Još jedan vid srozavanja običnog čoveka (jebote, kolko ja mrzim ovaj izraz, al ajde, ne umem da upotrebim drugi da bi objasnio) na još niže grane nego što je bio do tada.
Prva pretpostavka: Taj običan čovek nije Amer (a ako je Amer, onda se preskače druga pretpostavka, i prelazi na sledeći pasus).
Druga pretpostavka: Običan čovek radi po principu "video da Amer nešto radi i prikazuje, pa ajde to onda mora da je kul".
Dalje, svaka od tih serija ima obično bombastično prezime glavnog lika u svom naslovu, i kast se sastoji od glavnog lika koji je mnogomnogomnogo pametan, zajeban, ultrainventivan, da bi mu i Nikola Đuričko mogao pozavideti, a za Zorana Kesića i da ne čampri), a oko njega su obični smrtnici: rigidni šef, mlađani provaljivač i mlađana zagrejana na glavnog (klate muda tako dve, tri sezone, valjda čekaju i da se glumci zaljube jedno u drugo, pa onda padne okrlj).
I onda oni brate, tako rade, ovaj glavni proverava i pročešljava, rešava slučajeve, psihologiše, računa i koreniše, čak se i u ljubav razume (baš je on stigo da ljubaviše, ako je tolko dobar stručnjak, morao je da štreba, ne ide to jedno s drugim)...
Ali kako se ovaj "običan čovek" srozava?
Lepo, u seriji se vidi da ti za ulogu vrhunskog doktora, detektiva, pisca, profesora, jebača i psihologa treba mnogo. Prosto se ubedačiš, kad vidiš kako samo ovaj što mu je u naslovu serije ime može da reši to.
A još kad ga scenaristi nagare da taj takav brilijantan mora da ima i neku manu (gudra se; žena mu se kurva jer on ne obraća pažnju na nju/muž joj se kurva jer žena nema vremena da mu opegla - doduše nisam video da su žene naslovi, tako da izbacujem ovo iz definicije; sastavlja modele vozova; nema sreću jer on mnogo dobro vidi kako ljudi umeju da pojebuju jedni druge, pa se sam jadan ne osmeljuje na bilo kakve odnose i sl) I onda ti brače (o.č.), lepo vidiš da ni njemu nije lako.
"I bogati plaču...teku im suze biserne" što bi rekla Cace.
1. Brojevi (izuzetak od imena u naslovu) - Neki matematičar, uz pomoć podudarnosti trouglova sprečava dilera kokaina da digne u vazduh Baraka Obamu.
Falinka: Ćale mu je nenormalno dosadan.
Rezultat kod o.č. : Zajebi me bre, kako neko može da bude matematičar, svaka čast ovome.2. Haus (autor prati i ceni ovu seriju, ali vreme je i da njoj dođe jkra) - Neki doca, koji uz pomoć loptice skočice, leči crnca od promaje, plus se razume u međuljudske odnose bolje od voditelja Eksploziva.
Falinka: Ćopa, plus običan narod nikad neće shvatiti da su mizantropi mnogo dobri ljudi.
Rezultat kod o.č. : Zajebi me, ne može čovek da bude doktor pa to ti je...bolje ja da nastavim sa sudokuom.3. Kasl (ona Kejt je Srpkinja, inače) - Neki sacpi, koji treba da piše bestseler uz pomoć dijagrama i policijskih tehnika, pa visi u policiji, i onda, uz pomoć slovenske antiteze rešava dvostruko ubistvo lokalne domaćice u Harlemu.
Falinka: Mnogo, mnogo je usamljen, žena mu je ljadro i Stana mu ne da. Bar za sad.
Rezultat kod o.č. : Da napišem knjigu, treba mi mnogo! Ko jebe pisce. Odustajem.4. Bilo koji psiholog (nešto Tim Rot, i onaj Henk Azarija i jebem li ga) - Neki šrink, pročita te za dve sekunde, zna šta je Hitlera i majku Terezu navelo na blud.
Falinka: Obavezno je ludak.
Rezultat kod o.č. : Man me psihologije, nastavljam uz horoskop i rakiju da rešavam pitanja. Ko je od studiranja psihologije i društvenih nauka video leba?5. Bilo koji detektiv (Maršal, CSI, Poaro) - Jebote, ne da ovi Ameri imaju pametne kapose.
Falinka: Žena ti postavlja ultimatum: "kuća ili poso", a ti nisi Ekrem Jevrić i još mnogo toga.
Rezultat kod o.č. : Jebote kolko sam ja glup, ja ne bi ništa shvatio...kmeeeeeAutor očekuje serije o:
vrsnom ekonomisti, borcu protiv globalizacije i niskih kamatnih stopa na zapise državnog trezora;
mesaru koji umetnički kolje i usput analizira praseću dušu;
rialiti šou zvezdi koja je i duhovita i lepa, i elegantna i ostalo...
Ukratko: Jebu nas na svakEm ćošku.
P(r)oroci iz Majamija...
Jebena ekipa jebozovnih jebača i jebačica...
A Osama još na slobodi, jebote, i pored sve te njihove nenadjebivosti...
H, Horatio: Lik koji cedi kroz zube i kad povraća... Vozi ''hamera''(H u H), jebeno smiren, ciničan i ogorčen, zna sve ko se sa kim jebe i švaleriše po celom Majamiju, devetkom pravi gugutku od goluba na preko 100m. Kad skine cvikere, i Čak Noris se oladi. Uvek ima posla sa vanredno glupim i neškolovanim krimosima, koji su svi odreda slatki, izbrijani, iskvarcovani, izfrizirani, nauljeni, napuderisani manekeni, i nikad ne bi pomislio da su u stanju da nekog roknu...LOL
Calleigh Duquesne(ona plava balističarka): Opasna pičeta, stvorena za tvrde, bizarne, pervezne jebačine, unjkava i mutava, očigledno lošije IQ pozicije... I pored toga, ladno je u stanju da provali na osnovu fragmenta metka iskopanog iz oranja posle 60 godina iz kog je oružja ispaljen, sa koje pozicije i model i serijski broj oružja, kao i kome je prodat i ceo dosije vlasnika...LOL
Eric Delko(onaj hispano): Isto nekorektan lik... Može da se sveti i rokne koga hoće, jer je on zakon... Ima neke probleme i kao i H, leči frustracije na privedenima...
Alexx Woods(crnkinja): Supersposobni laborant... Može da na ulici, na mestu uviđaja potpuno izanalizira DNK počinioca i balističke trajektorije metaka(bez laboratorije)... Da ima laboratoriju pri ruci, sigurno bi mogla da od sadržaja kante za đubre napravi akcelerator čestica, ili nuklearno gorivo...
Ryan Wolfe: Smetenjak iz ''CSI Las Wegas'' pozajmljen zbog deficita neozbiljnih glumaca za tu ulogu... Kao Džekil i Hajd, on ovde evoluira u samostalnog operativca, lakog na obaraču, sarkastičnog i autonomnog... Ima i mačo stila u tragovima...
