Radio stanica koja je glavni izvor "kamilske" muzike. Sami izvodjači takvih pesama su verovatno hodže bez zaposlenja, koji su uvideli da ovde ima nekih morona čiji mozak to može sažvakati, i da se od toga može sasvim solidno živeti.
Upališ radio, ubodeš najkul muziku i taman što si naštelovao stanicu i odmakao ruku počinje da zuji. Ne pomaže ni premještanje radia, kung fu potezi odmicanja ruke od istog, on jebeno voli vašu ruku i ne odriče je se ni pod razno...
Fracuska internet radio stanica(iako zvuci suludo),emituje se i kod nas na 105.2 mh i pustaju cak i domacu muziku.Inace,na netu sam pronasao cak 17 tematskih stanica sa imenom "Nostalgie"!
Najlepse je sto nema voditelja i reklama.....
Ko god da je vlasnik ove stanice,mora da je bogati filantrop,koga boli kita za lovu....
Radio stanica koju mogu da uhvate samo delimično pokvareni uređaji. Najčešće je slušaju šoferi i građevinci. Na svakodnevnom repertoaru su snimci opštenarodnih veselja (svadbe, ispraćaji...), hitovi eminentnih umetnika iz Tutina, Ritopeka i sa raznih magistralnih puteva. Ponekad svoje obožavaoce obraduju sa "The Best Of Bora Drljača".
Osim što priča u mikrofon nema sličnosti sa televizijskim sportskim komentatorom. Posredstvom interneta predstavlja vrstu u izumiranju pa se očekuje da će se uskoro pridružiti pandama i beloglavim supovima na listi zaštićenih vrsta.
Čovek čiji jezik palaca brže nego zmijski i koji ujutru kad ustane izgovori dve, tri narodne brzalice čisto da se zagreje. Poput Zoroa, niko ne zna kako on izgleda ali nije ni bitno, bitan je glas i interpretacija. Sklon preterivanju trudi se iz petnih žila da omogući slušaocima da u potpunosti razumeju dešavanja na terenu a često meč završi znojaviji od levog krila gostujuće ekipe.
Što se objektivnosti tiče njenih tragova nema. To je provaljeno tek nakon što je par navijača ponelo tranzistor na meč i pokušalo da prati i radio prenos i utakmicu direktno sa stadiona. Utvrđeno je kašnjenje od oko pola minuta u odnosu na akciju koja je u toku.
Dešavanja na terenu: Dubinska lopta ka šesnaestercu, gužva, par igrača drugoligaškog kvaliteta se gura, u opštoj gunguli na jedvite jade centarhalf izbija loptu duboko na protivničku polovinu, nailazi napadač i šalje je nebu pod oblake dok drugi golman koristi priliku da šora iza leve stative.
Radio prenos: Kakav centaršut direktno u šesnaesterac gostiju, žestok duel napada i odbrane, kakav start, peta, lopta se odbija ka penalu, putuje, dva igrača su u klinču iiiiiiiiiiiiiii centarhalf majstoski izbija loptu daleko od gola, međutim šta je ovo na drugoj strani, efektan kontranapad, lopta do "devetke" gostiju koji trči poput vetra nezaustavljivo ka golu, šutira je spoljnim felšom iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii tik pored leve stative, golman je procenio da će lopta u gol-aut.
Bolji primer gradacije u raspolozenju od Cehovljevog cinovnika.
11:27 Vozis se gradom.Palis radio.92,9 tu ti je blizu,ostavis da ne bi slucajno napravio neki sudar.Pocinje: "Bila je nooc raniii septembar".Uzivis se,pocinjes i ti malo da se ubacujes.Zaustavljas se kod budjave prodavnice u kraju da kupis pljuge,kad unutra "paaa nee spavam i ne diiseeeem..".S osmehom komentarises smorenoj prodavacici kako je slucajnost sto slusate isti radio.Vracas se u kola zadovoljan cinjenicom da ces odslusati do kraja pesmu koja ti je ulepsala pocetak dana.
