ivane, moja majka je umrla pre 10 godina.
.....Neprijatna tišina.....
Ivan: Kurac kad ne dihtuju vrata!
Ovo su neke od vrsta koje se sreću po poznatim turističkim destinacijama.
1. Foto-turista
-Ova vrsta je poznata po tome što sve vreme nosi foto-aparat, ili telefon sa nekom zajebanom kamerom, i slika sve živo i neživo.
2. Turista pijandura
-Ovoj vrsti pripadaju učenici i studenti kojima je glavni cilj da celu ekskurziju budu mrtvi pijani.
3. Turista kulturica
-U ovu grupu spadaju uglavnom stariji ljudi koji bi da vide sve moguće spomenike kulture i interesuje ih celokupna istorija svega bitnog i nebitnog.
4. Pogubljeni turista
-Ovde spadaju, uglavnom, srednjoškolci koji celu ekskurziju ništa ne kapiraju, ni gde se nalaze, ni kuda idu. Oni sve vreme samo prate ostatak grupe, da se ne bi izgubili.
5. Ludi Balkanac
-Ovo je najmanje poželjna grupa svih ugostitelja i svih ostalih stanovnika zemlje u kojoj se pripadnik grupe nalazi. Dok svi normalni gosti u hotelu spavaju i odmaraju se za predstojeći dan, oni luduju po hotelu do jutra, spavaju pola sata-sat dnevno, obavezno se slikaju kako vise na nekoj statui, sa flajkom u ruci. Obavezno moraju da nešto sjebu u hotelu u kojem se nalaze, pa na kraju plaćaju štetu.
Odgovor zdravog razuma na kritike, upozoravanja, sugestije..Uglavnom kevine i babine, čime će pokušati da ubiju svaku volju za uživanjem, jer je svako uživanje nezdravo i opasno po život na duge ili kraće staze. Iako mu ponekad ta uživanja, pogotovo sa prijateljima, daju pravi mali smisao.
- Jao deco pa pečete roštilj na ćumuru! Strašno! Samo kuvano meso deco treba jesti, ovo pečeno..
- Nemoj sine jesti paradajz, obara pritisak, a ljuska mu pokupi sva ova zračenja, nije zdravo.
- Ne soli toliko, šteti bubrezima, zadržava vodu u organizmu..
- Nemoj piti ladne vode!
- Nemoj da se voziš na motoru, vidiš kako svi jure, pašćeš polomićeš se.
- Nemoj sine prvih po godine da se seksaš sa devojkom, dok ne vidiš kakva je, nisu ni kondomi 100% sigurni.
- Nemoj dete čokolade toliko jesti, kvari zube - bananica dnevno i dosta!
- Ogluvećeš od te glasne muzike!
- Nemojte deco fudbala na školskom, otiće lopta preko ograde, vi za njom pa pod kola! Ja kad sam bila mlada jedan je dečak..
- Gasi te crtaće iskvarićeš oči.
- Ne spavaj do podne, to nije zdravo da čovek toliko spava, noć je za spavanje.
- Nemoj ti ni da izlaziš, to po gradu pijano i drogirano, još će te neko istući.
- Nemoj da piješ pivo, to je alkohol a alkohol je štetan, bićeš pijandura, skitnica, neće te ni jedna hteti..Samo sokove i to ove domaće što baba pravi!
- Ne smem da te pustim na ekskurziju sine, tamo će da te kindapuju, gledala ja na televizor..
- Mani se ti sviranja te gitare, nego knjigu u šake! Šta će ti da znaš gitaru da sviraš? Muzikant da budeš?
- Nemoj bos po tepihu, ubošćeš se na nešto.
...Nakon 350-og saveta, zabiješ se u kuću, odmakneš fotelju od zida kako ti slika ne bi pala na glavu, ištekaš komp i tv da te ne bi ubila struja, i rešiš da meditiraš kako te strašni surovi svet koji vreba napolju ne bi ščepao svojim kandžama.
Posle četiri dana kreću konstatacije kako živiš nezdravo i mogao bi da izadješ napolje i baviš se nekim sportom (ni slučajno plivanjem, fudbalom, rukometom, badmingtonom..
Još jedna od narodnih izreka formirana na iskustvima domaćinluka i dobrosusjedskih odnosa, a koja je usljed mode da se bude sebičan, zavidan i radi samo za svoju guzčetinu, izgubila svoje izvorno značenje.