Natalia Boa Vista(najžešća riba): Laborant i još jedan DNK-adžija u laboratoriji, i najrasnije grlo iz Horejšijeve ergele... Na stranu njena kompetencija i fiktivne nadljudske sposobnosti, jedini utisak koji se stiče o njoj je tipa '' Sine, kako bi je prskao po licu!''.. Namazana, brutalna, onim divnim, krupnim pohotnim okicama, budi nam neizdržive trnce i strahovitu vrelinu u preponama... Plus to što nikad ne izlazi iz tesnih, belih pantalonica...
Frank Tripp(ćelavi): Belac sa vratinom, koji vrši prljavi i šljakerski deo posla istražitelja... On je tu da primi metak u rame, aperkat u bradu, nož u butinu, amatersku bombu u telo umesto naših prefinjenih forenzičara, ali je njemu to sve OK. Inače, najkorektniji i najhumaniji član tima, sa najrealnijim sposobnostima... Izgleda voli da se druži sa intelektualcima, inače zašto bi uopšte i trpeo Horejsija i ekipu...
Nenadjebive nebuloze bivšeg američkog predsednika Buša. Dele se na gramatičke ne(o)logizme, nepismenizme i političke retardizme, a zajedno čine dragocenu riznicu koja je oplemenila engleski jezik svojom neponovljivošću. Sami su sebi konkurencija, pa se pravljenje Top 20, 30 ili 50 bušizama smatra jednim od najtežih zadataka na svetu. Jednostavno, svaki broj za tu listu je premali.
-Pogrešno su me potcenili.
- Naši neprijatelji su inovativni i snalažljivi, ali smo i mi. Oni nikad ne prestaju da razmišljaju o novim načinima da nanesu štetu našoj zemlji i narodu, ali ne prestajemo ni mi.
- Retko se postavlja pitanje: Da li naše deca uči?
- Naučite dete da čita, i on ili njen će moći da položi test pismenosti.
- I vi imate crnje? (brazilskom predsedniku)
- Dok neki pametnjaković shvati šta se dešavalo u ovoj Ovalnoj sobi, ja ću biti daleko.
- A oni nemaju bezobzira prema ljudskom životu.
- Sećam se da sam se sreo sa majkom deteta koje su Severnokoreanci oteli baš ovde u Ovalnoj sobi.
- Jedva čekamo da čujemo vašu viziju, da bismo boljije radili svoj posao. To vam kažem.
- Cenim svoju ljubav prema Lori.
- Želim da cenim vas koji nosite uniformu naše nacije za sopstveno žrtvovanje.
- Amerika se zalaže za slobodu, potragu za srećom, i neotuđituđivo pravo na život.
- Ponekad virnem u novinske naslove samo da bih stekao predstavu o tome šta se radi. Retko čitam priče, a obaveštavaju me ljudi koji su verovatno pročitani same vesti.
- Pravda treba da bude fer.
- Zalažemo se za stvari.
- Čast mi je da se rukujem sa hrabrim Iračaninom kome je ruku odsekao Sadam Husein.
- Onda se probudite u srednjoj školi i vidite da je nivo pismenosti naše dece zastrašujući.
- Hvala vam što ste me podsetili koliko je važno biti dobra mama, kao i veliki dobrovoljac.
- Dik Čejni i ja ne želimo da ova nacija bude u recesiji. Želimo da svako ko može da nađe posao bude u mogućnosti da nađe posao.
- Ako se ne zalažete ni za šta, ne zalažete se ni za šta! Ako se ne zalažete za nešto, ne zalažete se ni za šta!
- Ne želim više nikad da u Vašingtonu dajem objašnjenja koja ne mogu da objasnim.
- Važno je da objasnimo svojoj naciji da je život važan. Ne samo život beba, već i život dece koja, znate, žive u mračnim tamnicama Interneta.
- Mislim da treba da povisimo starosnu granicu od koje maloletnici smeju da poseduju oružje.
- To je veliko poverenje. U to se uverim svaki put kada mi ljudi dođu i kažu: “Ne želim da me opet izneverite”.
- Ja vođstvo doživljavam drugačije. Vođstvo je neko ko okuplja ljude.
- Želim da znate da farmeri neće biti sekundarni za Bušovu administraciju. Oni će biti u predumišljaju naših misli.
- U stvari, ja – ovo će vam možda zvučati pomalo zapadnoteksaški, ali meni se sviđa. Kada govorim o – kada govorim o sebi, i kada on govori o meni, svi mi govorimo o meni.
- Najvažniji posao je ne biti guverner, ili prva dama, u mom slučaju.
- Kosovljani mogu da se vrate.
- Zabrinuti smo za sidu van Bele Kuće – u to nemojte ni da sumnjate.
- Lora i ja ćemo im se zahvaliti iz dubine moje duše.
- Ona je fina devojka iz Teksasa, baš kao i ja.
- Nadam se da ćete ovde izaći i otići i reći: “Šta je rekao?”.
Period kad se osećaš kao da letiš, ne znaš gde će te život istovariti i da li ćeš uopšte stići na odredište.
Kad imaš isti trip kao Truman u istoimenom filmu, zaglavljen u prostoru i vremenu danima, mesecima pa i godinama.
Blage veze nemaš da li ćeš uopšte stići negde, samo se prepustiš da te vozi.
Ako stigneš, stigao si.
Godina 5, mesec 11, dan 322.
Budim se.
Udaram rukom isti telefon koji me je probudio, ljubim svoju istu ženu, i počinjem da umivam svoje isto lice i brijem svoju istu bradu kao po komandi.
Obuvam svoje iste patike koje sam kupio od prvih para koje sam zaradio, iste farmerke i istu jaknu.
Kroz ista vrata od kuće izlazim, i spuštam se kroz istu ulicu do one iste autobuske stanice, gde već godinama čekaju autobus isti ljudi. Rekao bih da mogu da prebrojim umorne bore na licima na njima, ali neću da im stajem na muku.Staje isti autobus, gde te vozač pozdravlja dizanjem ruke, jer te svako jutro tu vidi, hteo bi da mu ubijem vreme tako što ću malo da popričam sa njim, ali zabranjen razgovor, pa ostatak puta provodimo ćuteći.
Provlačim karticu na kapiji firme, čuvari me pozdravljaju, monotoniju razbija to što ih ima šestoro pa se menjaju svaki dan, unapred znam ko kad dolazi od njih...
Predvidljivo jebi ga.Radim.
Iste face, iste fore, isti posao, danas ću da popunim svoju kvotu hemoterapije pa ću doručkovati isti sendvič koji sam sebi spremam. Dva parčeta hleba, salama i kečap, da jedem nešto drugo bilo bi neobično.
Vraćam se kući kad veliki sat koji mi kuca nad glavom označi isto vreme za fajront kao i svaki dan, da mu barem crknu baterije mamu mu jebem pa da razbijem monotoniju,
al jok, ne da se.Kući sam.