15:50 Ulazis u frizerski salon,malo ranije posto imas zakazano u 4.Ukljucen radio.Kad eto ti cuda na radiu opet "kaaakoo siii leeepaaa..".Malo zacudjeno slusas,al sad toliko ni ne maris,dosao si da se osisas pa da ides gajbi na spavanje,treba veceras izaci...
20:38 Budis se posle popodnevnog spavanja,ides da vidis sta keva radi,ulazis u dnevnu,kad ono "ii nikooomee ne govoorim ne moraju da znaju bas svi..".Pocinjes malo da se nerviras sto vec 3. put cujes istu pesmu danas,al iskuliras,treba jesti,istusirati se i izaci negde...
23:10 Kreces u grad,zoves taxi...Nisi ni usao u taxi iznutra vec cujes dobro poznatu pesmu,jebes mater i taxisti i gradu i radiu S sto ne znaju da skinu jos neku pesmu sa jebenog interneta,nego 4. put pustaju jebenog Kikija Lesendrica!!!
Srpski običaj star više milenijuma.
Očuvan još od gumenog doba.
Koreni potiču iz starog Srbskog Srbira.
Na Balkansko poluostrvo došao sa prvim konvojem izbeglica koji su proterani od tiranske ruke Sabahudina Ramzisa III Imperatora.
Običaj je preuzet od strane svih drugih nevernika i nenebeskih naroda!
Suljo Sultan (poznatiji medju nebeskim narodom kao obrezani-mali) zabranjuje ovaj običaj pod izgovorom da širi anti-islamizam i prazni kase ciganskih uličnih svirača (cigana nenebeskih) te kažnjava nebeski narod oduzimanjem svih portabl tranzistora proizvedenih u bratskoj komunističkoj Kini!
Nikola Tesla ovaj običaj donosi u ameriku, gde ga homoseksualni puritanci preuzimaju i osrknavljuju koristeći ga u predizborne kampanje i šitrenje globalizma!
Za vreme Drugog Svetskog rata milioni nedužnih Srba i nebeskih Roma polozilo je svoje živote da bi sakrili ovaj običaj od strane Fašističkih okupatora!
Te je u njihovo ime drug Tito digo najveći spomenik palim radio čestičarima u obliku trideset metara visokog 2.0 kanalnog tranzistora koji leži na petokrakoj ispred kojeg i dan danas gori večna vatra! Spomen obeležje otvoreno je od strane prvog jurišnog udarnog radio bataljona.
Na Olimpijskim igrama u Sarajevu najstariji radio tarnzistor donet iz Srbira koji se nalazio na Jugoslovenskoj zastavi obišao je celu evropu otvarajući prve OI u bivšoj Jugoslaviji.
1992. Prvom radio čestitkom: "Ne volim te Alija zato što si balija" počeo je krvavi gradjanski rat gde je nebeski narod uz pomoć izdajničke maćehe Rusije prodat američkom okupatoru za par milijardi duga! Ali ipak duh radio čestitke se širio kroz krv i prosvetljuje Serbski narod vodeći ga u istorijske pobede od Zagreba do Dunava napred i nazad par puta...
Da bi zaštitili svoj običaj RRA pravi povelju koja ulazi u ustav nebeskog Srbskog naroda u kojem stoji da je Radio Čestitka srce Srbije njen sastavni duhovni deo koji niko ne sme da oduzme, te stavljaju krvavi namet od 500 kinti koji moraju da plaćaju sve kategorije stanovništva (beskućnici, socijalno ugroženi, nezaposleni) jedini koji su oslobodjeni nameta su multi-milioneri, budzovani, jaki privatnici i direktori zaposleni u javnim službama!
Visoki nemoralni pederski haski sud u vise predmeta povlači obicaj Radio Čestitki kao poziv u rat čime je stradalo vise milijardi jadnih obrezanih i ustaških izdajica.
Ali ipak Radio Čestitka je ostala duh Srpstva iako je danas komercijalizovana.
