Ima ton- nema slika. Sliku stvaramo u glavi vodjeni glasom radio komentatora. Mada vrlo često polovinu ne razumemo, a gol šanse se izdvajaju količinom buke i potrebom da se utiša radio-prijemnik. Čak sam jednom prilikom istu utakmicu pratio i na radiu i na TV-u. Kao dve potpuno različite. Mada, to ne znači da treba izbegavati radio prenos, čak naprotiv, to je odlično provedeno vreme!
Naši fudbaleri kombinuju na sredini terena IJOVANOVIĆUGOLŠANSIUDARACPREČKAAAAAA...
Nekadašnji način za popunjavanje praznih zidova po kućama i stanovima. Danas služi kao skladište za stare VHS kasete , ćaletove i kevine fotografije sa venčanja , knjige koje su samo oni pročitali , servise i escejge koji se koristi samo za slavu , i donja zona za ambasador ćebad. Dok AM radio prijemnik sa spiskom svih svetskih gradova služi za ukras , jer se u njemu može slušati samo RTS-ov "Karavan"
-Brate , našao sam neke slike iz detinjstva , crteže iz prvog razreda i novčanicu od 5 nemačkih maraka!
-Gde si našao?
-Krečili smo pa smo pomerali regal.
Vrlo čest, udarni, naslov na naslovnicama naših dnevnih i nedeljnih novina čiji nastavak uglavnom glasi...
...NN iz sela Mikuljane kod Prolom Banje zbog sumnje da je uzgajao marijuanju na porodičnom imanju...
Ili... Petar Petrović zbog ukradene gajbe ladnog, ko zmiče, piva iz STR "Srećni ljudi". Uhvaćen je pomoću fotorobota, koji je napravljen po sećanju prodavačice Milke, kojoj se ovim putem i zahvaljujemo...
Jebiga, prolazi kad smo prijemnici.
Prvi radio je napravljen 1893.godine i to od strane naseg Nikole Tesle.Prvi je napravio taj mehanizam koji je bio posle osnov za nastanak danasnjeg radia,on ga je koristio u svojim eksperimentima,ali ga nije patentirao.dve godine kasnije,Popov je napravaio prvi radio prijemnik.Radio je prvo sredstvo mass-media koje je korisceno u politickoj kampanji HItlera,pre nego sto je izabran za kancelara Nemacke.
pored svega ovoga,radio ima i afrodizijacke sposobnosti.
~dok svira radio sta bih ti radio...~
~radimo ja i radio..ooo..a ja jos uvek moju curicu nagovaram da skine suknjicu..~
~u glavi mi tresti radio..ulice su opasne a ja trebam ljubav u prolazu,a ko si ti?~
To je izraz koji se veoma cesto upotrbljava kada strpljenje i tolerancija popuste prema osobi koja nezaustavljivo melje. Moze se cuti od druge osobe koja u blizini sa velikim naporom pokusava da cuje drugi izvor zvuka... Koriste ga matori dok gledaju dnevnik, prosecni Srbin dok napeto gleda utakmicu, a seljanke svoju omiljenu latino seriju, kada mami dodje prijateljica na kafu, a nestasno dete svaki cas nesto trazi, zapitkuje, place... Kad komsija kreci i uz omiljenu stanicu pokusava glasom bez sluha da nadjaca radio prijemnik...
Smejurija od kaste tehnološki zaostalih jedinki koji su se rodili u vreme kada je tranzistor bio tek na izlaznim trakama fabrika u Japanu.
Vreme uz čudo tehnike ove jedinke prekraćuju tako što sebi dodeljuju specijalnu "Morgan Frimen" ulogu u filmu komentarišući svaki imalo napetiji događaj koji se odvija na malim ekranima te-ve prijemnika. A produkcija, posebno holivudska, od njih čini opako dobre prijemnike.
Mnogo zajebano zabavno za neutralnog posmatrača, posebno kada je u pitanju neki akcioni film.
"Ne, Džeki, ne na tu stranu! Čeka te s mač!"
"Ne, Dženi, čeka te serijski ubica s nož iza taj zid! Neeee!"
"Ne tuda, Esmeralda, poginućeš, maćeha otvorila bunar!"