Žena se iz petnih žila potrudila da i ovaj dan prođe kako treba, sa drugačijim ručkom nego juče, i drugačijom pričom.
Barem nešto jebi ga.Uključujem tv, gledam iste emisije ko juče, iste Mitbasterse kao pre neku godinu, i isti dnevnik koji ništa novo nije rekao od kad znam za sebe.
Izgleda da je pokojni Zoran Radmilović bio u pravu.Dan ću da završim tako što ću nahraniti iste ribice, pročitati svoju omiljenu knjigu po stoti put jer nemam para da kupim novu, i leći u svoj isti krevet iz kog sam ustao jutros...
Letim. Ako poletim u visine, poleteo sam a ako ne sleteću na obližnji aerodrom i ugasiću motore, a čak i i tad da me vidite da slećem pošaljite vatrogasce za svaki slučaj.
Jedva čekam sledeći dan....... U usta ga jebem........
Manje žena,više teorija zavere.
Ona je trenutno nas najveci teoretičar zavere i veoma uspešno ih pronalazi u svemu.
Bukvalno!
Ne postoji nijedna vest ili podatak u kome ona nije u stanju da pronadje zaveru protiv čovečanstva ili protiv nas.
Učila je od najboljih!
Dejan Lučić , Jovan Deretić ,Spasoje VLajić i Voja Šešelj mora da su ponosni na nasu dragu Ivonu i insajderske visine koje je dostigla.
MIHAIL PUPIN- OD BRITANSKOG AGENTA DO SRPSKOG VELIKANA? Da li je veliki naučnik, srpski patriota i humanitarac zapravo bio bogati cincarski trgovac, britanski agent i američki ratni huškač i profiter?
KO DANAS ZAISTA VLADA RUSIJOM? Kako je Moskva postala Treči Rim i zašto je Rusija postala najveći neprijatelj Velike Britanije? Za koga radi Vladimir Putin?
TAJNA PRUGE BERLIN-BAGDAD. Koji su stvarni razlozi izbijanja Prvog svetskog rata i kako je Srbija postala kolonija velike britanske imperije. Zašto se i danas prikriva da je tada nad Srbima perfidno izvršen genocid i ko je u ratu zaista profitirao, a ko izgubio.
VIRUS BESNILA - IZMIŠLJOTINA KOJA SEJE STRAH! Kako je vakcinacija pasa protiv besnila postala profitabilan biznis za odabrane veterinare? Ova stotinu godina stara laž i dalje prazni državne kase širom sveta, dok istovremeno teško zagađuje životnu sredinu i kod građana stvara patološki strah od Prirode.
VELIKA CIGANSKA TAJNA: ZAŠTO CIGANI MORAJU DA BUDU ROMI? Zašto se "međunarodna zajednica" bavi problemima Roma prikriveno sprečavajući njihovu asimilaciju u druge evropske narode kroz “zaštitu” njihovih “ljudskih prava”?
ISTINA O TETANUSU - BOLJE DA TE UJEDE “BESNO” KUČE, NEGO DA TE “LEČI” SAVREMENA MEDICINA Kako je vakcinacija protiv tetanusa postala obavezna i od čega zaista nastaje ovo izuzetno retko trovanje? Kakvi su stvarni efekti antitetanus seruma?
VEHABIJE I BRITANSKO- ISLAMSKA VEZA : RATOVI JAVNI, POSLOVI TAJNI. Kako su Vatikan i jezuiti za interese britanske imperije tj. Krune stvorili vehabizam - militantni islamski pokret i postavili ga islamskim narodima kao kukavičije jaje. Da li je saudijska vladarska porodica jevrejska?
IZMIŠLJOTINA NAZVANA PATOGENI VIRUSI?
Šta su zaista virusi? Da li su priče o izolovanim virusima koji se čuvaju u tajnim laboratorijama, a zatim rekombinuju - najobičnije izmišljotine? Da li znate da je morska voda puna virusaSOBARAK HUSEIN MUHAMED BERI SOTORO OBAMA- MULTIFUNKCIONALNI LIK STVOREN DA BUDE PREDSEDNIK SAD? Još su Turci Osmanlije znali da je narode najlakše pokoravati ubacivanjem u zemlju posebno odgojenih etničkih "hibrida" koje su kao decu oduzimali pravim majkama. Da li se nešto slično dogodilo sa Barakom Obamom?
Žene ne treba da plaćaju sobraćajne kazne. Pomažemo vam da ih izbegnete .
Zaustavio te je policajac. Tebi je jasno da ćeš morati da platiš kaznu I da cipele koje si krenula da kupiš možeš da pošalješ na ostrvo pustih želja. Evo saveta kako da izbegneš takvu situaciju.
Situacija br.1
-Dobro veče gospođice,jeste li pili nešto?
( Nešto? Zavisi šta se misli pod nešto. Ti nisi pila nešto. Ti si pila svašta. Ništa, sad, šta da se radi. Počni da muljaš. )-Gospodine (šmrc, šmrc) zovem ja dečka da se vidimo večeras. On kaže da ima grip. Pitam sestru da izađemo, ima obaveze. Odem ja tako sa drugaricom, kad ono, moja sestra leči mog dečka! Onda sam morala da popijem, tražila sam utehu na dnu boce!
A para da vam platim kaznu-nemam, nemam ni za taksi, jer sam sve potrošila na dečkov rođendanski poklon!
Ako ti nakon ovoga naplati kaznu, zovite Diskaveri, platiće ti 10 puta više jer si pronašla čoveka koji je uspeo da živi bez srca.Situacija br.2
-Znate li da je ovde najviša dozvoljena brzina 40 km/h?
(Dobro, previdela si. Žuriš na posao? Po dete u vrtić? Pogrešan odgovor.)
-Zelene oči, crna kosa... Da, to ste vi. Vidite, meni je udata drugarica rekla da ovde stoji muškarac vrste koja izumire. Visok, crn,sa dlakama koje vire iz košulje, pravi muškarac u uniformi.Alfa mužjak. A takvi su retki danas. I onda sam ja nagazila (trepći) pre nego što vas ćapi neka druga, u nadi da ćete me zaustaviti.Hvala! A šta mislite da mi umesto kazne zapišeste broj?Situacija br.3
-Gospođice,a gde je pojas?
(Pojas je ona mala traka preko sedišta za čiju svrhu Srbi uopšte nisu ni znali dok im nisu uveli kazne, a sad kao da ne znaju da ih koriste. Ta mala traka može da ti spasi život, ali za tih 5 stotinki koliko traje vezivanje pojasa, mogla si toliko boljih stvari da uradiš!
Ovu kaznu je najlakše ne platiti.)
-Pa,vidite ooovako... (Isprsi se). Ugradila sam silikone pre mesec dana, pa mi je doktor zabranio da ih prejako stiskam... Ne smem da nosim pojas....