Njenu dalju komercijalizaciju SPC pokušava da ublaži uvodeci čestitke u svoje kampove za odvikavanje od bolesti zavisnosti molitvama "Srećno batinjaje uz pesmu idem putem oka bistra razbiću ti guzu ko ministra"!
-Halo dobar dan ko je sa nama danas?
-Eeee dj`es mala ovde Miloš!
-Ćao Mišo kako si?
-Evo dobro je plaćaju se porezi radim ko kinez, čekam evropu al sve u svemu dobro je!
-Drago mi je to čuti, imaš li neku čestitku?
-Ih jadna dje da je ne´am!!!
-Pa koja će danas biti i za koga?
-Pa ´teo bi da čestitam Smak Sveta drugu Stipi iz hrvatske. A kumu Halidu iz Vilajeta srećan odlazak u Nemačku od mene i moje porodice sa pesmom Horor Bishketa "Masovna S´arana"
TV sa pokvarenim ekranom.
Uključi malo ovaj tvoj tv,da vidim šta se radi,nisam sto godina gledao.
-Ne mogu,on je radio.
-Kakav bre radio?
-Pa više ne radi.
Najgora manifestacija krkanluka svojstvenog balkanskim skorojevićima, roditeljima koje neobrijanom dripcu od 35 godina, dlakavom k'o šupak sredovečne romulanske kurve, podgojenom od lenjosti, supicu donose u krevet, tepajući svojoj mukici koji je jadan morao da se probudi u podne kako bi išao na sastanke nevladine organizacije, na čijem odboru je dao svoj glas, presudnu kap na vagu vrlo teške debate da li bolje paše svetloljubičasta ili teget boja kao pozadina na plakatima aktivista za predstojeću paradu šupakmeraklija i dukatlija.
U oku brižnih roditelja suza od ponosa na sina neradnika, jerbo otac se seća kako je za vreme prehodnog rata, sa novim kapitalom mukom stečenim švercovanjem benzina preko šeme sa Miletom Štanglom iz Krnjače, prve ruke za šverc rumunskog bezolovnog do 50 oktana, preselio porodicu iz sela Međedovog Polja u grad. Seća se otac kad je on u pet ujutru morao da ustaje da se sprema za školu, bi hladna zima 70-i neke godine, u školu koja se nalazila tri brda udaljena od njegovog sela. Seća se ponosni roditelj kako je kao mlad udarnik lopatao ugalj preko studentske zadruge da kupi pet pari gaća i farke švercovane iz Trsta. Oženio se, rintao mnogo kako bi nešto stekao da sin ne mora da radi. "Ako sam ja radio i patio se, ne mora moje dete"...
Od donošenja vrućih uštipaka u krevet sve kreće. "Neka sin spava, a šta će drugo." Vremenom roditelji istrpe i drecanja sina, neka ga. Uz misao "Neka, teška su vremena, dobar je kakav je današnja omladina" tolerišu se mnoge stvari, kriterijumi se spuštaju, od sina se očekuje sve manje. Grudva survana jednom niz brdo raste sve više, baterflaj efekat u kombinaciji sa Marfijem nije zakazao. Prohtevi sina rastu, takav je svaki čovek kad mu pustiš, izgubi meru, postane ajvan. Dva nova mobilna, tri kožne jakne... Ocu biznis baš i ne cveta, ali za sina jedinca mora biti. Kad je stigla i jakna, mora i motor. Roditelji dižu ušteđevinu, deo od toga je majka planirala za nove zube socijalce, otac planirao da ide u banju da se leči od operacije kile i ukoštenja trinaestog pršljena. Neka, može to i kasnije. Deo novca se uzima od zelenaša, jebemu mater za sina mora biti.
Jutro, nevremena doba, telefon zvoni... Iz policije javljaju da je sin poginuo, naroksan belim, i podgrejan vinjakom zapucao se motorom u Fergusona sa prikolicom đubreta, koji se taman uključivao na regionalni put. Muk.
