Glavni krivac koga svaka nova vlada optužuje za trenutno stanje u zemlji, iako je npr. ta "nova" vlada na vlasti već 3 ili 4 godine.
Srbija krajem 2003. godine:
Novinar: Zašto je ovakvo stanje u državi?
Ministar: Pa znate kako, mi se trudimo godinama da nešto promenimo ali su radikali i socijalisti 10 godina uništavali ovu zemlju, a pre njih Tito. Te prethodne vlade krive su za današnje stanje.
N: A da li će neko za to odgovarati?
M: Ako tužilaštvo digne optužnicu, to je njihov posao, mi ne vršimo pritisak na tužioca.Srbija 2006. godine:
N: Zašto je ovakvo stanje u zemlji?
M: Verujte da se mi trudimo da menjamo ovo loše stanje, ali su Đinđićeva i Živkovićeva vlada urnisale ovu državu.
N: A da li će neko iz te vlade biti osuđen?
M: To je posao suda, nemam više komentara.Srbija 2010. godine:
N: Zašto je ovakvo stanje u Srbiji?
M: Pa prethodna tj. Koštuničina vlada nas je posvađala sa svetom i usput su opljačkali narod, nismo mi krivi.
N: A ko je kriv? Da li će iko ikada odgovarati za lopovluk u ovoj državi?
M: To nije u mojoj nadležnosti, doviđenja.Srbija 2014. godine:
N: Još uvek smo u govnima, da li će se to skoro promeniti?
M: Pa mi radimo na tome, verujte da se trudimo, ali je prethodna vlada koju je sastavljao Boris Tadić dovela narod do prosjačkog štapa i mi tu ništa ne možemo...
N: A zašto nikada niko ni za šta nije odgovarao ako kažete da su opljačkali narod?
M: Policija neka radi svoj posao, mi ćemo svoj.
N: Koji vaš posao? Bogaćenje dok narod gladuje i prebacivanje krivice na nekog drugog bez procesuiranja zbog toga što ne želite da vas taj neko iz prethodne vlade sutra procesuira ako eventualno ponovo dođe na vlast. I tako u krug!
Može se reći - stavljanje tačke na -i- . Aminovanje dokumenata od strane vlade/skupštine/parlamenta država između kojih je sklopljen.
Kako to obično biva u razvijenim zemljama:
Dva državnika ili rukovodioca renomiranih preduzeća svojih zemalja potpisuju ugovor koji donosi korist za obe zemlje. Nakon tog svečanog i istorijskog momenta za obe zemlje isti taj ugovor ide u ruke neposrednih predstavnika naroda ( poslanika ili članova vlade ) koji isti ratifikuju, odnosno odobravaju i isti sporazum počinje da se izvršava. Svi srećni i zadovoljni.
Kako to obično biva u Srbiji:
150 dana pre potpisivanja sporazuma počinje medijska kampanja o bitnosti istog, pljušte obećanja o boljem životu,standardu etc.
10 dana pre potpisivanja delegacija Srbije več ubeđuje partnera da ulazi u "posao stoleća", i da to treba što pre da učini. Konačno dolazi i potpisivanje. Osmesi, šampanjac, meze na čačkalicu, ugovori gotovi. I dok je sporazum uveliko na snazi u državi strateškom partneru, u Srbiji je još u vladi jer g17+ preti istupanjem iz vlade ako se sporazum ne ratifikuje uz specijalne uslove propisane od strane Mlađana Dinkića. Kako bi opstala, vladajuča koalicija pristaje na uslove. Opozicija na sav glas objavljuje da ova vlast neće još dugo. Ugovor konačno ulazi u skupštinu. Za to vreme strateški partner nalazi neke nepravilnosti u poslovanju subjekta koji je predmet sporazuma i naručuje nove ekspertize i procene... U skupštini ugovor čeka li čeka, međutim, svaka nova sednica donosi odlaganja. Te ne postoji kvorum, te radikali neće na švoja mesta, te se nalaze mnogo bitnija pitanja na dnevnom redu, poput ukidanja premija za porodilje i pružanje svih raspoloživih finansijskih sredstava pederima i lezbijkama. Strateški partner postaje nestrpljiv i preti tužbama. Tek kada vide da je vrag odneo šalu, sporazum se ratifikuje jednoglasnom odlukom.
U međuvremenu su stigli nalazi ekspertize koji su crni po partnera kao crna zemlja. Shvativši da je prevaren partner smišlja načine da povrati uloženo.Tako da, umesto da donese obostranu korist državama potpisnicama, u Srbiji ratifikacijom sporazuma plodove beru političari i stranci, dok narod Srbije postaje bogatiji za znatno veću cenu nafte i krša nad krševima - Punta, u koji će istu da sipaju...