I šta će da radi, da traži da pipne?Situacija br.4
-Pa kako ste ovo uspeli?
Napravila si sudar. Trezna? Ne, ja sam Vesna! Pojas?Je l' se to maže na hleba? Teško da ćeš iz ovoga da se izvučeš flertovanjem. Najpametnije što možeš da uradiš jeste da da izađeš iz kola, popneš se na krov, ako ga još imaš i počneš da pevaš :
-Figaro,Figaro,Figaroooo!!!!!!!
Ubuduće na retrovizor zalepi podsetnike koliko košta koji prekršaj, pa vidiš da li ćeš da ga napraviš.
Završna dijagnoza kurčevog nažulja. Stanje u kom više ne pomažu nikakvi bapski lekovi, kad zabezeknut stojiš i iz dana u dan gledaš u šta ti se palamar pretvara, nemoćan da išta preduzmeš.
- Sine, zaista ti kažem: to je bio biblijski jeb, ta kuromlaznjača iz kafanskog sliva kod Kalenića se popela na sto, i namigivala mi, a igra za celo društvo! I ja ne budem lenj, pronađem joj telefon sledećeg dana, i, šta da ti kažem: nek je prokleta pošta, telefon i telegraf, dođem joj na gajbu, a gajba: krevet i kupatilo, neki suteren, spuštene roletne, jebiga, da ne vide komšije gazdaricu u šlafroku. Razgrne ona šlafrok, zapljusnu me one sise, ja je se setim na stolu od preksinoć, a nisam nešto ni morao da angažujem memoriju... kakve butine, namestim je i krrenem u terminatorsku jebačinu. Ona se trti, nabada, stenje... al primetim odmah nešto neverovatno: napaljena ko mlado majmunče, trese se na tukididu... al prilično suva, kao Kalahari kad ono Bušmanin iskopa koren pa ga cedi u usta da se napije od tri kapi vode, jebem li ga u usta crnačka, pa vraća koren u zemlju i zabada zastavicu da zapamti gde mu je preostalih šes' kapi. I tako je krešem jednom, dvaput i triput. Treći put lepo osetim da mi kurac gori, jebem me glupa, makar da uzmem da pljunem, ali ne mogu da prekidam, ona zapomaže, sviđa joj se... i meni krivo da prekidam bilo zbog čega, a osećam da palamarčina gubi na obimu zbog sagorevanja materije, kao da ga guram u vrelu, zarđalu rernu. Nisam se ni tuširao, rešim kući ću. I kad stignem kući, dok sam se tuširo, osetim po tukididu da me oni mlazići iz tuša čudno peckaju. Ali ništa, zaspim i gotovo.
- Nisi prob'o terapiju jogurtom? Znalci kažu da to leči sve?
- Ma kaki bre jogurt, nije moj kurac burek sa sirom!
- I šta je bilo posle?
- Budim se sutra, šta ima da vidim: otvorila se ranica! Lepo gledam: ranica. Pa dobro, mislim se, na kurcu rana - na kurcu i zarasla. Veteranska oznaka, dođe mu ko orden. Preksutra ranica još dublja. Hm, kažem ja. I tako, da ne dužim... posle par dana ja na kurcu nosam rupu ko zrno pasulja, duboku 5 milimetara, brat bratu! Jebote, odem kod kožnjaka, on razrogači oči, da mi neku tinkturu. Kurac tinktura, stvar još gora. Da mi neku mast - ništa. Odem kod drugog doktora, on mi da treću mast - rana sve dublja, da imam kosku u kurcu već bi se koska videla. I na kraju odem kod primarijusa, on me primi, uzme mi kitu u ruke ko mrtvog vrapca, okrene ga prstima, i kaže: Bivacin sprej!
- Uh, jebote... i šta si uradio?
- Pa uzmem taj sprej, prsnem na ranu... i ona počne da se zatvara. Za nedelju dana ostala bila samo fleka. Mislim da će mi ta fleka ostati kao beleg. Satre mi cava kitu, mamicu joj suvu!
- Ugh, sine, odzvonilo je tvom tukididu kad ni jogurt ne pije!
- Vala baš! Aj da udarimo još po jedno pivo, presušio sam od pričanja, a to stanje, video si, ne valja...
uglavnom se odnosi na malu decicu koja ne mogu da se zadovolje igrackama,ali mnogo cesce na roditelje koji su zaslepljeni i ne mogu da shvate da su svojoj deci "komsije" sto se trude da kroz decu zive svoj zivot. takvim roditeljima je uvek bitno sta deca imaju od ocena,a ono o cemu misle,kako se osecaju,sta vole itd. nije vazno.
dan posle pismenog zadatka iz matematike,ja dolazim kuci.(moram samo da napomenem da je stepen prolaznosti kod ovog ludaka 36% po odeljenju)
Mama-sine pa sta uradi???
ja-uradio sam za 4,ali racunam da cu dobiti 2.
mama(u sebi besna)-pa doro i to je za djaka,s obzirom koliko si ucio, -1 bi trebalo da dobijes...
ja-pa evo ti zadaci uradi ih ti,ti si profesor matematike a zadatke sa proslog kontrolnog si radila 2 sata!
mama besna odlazi,zavoj na ruci ne primecuje.sinoc sam, nakon sto sam postao dovoljno samo-svestan da obrisem CSS,igru koja mi je jela vreme, opet bio prozovan za "zavisnika od kompjutera" samo zato sto je bilo 22:15, a ja sam citao neki clanak na sajtu b92.
mama-pa oces gasiti to govno?!ti si zavisnik od komjutera(ovo se izgovara onako tuzno kao cinjenica,jer tako najvise pogadja)
ja-ali mama pa citam nesto...
mama-bolje bi ti bilo da citas Anu Karenjinu,te sto ti citas nece te u skoli pitati!
ja(besan gasim komp)-pa nece,ali ti i tata uvek pricate o nekoj opstoj kulturi koje ja nemam iako sam procitao tone knjiga.
mama-ti procitao tone knjiga!?!?! HAH ja sam u tvojim godinama procitala i "Rat i mir",a ti nista ne citas(samo zato sto sam to popodne procitao Cica Gorioa i hteo malo da odmorim oci),moji sastavi...(prekid)
ja-sta tvoji sastavi?!jednom si osvojila 2. mesto na rep. takmicenju,a meoje radove su izlagali po kojekakvim izlozbama(tekstove)!!
mama-sine necemo sad da se svadjamo,ali cinjenica je da si ti zavisnik od racunara i da ne citas puno,ne vezbas matematiku i u skoli ni bog zna sta.Nemoj se ljutiti ali nije pravni fakultet za tebe, okopavacemo mi voce u njivi na selu i od toga ces imati za leba...(kad vam nesto ovako kaze neko koga volite i postujete...pa... znate svi kakav je osecaj)
ja-a jel nisam neki djak,a dva opstinska takmicenja?! svi moji drugovi koje ti znas imaju 0.7 minimum manji prosek od mene(ona goraci ocima na mene),da da da da , a to nisi znala jel?!
na ovome se i to zavrilo, a ja opet besan odlazim u sobu da spavam.tako dan za danom(nema odmora ni vikendom) roditelji deci nabijaju komplekse od kojih ce se kasnije deca leciti ako budu(a sigurno ce) imali para,jer ce uspeti samo u inat svojim roditeljima
i opet cu ja sutra biti los covek,sebican i neznalica,a moj brat je genije jer jos od kako je prerastao bojanke nije procitao ni 5 knjiga, a sad je 7. razred,ali zato ima kliker za matematiku i on ce biti vredan itd.