Roditelji skrhani, u crnini, idu u manastir, pale sveću, gledajući u nebo traže odgovor na jedno pitanje - "Zašto?!" Ne shvatajući da se odgovor na majčino pitanje nalazi dole, daleko od Boga i bilo čega svetog - u parčetu zemlje po kojem ljudi puze, večno gramzivi, jure za materijalnim, izgube granice, ukrmače se u svojim prohtevima. Juri se samo više, brže. A retko ko pomisli da je i jedan dan života višak, poklon koji smo dobili, makar bili Moldavska kurva, pajdoman sa železničke ili episkop zvorničko-tuzlanski....
Obicno mali, veoma star i pohaban radio sa ogromnom antenom i kapljicama od farbe prosutim po njemu.''Hvata'' maksimalno 3 stanice i iz njega izlazi iskljuivo zvuk stare,izvorne narodne muzike izuzev savremenih zidara (tu vec ide turbo folk). Kvalitet zvuka bas i nije na nekom zavidnom nivou jer se sum javlja posle svake trece sekunde. Sum naravno nikada ne smeta majstorima zato sto su oni u 90% slucajeva ''zagrejani''.
Institucija koja se nije promenila poslednjih 40 godina.
Meni to odgovara. Kada me uhvati "žal za detinjstvo i mladost" putem strima pustim tu stanicu i uživam. Naročito su dobre Radio-drame. Puštaju neke dečije emisije ujutro u 07h i iste one džinglove kao kada sam bio dete. Pa to je milina. Ne znam da li će sadašnje generacije imati takvu sreću kao ja.
Radio Televizija Srbije je prva otkrila kako stvarno treba prodavati proizvod (u ovom slucaju uslugu). Jednostavno se cena usluge treba dodati uz racun za struju (!?!?) i primorati sve ljude da ga plate. Ako se racun ne placa ide pretnja tuzbom. E a ostali toliko para trose na glupe reklame...
P.S. Ujedno i televizija koju osim u periodu 19.30 - 20.00 niko ne gleda.
Sta ce biti sledece? Mozda ce nam jednog dana stici racun za grejanje i uz njega cemo morati da kupimo novi procesor sa 4 jezgra, ili cemo uz racun za komunalije automatski svakog meseca usvajati neko nezbrinuto dete.
Grupica baba čiji je zadatak da pokupe što više informacija od tebe, gde si bio, šta si radio, dok glavna radio Mileva čeka iza ćoška.
- Tebra, dogovoreno za vops u 17h? Da pozovem drugarice?
- Može. E, vidi baba. K'o gangsteri neki.
- Jebote! Ne opet! Specijalne jedinice! Prošli put su mi udavile devojku misleći da mi je verenica a kad bi tebe videle tako odrpanog ko zna šta će reći mojima. A vidi špijunku iza drveta, čeka raport. Razdvojmo se. Naćićemo se kod fontane.
Medijska kuća koja svojom političkom korektnošću zrači skoro celu planetu i preti da osvoji mlečni put.
Superlativ od politički korektan.
Dnevne vesti za stanovnike Kovilja:
Poštovani Koviljčani danaske će šorom duvati zdravo ladan vetar obavezno obucite dekin kožu' ili pršnjak, toliko je ladan vetar da ni dudara ne pomaže.Dnevne vesti za Egipćane:
Poštovana braćo Egipkljani pardon Egipćani danas će se u seoskom distributivnom centru deliti leteći ćilimi poklon od ambasade kraljevine Katara braCkom pardon bratskom narodu napaćenom Egipatskom preporučuje se da dođete što pre, akcija traje dok traju zalihe.Dnevne vesti za Kineze pri Crnogorskoj Pravoslavnoj Crkvi:
Poštovani Zmajevi junačkoga kova šjutra sa maticom Kinom sklapamo strateški plan o konačnom uništenju Japanskog lobija u Debeljači, s verom u boga i Brus Lija do pobede!Dnevne vesti za Hercegovce:
Ojoj vojoj joj vojoj ojoj ojoj al je zima jojojDnevne vesti za Sremačke Indijance Sijuks plemena:
Poštovane biljke životinje sestre i braćo veliki Pastuv koji ne hrče uputio je pozdrave svim Sremačkim Sijuksima da u novoj godini naoštre tomahavke malo bolje i da ne odustaju od jednostranog proglašenja nezavisne Sijuške Fruške Gore.Dnevne vesti za Klinglonce pri Romskoj Sajentološkoj crkvi:
Dragi Klingoci Tom Kruza je obećao da če dođe sas svoji burazeri odi kod nas u Blangadeš da žeka tajnu poruku od velikog El Rolj Harvarda
i da poželi sretan misim porvatak u matičnu galaskiju.