Koliko god se ti kurčio ili svađao sa komšijama, ili tračali jedni druge, bližih nema. Kad se veseli, ženi i udaje, slavi rođenje ili krštenje, koga ćeš prvo pozvati nego komšiju?Kad je muka, kad zaboli a snijeg napadao 30 cenata, hoćeš li čekati nekog rođaka iz pizde materine da te vozi u bolnicu? Ko će ti skupljati za ukop, kad nemaš pare, misliš da će se sjetiti neki rođak iz EU koji dođe svakih 10 godina?
Pola 7 ujutro, piješ kafu sa ženom... Jutarnju harmoniju kvari zvuk kosačice iz komšijinog dvorišta...
Pa ućero materi svojoj, šta kosi više okokuće, sabajle, k'o da ima u dvorištu 35 duluma, pa svako jutro pali kosačicu, nabijem i njega i kosačicu...
Ustaje prilazi prozoru, sklanja zavjesu...
-O komšija što smo vrijedni jutros od zore, a (dabogda po jajima sebi kosio)?
-A evo doćero novu pa da vidim kako radi, nisam te valjda probudio, da ne smetam što?
-Ma jok, samo ti kosi, vidim to neka specijalna trava, mora češće da se kosi, velim ja mojoj Milevi, mora da zahtjeva održavanje ko na Ol' Trafordu.
-Pa jeste, kupili gore u Austriji, pa da vidimo kako će ići...
-Fino, fino (pička ti materina seljačka, još ti trina nije iz opanaka ispala, a već si se zaželio otave).
-Vidim i novu fasadu si nabacio?
-Pa jesmo malo...
-Ako lijepa je (ko da je Kolo srpskih sestara za Vaskrs šaralo)...Popodne, čuje se turiranje...
Joj, pa od ovih konja se ne može ni popodnevni san uhvatiti!
Prilazi prozoru, sklanja zavjesu, gleda kod komšije u dvorištu dva BMW-a...
-Oooo mlade komšije, kako je , šta ima?
-Evo komšija, malo mjenjamo ulje i filter klime, nova kola pa da se ne zapuste...
-Ako, ako, baš ste vrijedni (jebo li vas ćaća vaš, turirate mi pod prozorom BMW k'o Ilija Čvorović moskviča pred Staračkim domom) ...
-A vidi, vidi tablica jebem ti sunac, MAKI1, I BOKI 1, pa đe ste to nabavili(noćas ću dodati na MAKI –KAKI)?
-Ma tamo kod nas , samo malo skuplje...
- Pa da (ne zna stoka šta će od para), a uskaču li curice u ta kola a, hehe?
-Uskaču komšo, eto meni skoro jedna odbila retrovizor nogom , hehe.
Okreće se sinu...
-Jel kod tebe koja retrovizor odbila, jebem te metiljava, osim onih pijandura tvojih, pizda li ti materina, gledaj šta momci voze, a ti od mene tražiš za cigare...Pred veče, komšinica širi veš i pjeva...
-Joj komšinice što ti lijepo pjevaš, kad bi moja Mileva tako znala, bila bi ljubljena svaki dan, kitu cvijeća bih joj donosio hehe...
-E komšija, znam ja kako ti je, i mene moj slabo sluša...
- Ma nije on onaj stari ubi ga bauštel, nego ti navrni večeras na kaficu jednu, a?
-Komšija, jesi to opet gledao Drakčeta?
-Id' u pičku materinu!Veče, sve zaspalo....
AAAAAAAAAAAAAAAAA , ženo pomjera mi se kamenje u žuči, zovi Makija nek pali BMW-a da me goni u bolnicu...
Finalno mistifikovanje života čuvenih umetnika, naučnika i narodnih vođa nakon što pomenuti otegnu papke. Specifična komercijalizacija smrti u cilju održavanja mita o preminulima.
Naime, potreba čovečanstva za herojima vazda je bila aktuelna stvar i kroz vekove postojanja istog neprestano se provlačila kroz mitove i legende o slavnim junacima, ratnicima i vojskovođama a uporedo s tim i u svedočanstvima velikih pisaca, pesnika, doktora, mislilaca i učenjaka uopšte. Danas, doduše, kada bi nekog klinca na ulici pitali «Je li, mali, ko ti je idol?» dobili bismo verovatno ime nekog pevača, glumca ili sportiste – gde je ovo poslednje i najmanje zlo osim u slučaju Denisa Rodmana – što je, složićete se, jasan pokazatelj kuda ide ova planeta. O tome, ipak, nekom trećom prilikom.