Tako da su roditelji kao moji nikad zadovoljni,da sam nasao lek za SIDU bilo bi "a sto nisi nasao i za rak?!"
u cilju boljeg razumevanja ove definicije molim vas procitajte http://vukajlija.com/starija-neuspela-deca princip je otprilike isti...
Još uvek prisutan i neiskorenjen sindrom veoma ojačan u vremenu ozbiljne ekonomske i društvene krize modernog kapitalizma. Neko će reći utopija u koju su, od svi naroda stare Jugoslavije, ponajviše Srbi upali vođeni strahom od fašizma ili ko zna čega.
Prema predanjima starijih, beše to lepo vreme. Mogao si, prema priči mog dede, leći u park sa hiljadama maraka i probuditi se sa istom sumom, jer, vele oni, ljudi si tad bili mnogo bolji i manje izopačeni nego danas. Slažem se, bilo je bolje. Možda zbog drugačijeg mentalnog sklopa ljudi, možda i zbog činjenice što je tad krađa bila strogo monopolizovana od strane države, jer ako se već mora krasti, bolje da krade onaj ko najviše i može. Ako si se nekim slučajem prihvatio krađe, imao bi lepo zadovoljstvo da na tenane uživaj u morskom zraku divnog Golog Otoka, ili je to samo fašističko-četnička legenda. Danas je veoma česta ona "Tito je mnogo krao i nama dao; ovi kradu, a ništa ne dadu", što, brat bratu, i nije netačno.
Jeste to lepo vreme bilo. U suštini, nisi imao mnogo da se misliš, naročito po pitanju politike. Imao si jedan izbor, skup gamadi svih nacija, jer po principu bratstva i jedinstva, bilo u berićetu ili sranju, podjednake smo predstavnike u svakom segmentu imali. Drugi su bili, kako da ih nazovemo, strani izdajnici, koji nisu razumeli čari našeg divnog samoregulišućeg sistema.
Ako si se rodio u zlatnom periodu, ne možeš, a da se ne sećaš lepog odrastanja. Dete poštene radničke porodice, odrastao u zdravom okruženju s visokim moralnim standardima. U kući si imao "Obodin" frižider, "Ei" televizor i "Gorenje" veš mašinu, kao prave simbole industrije koje će jednog dana do nogu potući precenjenu nemačku industrijui to na nemačkom tržištu. Ćale išao na posao u svome "Stojadinu" duboko verujući da bolje nema, jer su nemačka kola vozili samo visoki partijski funkcioneri, mada, mislim da je to bilo strogo iz trivijalnih razloga, zarad simbolike i pokazivanja stranim prijateljima da su oni naši veoma bitni partneri. Ne sumnjam da je Vili Brant lično vozio "Stojadina", možda čak i "Fiću".
Odrastanje beše prosto divno. Svako leto išli bismo kod prijatelja u Istru ili Makarsku i uživali u čarima divne jadranske riba i lakih dalmatinskih nota. Svi smo tad morali imati krov nad glavom. Ako si nekim slučajem imao malo stambenog prostora viška, nisi sigurno mislio da možeš to ostaviti kako želiš, ili, ne daj bože, izdavati. Ne, tad se moralo znati da smo svi, bez obzira na inteligenciju, radne navike, poreklo, obrazovanje ili šta već - potpuno jednaki pred bogom... kojim, bre, kurčevim bogom, pred Partijom i narodom. Da nisi ti možda mislio da, ako si neki kurčev hirurg ili inženjer, možeš imati mnogo više od poštenog radnika na nekom kopu? Nisi! Baš taj radnik je simbol našeg jedinstva i njegov značaj je mnogo veći od puke simbolike.
Sama kulturna i estradna scena bejahu divne. Za svakoga po nešto, ni za koga previše i na uštrb onog drugog. Mogao si uživati u spektaklima u kojima Bata Životinja pokazuje kako prolazi svaki kurvin sin koji pokuša krenuti na moćni socijalistički sistem. Koliko su bili lucidni i hrabri, čak su i u nekim filmovima glumili američki (!!!) velikani poput Orsona Velsa i Ričarda Bartona. Zamisli ti to, zvezde filmske industrije države koja pokušava uništiti ideju socijalizma glume u našem filmu. To je kao kad bi Bruno Ganc glumio Mojsija u filmu nekog slavnog jevrejskog reditelja, npr. Spilberga.
Muzika beše još bolji prikaz bratstva, sloge i ravnopravnosti. Bosanci pevaše sevdalinke, divne pesme i verovatno, jedinu stvar pored bureka i baklava, koje su došle iz orijentalnih krajeva, a bejahu prihvaćene bez ikakvih problema. Hrvati kao Hrvati, oduvek neki snobovi, mora da im to ostalo od Austro-Ugara, išli na neke emotivnije i kao urbanije pesme koje nisu za čobane iz ostalih bratskih republika. Šta reći za Makedonce... oni pevaše neke stare, pošto ništa skoro tad i ne stvoriše, i razvijaše svoju ljubav ka Aleksandru Makedonskom, ljubav koja je otišla toliko daleko da su čak preoteli velikog osvajača Grcima i dali mu ime njihovog Oca nacije. I tu dođosmo do Srba. Srbi k'o Srbi. Pošto je svaka muzika donekle išla u skladu sa temperamentom i mentalitetom nekog naroda, nije čudo što u Srba baš Miroslav Ilić bejaše pravi stub ondašnje muzike. Slavuj iz Mrčajevaca. Zar nije? A, pazi - Mrčajevci. Da su ponovo izmišljali, ne bi mogli naći seljačkije, srpskije, sve u svemu - više šumadijsko ime za neko selo. A o čemu je mrčajevački slavuj pevao? Čim je pevao za čobane, znalo se koji će to tekstovi biti - "Ja sam rođen u cveću livada" i "Devojka iz grada". U današnjoj retrospektivi te pesme imaju mnogo dublje značenje i pokazuju sam značaj davanja narodu ono što voli i što ga opisuje. Jer, nije besmislica ono "hleba i igara".
Odrastao si, završio neku školu i red bi bio da postaneš svoj čovek. Glavna preporuka u tvojom biografiji biće da si dete pomenutih poštenih roditelja i sve je spremno da ti postaneš nezavisni činilac u ovom samoregulišućem sistemu. Jedan životni ciklus je zatvoren, počinje novi u kom se sam boriš za ono što ti je sistemom dozvoljeno. Uloge se menjaju, život ide dalje, a socijalizam jača i nastavlja da živi.