Otvoriti prozor.
:semafor, crveno svetlo, pored Maksimovića staje bembara iz koje se čuje glasna muzika.
- Rado, de pojačaj malo radio.
- Crni Gišo, pa mi nemamo radio. Opet si pijan seo da voziš.
- Joj, bemte gluvu, otvaraj prozor dok još ide Šemsa.
Stadijum spuštanja ispod nivoa vode. Prostakluk prostakluka. Retka pojava koja ostaje kao ožiljak ucrtan u sećanju.
- Šaki, čujem da si sinoć puko u kafani i izdro se na masu i konobara?
- Ćuti brate, ko te pita za zdravlje? To što sam ja sinoć uradio, to Bukovski nikad nije radio...ali, nikada.
U toku veselja u seoskim domaćinstvima, običaj je da se naruči pesma na lokalnoj radio stanici. Naravno, ne ide da se pesma naruči a da se pritom ne kaže po koja reč hvale o slavljenicima i naravno poželi par lepih želja. Pa nek crknu komšije.
-Malom Radojici Radonjiću iz Donje Pampukovice srećan rođendan prvenac žele deda i baba sa babove strane, Triša i Savka, pesmom Mali Gospodin.
Rokeri s Moravu su možda i najbolje odradili ovu temu sa njihovim urnebesnim "Radio Moravski plićak"-om, pa tu nema mnogo toga da se dodaje.
Ovi pozdravi su bili ranije ogledalo srpske ludosti, pameti, duhovitosti, gluposti, kurčenja, lečenja kompleksa, smaranja bližnjeg svog, odnosno zdravlja nacije uopšte, jer su jelte bili najdostupniji vid javnog iskazivanja bilo čijeg mišljenja.
Danas, ovu ulogu preuzima jeftin i lako dostupan internet, pa je zato apsolutno nejasno koja je uloga pozdrava.
Ipak, zaključak je sledeći: Internet se ne koristi svagda...pa tako neko ne može čuti bilo čije mišljenje bilo kad.
Zato, dok se i dalje: vozi po autoputevima i putevima; okopava bašta; cepaju drva; čami po zatvorima; ne radi na poslu; mesi hleb i slično, pozdravi na folk radio-stanicama će imati svrhu prenosa bilo čijeg mišljenja pekarima, taksistima, službenicima, putnicima, zatvorenicima, fizičkim radnicima i poljoprivrednicima.(*)
Plus što je i dalje prisutna slaba internet pokrivenost i slaba pokrivenost najmodernijim telefonima i drugim gedžetima.
Iz (*) sledi da su i pozdravi postali jači i prodorniji nego u vreme Rokera s Moravu, pa pored čestitanja praznika i rođenja deteta i sl (1), koji se i dan-danas drže, svoje mesto su našli i ovakvi pozdravi (2):
(1): a - Svome malome unuku Radoju, čestitamo prvi rođendan, koji se slavi u najbolju kafanu u grad "Terzijanu", nek nam živuje i čuva ono naše ogromno imanje, to mu želi baba Višnja, a pozdravu se pridružuju teta Ljilja, njojna ćerka Dunja i moj muž, a Radojetov deda Ananas koji radi u Ciriha.
