Pored partizanskih filmova, za vreme bivše Jugoslavije, najviše filmova je bilo smešteno u period između dva svetska rata. Cilj ovih filmova je bio da se Kraljevina Jugoslavija prikaže kao pro-fašistička (što ona naravno nije bila, ali je za Srbe, koji vole da idu u krajnosti, sve što nije bio komunizam, jelte, bio fašizam), da se istakne rast, značaj i popularnost komunističke partije, a usput ako se uglavi neka ljubavna priča (pri čemu će mladi komunista da kreše), eto idealnog scenarija.
Tipični likovi:
Mladi radnik (Petar Božović ili Danilo Lazović)- radi u fabrici u divljim uslovima, studira, a u slobodno vremečita Marksa i Engelsa. Živi u Beogradu kao podstanar, ali nije rodom iz Beograda. Tajni je član komunističke partije, a sa "kamaradima" u zadimljenim podrumima stalno planira neke akcije. Shodno vremenu radnje, odlazi ili u Španski građanski rat, ili u partizane.
"Gazda Živko" (Slavko Simić)- vlasnik kuće u kojoj živi mladi radnik. Uglavnom se bavi nekim zanatom (pekar ili mesar) od koga solidno živi. Ne zanima ga mnogo politika. Ima prelepu kćerku, koju, pak, hoće da uda za sina načelnika policije, jer mu se čini da je tako osigurao budućnost
Načelnik policije (Slobodan Aligrudić)- gestapovski lik, žestoki antikomunista, potajno drka na Hitlera. Vodi bandu SS nastrojenih i ne naročito pametnih pandura, koji pucaju na sve crveno, makar to bio i paradajz. Životni san mu je da pošalje mladog radnika na doživotnu robiju.
Kćerka gazda Živka (Beba Lončar, ili neka sledbenica)- tipična ženska, podeljena ličnost. Gaji tajnu i veliku ljubav prema mladom radniku, ali izlazi samo sa sinom načelnika policije, da je varoš ne bi kritikovala.
Načelnikov sin (Ivan Bekjarev)- mladi pro-fašista, sa bandom sličnih ide okolo i maltretira radničku decu. Čak i kada napravi teško sranje, niko ne sme da mu se zameri, jer mu je ćale to što jeste.
Obični radnici (Ljubiša Samardžić,...)- svi su komunisti, i to potajno.
Matori general u penziji (Zoran Radmilović)- nije komunista, ali kada je zemlja ugrožena, pomoći će partizane.
Seksi Mađarica (Eva Ras)- dobroćudna radodajka, koja skriva radnike u svom bordelu.
Kako nezvanično saznajemo to će biti nova knjiga Dena Brauna inspirisana stanjem fudbala u Srbiji, jer su dešavanja u istom velika misterija, Braun će i ovog puta napisati odličnu teoriju zavere i spojiti nespojive stvari.
Godine 1938-e u Jugoslaviju dolazi Argentinac po imenu Francisko Garafa kako bi nastavio svoju fudbalsku karijeru u SK Jugoslavija, sa sobom donosi neobičan predmet kojem se kasnije gubi trag, 1941 Francisko odlazi iz Jugoslavije, ali se smatra da je tajanstveni predmet ostavio negde u Jugoslaviji. Rat se završava 1945 i osnivaju se dva moćna javna društva Crvena Zvezda i Partizan čiji cilj i svrha postojanja je da predmet pronađu, prolaze godine, ali predmetu se gubi svaki trag a ova dva kluba stvaraju veliko međusobno neprijateljstvo. Na čelo fudbalskog saveza dolazi Tomislav Karadžić, bivši veliki majstor reda Partizana koji je potomak istaknutog masona Vuka Karadžića, kako bi imao pristup dokumentaciji o izgubljenom predmetu. Veliki majstor reda Crvene Zvezde Vladan Lukić se žestoko suprostavlja Karadžiću i moli za pomoć Roberta Lengdona (junak većine Braunovih knjiga) kako bi dešifrovao čudne grafite koji se nalaze na Marakani. Roberta na aerodromu čeka kragujevački Fiat Punto u kojem je hladno Jelen pivo (glavni sponzori knjige), on odlazi na Marakanu i u dešifrovanju mu pomaže mlada ministarka Snežana Samardžić-Marković koja je stručnjak za nejasne stvari, dešifrovani trag ih vodi do Kalemegdana, od Kalemegdana na još nekoliko znamenitih lokacija i na kraju do masonske piramide u Knez Mihajlovoj, Lengdon pritiska skriveno dugme na piramidi, ona se otvara i otkriva stepenice koje vode do prostorije u kojoj se Karadžić već nalazi, tu Lengdon saznaje da su Karadžić i Lukić ustvari saradnici, i u trenutku kada njih dvojica planiraju da roknu Roberta i Snežu uleće Ivica Dačić i hapsi ih obojicu iako je hteo da uhapsi Lengdona jer je smatrao prvo da je američki špijun, a posle je posumnjao da je prerušeni Goran Hadžić. Lengdon prilazi kovčegu u kom se nalazi tajanstveni predmet i u tom trenutku mu zvoni telefon, na vezi je Leo Mesi, veliki majstor reda Gaučosa, on otkriva da je prva fudbalska lopta napravljena u Srbiji, te je red Gaučosa odlučio da je vrati tamo gde ona pripada a za to je bio zadužen Francisko, a u znak zahvalnosti naša reprezentacija svaki put gubi utakmice sa Argentinom. Robert posle razgovora sa Leom odlučuje da loptu ostavi tu gde jeste, i naravno zažvalavi Snežu. Ona stoji na istom mestu i čeka da sa njom neko ponovo zaigra. The end
