Odobrenje koje priželjkuje individua pri čemu je vidno uzdrmana kao osećaj za humor Ognjena Amidžića. Nesiguran je u sebe tako da njegovi receptori za sluh prilikom detektovanja 'sigurno, ma sto posto, to je to šta hoćeš više' nisu zadovoljni i traže dodatnu potvrdu.
-Dobar dan izvolite, mogu li da vam pomognem?
-Da ovaj, blenem u ove minđuše pola sata kao Škorić u loto kuglice, ne mogu da se odlučim pa me...
-Izvinite a koji je povod, godišnjica, rođendan?
-Tebra muško si nadam se da me kontaš, povod je usrao sam motku pa se sad lomim oko nje kao Nemac na skijanju. Sinoć sam je izveo na piće, ali moja, molim-te-oprosti-mi, nevina Bambi faca i plati njoj dva koktela mnogo-sam-ful-pička nije dala rezultate. Kontam da nakit reševa problem.
-Znači kao poklon. Nema problema, imamo ove Eterniti minđuše od žutog zlata, zatim ove ah, pogledajte tu umetost Eklips minđuše sa plavim topazom...
-Ja bih one dovoljno-su-skupe-oprostila si mi-aj sad da se jebemo, ako nije problem.
-Ove sa plavim topazom vam baš to govore.
-Sigurno?
-Ma više nego sigurno. Jel slušaš uveče ono famozno 'Boli me glava'?
-Skoro svako veče.
-Odlično, uzmi onda ove, topaz provereno leči glavobolju.
Novonastali vid psihopatologije, otkriven u Srbiji.
Inače, kompleks po Karlu Gustavu predstavlja emotivni šok, konstalaciju osećanja, a kao uzrok nastanka kompleksa pominje se moralni konflikt. Postoje razni oblici kompleksa, tipa: niže vrednosti, više vrednosti, kompleks moći, autonomni kompleks, ili pak Frojdovo otkriće u vidu Edipovog kompleksa. Nego, u nastavak ovog nabrajanja morao bi da se nadoveže i ovaj naš, domaći, navijački. Ne govorim to zbog nekakvog patriotizma, parole da je srbin u svemu najbolji, da smo nebeski narod itd. već zbog prave epidemije koja je obuhvatila gotovo polovinu srpske populacije!
Ova ,nezovimo, bolest je izražena u vidu sve učestalije prozivke savremenih internet navijača. Ispod skoro svakog članka koji ima bilo kakve veze sa sportom neko mora da pomene kompleks. Poslati nekog na lečenje kompleksa je već normalna pojava.
Srpski fudbal: Crvena zvezda - Radnički 1923 1:1 (kraj utakmice)
-kom168: Kompleksi su neizlečivi!
-kom...
-kom...
-kom...
-kom14: Dupla kruna se vraća na Marakanu! Kompleksaši mogu samo da nam zavide.
-kom13: I zvezdu da mi ponude, nebi je &$#@§% ni za džabe!
-kom12: Problem u srpskom fudbalu je odliv mladih igrača u inostranstvo bla, bla...
-kom11: Forza Internazionale! Inter campione del mondo!
-kom10: Jao mukica ova zvezdica, tako je kad boluje od kompleksa vise vrednosti.
-kom9: Opaaa Radnički bez poraza, tako ostaje do kraja, osvajamo, uaaa cigani!!!!!!!
-kom8: @kom7 Pa ne znam ko pati od kompleksa?!?!?!!! Vi ste bre kompleksaši najveći!
-kom7: @kom1 iskompleksirani glodaru, mamu ti $)/#&"%$ idi leči komplekse!
-kom6: Jel ima neko snimak tekme? Gde mogu da nadjem na netu?
-kom5: Dobar ovaj Bajko, lepo prima.
-kom4: Zvezdo znaaj da uvek tu sam jaaaa...
-kom3: Čim je ubacio Kovačevića znao sam da primamo gol, kepeci 19, 20 god.
-kom2: Robi odlazi, Robi odlazi, Robi odlazi, Robi odlaziiii.........!!!!!
-kom1: Aaa cigani, pukli ste.
Posrbljena i vulgarizovana verzija imena britanske rok i bluz zvezde Džoa Kokera. No, ovo nije definicija o njemu, već o jednom širem sindromu, proisteklom iz Kokerovog stila. Naime, veselih 60ih, on je bio pripadnik hipi-pokreta i jedan od začetnika hard-roka. Pošto su ideali ovog pokreta iznevereni, Koker je rešio da ostane dosledan sebi i već 30 godina razvija svojevrsni "klošarski" stil (što, naravno, ne znači da je i sam klošar, naprotiv, ima plemićku titulu).
Slično njemu, poneseni tadašnjom modom, u bivšoj Jugoslaviji su se pojavili mnogi mladići koji su želeli da ova već komunistička zemlja postane- još više komunistička (odnosno: ukidanje razlike između sela i grada, intelektualca i seljaka, političara i portira,...). Kada je komunizam sasvim nestao, Kuranovići, sada već na ivici starosti, rešili su da se solidarišu sa najvećim "stradalnicima" tranzicije (koja, jelte, još nije ni gotova), ukoliko i sami ne spadaju u tu kategoriju. To praktično znači: kupanje jednom nedeljno (hladnom vodom i to bez sapuna i šampona), nošenje garderobe kupljene pre najmanje 20 godina, puštanje (uglavnom duge) brade, neretko i "Če Gevara" šapke, ili makar majice. Neretko se garderobom snabdevaju po šumama (uzimaju ono što drugi odbace), čak i kontejnerima, a u najboljem slučaju idu na buvljak. Kuranovići odbijaju da koriste "te đavolje kapitalističke naprave" mobilne telefone i kompjutere (a ako neko od njih to čini i još većim čudom čita ovaj tekst, neka bude pozdravljen!). U novije vreme, nadu u njihov život, donela je pojava Pokreta Cajtgajst, zbog čega su u njihovim očima porasle šanse da se dogodi Svetska revolucija.
Kuranović: Gde si krenuo sine?
Sin: Evo, idem da kupim sebi jaknu...
Kuranović: Ali, ja sam ti nudio da uzmeš moju, 30 godina me je služila...
Sin: Ćale... Svaka čast tvojoj jakni, ali treba mi moja i treba mi nova...
Kuranović: Dobro, dobro... Vidim ja da vi mladi danas menjate vindjakne ko gaće. Ideš u Pančevo ili na Novi Beograd?
Sin: Na Novi Beograd, u "Ušće" verovatno...
Kuranović: Kakvo, bre, "Ušće"? Ko da te nisam vaspitavao... Znaš li ti da ljudi koji prodaju na buvljoj pijaci umiru od gladi zato što vi mladi idete na ta mesta za buržuje!
Sin: Ćale, prođi me se. Ne moram do kraja svog života da brinem o žrtvama tranzicije. U našoj familiji je, bogu hvala, to tvoje zaduženje...
Kuranović: Beži da te moje oči ne vide! Kako je vas mlade pojeo kapitalizam, samo ste legli na rudu. Sva sreća, pa postoje i odgovorni mladi ljudi, poput onih što su u "Anonimusima"...
Predmet koji je izmišljen s namerom da se mozgovi nas, običnih smrtnika, pregreju pokušavajući da protumače sve te silne -ije, -cije i -acije.
Autor knjige obično ima pola naslovne titula, no dobro, da se vratimo na temu...
Ceo predmet je bespotrebno iskomplikovan i,blago rečeno, jebeno retardiran.
Može da napravi da bilo koja rečenica zvuči pametno, dubokoumno i intelektualno.