Ali tog divnog majskog dana 1980. godine čusmo vest koja nam živote iz korena menja. Umro je drug Tito. Sve što smo godinama gradili srušilo se kao kula od karata i otvorilo vrata fašizmu da ponovo uđe na velika vrata. Plakalo se, najviše u Beogradu i Srbiji, neko će reći samo tamo, ali se plakalo. Život koji je da tada življen možda izgubi i smisao. Šta ćemo mi u ovom surovom kapitalističkom svetu, bez Njega da nas vodi i usmerava. Ne znam šta ćemo, ali znam da se tad mnogo bolje živelo nego danas.
Samo danas, neko to mora i da plati.
I kako da ih pobiješ u deset koraka. Argumente, ne gejeve.
1. FanatičniAntiGej: To nije prirodno.
TI: Brate, za tebe imam samo jednu reč: rč. Ili u prevodu, muškarci imaju prirodnu potrebu da ga meću u sve što stignu i to svi mi muški dobro znamo. Među blouap lutkama, ovčijim vulvama, čašama napunjenim džigericom, bananama i usisivačima, rč bilo kojeg pola je samo još jedna tesna, pa još i mesna šupljina. A da, u prirodi inače postoje brojni primeri homoseksualnosti kod životinja oba pola, nemoj sada da guglamo „homosexuality animals“, razočaraćeš se straobalno.
2. FAG: Ali seks je mehanizam za razmnožavanje, a homoseks to nije! Dakle, nije prir...TI: Onda jebi samo kad se razmnožavaš, pizda ti materina. Jebote, pa upražnjavanje seksa kod homo(s) sapiensa je toliko davno otišlo izvan sfere proste reprodukcije i ušlo u domen čistog zadovoljstva, da je kad kažeš „ploditi“ umesto „karati“ već bajata fora!
3. FAG: Dobro, ali gejovi će uvek biti manjina i kao takvi treba da se povinuju volji većine kojoj je neugodno da ih gleda, nek rade to u svoja četri zida da im ne bi kićmu polomili.
TI: Brate, evo, znam bar još dvaes ljudi kojima je neugodno da tebe gledaju sa onom tvojom ženom, jebote oboje imate 100-120kg i strije po jebenom čelu i psujete se međusobno ko dobar dan. Molim vas da zbog volje većine, koja je mršavija, lepša i ne psuje toliko, ne izlazite iz kuće kao takvi. Najbolje je da se pravite da ste neko drugi. Uhvatite se lepo za ruke, smršajte i ljubakajte se u parku slušajući Lindu Ronštat.
4. FAG: Ali mi smo normalni, a fegetluk je psihološki poremećaj, Mislim šta je sledeće, razumevanje za nekrofile? Pedofile? Batu Kan-kana?
TI: E, slušaj, sad već DB zatvara krug ovde, u opasnosti si da te streljam ne samo pogledom, majke mi. Ali probaću ipak da ti objasnim. Vidi, „psihološki“ i „poremećaj“ su samo termini oko kojih su tamo neki ljudi seli pa se dogovorili i zapisali u knjige šta oni označavaju, nisu reči kao „kamen“ ili „prdenje“, gde tačno znaš šta označavaju. I sad, misliš da mi ko rovci sad treba da pratimo to što su oni odlučili, samo zato što su oni „stručnjaci“? A zipa ovo - posle su neki drugi ljudi, isto „stručnjaci“ seli i dogovorili se da ne, nije poremećaj jer ne može da se leči. I šta ćemo sad? A inače tih vaših „filova“ mi je pun kurac, uvek istu priču pričate! Evo, da ti otkrijem što ti ta priča ne pije vodu: svi ti „filovi“ ne isključuju homoseksualizam! Zamisli – postoje gej pedofili! I nekrogejevi! I sigurno negde na svetu sada diše neki tip što kara samo pastuve u rč, nihc kobile, kao što garant negde postoji paćenik koji može da svrši samo gledajući delikatni ples biljke mesožderke dok ždere madagaskarsku bubašvabu. Iz toga zaključujemo dve stvari: „filovi“ su poremećaji jer su u u suštini oblik nasilja, nema saglasnosti svih učesnika, dok je „homo“ na istom nivou kao i „hetero“, jer se susreće u svim „filovima“ i pretpostavlja dve jedinke koje svojevoljno i svesno stupaju u odnos! Vidi jebote, čist Vitgenštajn od logičkog zaključivanja!
5. FAG: Ali brate, šta ako mi dete vidi to, pa postan...
TI: Da, baš će da utiče postojanje gejeva na to, sigurno. Ajde onda da sklonimo negde sve ljude s leukemijom, mislim brate ko bi hteo da mu dete ima leukemiju. A da, radili smo to već, sa tuberanima i leproznima, kada nismo znali šta ćemo s njima i to je baš super prošlo, je l’ da? A je l’ se brineš koje će biti posledice kad te dete jednom uhvati kako se spavaš sa gospodžom? Možda ti ćera postane lezbo kada te vidi tako golog, u svoj svojoj dežmekastoj slavi, pa zaključi da su svi muškarci užas iz Gehene koji treba držati zaključan u podrumu i hraniti isključivo ribljim glavama.
6. FAG: Ma ja bih mojim moćnim spolovilom lezbaču odma ispravio, ta samo nije pravog kurca probala!
TI: Po toj logici, trebalo bi da i ti probaš da te kresne Bili Herington, ko zna možda u tebi čuči neotkriveni potencijal! A pretpostavljam da pedere samo treba da gađamo najseksi ženama, probranim alfa primercima estrogenstva, manekenkama, glumicama i tako to? A da, čekaj, u kojoj ono industriji ima proporcionalno najviše gejeva?
7. FAG: Pa ne bi ih valjda pustio da mi se tu drže za ruke i ljubakaju na ulici? Grozno, a i šta da kažem det...
TI: Da, nemoj da dete nedajbože vidi nešto što ćeš ti morati da mu objašnjavaš, kao što je zgrada Elektrodistribucije ili driker. A konto onoga da je to grozno, ako si hteo da mi kažeš da je izraz ljubavi između dve osobe ravnopravan sa stvarima koje zaista mogu da ostave trajne posledice na psihu, kao što su ubistva na filmu, svinjokolj prošlog novembra kod deda Rajka, tetkin rak debelog creva, karton-naselja, Jelen Super Liga ili Aca Ilić, imam ja švedski TV detektor ovde, možemo da se dogovorimo.
8. FAG: Ma brate neću da mi se nabacuje neki derpe, jebote!
TI: Dobro, to je OK, ali ti samo lepo reci „ne zanima me“ i ćao. A inače, mene baš zanima - kada ti se poslednji put nabacivala neka riba? Ne mora da je bila dobra, može i nivo privlačnosti „vidimo se u čitulji“. I odmah da ti pomognem: ako si pomislio da odgovoriš bilo šta, pogrešio si.