Iritantan izum koji vas tjera u paničnu potragu za daljincem. U slučaju da potraga traje duže od deset sekundi,primorani ste da odete do televizora,mjenjate kanal,stišavate ton,gasite prijemnik-u zavisnosti od toga koje vam je dugme prvo palo šaka. Stepen iritantnosti je ekvivalentan sa beskorisnošću proizvoda "koji može biti samo vaš, ako odmah pozovete na broj 111222 po ekstra povoljnoj cijeni!"
1.pa čiji će da bude ako ne moj,kad sam već tol'ki keš pljun'o ?!?
2.je l' mora baš odma' da zovem?
3. broj telefona isto mora biti debilan?
4.bez "ekstra" nikako nije moglo,a?
-"Neotek jonizator ozonizator- osvježava vazduh,skuplja neug..." KLIK!!!
- Ma skupljaj kitu...
Izraz koji se koristi kod osoba koje se uvek lako iznova primaju, kao da iz prethodno doživljenog nisu naučili ništa ili malo šta. Izraz je dobio naziv po psihologu Torndajku koji je izvodio eksperimente na mačkama. Stavi mačku u kavez koji iznutra može da se otvori uz pomoć kvake, a parče slan'nice stavi pored kaveza da zamiriše. Onda mačka pokušava da izađe napolje dok u jednom trenutku slučajno ne zakači kvaku, pa onda izađe i pojede slaninu. Onda posle malo vremena opet stavi mačku u kavez, a mačka opet isto onako pokušava da izađe, dok slučajno ne zakači kvaku. Mačka ukapira foru iz tridesetog pokušaja.
Ovo obilato koriste internet trolovi kako bi isprovocirali ostale ljude koji se, fascinantno, uvek i na isti način prime, ne kontajući da ih neko zajebava.
Trol: Ljudi, Isus nikad nije postojao.
Korisnik paljevina 1: Puši kurac, neverniče!
Korisnik paljevina 2: Sotono!
Korisnik paljevina 3: Gade, dabogda te kaznio Bog!-----------------
Posle nedelju dana na istom forumu:
Trol: Ono što piše u Bibliji je sve laž. Isus je laž.
Korisnik paljevina 1: Umri, govedo!
Korisnik paljevina 2: Šiptare glupi, zaklaću ti majku nekrštenu!
Korisnik paljevina 3: Stoko!I tako u nedogled...
Redovna pojava u svakoj kući gde je TV prijemnik najveća ubica slobodnog vremena. Po koja psovka, zajebancija, šala, psovanje neke Grand umenice samo su neke od komentara koje čovek uputi TV-u, pa neko ko posmatra sve to sa strane bi pomislio da ovaj nema druga posla nego da priča sa kockom, al nije ni on kriv, tako jedino može da se najebe keve svakakvim zvezdama i umetnicima, svakakvim biznismenima, kojekakvim školovanim političarima, samo nepravdu pokušava da ispravi tako što će da se dere na televizor iako je svojoj okolini smešan. Tako se i oslobađa stresa sa posla, fakulteta, škole, makar neko mora da ga sluša i makar nekoga može da odbrusi bez posledica...
Pink
Amidžić: I kad si ti Radmila izgubila nevinost? To je ipak pitanje na koje masa želi odgovor.
-Je l znaš kolko me boli kurac kad je ona izgubla nevinost. Verovatno je imala glavu ko Kartmen pa niko nije hteo da je plodi do dvaes pete.
---------------
menja kanale
-Dalje, dalje, ništa, sranje, smorilo, repriza, B92- ček da vidim šta sad lažu jebem im mater.
---------------
-Ček, vrati na Dinkića da mu kažem ja nešto! Odma bre!
"Hi tech, 3D, Plazma, Ultra slim, Ultra Ultra Full HD" TV prijemnik koji jedva stane u izlog prodavnice. Cenu mu krasi papir A4 formata na kome pise sta sve poseduje. Tu je obicno dvostruki izlaz za kucni bioskop, trostruki HDMI ulaz za povezivanje sa NASA-om, ima ugradjen: mp3, senzor da vam kaze kada ste gladni, klima uredjaj i mali frizider sa strane za hladjenje piva, kao i ugradjenu robotizovanu desnu ruku sa 5 brzina. Daljinski vam hirurskim putem usade u ruku, pa kanale menjate blagim trzajem domalog prsta. Obicnim smrtnicima, zbog cene, bice dostupan kada ljudi budu poceli da grade kafice na mesecu.
Joj, jel' si video onaj novi Plazma Ultra Full HD Tv u Trznom centru?