Ovaj primer će to savršeno opisati:
-Pre pet časova napustio sam javno motorno vozilo nakon što me je individua, očigledno empiristički odgojena, najlepše zamolila da napustim gore navedeno vozilo pre nego što se razmnožava sa mojom majkom, na šta sam mu ja krajnje primitivno, ali na fin način nagovestio da će, ako ne prestane dosadjivati, doći do penetracije njegovog demode prsluka izrazito oštrim objektom, ali sam na posletku odlučio da napustim javno motorno putničko vozilo, i pošto je bilo suviše kasno da bih stigao na vreme u svoju srednju prosvetnu ustanovu na primarni čas, odlučio sam da odem da se počastim konzumacijom, prilično zagrejanim korama punjenim sirom.
-Mora da se varaš!
Ja nikako ne mogu poverovati u tvoju tvrdnju.
-A zašto, ako smem pitati?
-Zato što ste vi vagina i feces.
-Molim Vas, implantirajte moj penis u vašu usnu duplju, homoseksualče dekompozirani, virus humano imunodeficijencije u uznapredovaloj fazi primio, da da fiktivno stvorenje, koje je navodno stvorilo Zemlju.Prevod:
-Bate, izlazim ti ja iz basa jutros oko 7, znači, zato što me na'vatala mrtva fluorescencija, neki, brate, derpe, kaže mi kao: ,,Alo bre mali, aj' marš napolje,kao, nemoj ti jebem kevu!'', a ja u fazonu kao:
,,Aj' matori, bre, kulijana, nemoj da te izbodem bre, razumeš?''
Al' nisam hteo da se smaram, pa sam, brate, izaš'o iz basa.
Ja gledam-nema šanse da stignem na prvi, pa otiš'o na vruć burek sa sirom.
-Aj' ne seri!
Misliš da sam ja veverica?
-Što torima, ja ti reko' sve kako jeste...
-Zato što si ti cava i vnugo.
-Ma sajsi galoma, dukatlijo raspala, SIDU dobio dabogda.
Osobina baba da im jedno od unuka više leži na srcu od ostalih, iako one ni za živu glavu to ne bi priznale.
: Ljubi baba svog unuka, budućeg doktora. Još jedna godina, pa će moj Sale da leči babu svoju. Nemaš pojma koliko je baka ponosna na tebe, sine moj lepi.
: Mama, i Stefan je završio četvrtu godinu, čak ima bolje ocene od Saše, ako ovako nastavi, biće student generacije.
: Ako, ako, i treba. Neće valjda da bude mamlaz, pored ovako pametnog starijeg brata.
: Baba, a znaš da sam i ja upisala srednju medicinsku školu, ima da budem lekarka, kao Saša i Stefan.
: Eh, Sonja, srce moje, ljubi tebe baka, ti se sad dete pazi da se ne prokurvaš tamo, uvek si bila zvrk. Saša je uvek bio miran dečko, pa nisam brinula. A za tebe se plašim da te društvo neće na drogu navući. Svašta si volela kao dete da probaš.
: Baba, pa ti više voliš Sašu, nego Stefana i mene, to se oduvek znalo!
: Kako te nije sramota, pa ja vas sve jednako volim, ne pravim ni najmanje razlike među vama! Nemoj da me vređaš, mala. Moje srce podeljeno je na tri jednaka dela!
Pružanje ruke kao sveštenik, samo što majstor ne očekuje da je celivaš, on očekuje da ga uhvatiš iznad zgloba, jer prljave su mu ruke i ne može da se normalno rukuje. Majstori se normalno rukuju sa drugim majstorima, jer su im prljave ruke, ali sa civilima primenjuju ovaj način rukovanja.
- Ja ne mogu da verujem šta si ti meni danas priredio, kako misliš da nastavimo dalje nakon ovoga, mene je živ blam pojeo.
- A dobro, jebiga, izvini, znam da si rekla da ni slučajno ne kažem da sam automehaničar, jer tvoj zet je hirurg na VMA, i uvek su govorili da je tvoja sestra bolja od tebe...
- Pa si ti odlučio da budeš vladika? Jebote, da li si normalan? Ej bre, vladika, znaš li ti šta je vladika???
- Čoveče, nisam ja kriv što mi je tvoj ćale celivao ruku...
- Celivao je zato što si je pružio kao da si stvarno svešteno lice, a ne jebeni automehaničar...
- Pa navika, nisam znao da će mi odma celivati ruku...
- I ti umesto da kažeš da si se zbunio ili bilo šta, ti si odma odlučio da kreneš da sereš da si vladika, kako ja sad da kažem da nisi?
- Brate, nisam ja kriv što tvoj ćale čim vidi čoveka sa bradom misli da je ta osoba svešteno lice, ej vladika od 30 godina, to govori koliki je veliki vernik kao što si pričala...
- Ti si bre budala, raskidam, ja ovu sramotu nikad neću moći preživeti...
- Daj smiri se, smislićemo nešto.
- Možda stvarno da postaneš vladika? A, šta misliš?
- Ajde leči se...
Uvod:
Ljubljenje u obraz je, sad već ne tako nova, vrsta drugarskog pozdravljanja. Od pamtiveka, srpski je bilo ljubiti se tri puta prilikom sretanja dobrog prijatelja s kojim se dugo nismo videli, čestitanja nekome za najraznoraznije stvari, kad nas pogodi pesma, u izlivu emocija izljubiti bližnjeg svog... Ljubio je brat brata, otac sina, drug druga.
Razrada:
Vremenom, javila se potreba nekoj devojci da poljubi svoju najbolju drugaricu svaki put kad je vidi. Trčanje jedna drugoj u zagrljaj vičući "iiiiiiiii pa gde siiiii tiiiiiiii", jer se fala bogu nisu videle od juče popodne kad se završila škola, je postala nova fora. To su videle druge devojke, i htele da i one tako pokažu naklonost svojoj najboljoj drugarici. Logika: Zašto bi njena najbolja drugarica njoj bila bolja nego meni moja? To se onda širilo dok se nije takvo pokazivanje naklonosti ustalilo, bilo da se radi o najboljoj drugarici ili ne. Nama muškima to nije smetalo, jer lezbo akcija je lezbo akcija, pa makar bila i platonska.
Zaplet:
Jednom prilikom, našao se neki momak, koji je inace imao samo drugarice, i koji se osetio toliko izdvojenim iz drustva, da je i on tako počeo sa tim svojim drugaricama da se cmače što su one rado prihvatile jer, brat bratu, i on je bio njihova drugarica. Nama muškima je to prvo bilo čudno al' onda je proradio muški mozak. Eto nama šanse da se kroz taj "blitz-cmok" priblžimo svakoj devojci koju iole poznajemo, a da valja čemu, da je zagrlimo, osetimo kakav parfem nosi, omirisemo kosu, osetimo njen obraz na našem, što je do tad bilo moguće samo ukoliko imamo neku dobru priču, foru ili razlog da joj se na taj način približimo. Oni malo smeliji su to još bolje umeli da koriste, tako što bi šmekerski mogli da jače zagrle devojku, zadrže je duže, ponekad čak i podignu i tako osete jos što-šta, maskirajuci to stavom "baš si legenda i mnogo te gotivim pa nema razloga da ti ovo smeta". To je prihvaćeno do te mere, da je poljubiti devojku u obraz čin koji se vrši već posle dva-tri vidjenja, pod uslovom da su u relativno kratkom periodu. Taj gest se ne odbija, jer bi se to smatralo nekom vrstom nepristojnog ponašanja, mozda čak i uvrede. Ukoliko je u pitanju novo poznanstvo sa devojkom, nije uljudno odbiti poljubac jer time se govori "ne gotivim te iako se već koliko-toliko poznajemo". Ukoliko je to neko duže poznanstvo, kuliranje poljupca mu dodje kao ne staviti smajli u sms (a to se očekuje jer ga uvek stavljamo) i onda nastaje dilema: šta je sad to bilo, kakva je to uvreda počinjena pa da poljubac bude odbijen? I na kraju, ukoliko se radi o poznanstvu starom ko samo vreme, onda nema veze ništa od navedenog jer možemo i za dupe da se 'vatamo pa nikom nista.