Hipotetički prikaz kako bi izgledala serija koja bi pratila rad domaćih advokata. Da bi prikazala realno stanje stvari morala bi svakako uzeti u obzir neefikasnost i korumpiranost srpskog pravosuđa. Krajnji rezultat bi bilo nešto između Vrućeg vetra, Pavićevih serija i sporadičnih i neprijatnih asocijacija na holivudske uzore poput Boston Legal-a.
Negde u Palati pravde
Alen Šormaz - Gospodine sudija, želim da kažem da je moj klijent dobar čovek. Sa druge strane, njegov komšija koji je premestio među pre tačno 30 godina...
Sudija - Gospodine Šormaz, šta vi pričate? Vidite li da se druga strana nije pojavila. Odlažem ročište na mesec dana.
Alen Šormaz - Ali ovo je nedopustivo, jeste li vi čuli za suđenje u razumnom roku?
Sudija - A gde ste vi za to čuli? U američkim serijama? Idite na šalter 3, kod šalteruše Bibe i uzmite i popunite formulare za odlaganje suđenja i ne nervirajte me. Žurim na ručak sa jednim uglednim biznismenom.(posle toga ročište je odlagano još 20 puta)
Sada prisustvujemo sceni zalaska sunca na malenoj terasi sa pogledom na autoperionicu u zgradi kod Cvetkove pijace gde se jedan stan iznajmljuje za potrebe advokatske kancelarijeDenis Kreanović: Joj, vi LDP-ovci, kako vas sve mrzim, ima da vas sve pobijem na paradi ponosa!
Alen Šormaz: Uh, vi radikali ste takve seljačine. Nego, prepriremo se oko ovoga u svakoj epizodi, 'ajde da malo iskuliramo. Kako je prošao tvoj današnji dan?
Denis Kreanović: Užasno, pokušao sam da naplatim onu brakorazvodnu parnicu što sam završio maja '96. ali klijent je okačio svoju umrlicu na vrata kako ga ne bih više uznemiravao.
Alen Šormaz: Možda je stvarno umro?
Denis Kreanović: Nije, sreo sam ga posle toga u kafani Vrnjačka Banja. Pobegao je kroz prozor wc-a kada me je video. Nego, kako je prošao tvoj dan?
Alen Šormaz: Tja, znaš onaj slučaj dvojice komšija koji se sude oko međe što radim otkako sam položio pravosudni? E, pa danas sam ga najzad dobio.
Denis Kreanović: Posle 30tak godina? Kako?
Alen Šormaz: Podmitio sam sudiju.
Vreme potrebno da organizujete tradicionalnu srpsku svadbu, postujuci sve obicaje. Ukoliko zbrzate ovaj proces, svejedno cete posle toga biti desetak godina stariji.
Prvo sto treba da uradite pre citave organizacije je da obavestite roditelje. To ce vam oduzeti dobrih godinu dana zivota, jer cete morati da se susretnete sa pitanjima: "Ko je, ciji je? Cime se bave njegovi roditelji? Koja mu je krvna grupa? Sljoka li? (ne valja ni da sljoka ni da ne sljoka- ako sljoka, onda ce sve pare da trosi na kurve i kafanu, a ako ne- kako bre da otac ne nazdravi zetu na svadbi?-sem toga, ovo jos i povlaci za sobom pitanje da li je on mozda leceni alkoholicar) Je l' mu bistra mokraca? Je l' mu se redovno dize? Koliki mu je (krvni pritisak)? Ako vec ima dece, da li je barem sastavio dvoje dece od iste zene?"
Ako ste jos i trudni, jos godinu dana ce vam oduzeti pomisao da ce vas se roditelji odreci u novinama, ali ne brinite, to je jako skupo, a roditelji vas ne vole bas toliko da bi silne pare bacali na to da dospete u novine.
Sledeca stvar je upoznavanje roditelja jedne i druge strane. To vam oduzima najmanje dve godine, jer- oni ce najpre razmatrati varijante da li da vi kao "pobegnete" od svojih pa da ovi drugi prave "mirbu", sto povlaci za sobom, naravno, i to da se pre toga posvadjaju. Mislim, zasto ljudi da se mire kad nisu u svadji? Kao i uvek, politika sve resava (ne kazu dzabe da je kurva, ta i u brak se mesa), pa ako su roditelji na razlicitim politickim stranama, svadjbu i mirbu je lako organizovati, osim ako su recimo, vasi demokrate, a njegovi radikali- u tom slucaju roditelji mozda i prezale one pare za odricanje u novinama.