Elem, kako su rođenje i smrt jednog čoveka - hteli mi to ili ne - dva najznačajnija događaja u životu istog, logično je da se u slučaju «zaslužnih građana» pomenuti datumi stavljaju na posebno mesto u biografijama pomenutih, poput Božića i Vaskrsa u jevanđeljima apostola Hristovih. U toj paraleli, naime, i nalazimo razlog apgrejdovanja preminuća genijalnih ljudi – asimilacija sa božanskim, transcedencija prema Bogu. I tako, ništa ne sme biti obično; ni kuća u kojoj se umire, ni soba, ni krevet. Svaki detalj oko samrtnog odra postaje neprocenjivo bitan, sa posebnim akcentom na usta budućeg pokojnika i konačnu poruku koju će nesrećnik u agoniji poslednjeg naleta božanske genijalnosti ostaviti ljudskoj rasi. Ishod, međutim, često ume da bude potpuno razočaravajući. Jebiga. Smrt naposletku ipak nije ništa inspirativno...
W.A.Mozart ( 27. januar 1756 – 5. decembar 1791 )
Mit o Mocartovoj smrti jedna je od najlepših, najromantiziranijih i najnetačnijih priča koje su ikada postojale o genijalnim umetnicima! Svakako da je nenadmašna austrijska pijandura bila poslata čovečanstvu od strane Svevišnjeg u nadi da će moći nešto da promeni nabolje u grešnom svetu ovozemaljskom, ali i pored svoje jednostavne ali i neopisivo uzvišene muzike Mocart prosto-naprosto nije bio uzvišen, i tačka! Voleo je da psuje k'o manijak, jede kobasicu sa krompirom, pije šta stigne, šmrče fuš burmut i spava zaražene bečke kurave, zbog kojih, baj d vej, i rik'no. O da – ništa tako spektakularno kao što je dirigovanje jebene «Lakrimoze» iz kreveta! Kombinacija sifilisa, prehlade, hroničnog umora i ko zna još čega, učinila je da najveći kompozitor svih vremena skonča otečen k'o pčelarski pripravnik i sa ogromnim čirevima po celom telu koji su pucali kako je koji stig'o. Soba je, po zapisima svedoka, tako opojno rezila da se sveštenik dobra 3 sata nije usudio da uđe i «okadi» telo...
L. van Beethoven ( 17. decembar 1770 – 26. mart 1827 )
«Svetlost...! Vidim svetlost!» - bila je, navodno poslednja rečenica Betovenova. I niko nije ni sumnjao da jeste. Gluvi kompozitor - revolucionar po religiji i teški drkadžija privatno – izrekao je svetu svoji poslednju viziju. Istina je, pak, neobično svakidašnja. Po izjavi sluškinje koja je bila prisutna Betovenovom poslednjem uzimanju vazduha, cenjeni Ludvig se, da prostite, uneredio u sopstvenom krevetu te je zatražio da se otvore prozori ne bi li se soba malo provetrila. Dakle, opet ništa spektakularno.
Gaj Julije Cezar ( 100 p.n.e – 44 p.n.e )
Brut je, naime, bio Cezarov polubrat a ne usvojeni sin kako su nas učili u školama. U trenutku Cezarove smrti u Senatu, prilikom kada su nesrećnog Gaja Julija na smrt izboli ostali nezadovoljni senatori, nema ko ne zna da je pošto je u grupi svojih ubica na svoje veliko iznenađenje video i Brutusa, dotadašnji doživotni tribun Rima izjavio «Zar i ti, sine Brute?!». Citat se kao floskula koja simboliše «svaku neočekivanu izdaju» čak i dan-danas koristi u svakodnevnom govoru mnogih naroda ali tih Martovskih Ida 44', značila je nešto potpuno drugo. Cezar je, ustvari, svoju poslednju rečenicu namenio Brutu kao upozorenje da će - obzirom da se pomamio za vlašću te izdao i svog polubrataće - i sâm tako završiti, a ne kao izraz sopstvenog razočarenja. I zaista – nedugo posle atentata, galske poglavice verne Marku Antoniju, uhvatile su izdajničko kopile i ubile ga te je tako pomenuto bilo prvo od zaverenika protiv Cezara koje je i sâmo likvidirano. Jebiga. Ko drugome jamu kopa...
Josip Broz Tito ( 7. maj 1892 - 4. maj 1980 )
Obzirom da je drug Tito bio teška facetina a i mi Srbi smo bili a i dalje smo teške budaletine, nisam baš siguran koliko mogu da osporim njegove, navodno, poslednje reči. "Ja sam poslednji Jugosloven" i "Čuvajte mi Jugoslaviju - dobar je to hotel...", zaista zvuče vrlo verovatno. Smrt fašizmu!