Obrt:
Širenje ovog fenomena se tu ne završava. Nastala je nova mutacija: ortak-ortak mutacija ili drugačije poznat "ortak-cmok". Nešto šokantno kad se prvi put pojavilo. Materijal za naslovnu stranu. Pre ove mutacije, situacija je bila: nadju se dva ortaka, dolazi do urlanja nečeg tipa: "GDE SI BRATEEEE MOJ", zamah desne ruke u širokom luku, susret šaka uz gromoglasan odjek od kojeg se zemlja trese, deca plaču, psi zavijaju, i gluvi ga čuju, jer mora da se zna da su to prave baje, i na kraju ide jak zagrljaj uz udaranje u ledja, ko da rebra oće jedan drugom da polome, da bi očigledno bilo da su ko braća i da će najebati bilo ko "mog brata" dira. Nakon mutacije, vidiš iste likove koji pružaju ruku jedan drugom ko da su gospodjice. Razmišljaš u sebi: "Dobro, možda su polupali celu diskoteku pa povredili ruke dok su razbijali nekima tamo lobanje (jebiga, dešava se)". I onda sledi nezamislivo... CMOK!!!! Stanje šoka. Ne veruješ šta vidiš. Zar takve baje da poljube jedan drugog ko drugaricu da ljube!!! Pred tim prizorom bi se svakakav ženski petko osetio ko kolos od muškarca. Pitaš se šta sledeće? Neće valjda takve baje sad da odu u kafanu, napiju se, zagrle i zapevaju "Ima jedna rČma u planini"!? Neće valjda da počnu da praktikuju Nizozemsko kormilo!? Neće valjda tu bratsku ljubav da prenesu na viši nivo!? Zlo i naopako...
Rasplet:
Ulazimo u novu deceniju, novi vek, novi milenijum. Pokazujemo da smo sposobni da održavamo korak sa vremenom, da prihvatimo našu nežniju i ženstvenu stranu, jer u svim časopisima piše da se pravi muškarac ne boji nežnosti. Ako na taj način Džastin Timberlejk i Leni Krevic mažnjavaju sve cice, pa što ne bi i mi pokušali. I, kao i mnoge krupne socijalne promene, i ova postaje prihvaćena od strane jednih, a samo podnošljiva od strane drugih. Onima koju su je prihvatili se smučilo da imaju bolove u grlu od silnog dranja, da ih smaraju panduri za remećenje javnog reda i mira svaki put kad se rukuju ko pravi ortaci, da stalno imaju bolove u ledjima. Mutacija postaje samo varijacija na koju se više ne obraća pažnja.
Zaključak:
Vreme leči sve. Onaj lik što je prvi počeo da ljubi devojke je imao originalnu ideju i idealnu poziciju da je sprovede u delo, ali je to radio iz pogrešnih razloga. Valjalo bi podstaći dalju evoluciju ovog fenomena na npr. maženje kao oblik pozdrava pa, ultimativno, i seks umesto "zdravo" i nadati se da neće doći do nove "ortak-ortak" mutacije, jer po rečima jedne naše voditeljke (samo u njenom slučaju se radilo o komplimentima): "Muškarac treba da ga daje, a ne da ga prima".
Po shvatanju velikog dela populacije, a i pojedinih doktora - glavni krivac za svako loše zdravstveno stanje.
Primer br.1:
-Šta ti je brate, nešto mi ne izgledaš dobro?
-Ne znam, imam temperaturu i proliv dva dana.
-Ma to ti je virus, kupi vitamin C i lezi, odmaraj.
-Pa ne znam, jutros sam imao krvavu stolicu, moram ipak ići kod lekara...
-Pa ja sam ti reko šta da radiš, a ti kako oćeš...Primer br.2:
-Kažite, šta vas muči.
-Ne znam doktore, imam potpuni manjak energije, psihičke i fizičke.
-A, pa to ste pokupili neki virus, pa vam je iscrpeo malo organizam, ništa strašno. Uzmite vitamin C, dosta tečnosti, odmarajte i biće sve u redu.
-Pa ne znam baš, znate... ja se tako osećam već mesecima. Moja žena kaže da je to možda depresija...
-A jel vaša žena lekar?
-Ne, ali...
-Znate šta, idite vi lepo kod vaše žene, pa nek vas ona leči!
-Ali doktore...
-Završili smo, izvolite karton. Dakle, tablete vitamina C i dosta tečnosti, limunadu napravite, to je odlično.
-Znam doktore, ali eto recimo, kada uzmem nož da isečem limun, svašta mi prolazi kroz glavu... Dođe mi da uzmem taj nož i...
-Aman čoveče, izlazite napolje, imam još dvadeset pacijenata da pregledam, ako ne volite limunadu, niko vas ne tera! Bože me sačuvaj, kakva budala...
Pevač: Nosi titulu frontmena, iako mu je niko nije izričito dodelio. Ostale mrzi da se raspravljaju oko toga sa njim, jer sa pevačem jednostavno nema rasprave. Pusti ga nek piše tekstove o nekoj neuspešnoj ljubavi i potonjem odlasku u kurac, ili kafanu. Nema veze što nikad nije imao curu duže od noćenja sa doručkom. Dobio glas i sluh od boga, tako da jedan dan nije proveo u bilo kakvoj vrsti muzičkog usavršavanja. Soli pamet drugim članovima benda kao ''Tuzlanska so'' iz Sportske Galaksije Milojka Pantića. Pije malo, drogira se još manje. Čuva mozak za filozofska proseravanja pred novinarima dok ostali članovi benda iza njega jedva zadržavaju povraćku u ustima.
Gitarista: Klasika. Rasturena porodica; keva ga šutira kod ćalata, ćale ga šutira kod keve, i tako do 9. godine kada od strica alkosa dobija akustični krš od đitre. Od tada leči komplekse i nervozu konstantnim drkanjem instrumenta do 19. godine, kada upoznaje gore navedenog drkadžiju (pevača koji slabo pije). Otprilike u tom periodu, počinje da nadoknađuje to što se nije radio ničim do 19. godine, kao ostala normalna deca, nego je samo rokao po žicama. Kreće u kontra-ofanzivu. Ujutru maže LSD na parče prepečenog hleba za doručak, ručak preskače zbog dobre linije; kako telesne linije, tako i linije bolivijske salatice. Debele k'o autoput Beograd-Niš. Uveče se zagreva za nastup omanjom kofom vodke. Klati se na nastupima, promašuje tonove, svadja sa pevačem, jer mu ovaj sere da se dovede u red. I dosta jebe. Curice do 17 ljeta starosti vlaže za njim, čineći od njega zavidnog kolekcionara veneričnih oboljenja. Umire do 28. godine starosti.