- Ma bezi bre, to je Supermenov Televizor brate, ako bi vec mogao da biram pre bi kupio stan nego njega.
Najviši stepen klempavosti neke osobe...
Osoba koja ima tolike uši da kad se okreće mora da pazi da nekom ne zvekne šamar!
A: 'Si vid'o Mareta što je pustio kosu?
B: Haha, nisam. Što?
A: Da bi pokrio uši. Naljutio se jer su počeli u školi da ga zovu radio-prijemnik!
Rečenica na koju očekujem od svake mlade osobe da instinkitno odvali TV prijemnik šakom, nogom, glavom ili kurcem a u cilju nanošenja telesnih povreda koje, nadam se, mogu da pariraju mentalnim bolovima nastalim od strane izgovorenog. Klin se klinom izbija. Izdrkavanje starijih pred-civilizacijskih generacija za svaki kurac koji ne valja u državi. Današnja poruka vladajućih subjekata, a ko slučajno epskih primera komunističke inteligencije, glasi : "Mladi su govna i treba ih sve na stadion i šarcem ko Šicer što je u svoje vreme", dok te očinski tapše po ramenu za vreme preizborne kampanje. Ali na mladima je budućnost. Pa barem što se tiče otplate kredita, da se ne lažemo. A šta kad izumru ti primeri vladajuće strukture koji se hrane idejom o glavoklimajućoj publici i koje još uvek podržava krezava većina maloumnika? Da li u ovom trenutno do vas, na poslu, u busu, u krevetu, sedi govno koje će da vas jebe u mozak cirka 4-5 godina?
- Ovi mladi ništa ne rade, samo vise na fb i ispijaju kafe.
- Ne seri ćale. Sto godina imaš a pričaš gluposti.
- Ti svom ocu da ne sere, eto poštovanja. Joj, šta sam dočekao. Ustani Dragane, da se ja opružim.
- Ne zazivaj đeda pokojnog. Kad si mu na grob otišao? Nego, ne mogu više da te slušam čoveče. Pa dokle? Dizao si se za tuđi kurac ko većina debila 92-ge a za svoj ne bi ni mrdnuo.
- Znaš li ti šta je bilo uopšte tada? Šta pričaš? Pa nas su političari ujebali.
- Pa što ih niste tih istim puškama pobili? Jel ti dao pušku, odmah ga među oči.
- Ti si lud. Jebo te otac ko te takvog napravi. Znaš li ti šta je država?
- E odo da rintam za ovo sranje što ste napravili. A ti kad vidiš malo svoje vršnjake po gradu serendaj onda jer si s njima živeo tu neku mladost a ne sa mnom.
- A što vi mladi ne uradite nešto kad ste tako pametni? Što ne nađete na internetu? Hahahaha e tugo moja što te u šolju ne baci već u mater ti.
- Pa još uvek su tvoji na vlasti, bog te ne jebo ludi. Eno ga ima 60 godina drka ljude na faksu, obara po sto puta. Tvoja generacija, nije moja. Tvoj problem mene jebe, ne moj.
Narogušti se zbog nečega. Opasno se primiti na bezazlenu priču.
Biti zagrejan za nešto.
- Brate, šta si se popalio, vidiš da te troluje. Nemoj da si prijemnik.
__________________________________________________________________________Duh iz lampu: Ljudi molim vas, šta se popalili da pišete sleng večeras?! Pa je li ovo rečnik slenga?!
Ovo unuk asoc kaže dedi kada ovaj krene da kenja kako bez kralja ne valja.
- E sine da mi imamo kralja sve bi bilo kako treba.
- Aj ne kenjaj deda, to nije u skladu sa evropskim vrednostima i demokratskim društvom!
- Blago dedi, kad si počeo da se riljaš u bašticu?
Tokom ranih 60ih godina prošlog veka kada su televizori bili skupi, a samim tim i retki, obično je postojao jedan te-ve prijemnik u celoj mesnoj zajednici ili selu koji je bio u vlasništvu najimućnijeg člana iste (čitaj: najveća komunjara). Pošto je postojao sam jedan od ovih aparata celo selo bi se sjatilo u tu jednu kuću da se prati Dnevnik ili neka utakmica, a gazda bi uredno svima naplatio gledanje - iliti gledarinu. Početkom 70ih su već počeli masovnije da se prodaju, te je ovaj vid uslužne delatnosti iskorenjen...