Sustina svadjbe i mirbe je da se jede i pije. Ista je sustina i upoznavanja, ako niste "pobegulja". Tada njegovi roditelji idu kod vasih roditelja na upoznavanje. Oni, naravno, pre toga moraju da odu kod vasih roditelja da se dogovore kad ce da dodju da se upoznaju, a pre toga, logicno, da se dogovore kad ce da dodju da se dogovore. S obzirom na kolicinu protracenog jela i pica pri svakom susretu, godinu dana ce vam oduzeti kritike roditelja sto kao svaka normalna zena niste pobegli od kuce. Dalje, mora ovde da bude isti broj ljudi sa jedne i druge strane, pa ako u mladinih ima petoro, a u mladozenjinih troje, ovi treba da pozovu jos dvoje, to, valjda, za svaki slucaj, ako dodje do tuce.
Ako sve to prezivite (drzacu vam palceve), krecete u potragu za kumom, sto, logicno oduzima jos godinu dana zivota. Ne zato sto nemate prijatelje, vec zato sto ce u datom trenutku i vasi najbogatiji prijatelji biti svorc i jebace im se bas da daju tol'ke pare, zato sto vama dunulo da gradite porodicu. Najbolje da u startu za kuma izaberete nekoga sa kim ste u losim odnosima, jer cete se kasnije svejedno svadjati oko imena deteta, pa zasto da kvarite neke vec dobre odnose?
Jos godinu dana vam prosto ispari, ako morate da se objasnjavate njegovima da ne zelite starog kuma, i da tog coveka ni oni nisu videli 200 godina, i da je pitanje da li tog coveka mozete naci na ovome svetu, ili vec ispasta grehe sto je vasem muzu dao to glupavo ime.
Ista procedura je i biranje pobratima i oduzima isto toliko vremena.
Onda ide veridba, na kojoj upoznate samo onih 1000 od njegove najblize rodbine, neki su vec s jednom nogom u grobu, ali ce, vama u inat, ziveti barem do dana vase svadbe. Sa svima morate da se ljubite. Ode jos jedna godina...
Onda dalje organizujete svadbu, na sta ode bar godinu dana, za to vreme saznate od svojih roditelja da su svi vasi mnogobrojni rodjaci u medjuvremenu posteno poradili na natalitetu, a i neka njihova deca, i da brat-bratu kad sve saberete i oduzmete, imate 20000 zvanica, od kojih poznajete 20, ali 10 od tih tog dana ne mogu da dodju.
Kada konacno taj dan dodje, ucinice vam se da je to bas Sudnji dan i da je citav zivot prosao. Ali to nije sve. Na poklon (a nadali ste se da cete jos i zaraditi?) cete dobiti mnogobrojne kineske soljice, vazice, tanjirice, serpice, loncice, u koje mozete da lupate do mile volje kad shvatite da ste bankrotirali praveci "paradu pijanstva i kica".
Posle prve bracne noci probudicete se sa herpesom od ljubljenja mnogobrojne rodbine, i, sto je najgore, trezni, jer- koja se jos snajka napila na sopstvenoj svadbi? I, da, samo ce vam jedna stara, dobra misao prolaziti kroz glavu: NE KVARI LJUBAV BRAKOM!
Je intelektualac ciji je mozak poput pihtija, znaci razvodnjen i nepovezan. Medjutim, intelektualac je po definiciji obrazovan pa on tripuje da je i pametan, te da je jako bitno da zauzima STAV po mnogim pitanjima. „Intelektualni izbljuvak“ je zbunjen covek rezultat malogradjanskog okruzenja, sistematski loseg skolstva i njegove absorbcije svega toga sto ga okruzuje i nemogucnosti da na valjan nacin sve to sto ga zapljuskuje isfiltrira.
- zavrsio je visu ili fakultet, ili pak pohadja i sam sebe smatra mnogo vrednim zbog toga. Ponosni su i on i roditelji i devojka i papagaj, kao i celo selo sem onih sto mu zavide kojih ipak ima vise.
- Televiziju vidi kao nesto sto bi trebalo da bude duhovni vodja, stoga se gnusa svih Reality showA i vidi ih kao trovanje mladih podmetnuto sa zapada na nasu precistu pravoslavnu zemlju
- Grand show i slicne emisije pokusava da ismeje, uglavnom neuspesno, uporno pokusavajuci sebi da nafura visu vrednost (bravo care, jesi, i ti si od nekoga bolji, ako treba svi ti seljaci ce u dupe da te poljube, samo reci).