Basista: Ko?! A, onaj u uglu sa onom džinovskom gitarom, što igra ko Dr Feelgood na epi-napadu. Njega ne poznaju ni članovi benda. On možda i ne postoji. Iako ima važnu ulogu u muzici benda, svi gledaju kroz njega. Ujutru sa mamom doručkuje musli uz Žikinu šarenicu, razmišljajući koje remek-delo iranske kinematografije će danas odgledati. Ne jebe, ič. Ne gudra se, ič. Piće, jok. Ne zato što ne može, nego neće. Budala, šta ćeš. Ako ga i startuje neka grupi underage pohotnica, on je uputi na gitaristu kome viri krvavi špric iz vratne aorte u bekstejdžu. Nikome nije jasno kako se ustvari postaje basista.
Bubnjar: Nije slučajno što u ''Odiseji 2001. u svemiru'' majmun onom koskom udara o zemlju u stilu vrsnog bubnjara. Ovog člana benda odlikuje nisko-profilna struktura moždanih mogućnosti. Uglavnom ga šalju po cigare, piće, ili mu jednostavno kažu da ode u drugu sobu da vidi jel su tamo. On ode. Fizički je jači od ostalih u bendu, ali to ne koristi kao argument u raspravi. On se i ne raspravlja. Verbalno ga maltretira uglavnom pevač. Onaj crnja u ''Zelenoj milji'' je verovatno bio bubnjar pre nego što je zaglavio bajbok. Jak, glup, i beznadežno dobar. Kad bane murija u bekstejdž, gitarista mu podmetne u džep kesicu bele ili žute zajebancije. Ovaj, ode par godina u tvorza, a kad izadje samo se pojavi na probi i sedne za bubanj. Kul je, brate, ne ljutim se.
Kurac zamotan u šareni papir.
Utisak koji ova osoba ostavlja podseća te na bombonjeru. Pupoljak crvene ruže prekiriven kapljicama rose, odiše svežinom i lepotom, pored njega sočna Esmeralda, leži onako rasna na zelenoj travici, hoćnog pogleda i suptilno raširenih nogu, čisto da joj sevne butka. Sećanja iz detinjstva naviru, bombonjera je uvek bila zabranjeno voće, ono što se samo prosleđuje ali ga nikada ne dobijaš. Međutim razočaranje sledi kada si omote kojima je oblepljena pokidao bilo razgovorom ili palamarom. U trenutku kada zagrizeš ogavnu bajatu šećernu tablu, shvatiš da ti je bivša riba/dečko, Najlepša želja, žuta i dosadna spolja, ali vredna iznutra, ipak, najveća želja.
Tip: Ćao, ovaj kladili smo se nešto drug i ja, pa sam ti ja prvi priš'o. (Jebem ti život koliko glupa žvaka aa sad će da me ispali)
Bombonjera: Hehe, drug ti je mnogo sladak, dala bih mu Zlatni globus za slatkoću, mica.
Tip: (Dobro, nema veze malo je nafurana) hehe, ovaj, je l' može piće?
Bombonjera: Znaš kako kaže ona stara od Goge Sekulić, može može, poklon dodir ne može.
Tip: (Fak, dobro, nema veze, zabole, prelepa je) Pa ne znam baš, ali to me neće sprečiti da nastavim konverzaciju sa tobom.
Bombonjera: Šta, konver... Čekaj! Čekaj! Da nisi ti iz neke sekte?
Tip: Nisam bre iz sekte koji ti je, samo sam hteo normalno da popričam.
Bombonjera: A iz kirbija, mislim znam da nemaš od čega da živiš ali imam da ti dam samo pičke, pare ne.
Tip: Jok bre, šta ti je, ne prodajem kirbi. Nego, jesi li za neku ležerniju varijantu, ova buka nam smeta da razgovaramo, možemo da prošetamo do mog stana.
Bombonjera: Oćeš da me siluješ? Ako ćeš to da pokušaš, bolje odustani, daću ti sama.
Tip: Molim?
Bombonjera: Samo da kažem, može i bez kondoma, mislim da su mi nepolodni dani.
Tip: E izvini, žurim nešto, upravo su mi javili da mi je deda umro. Ćao.
Bombonjera: Jao stvarnoo, pa dobro, pošalji onda drugara onog, jesam rekla da je sladak ma za kakve Nobelove nagrade, Globusi, za Oskara bre.Drugar: I, kako je bilo?
Tip: Bežimo od ove bombonjerke bre, prenosi sidu pogledom.
Skup metoda i tehnika kojima se koristi muškarac u obradi ženskog mozga u cilju dobijanja "radne dozvole".
Metode
1.Dugoročna investivcija-Kavaljerstvo ( kada udje željeni ženski objekat u prepun bus a vi sedite, po Bečkoj školi neoprostivo je ne ponuditi svoje mesto, pa makar stojali 20 stanica ukoliko ona odbije to mesto, stojite pored nje dok ne izadje iz bus-a)Ova investicija će vam se isplatiti kad tad, ako ne i u prvom sledećem susretu jer ženski mozak takve stvari ne zaboravlja.
2.Izbegavati ženski Stand by mod-Nenametljivost (Ako se ženskom objektu ne dopadnete na prvi pogled, ženski mozak prelazi na Stand by mod, koji se odlikuje prebacivnjem celokupne svoje težine na jednu nogu kao posle dugog stojanja u redu za menzu, traži nekog iza vaših ledja a vi možete da ispucate sve vaše najbolje fore džaba vam, ženski mozak će to registrovati ni malo važnije od saobraćajne buke.
3.Davanje komplimenata -slatkorečivost (kod ženskog mozga postoji trade-off izmedju lepog izgleda i pameti oni ženski mozgovi koji žrtvuju sate na doterivanje davati više komplimenata na račun njihove pameti nego njihovom fizičkom izgledu, kolko god bio on dobar.Suprotno tome pametnim ženskim mozgovima davati komplimente na račun fizičkog izgleda. Na taj način devojke koje bez kile šminke ne izlaze na ulicu, će misliti da vam nije samo do njenih dupeta i sisa nego da vi vidite i njihovu "drugu" stranu dok će devojke kojima ne ispada knjiga iz ruku biti takodje oduševljene, jer vam se svidjaju onakve kakve su. Ovu metodu primenjivati pri svakom trećem susretu.
4.Lav "ranjenog srca"-Kada se muškarac nadje u društvu ženskih mozgova obavezno povesti priču o prevarama i neverstvima,sa najvećim gnušanjem se odnositu prema tim pojavama, postaviti se kao dečko koji je osetio na svojoj koži prevaru, i koji zbog toga ne bi nikad nijednoj devojci uradio tako nešto. 4 od 5 ženskih mozgova u ovoj situaciji će početi da zamišlja sebe u ulozi Kosovke devojke koja vida rane ranjenom junaku-tj vama.
5.Fenomen skuvane žabe -Bečka škola se apsolutno zalaže za ovakav način obrade ženskog mozga, jer saopštiti ženskom mozgu ko grom iz vedra neba "Volim te" ili "svidjaš mi se" može u potpunosti da vam uništi sve nade u uspeh misije. Naime ženski mozak voli da bude postepeno juren, da bude predmet konstantog interesovanja da testira strplenje mužjaka, bacajući mu rekreativno po neku korpu u lice da bi se uverio u iskrene namere i dugotrpeljivost mužjakovog Ega.
4.Odlično poznavanje celokupnog opusa pesama Sergeja Ćetkovića je za Bečku školu neizostavno.Ukoliko imate glas kao gavran, pokušajte da uz ples ženskom mozgu prošapućete po neku strofu koju mislite da će najbolje "leći" situaciji. Ženski mozak će automatski svaki sledeći put kada sluša Sergeja misliti o vama.