b - Sami sebima čestitamo uvođenje telefona, 45-678 broj, samo se ne javljamo u prvo vreme jer smo zauzeti poslom u gigantu Krušik, a ne ko što neki mislu da se ne javljamo iz nedostatak znanja rukovanja s istim. Milan i Mašinka Đunić iz Prekulovo.(2): a - Trećoj smeni pekare "Otrov" želimo srećan rad. Mire, Pera, Žile, Žvaka, Sisa i Odgoj, i nek Mica malo odmori, duša naša, pesmom: "Recite mu da ga volim"!
b - Drž se Kizo, brate, izdrži, svi smo uz tebe, Coa, Bora, Aksentije, Bunar, Mala, Kurva i Doktor Nauke, kao i ceo kraj...pesmom: "Izađi na pet minuta"!
c - Pozdrav za veselu ekipu koja sadi krompir i kopa jarak od teča Ace i gluvog Inoćentija Prepodobnog, pesmom: "Kec, kec, keceljica"! Držte se Aco, Mićo, Pero, Kazane, Šomi i Pajglo. Slađana čeka.
d - Za mog dragog Mikija koji trenutno vozi šleper od Preševa do Horgoša, njegova ljuba najvernija Danijela šalje pozdrav pesmom: "Obraše se vinogradi!"
Radio stranice koje obično puštaju okorele dvojke, a u večernjim satima usledi blok bećaraca, sa raznih šatorskih veselja. Između pesama, voditeljka ( koja ima retko ružan glas za nekog ko radi na radiu) čita poruke slušalaca i komentariše, a na svakih 15 minuta puštaju reklame. U sred pesme mogu se čuti snimljeni zvuci lomljenja čaše, udarca flaše u glavu, uzvici: Ju-ju-ijuuju!, Opaa! Ljuuuljaaaj! i slično… Reklame se rade po najsavremenijoj tehnologiji, sa posebnim efektima odjekivanja poslednjeg sloga svake reči u reklami, a u pozadini se obično čuje nešto od Morandija, Gete...
SMS: Za veselo društvo iz Gole Glave, ako može ono: Mala moja, ruski satelitu…
Voditeljka: Hihihi možeeee... Biće za koji momenat.Puštaju snimak nekog veselja:
*Ori Mile al duboko, moj Milane moje oko. Neeema gazdeee, bez duboke braaazdeee...
I naknadno ubacuju efekte:
-Trš!- ( zvuk lomljenja čaše)
-Buum!- ( Zvuk pucnja iz dvocevke)
*Ori Miilee al duboko....
Onda pevačica uzvikuje Op! Op! Op! Udriiii! ( Valjda da podigne atmosferu)
-Pljaaaas- ( zvuk udarca po pevačicinom dupetu)
....
Pesma se završava, počinju reklame:-Novo! Novo! Novo!-
Poljoprivredna apoteka: Ruzmarin D.O.O.
(U pozadini: Give it to me, yeah ,no one's gonna show me how )
Kompletna zaštita bilja, sve vrste đubriva i herbicida.
Sve informacije na telefon:
(čuje se zvuk ukucavanja brojki na nekom drndavom telefonu)
5 (biiip) 6 (bippp)…Kiosk Žuća ( Odjekuje: –žuća -ućaa…)
(Neki glas u pozadini pita): A šta to ima tamo kod Žuće?
(Drugi lik odgovara): Ma sve od igle do lokomotive!
Novine, žvake, cigarete i elektronske dopune.
(Onaj prvi lik): Stvarnooo? Od sad samo kod Žuće kupujem!
Moleri obično rade u prostorijama sa sa zdravo izraženim ehom, stoga čak i mali AM radio, sa samo jednim piskavim zvučnikom, postaje sasvim dovoljan izvor zvuka, a pri tome još zarađuje pluseve i na svojoj portabilnosti.
Uvek je namešten na istu stanicu već mesecima, koja varira od "Gas-Beton Vreoci" - Meke drumskog folka, preko neke stanice za klasičan strani rok, pa do Sportskog radija, koji se sluša među iskusnijim, urbanijim molerima.
"Kilometraža" molerskog radija može veoma jasno da se proceni po količini bele farbe koja je vremenom pokapala po njemu.