9. FAG: Ali širenje pederluka može da bude pogubno po samu strukturu i tkivo ljudskog društva!
TI: Kako tačno, majke ti? Svi će da se prešaltaju na proizvodnju podmazivača, sva muzika će da liči na C&C mjuzik faktori, šta, ne razumem, ono, bik će postati svetinja u Indiji? A čekaj, čekaj, umalo da mi promakne - a kako će pederluk tačno da se proširi? Da neće da se RAZMNOŽAVAJU možda??? Jebešmisve, ako čujem od tebe još neku glupost ovog gabarita, odlemiću majkemi, odlemiću i neću moći da odgovaram za svoje postupke!
10. FAG: Bog je spalio Sodomu i Gomoru!
TI: (desni kroše, on rotacija na patos, ti vadiš tuki instant ukrućen od naleta pobedonosnog testosterona i krećeš da ga karaš u dupe): E baš sad da vidimo! Unf. Unf. Je li, nešto ne vidim da me spaljuje? Unf. Unf. Gde je sad tvoj bog? Je li, care? Unf. Unf. Je li... care... unf... unfh... je... li... care... care... CAREEEEEeeeeeeEEeeEeEEE!
Uglavnom nesaslušana verzija. Ona prva uđe u glavu pa moš raditi šta hoćeš da pravo kažeš šta je bilo, al džaba, nemre. Uvijek ima taj neki hepek koji te negdje u malom mozgu ubjeđuje da je vjerovatno istinitije ono što si prvo čuo, pa ti trabunjaj koliko hoćeš, većina te neće čuti.
Ivicu i Maricu znam već neko vrijeme, naravno ne lično, ali njihova maćeha mi je poslovođa u fabrici gdje radim. Užasna žena, nikad joj ništa nije u redu, a ni ono dvoje jadne djece ne voli. Prilično sam usamljena žena, pomalo prgava, živim u kući duboko u šumi, ne volim previše društvo, a i ljudi me izbjegavaju baš zbog toga što nikad nisam bila pretjerano druželjubiva. Kad sam bila mala u puno čemu sam oskudijevala, a ono što mi je najviše nedostajalo su bili slatkiši. Zbog toga sam prije puno godina odlučila da svoju kuću počnem ukrašavati slatkišima. Nakon nekog vremena je to preraslo u pravu opsesiju. Ljudi to smatraju morbidnim, pogotovo jer me ne znaju, ali šta bih sad, to je moj hobi, iako pomalo bizaran.
Otac Ivice i Marice je bio divan i siromašan čovjek. Žena mu je umrla ubrzo poslije rođenja djece, a on je iz straha da djeca ne ostanu bez ženske ruke, posustao pod nagovaranjem rodbine i pristao da se oženim onom vješticom. Ona je imala strašan uticaj na klince, postali su bezobrazni i drski. Iako su postajali sve sličniji njoj, maćeha ih nije mogla podnijeti, pa je uspjela nagovoriti njihovog oca da ih pošalju daleko u šumu. On, psihički ubijen, kakav je postao pored nje, pristao je na to. Međutim nisu znali da su klinci načuli taj razgovor i ponijeli sa sobom mrvice kruha koje su prosipali usput.Dugo su lutali kroz šumu gladni i kada su poželjeli da se vrate kući shvatili su da su ptice pojele sve mrvice koje su prosipali. Danima su hodali sami. Čudi me kako su preživjeli.
Nakon nekog vremena su naišli na moju kuću, i djeca ko djeca, navališe da jedu prvo ogradu, pa prozore, vrata, ma bili su nezasiti. Kasno sam shvatila šta se dešava. Izašla sam napolje i nisam se previše obradovala kada sam shvatila šta rade, jer su uništavali ono što sam stvarala godinama. Bilo bi u redu da su normalno jeli, ali oni su razvaljivali sve što su stigli. Naravno da mi ih je bilo žao kad sam ih vidjela onakve, pogotovo Ivicu, koji je izgledao strašno loše, ali prevršili su svaku mjeru. Krenula sam da galamim na njih. Na trenutak su se preplašili, a onda i oni počeli da se deru. Uspjeli smo se svi nekako smiriti, pa sam ih pozvala unutra na ručak. Pripremila sam im raznih đakonija. Jeli su, ja mislim, kao nikada u životu. Kada su završili ispričali su mi sve šta im se dešavalo. Jadna djeca, sami u šumi, danima izgubljeni…
Pošto je već bilo kasno, napravila sam im mjesto gdje će leći i otišli smo na spavanje. Planirala sam da ih sutradan odvedem do njihove kuće. Tokom noći, Ivica se još više razbolio, pa ih nisam mogla ostaviti same da potražim roditelje, a nisam ni njega mogla nositi, pa sam odlučila da ih ostavim kod sebe još neko vrijeme. Maricu sam zamolila da mi pomogne oko kućanskih poslova, jer nas, ipak, sada ima troje. Nije joj bilo pravo, non stop je gunđala i ljutila se. Nakon nekog vremena, brat joj se počeo oporavljati, već je stao na noge i malo su živnuli.
Nikada neću razumijeti šta se dešavalo u njihovim glavama zadnjih dana, da li pohlepa ili jednostavno nisu znali šta rade, ne znam.Dan prije nego što ću ih voditi kući, odlučila sam da ih počastim pravom gozbom. Dobro sam ugrijala rernu, zaklala pile, ogulila krompir i napravila salatu. Pošto sam već bila prilično umorna, rekla sam Marici da pogleda da li je rerna dovoljno ugrijana. Odgovorila mi je da ne može da je dohvati, čime sam ja bila prinuđena da ustanem i sama pogledam. Da mi je neko pričao šta će mala Marica tada uraditi, nikad mu ne bih vjerovala. Čim sam zavirila u rernu gurnula me je! Pokušavala sam da se iščupam, ali nije bilo šanse. Sreća u nesreći je bila ta da rerna nije bila dovoljno ugrijana. Marica je otišla po brata i onda je krenuo pravi haos, bar po onome što sam mogla čuti. Lomili su ogradu, vrata, prozore, sve što su mogli dohvatiti.
Kasnije sam vidjela da su mi nestala kolica i da su ti mali nezahvalnici očigledno to planirali otkada sam ih pozvala da ostanu kod mene. Ivica vjerovatno nije ni bio bolestan. Nagrabili su svega što su stigli i pobjegli. Shvatila sam koliko sam bila naivna kada sam povjerovala u priču da su se izgubili. Maćeha ih stvarno jeste otjerala, to sam kasnije saznala, ali oni su vrlo dobro znali put kući. Poznavali su šumu kao svoj džep.