Tokom milenijuma ova zavodnička veština je pretrpela mnogo modifikacija i promena ali Osnovni princip je ostao isti: Za ženski mozak kod muškarca nije toliko bitna ni lepota, ni pamet, ni dužina alatke, ni kakav je u krevetu ni kako se oblači - nabitnija stvar je pružiti ženskom mozgu SIGURNOST - MATERJALNU I FIZIČKU.Ovaj princip u potpunosti je potktrepljen vrlo čestim prizorima gde pored nas prodju avioni na štiklama vodjeni nekim krševima u poznim 40-im a mi u cvetu naše mladosti,lepoti i snazi možemo samo da ga bacamo na kamen
Jbg to ti je Bečka škola
NEĆU VIŠE NIJEDAN POST DA POŠALJEM OBEĆAVAM BEČKE MI ŠKOLE !
Osoba koja mnogo umišlja / izmišlja / laže...
Po piscu iz XIX veka koji se utripovao da je rođen 3 veka kasnije.
- Nešto se tripujem. Šta ako nismo sami u svemiru. I onda dođu jednog dana neki drkoši vanzemaljski i pokolju nas sve il' sprže nekim laserima...
- O čemu ti?
- ... pa nas još možda pojebu sa njihovim ogromnim kurčevima. Kažu ljudi, gled'o ja, da ako ih ima verovatno se sami razmnožavaju, al' zajebi ti to. Jebeš svemirca, ako nema kurac! A ja baš ono ne bih voleo da me jebu, baš ono ne...
- Opet si se naduvao? Jesam ti rekao da idemo kod Sneže da nešto smuvamo. Moraš ti sve zajebati, narkosu jedan. Da nisi ti i po nosu, nesrećo?
- Aaaa! Skinite ga smene! Neee! 'oće da me kara! Joooj, vidi kol'ka mu kita! Neeeee! Ima ih više, ne u rč, NEEE! Eno ga i zmaj! NEE...(ŠLJAS)!!!
- Ma šta je meni ovo trebalo? Odo ja lepo da pozovem neku kurvaju da jebem ko čovek, a ti Žil Vern crkni tu ili šta već.
_______________________________________________________________________
- ... ali kažem Vam, šefe, imao sam temperaturu, nisam bio ni za kurac!
- To ti pričaj svojoj majci. Kojom tehnikom si ozdravio za jedan dan?!
- I ja se to pitam. Čudo! Mislim da ima veze što sam da pare nekom prosjaku, pa me Bog nagradio ili tako nešto.
- Ma sigurno! Slušaj Žil Vern, ako do kraja godine još jednom ne dođeš, letiš! A ona dva dana godišnjeg zaboravi.
- Ali šta ako...
- Ni pod razno. Da ti polome nogu, razbiju glavu, sidu da dobiješ, ima da dođeš. Ščuo?!
Nekada, u pokojnoj nam državi, SFR Jugoslaviji, u kojoj smo imali izlaz na more, Tita i mladu Nedu Arnerić, kad je Trst bio naš a domaća muzička scena bila dobra, imali smo i nešto što nigde na svetu niko nije imao.
To nešto se zvalo "samoupravljanje".
Sama reč kaže, sami ljudi upravljaju, nema onih gnusnih kapitalističkih tlačitelja koji će robovlasnički da eksploatišu radničku klasu. San snova.
Svi su podjednako važni, svi imaju pravo da budu konsultovani kad su pitanja o preduzeću na dnevnom redu, radnički saveti, sindikati stvarno nešto značili, radnička odmarališta u Buljaricama svake godine, na kraju zlatan sat sa gravurom i penzija. Eksperiment koji je jebiga, naravno, propao.
E sad, taj što je smislio koncept znao je da su ljudi govna i da će to teško ići ako nema nekog ko će da kontroliše sva ta silna prava i privilegije koje je samoupravljanje nosilo sa sobom.
I sinulo mu.
Smislio čovek kako da obuzda one najvatrenije pobornike komunističke ideje (naročito onog dela"...svako treba da ima onoliko koliko mu je potrebno...", jer, ako je džabe, naravno da ti je potrebno 500 kutija municije za heftalicu ili 40 pakovanja indigo papira kod kuće, pogotovo ako već ne moraš da ih platiš). I čovek smisli da medju zaposlenima oni najčasniji i najpošteniji, najbolji radnici budu izabrani u kontrolni organ, koji će se zvati "Samoupravna radnička kontrola", koji će se marljivo i savesno starati o tome da se ideja bratstva i jedinstva i socijalističkog samoupravljanja dosledno sprovodi u svakom preduzeću. Djoka. Najgora jaja i cinkaroši su pristajali na to da budu clanovi SRK. Oni što su u školi zajedno sa celim odeljenjem pobegli sa časa, pa se vratili i izdrukali sve, taj tip ljudi. Brojali ti koliko spajalica koristiš po danu, koliko si puta išao u klonju, da li nosiš hemijske kući pa podnosili detaljan izveštaj upravniku. Niko ih nije voleo ali su ih zato svi mrzeli.
E to je bilo nekad.
Danas pod ovim pojmom, šifrovano, podrazumevamo najbolje drugarice naših lepših i nežnijih polovina (pogotovo drugarice muškog pola, jer poturice su uvek gore od Turaka) koje rade isto što je radio i ovaj organ. Cinkare te ako te vide da se pijan teturaš ulicom pored kafane a devojka misli da sa društvom gledaš najnoviju adaptaciju Romea i Julije po motivima švedske spisateljice koja je feministkinja a bogami i lezbejka za čiju premijeru ti je dala karte koje je dobila od druge drugarice na koju nije mogla da stigne, u kojoj je Romeo biseksualni cigan a Julija pre-op transrodna aktivistkinja za prava pasa lutalica, ili ako te vide pijanog sa drugom ženskom kako razmenjuješ pelinkovac, pljuvačku, špric ili reproduktivni materijal a devojka misli da si otišao da se vidiš sa drugarom iz vojske iz Titovog Velesa ili uopšte ako te zatekne bilo gde ne bi trebalo da se zna da si se zatekao. Pijan.
Naši najveći dušmani.
Jebiga, samoupravljanje je nestalo ali je pojam ostao.
- Lave, sve sredjeno za one dve klinke !
- Nemoj da pričaš ?
- Večeras jebemo, nalazimo se u kafiću prvo, posle ih vodimo kod tetke u stan, otišla je u Jošaničku Banju da leči hemoroide, nema je 7 dana, sve sam pripremio, sklonio sam slike svih pokojnika iz spavaće sobe, pobacao sam prazne tube Faktu gela i kupio 2 flaše jeftine vodke, energiju ili djuseve ćeš ti, jebiga, skupo, i ovo do sad od koga je, mnogo je...
- Vrh, samo da zaperem muda a i malo istrimujem i krećemo...(ispred kafića, sat kasnije)
- Tebra, 'alo 'alo gde ćeš, obustavi, ne ulazimo, STANI JEBOGA TI KAD KAŽEM, STANI !
- Šta ti je magarac, pa em kasnimo jer si ti prao to malo muda sto imas i sto si krčio tu amazonsku prašumu dole pola sata, em su stigle, em ćemo da pokisnemo k'o mačić što stojimo ovde na kiši, eno vidim ih odavde, šta 'oćeš sad jebem ti kera ?
- Samoupravna radnička kontrola...
- Št... A ? GDE ?
- Unutra, sto pored, i za tebe i za mene, ako nas vide ova lezbejka odmah zove i moju i tvoju i najebali smo...
- Ovo samo meni može da se desi... PU ! Okreći, vraćamo se... I nije lezbejka, peder je... Zove se Jadran...