... Ili ipak ne?!
Mesto u kom se još uvek naplaćuje gledarina je mesto gde kad vide auto donose vode da ga napoje, a lekar stiže na 40 dana. Toliko zaostali da imaju jedan televizor, koji je neki gasterbajter poslao svojim matorcima koji ubiraju prihode ovako.
Mesto do kojeg ne vozi ni jedan bus. Mesto koje nije na karti. Mesto koje je bogu iza kosmodiska. Mesto gde Tito nikada nije umro.
Mesto gde se još naplaćuje gledarina.
- Sine oćemo kod dede u selo? Odavno ga nismo videli.
- Si normalana kevo?! A?! Poslednji put mi je tražio 10 maraka što sam gledao RTS na onom EI Niš televizoru iz '62, crno-beli, bez zvuka.
- Pa star je on... A popravili su zvuk.
- Kevo, marke mi je tražio. MARKE!
Kvizovi i inače postoje samo zbog ovakvih likova, indijanaca koji vole da pričaju odgovore pre nego li ih vide i da tako ispadnu veći u očima okoline. Tako se oni deru za vreme trajanja kviza, daju odgovore na najjednostavnija pitanja derući se i misleći da ćemo ih ljubiti u rč zbog toga. Naravno, oni pravi, oni koji stvarno nešto znaju se javljaju samo onda kad je zajebano pitanje, ne smaraju okolinu svojim odgovorima, onaj ko hoće da bude šmeker se lepo prijavi, pa bude šmeker u studiju, a ne za foteljom, uz flašu piva. Nezaobilazni su komentari tipa ’’pizda ti materina, kako to ne znaš?’’, ’’koje si škole ti zavšio?’’, ’’ko tebe zva u kviz?’’, kao i oni ’’jebem vam majku, to nije tačan odgovor’’, onda kad se izblamiraju rekavši netačan odgovor, pa ga ostali gledaju podsmevajući mu se. Naravno, uvek misle da su se izvukli onda kad kažu neki biser, tako što nama objasne da glavni grad Nemačke može da bude i Berlin i Beč. Nezaobilazno je i dranje onda kad su sami u sobi, tako što očekuju da će ih neko posmatrati sa strane, ili možda TV prijemnik ima mikrofon pa takmičar može da ih čuje.
Idemo na pitanje za 500 dinara. Nastavite poslovicu: Ko rano rani...
Pametnjaković: TRI SREĆE GRABI!!! TRI SREĆE GRABI!!! Kaži to, šta se razmišljaš!
.....
Idemo na pitanje za 5000 dinara. Treći padež je?
Pametnjaković: Vokativ!! Vokativ!! Kaži ’’vokativ’’ care da uzmeš pare, kaži!
Takmičar: Dativ.
Voditelj: Tačan odgovor, idemo dalje.
Pametnjaković: Kako bre dativ? Ajde ne serite, ljudima uzimate pare tako, stoke...
Pametnjakovićev sin: Tata, pa dativ je, pogrešio si.
Pametnjaković: Mali, nećeš ti da mi pričaš ko je u pravu, konju jedan. U moje vreme je bio vokativ, menjaju svake godine namerno, stoke jedne...
Izraz koji veoma, ali veoma, često koristim u zadnje vreme.
Nemoguće emisije su učinile da zaboravim na TV prijemnik i daljinac, i svu svoju potrebu za informisanjem i novim saznanjima usmerim na internet i ono malo kvalitetne štampe što je ostalo.
Najnemogućije od nemogućih emisija su tzv. REALITY emisije, a koren tog zla se nalazi u produkcijskoj kući EMOTION.
Da li je zaista moguće da ljude interesuje to kako neko provodi vreme zaključan mesec dana u nekoj kući... Kako neko može da gleda zakazivanje venčanja i kupovinu prstenja po 1000-ti put...? Zar je stvarno toliko interesantno kako će se jedna žena snaći u jednoj, a druga u drugoj kući...? Kako neko može da se loži na nameštene odgovore u najretardiranijem "kvizu"... to nije kviz, to je nagradna igra. Kviz je merilo znanja, a ne "iskrenost" u tome koliko puta si upražnjavao vibrator u anus...
Ključ je zapravo u tome...
Prostakluk i nekultura su srž uspeha gledanosti tih "šou" emisija.