- Evropu dozivljava kao nuzno zlo. Jeste on za Jevropu ali pod NASIM uslovima (to mu dodje kao kada neki klub iz druge lige ulazi u prvu pa postavlja uslove ovim idiotima sto su vec neko vreme tu: „ne ne ne...od ove godine iz lige ispadaju samo dva umesto dosadasnjih 3 tima, a u ligu sampiona idemo mi sa wild card-om “). Jevropa mu se gadi jer ima pedera, kao da ih medju Srbima nema, pogotovo onih sa takvom karakternom osobinom.
- Ne pravi razliku izmedju SRS i LDPa, to su za njega dva ekstrema, dva jednako udaljena pola, i ovi sto su furali noz u zubima i doveli na kampovanje u Srbiju oko pola miliona Srba koji su ziveli van zemlje pre 90ih (tada republike), i sa druge strane jos vise su gadni ovi sto bi Jevropu pre nego on nauci gradivo i bude spreman. Isti su mu i ovi sto su pukli Kosovo i ovi sto konstatuju da je Kosovo izgubljeno (ko ga nadje njegovo). Uostalom nisu Radikali i Milosevic krivi sto su huskali glupake u rat, vec sto su te ratove izgubili.
- Amerika je naravno za sve kriva, i sto nema ribu, ili ako je ozenjen „gde bas ovaj skot od taste meni da zapadne, sigurno je americki spijun“. Amerikanci su svi isti, zli naravno, dok su Rusi ama bas svi do jaja. Ako im das primedbu, da nema neke velike razlike, da i Amerika i Rusija teze da budu imperijalisticke i da njega to svrstava u tupavog ostrascenog navijaca bas kao oni nesrecnici u filmu „Tri karte za Hollywood“, jos na to dodas da je Rusija sad negde kao Amerika 30ih godina proslog veka, uglavnom se umuse.
- Koketira sa nacizmom. „Nisam ja nacista, brate, kad su Srbi bili nacisti...ko je bre ova na TVu“... Ivana Dulic nesto prica ... „u mamicu joj ustasku...katolicku onu... sere kvocka nesto...ma sve bi ja te rvate... sta sam ono pric... naciz... hm...mm... ma sta se ja tu pravdam... jel ti znas sta su oni nama u II svetskom radili, jesi cuo ti bre za Jasenovac...“- Pogledao je i po neku epizodu South Park-a i odusevio se time kako oni ismevaju Jevreje, ne prepoznavsi ironiju. Vladika Nikolaj Velimirovic je do jaja i to tvrdo kuvano, uostalom jesi vid’o kako bi on te Jevreje, bas kako treba po kratkom postupku.
- Uclanjuje se u stranke i trazi zaposlenje na taj nacin. Njegovo politicko angazovanje u porodici dozivljavaju kao hodanje po oblacima, tzv. „nebeski hod“ jer postaje VIP, nesvesni da je to samo u njihovim ocima. Odlasci na partijske sastanke su kao susreti sa bogovima, Zevs, Apolon, Kostunica, Tadic i ekipa sa basketa, toliko mudrosti da se sam natripujes da si svetac (ili ako si nesto mladji da si Milos Obilic koji ce ovog puta da im zapali ambasadu).
- Obicno ima neku duplo stariju figuru od sebe koju vidi kao idola, koji ga zestoko truje glupostima i s kojim je „ortak“ na obostrano zadovoljstvo. Matorac to dozivljava kao da je on do jaja sa mladima, a nas junak matorog vidi kao prvi izvor mudrosti odmah posle Vladete Jerotica (upgrade-ovana, obrazovanija i namazanija varijanta Ljubise Trgovcevica – „Ljubisa Trgovcevic version 2.0“).
- Ima misljenje o mnogo cemu, poprilicno plitko, uglavnom povrsno, neretko ostrasceno zbog svojih frustracija i kad nesto isprdi to zove stav.
E pa saSTAVljeni, ti si produkt medijske i crkvene propagande, loseg i prosecnog okruzenja, ti si produkt lose skolske industrije, zavidis svemu sto je bogatije, modernije, naprednije i prevazilazi tvoj suzeni pogled, ne vidis perspektivu ne zato sto zivis u Srbiji vec jer je nema u tebi, kad bi imao zrno razuma i morala shvatio bi da je zbog tebe i takvih ovako najebana, drustveno si destruktivan mada ti to nazivas konzervativizam, ti si bre „intelektualni izbljuvak“.
Ma bre zanjeze :), ti si za sazaljevanje i ne bih te ja ni definisao vec mi se gadi to sto se ti ponosis svim tim