- Nije vala peder nego je pederčina...
- Vaistinu...
Dobro poznat advokatski izraz nakalemljen na farmaceutski marketing radi izbegavanja bilo kakve odgovornosti i odjebavanja dosadnih konzumenata lekova sada ima svoju primenu i u svakodnevnom govoru u kome služi za odjebavanje likova koji vam non stop kukaju o svojim problemima ne obazirući se na to da vas baš zabole za njihovo prenemaganje. Može da se koristi i na nadrkanim tipovima koji bi pošto poto da vas izbace iz takta i naprave sranje. U drugom slučaju ishod je neizvestan.
1) marketing: POTPUNO PRIRODNO! LEČI ŠULJEVE, VRTOGLAVICU, EPILEPSIJU I RAVNE TABANE. NEMA NEŽELJENIH EFEKATA!!! Moguće nus pojave svrab i crvenilo po preponama, promena boje kože, jaka djiareja praćena povraćanjem i otpadanje bradavica. O korišćenju leka i mogućim posledicama posavetujte se sa vašim lekarom ili farmaceutom.
2) Svakodnevni govor:
A: Joj, brate dobio sam onaj posao što sam konkurisao...
B: Super, šta si se tako zbabio, da častiš i da pevaš, ja već tri godine ne mogu da nadjem posao u struci.
A: Ma, da, lepo ovo zvuči, ali početnička plata nije ni pola od one koja bi trebalo da bude na tom radnom mestu da je ovo normalna država. Još ne znam ni šef kakav je, šta ako je neki seronja, a jeste sigurno jer danas samo seronje iz stranaka su šefovi, tolike kadrove imaju da ih svuda zaposle a koridor jedan deset godina ne mogu da naprave. A i ova današnja deca samo sede za kompjuterima i ništa ne rade, na šta li će da liči ova zemlja tek kad oni budu na vlasti...
B: Čekaj, čoveče, gde ti ode? Za te probleme ti se lepo obrati lekaru ili farmaceutu, oni su navikli da slušaju kuknjavu po ceo dan, a kad budeš rešio da častiš za šljaku onda zovi na pivo.
Ultimativno se kajati. Zažaliti zbog nečega/nekoga pa se izjedati iznutra za sve pare...al' retroaktivno, jebiga, znači - u trenutku kada je već kasno za "korigovanje putanje leta", da se tako vazduhoplovno izrazim.
Elem, kapiram da izraz neki svoj origo superbia vuče iz onog tako rasprostranjenog ljudskog instinkta da svaki put kada odigra na Lacio, da ženi pare ili mu babica saopšti da je upravo dobio ćerkicu momentalno ZAGRIZE sopstvenu usnu, pesnaju ili već šta mu je pri ruci.
Uostalom, sve dok nije nešto vitalno - dobro je.
- Marina se još nije vratila kući, je li, ženo?
- Ne, grmbrmhrm...JAOOO, ŠTO SE GRIZEM ŠTO SAM JE PUSTILA NA TU ŽURKU A ZNAM DA JOJ SE MNOOOGO DOPADA TAJ MALI KRETEN I DA BI SVAŠTA URADILA ZA NJEGA!!
- 'Ajde, 'ajde, ženo, pa i ja sam se griz'o za stariju godinama pa vidiš kako danas lepo živi...Ima svoj stan, završava školu...
- ...i podiže već treće dete u 25-oj godini života, eeeej, aloooo! I ta škola je noćni kurs za pedikire, DA LI SI TI UOPŠTE NORMALAN?!?!
- Nisam...al' sam pijan, hehe.-------------------------------------------
Glas s neba: Cenjeni lakoverni gospodine, da li se i vi grizete zbog toga što vam je kamatna stopa visoka kao Jao Ming, na hoklici?
Očajnik na Zemlji: Jao meni, jao meni! :griz, griz, griz!:
Glas s neba: A šta ako vam kažemo da iako sve izgleda tako crno i mračno mi ipak možemo da vam ponudimo svetlo na kraju tunelu i da jedina stvar koju pritom morate da uradite jeste da potpišete ovaj ugovor štampan fontom kojim se prave puškice, ovaj, na poštanskim markama?
Očajnik na zemlji: Ma dajte, potpisaću, samo da više prestanem da se grizem! :griz,griz!: Šta sam sad potpisao?
Glas iz dubine: Čestitamo, gospodine! Upravo ste postali vlasnikom polise "Tvoj bubreg - naš bubreg" korporacije "Loj&Loj", izvolite leći na operacioni sto ispred vas...
Ovo je analiza naslovnice zvanično najgorih novina na ovim prostorima. Treba se napomenuti da ljudi koji uređuju ove novine ne obraćaju pažnju na osnovna moralna ali i gramatička pravila. Ali ako se i pređe preko toge ne može se preći preko činjenice da naslovna strana Kurira sadrži više eksplicitnog materijala nego naslovna strana Playboya i Hustlera. Pored toga na naslovnoj strani ovih nazovimo novina nema ni reči o incidentu koji se dogodio prekjuče u Čačku već naslovna strana izgleda ovako:
1. Najveća, samim tim i najvažnija vest koja je zadesila Srbiju je SEKS NA STOLICI! u podnaslovu Vendi zajahala Ekrema. Naravno tu su i slike gospođice Vukelić koja se drži za grudi koje samo što ne ispadnu, i njenog "prijatelja" uz komentare koji takođe više priliče već pomenutim časopisima.
2. Sledeća vest koja je potresla srpsku javnost je da je Kurir po prvi put u svojoj istoriji bio u pravu i to je izneto ovako: Potvrđeno pisanje Kurira ŽELJKO MITROVIĆ SE LEČI U NEMAČKOJ. Sada bi nekoga u ovoj našoj zemlji u kojoj je dinar svakog dana sve slabiji, u kojoj se dešava afera sa "Srbijagasom" i automobilima, trebalo da zanima zdravstveno stanje vlasnika Pinka.
3. Još jedna vest kojoj je posvećeno mesto na naslovnoj strani ovih fantastičnih novina tiče se pevčice Tanje Savić i njenog porođaja, naslovom: PRVO PA MUŠKO - Tanja Savić rodila sina! Ukoliko se privatni život gospođe/ice Savić tiče više od 2000 ljudi u ovoj zemlji ja shvatam zašto je učenje važno - kako bi se jednog dana otišlo iz ove države psednute kolotečinom koju oni nazivaju ESTRADA.
4. Jedini naslov vredan pažnje, naravno najmanji, je intervju sa Vladimirom Vukčavićem, tužiocem za ratne zločine u kome gospodin Vukčević iznosi svoje mišljenje o opasnosti Hašima Tačija po potencijalne svedoke u procesu protiv njega.
U globalu sagledano ovo je bilo najgore potrošenih 25 dinara u mom životu, i sada razmišljam zašto nisam kupio Blic, koji za iste pare daje normalne podatke o dešavanjima u našoj zemlji.
PS Analizirana naslovnica je sa izdanja od srede, 29. novembra 2010.
Neki čudan kvalitet sam po sebi. Stalno te uče da lepota nije bitna, ali kad je neko lep, onda je to vrlina izvan svih ostalih. Zašto je to tako, ko će ga znati.Verovatno ima veze sa dobrom genetikom koju obično šalje kao poruku simetrična faca, i upravlja našim životima više neg' što bismo hteli. Zato je plastična hirurgija izdaja, sakrivaš svoje loše gene u vidu a la Gargamel nosa. E, pa ne može tako, bate!
-Ženo, bre! Nači, neću više da vidim onog malog Jovu u kući! Dođe sa ovim našim, porazbacuju sve igračke i ništa ne sakupe, nikad veći nered ne naprave!