Da li bi raji bila interesantna epizoda "Svadbe 48 sati", ukoliko bi bračni par bilo dvoje kulturnih i obrazovanih intelektualaca...? Ne naravno... TV-u su potrebni brđani zbog održavanja gledanosti... i te epizode i najbolje prolaze.
Dobrodošli u američki sistem zaglupljivanja naroda...
Ne želim da budem deo toga... zato ovde visim non-stop...
Mrzim Bijeljinu. Daleko je.
Miris borovine poprimio je slatkaste arome koje je odašiljala svojom pojavom. Sve je bilo lepše. Ni planinska magla nije više bila tako strašna. Pokretom svoga oka činila je da meni kao posmatraču prostruji krv ledena od studenog planinskog vetra. Mimika njenog lica odavala je mudrost njene duše. Delovala je krhka, ali hrabra i ponosna. Usudim se reći da je zaista takva.
Lepa je. Rumeni obrazi se ističu ispod blago neravnih pramenova koji joj prekrivaju svetlo čelo. Ruke su joj umetničke. Blage, a u isti mah i jake, sa osećajem, sa vrlinom dodira koji umiruje, prosvećuje, umiruje, prosvećuje i tako u nedogled do konačanog spokojstva još uvek vrlo žive duše. Pogled posmatraču pravi rezove na lokomotivi naizgled snažnog tela.
Postavljam sebi pitanje kako odoleti? Kako isključiti svoj prijemnik emocija kad je ona pokretni odašiljač talasa zaljubljivanja? Nemoguće je. Možda okrenuti pogled. Možda otići. A zar da pokleknem pred manom svog srca i da ne budem dostojanstven do kraja?! Možda, gledajući nju, dostojanstvo trebam da okačim na jedan od onih borova, koji nam telo i dušu hrane preko potrebnim kiseonikom, jer ja, pokušavajući to dostojanstvo da zadržim, polako ostajem bez tog istog kiseonika.
Ona zaista ostavlja bez daha.
Dečko se zajebava, zameće spdnju dok glumi preveliku ozbiljnost.
A: Šta je sa tobom, k'o da si vid'o Tozu vampira?
B: Ne pitaj, sad sam saznao da Milica iz III-3 ima trišu, sifilis, krabe i možda sidu.
A: Jebo te dan, ja sam to jebavo!
C: I ja!
D: I ja!
...
...
...
ŠLJ: I ja!
DŽ: Koji ste prijemnici, vidite li da vas čovek pošteno zajebava, igra mu desni brk kol'ko mu je smešno.
A,C,D...ŠLJ: U jebem ti, prepadosmo se.
B: Trololololo.
Propagandna mantra kojom se uspešno stvara vakuum u novčaniku roditelja sitne dece. Jer, tata/mama mora malo i da prilegne, pa da pročita novine, pa da proveri šta ima na sajtu, a deca ko deca, samo bi da nešto traže, zapitkuju, pa bi da se igraju, galame, pa da idu napolje. E, onda lepo roditelj uključi televizijski prijemnik i dečji kanal tipa TV Ultra i miran je satima. Ali, to zadovoljstvo košta, jer svi ti junaci crtanih filmova postoje i u 3D okruženju u obliku papreno skupih igračaka, koje se upravo i reklamiraju na dotičnom kanalu i koje potomci ubrzo počinju da traže, pogođeni preciznim marketinškim hicem. "Sakupi ih sve!"
Kreator (u daljem tekstu jebeni kreator) je bio izuzetno maštovit i dokon, pa svaka edicija igračaka ima beskonačno mnogo različitih modela i kupovinom jednog, kao da ste počeli da presipate okean kašičicom za čaj. A mladunci ištu još i samo je pitanje vremena kada ćete shvatiti da ta igra u kojoj samo kuća dobija nema kraj, te da vam je nekad davno bilo lakše popuniti album FIFA 1990, nego sad sakupiti sve Gormite/LalaLupsije/Male-Upišanke/Neko-Ime-Koje-Je-Smislio-Jebeni-Kreator.
Naposletku imate izbor: upasti u vrtlog nezasite potrošnje na glupe-gumene-figurice, koje neki Kinez pravi za bruto 17 centi, a ovde ih plaćaš par eura, ili...
Ili ćeš malo bataliti "svoje vreme" i aktivno se pozabaviti sa naslednicima.
- Evo, sinko, pogledaj još jedan crtać, samo dok taćo napiše defku.