-Pa, nemoj, vidiš kako se lepo druže, on mnogo slatko dete, plava kovrdžava kosica, krupne okice, kao anđelak.
-A ovaj naš mali ti nije lep, a?
-Pa... On je fino dete, ima dobru dušu na tatu. Neka, pusti ih, ja ću da rasklonim.
____________________________________________________________________
-Pokušala si da me zbaciš sa prestola! Napravila si armiju klonova da pokušaju da me ubiju! Htela si da me isključiš sa aparata za stabilizaciju električnih impulsa, htela si da me ubiješ! I sad hoćeš da se vratiš kod nas?!
-Poštedite me, moj jedini pravi gospodaru! Shvatila sam da je moja uloga samo da Vam verno služim! Molim Vas, prihvatite me!
-Nedovoljno!
-Ahem, ahem, ne biste valjda udarili čoveka sa naočarima?
TRAS
-Dobro, dobro, pa pomogla sam Vam, evo Vam glava ovog... Kako se zvaše? Znam da Vam je zadavao probleme...
-Uspela si da ubiješ Lorda Zarseka? Hm...
-Za Vas sve! Gospodaru, pustite me natrag, molim Vas!
-Nisam ubeđen! Ne vidim ni jedan razlog da te poštedim!
-Pa... Nabavila sam ove makete za amplifikator signala? Stroga tajna! Ne? Ouvaaaj... Imam još dve stotine klonova, samo za Vas? Ne? A ovaj magični prsten? Kažu da leči impotenciju? Ne, ne, dobro, izvinite, nisam tako mislila... A, je l' biste udarili čoveka sa sveskom na glavi? TRAS Pa, pustite me, lepa sam!
-Zažaliću zbog ovoga, upadaj.
-O, hvala, hvala, Vaša visosti, Vaša preuzvišenosti, Vaša mračnosti, nikad Vas više neću izdati... Ove godine.
-Kako, kako?
-Ništa, ništa. Jako mi je drago što sam ponovo tu.
Ultra, mega giga zajeban, opičeni ili jednom rečju - lud. Izraz se koristi da izrazi najviši nivo zajebanosti, viši i od samog Josifa Visarionoviča Staljina.
Koliko je Staljin bio zajeban, može se sagledati iz sledećeg primera:
Staljin: Kašljem, slinim, kijam... Šta mi je?
zamenik: Ne brinite druže Staljine! Idem smesta po najboljeg lekara u državi!
:kasnije:
zamenik: Druže Staljine ovo je dr. Kadranovič najbolji lekar specijalista interne medicine! Kažu da je najbolji u celom Sovjetskom Savezu!
dr. Kadranovič: Čast mi je lečiti vas, druže Staljine!
Staljin: :lekaru: Nemoj da me dodiruješ! Neznam 'di su ti ruke bile...
:posle sat vremena:
dr.: druže, vi imate UPALU PLUĆA!
S: MOLIM?
dr.: Ponovio sam analize, imate blaži oblik upale pluća
S: LAŽEŠ KUJO! RECI KO TE PLAĆA, DA TE NE BI' MUČIO! KAZUJ, KURVO! ZAMENIČE, STRELJAJTE GOVNO FAŠISTIČKO - KAPITALISTIČKO, LAŽE, 'OĆE DA ME TRUJE! STRAŽA! STRELJAJTE MI ZAMENIKA I LEKARA KADRANOVIČA! UROTILI SU SE PROTIV MENE JADNIKA! ŠTA SAM JA IKAD KOME URADIO?
kasnije:
novi zamenik: Ja sam vaš novi zamenik, druže Staljine!
S: Odlično! Nađi mi lekara, kašljem, kijam...
:situacija se ponavlja u nedogled, dok ne poubija sve bolje lekare:
novi zamenik: Druže Staljine, ostao je samo jedan bolji lekar u celom Sovjetskom Savezu
S: :KHM! KHM!: Vodi me... kod njega... KHM! da me leči... KHM!
:u bednoj kancelariji odlepljenih tapeta pored praznih flaša, na stolu spava lekar:
S: Dobar danm dok... KHM ...tore imate li moje nalaze?
lekar: Mmhm imam, hik, tu dole u, hik, polici...
S:Od čega bolujem?
lekar: Od, hik, upale mišića! Svako jutro se kupajte u 'ladnoj vodi, da se mišići opuste, ima budeš zdrav k'o dren, o veliki vođo!
S: ODLIČNO! KONAČNO JEDAN ISKREN ČOVEK! ODSADA SI MINISTAR ZDRAVSTVA!
Svi znamo kao je nekada davno u jednoj zemlji, gde danas vozovi idu brže nego nadrogirani maloletni motociklista polupraznim bulevarom u susret sudbini, narod ustao na kuku i motiku jer 'leba nije bilo, a ni kolača, kako je od toga ispalo veliko sranje, kako su se odigrala masovna narodna okupljanja na trgovima sa sve grickanjem semenki i navijanjem, dok aristokratija i narodni neprijatelji redom ostaju kraći za glavu, što je s obzirom na ondašnju prosečnu visinu Francuza od 1,60 cm zaista kratko.
Neki čak znaju i da je veliko sranje ispadalo u starome Rimu ako bi isporuke žita sa Sicilije, severne Afrike ili Egipta zakasnile koji mesec, pa masa ne bi imala šta da žvaće kad se svrti kući iz koloseuma. Ovo je, naravno, svojevremeno omogućilo Antoniju da jebe Avgusta na distancu, ko Kleopatru na luksuznom krstarenu Nilom. Kad je Antonije preterao s time, a sa malim Oktavjanom nije bilo zajebavati se, umro je od gadnog slučaja sopstvenog mača u abdomenu, a tad medicina i nije bila baš na nekom visokom nivou. Slično je bilo i u Carigradu, dok ga još Muje nisu prekrstile u Istanbul. Hronična nestačica žita mogla je da dovede do lečenja Vizantiskog cara od očinjeg vida od strane pučanstva.Jedan car, koji je bio dovoljno pametan da posluša ženu, poslao je plaćeničku gardu da leči mase od konzumacije kiseonika, pa je posle stigo i da podigne najveću crkvu u hrušćanskom svetu, samo da bi je kasnije oni turski ugursuzi pretvorili u džamiju. Turci generalno sve upropaste, ko što vidite, jebo im pas mater. Osim za jedenje. Tu kapa dole, koj li bi kurac jeli da nam nisu oni, ne znam ni sam.
I da ne tupim više, princip je i budali jasan. Kad nema leba, a ni igre baš nisu nešto, neko ima da najebe gore na vrhu ili dole u blatu.
E sad, do danas su se stvari malo promenile. Igre su postale složenije i zabavnije, pekari su provalili pecivo, pa sad tu mlate pare, a 'lebac više i nije neka eksluziva, nije ovo Užice '41.
Međutim, ''Narod nema leba da jede'' je i dalje poklič kojim baba na pijaci, ko na kavom rimskom forumu, stavlja do znanja kolko je dogorelo do nokata. Ironije je u tome, dragi moji, što su realno stvari baš obrnute. Jebena sirotinja nema baš ništa drugo sem tog leba. Zato i neretko meri po sto kila. Ne zajebavam se. Mislite da Perhanova baba, što će da stvi Bicu i sestru joj Djeljanu u školi od sutra meri isključivo na stočnoj vagi od Cezar salate?
Sad, naravno, znam da je izraz više figurativan u današnje vreme. Osim za one kojima je univerzum u ravnoteži kada je leba 5 dinara, zejtin i mleko još tolko skupa, Šešelj u skupštini, a Tito/Draža i Sloba na nebu.
Ipak, zarad preciznosti, predlažem da poklič sledeće revolucije, ili bar izražavanje nezadovoljstva bude: ''Imamo samo leba!'' ili ''Dajte nam s 'leba!'', možda čak i ekstremistički i pomalo drčno-nezahvalan ''Jebo vas 'leba, oću roštilj!''. Jer jebi ga, apetiti su porasli, vremena se promenila i ni primarne ljudske potrebe više nisu tako primarne, ništa loše, točak istorije se ne može vraćati unazad.
A ako si neki šupak koji će da blagoglagolji kako gladna deca Afrike nemaju ni koru buđavog leba, učini čovečanstvu uslugu, samozapakuj se i samopošalji se sa sve par kila krtole, paškanata i šargarepe za neku centralnoafričku republiku gde se još praktikuje kanibalizam i namiri ih bar za koji dan. Biće od tebe valjan paprikaš, kad već ne može čovek.
-Narod gladan, nema 'leba da jede.
-Narod ima hleba da jede, govnaru, fali sve ostalo. Ima 'leba, al' nema s 'leba.
Dogma zapadnog kapitalističkog društva gde je čovek prvo mušterija pa tek onda čovek. Izjednačiti slobodu sa srećom, izjednačiti izbor sa mogućnostima, ponuditi mogućnosti, a kad se već nudi to mora, bato, nešto i da košta, pa ne može baš toliki altruizam za džabe... Ali šta je nešto novca za sreću, zar ne, nisi neki sitničar, ili ne dao bog, smarač? Šta će mušterija, slegne mula ramenima, ionako već rinta da bi živeo, živi da bi radio. Pored 16 sati radnog vremena, kredita i lizinga, ko će razmišljati da li je starije kokoš ili jaje, ionako ih dele dve police u Merkatoru. A tu ima ne jedna kokoš, nego 36 vrsta, sa kostima, bez kostiju, veća, manje organska, neorganska, genetski modifikovana, sa obronaka Alpa, volja ti bataci, sa karijem.... A tek jaja, od S, M, L, XL, pa do P veličine, A ekstra, A, B klase, ekološki, štalski, kaveski uzgoj... Provuci platnu karticu, imaš ne jednu, nego sedam komada od četiri banke, i ne razmišljaš mnogo. Natakni sluške smartfona, pusti neku muziku i uživaj. Nešto ludo, opušteno i samo napred, jesi plejer, klaber ili si smarač. Dabome.
Ustavi malo, netemane jedan!
Isto se zoveš kao pokojni deda. Seti se njegove priče... Dedu su oženili njegovi roditelji. Nije bio nešto lep, stidan je bio i pomalo klempav, kao i ti. Pričao ti je krišom da baba ne čuje da ni ona njemu nije bila nešto lepa, ali njegovi i njeni se našli, oboje iz siromašnih porodica, takva odluka pala. Za prvu bračnu noć posudio gaće nemecke proizvodnje od starijeg brata. Na početku su se on i baba gledali popreko, vremenom naučili da se tolerišu. Tolerancija je prerasla u poštovanje, poštovanje u ljubav. Četrdeset pet godina braka, dve kuće izgradili, ogromno imanje stekli, dvoje dece, pet unuka. A ti, ime dedino, u trideset i nekoj, nezaposlen, ti danas u dva ujutru spuštenih gaća stojiš kraj laptopa na jedanaestom tabu youjizza listaš da nađeš dovoljnu dobru žensku da ga izbaciš, jer jebiga šteta je baciti na neku lošu. Ali, da bi naći neku novu, nešto do sada neviđeno, ekstravagantno. Možda neka ektra riba ima na trećem tabu, šteta bi bilo stvarno... Jebote, pa listaš već par sati, štaš, nevoljno nađeš u bukmarku nešto provereno, mrziš sebe zbog jebenog kompromisa, ali pogledaš, pa da na miru možeš da legneš. Sam, u osam kvadrata iznajmljene sobe. Sutra je novi dan, iznajmljeno skupo popeglano odelo na jeftinom kineskom plastičnom ofingeru. Novi dan, četvrti razgovor za posao ovaj mesec. Pardon - invervju. Zadnji put si na intervjuu pao kad si nekom menadžeru na pitanje "Koje su Vaše mane?" rekao "Pa, iskreno, podosta ih imam", a i opet si zaboravio da se smeškaš, blago i poslovno odmereno, kako to tutoriali na netu savetuju. Treba sada leći, biti odmoran i nasmejan na novi razgovor za posao. Kutijica tableta za spavanje kraj kreveta... Doktor je lepo pitao, pružio izbor: Gospodine Kovačeviću, imate ove četiri vrste, koje želite, izbor je Vaš? Smrtna tišina mračne sobe budi usnule demone, nastanjene ispod tepiha šarenih laža. Tu, bato, Bajer tablete od 400 mg ne pomažu mnogo... Bol neki u duši, šta li je, jebem ga.
Kapitalistički marketing se zasniva na maksimizaciji profita pod paradigmom pružanja iluzije slobode. Iluzija slobode povećava očekivanja jer se nudi mnoštvo virtuelnih mogućnosti. Od toliko izbora, majku mu, jedan mora biti savršen. E, vidiš, kada prva kiša sapere tu šarenu fasadu, tu realnost opiči čoveka po čelu. Dilemom koliko je izgubljeno načinjenim, konkretnim izborom razočarenje se oduzme od sreće ponuđene čitavim spektrom mogućnosti, sve u svemu, matematika prvog razreda. Želja za novim mogućnostima povuče ponovo, i jovo nanovo, čovek kao miš vrzino kolo okreće.
Ključ sreće – ne očekuj mnogo i drži se stvari koje su se generacijama održale, jednostavnih principa koje je vreme proverilo. Samo se seti dede, imenjaka, i posuđenih nemeckih gaća.
Lepa mogućnost izbora, a opet mnogo gori paradoks. Jebala vas sloboda koja se meri sa 36 vrsta kokošijeg mesa u Merkatoru! Hoću obične gaće, dvoje farmerke, krevet da mogu zaspati u toplom, kajganu od običnih jaja. Ne treba mi mnogo, ali dovoljno da mogu sa nekim podeliti i konačno moći odahnuti, nasmejati se. Živeti, a ne biti kokoška u kavezu, ma kako šaren i lep bio.
Dobar dan, gospodine, izvolite, kako Vam možemo pomoći?
E, zdravo. Hteo bih da kupim neke farmerke?
Kakve bi gospodin želeo?
Hm, farmerke, imaš li neke plave ili neke crne, tamno sive? I, nema potrebe da mi persiraš, nisam neki gospodin, a tu smo i istih godina..
Oprostite, to je polisa naše kompanije, maksimalno ljubazni prema klijentima, Vi ste nama na prvom mestu xexe Gospodine, da li želite više tajt, prisajz ili fleksi u kukovima? Srednje, pliće ili duboke? Fleksibilne, sa ekstra strečem? Uski kroj ili kežual, sa dugmićima ili rajfešlusem, isprane, ili sa punom, zasićenom bojom?
U... Znaš šta, hvala ti, odoh ja ipak na pijacu, tamo sam kupivao kad sam bio studentarija. Radila je tamo jedna baba Selma, valjda nije umrla. Ona čim me vidi, nasmeje se, ošacuje odoka, odmah izvadi dvoje-troje. Ja probam, dve hiljade, hvala doviđenja. I molim te... taj osmeh... plaši me.