Šta je poslije bilo sa njima, ne znam i ne želim nikada da saznam. A šta se desilo sa mnom? Imala sam sreće da je naišao jedan od rijetkih komšija sa kojim sam komunicirala i izvukao me iz rerne. Do tada sam zadobila opekotine trećeg stepena te sada ležim u seoskoj bolnici i pišem ovu priču u nadi da će je neke novine objaviti da se napokon sazna prava istina o meni.
Po legendi, reklo bi se, neko nezgodno, vražje biće, bezoblično, nepojmljivo... Katkad u obliku žene, nekad mačke, psa, nekada sa kozjim nogama ili zubima Save iz Zarožja. Generalno, uvek zajebano i voljno da omađija, te gurne u jendek ili ne daj bože krivu jarugu. Za čuti i prekrstiti se, te reći: ''Tam bilo, tam ostalo!'', šeretski odmahnuti ili se podrugljivo seljacima nasmejati... :Hehe, seljaci!:
Ali eto, moram odmah da rečem, Omaja nije kuče, ni Čubaka, ni Jeti... ni koza (dobro, možda jeste u nekoj Albano varijanti) već je ok riba, mislim žena, ne sirena... Možda, eto samo malkice luda u glavu. Ali ko nije? I jako joj je zort i dosadno, jbg, besmrtnost i te cimke su je ponele, muka, oće i ona kao sav normalan svet... i da potegne i da zapali a i da se... A realno nije uopšte nagrđena. Nego da ne tupim. Ajmo mi nazad na sam početak...
WARNING: Primer nije neophodan.
... Jun, 1998-a godina, atar sela Koraćevca, koji dan posle Mijatove prečke...- Kude ćeš sag sam, viš li kakva je magla, sedi si ovdeka, lepo će si prespiješ, pa jutre doma kad svane.
- Baba ne brini ništa, ja sam veliki, na jesen ću u treći razred. A i tek je prvi mrak, ti si u mojim godinama pred čoporom vukova izmicala. Nemoj sad tako meni... Odoh ja, časkom ću do kuće.
- Dobro sine, ako si tako rešio, al' požuri si lečka i paz' dole na ''Bajkinu dolinu''!
- Što da pazim?
- Ma ništa, mislim si sve, strmo je, ljizgavo! Ovej kiše na oblak, najgore... samo razbačkaju. Aj uzdravlje! (Deco, deco, nikad miran san od vas!)
...- Dobro veče teto! Ne, hvala! Pa ne mogu ja to teto, mali sam. A ko ste vi, nisam vas viđao... NeeeEEEE!!!
...- Deda, još po jednu pa da bežim.
- Gde da bežiš? Da završimo ovu kilajku, pa možeš onda. E kad si ti meni sine danas pokosio Padinu. E junačino moja!
- Nestale mi deda cigare, nije drugo. Aj vidi da l' ti ostala možda neka u onom svečanom kaputu što ga furaš na zadušnice.
- Da poglednem... Nema, al eve ovo, burazer tvoj ostavio neki ljuti duvan prošlog puta i neke čudne papiriće za motanje.
(znam da je nerealno al' već nekako stvaram sliku one babe iz ''Rana'' i blagosiljam ovu starinu)
- Fala deda! (nažalost samo buđava krdža s buvljaka, puna lijanica, na krajevima baš pozelenila)
- Smotaj i meni jednu i nalij! I gledaj da umanjiš taj duvan! Znam... i ja sam krenuo na tvojim godinama, ali...
- Dobro je deda!
...
- E pa idem ja... Vidimo se!Letnja, vedra noć, mesečina... milina za leći u travu i ostati tu. Nego eto, rešio ja, šta ću u planini, kosio celog dana, pa aj kući, sutra praznik neki, ne radi se, taman da prođem po čaršiji. Krenuh kući, sa mnom keruša Una, vučem neko vojničko ranče, unutra mi ostali brus i nakovanj, te pljoska s rakijom, maltene puna. Kod nas ti je običaj da se posle večere rakija više ne poteže, al meni i to sad godi, dug put, pa neću valjda do doma suva grla... Polako, polako, spuštam se, katkad potegnem iz one pljoske, i konstantno se gušim s onom ljutom krdžom.
U jednom trenutku, kao da čujem koračanje pored sebe... s leve, gornje strane te kozje putanjice. Zastanem, osluškujem, ništa. Pa jebem mu mater, nije valjda da me uvek ovako na prepad sustiže piće uz put! Nastavim da hodam, ali opet čujem koračanje... keruša Una se uznemirila, al' mesto da se da u gonjenje, što uvek i čini, počela da cvili i da mi se pripija uz cevanice. Krenu neka čudna jeza da me hvata, nije da umišljam. Pred očima mi se vraća jedna slika iz detinjsva, opet ona, devojka što je onda videh a ostali me kad im rekoh, ubediše da je umislih, tad nisam bio lud još uvek, jbg... al' ajde, verujmo bar formalno starijima. Imam perorez u džepu, polako otvorih oštricu, tu mi i upaljač... prolaze mi raznorazne priče iz filmova, stripova, dedini prepričani doživljaji sa drekavcima, stričev lov na reinkarnisanog šakala... :Polako bre čoveče, koj ti je?:
Nisam neki vernik, al' se prekrstih za svaki slučaj i potegoh opet iz one pljoske. Hodam tako i dalje, pored mene, cenim... neka utvara takođe korača, premišljam, gledam a ne vidim, mašem onim perorezom ne bih li potkačio kakvo monstruozno biće te proburazio, a ono ništa. Frka mi, ne purnjam odavno, zašto sad ove priče, nisam se valjda tolko odneo? Što je najgore, i pas se nečega boji.
Približavam se mističnoj ''Bajkinoj dolini'', pored nje postavljena klupica, godinama ta hrastova sklepotina odoleva zubu vremena i nađe se putniku namerniku da sedne i odmori bar malo u ovoj guduri.
:U jebem ti! Na njoj sedi neko. Neko ko je kapuljaču navukao. Nije valjda kosač? Mamu mu jebem, liči na njega, da ja navrnem ljutu još jednom, pa kud puklo, možda je poslednja. Stegoh u desnoj upaljač, tako mi stisak pesnaje žešći, u levoj otvoren perorez. Idem, pa šta bude.
- Zdravo mali, opet se srećemo!
(čuo sam jednom legendu u selu, da kad vidiš kakvu neman ili bar vuka, gubiš glas, te ne možeš da vičeš. E pa demantujem, nije tačno... odgovoriš ali deluješ kao da si se usro u gaće, pa dobro skoro da je tako bilo, nebitno sad)
- Z z zdravo! (Izgovorih junački, a keruša se dade u beg ko đavola da vide. Pas najbolji prijatelj, a? Aj neka mi neko opet pomene ovu floskulu, da ga odma u nozdrve spučim)
- Imaš li vatre putniče?
- N naravno...
- Porasto si!
- Jesam... Čekaj, čekaj, je l' ovo sve stvarno? Je l' sam ja sad umro ili šta? Ti si smrt? Ko si ti?
- Ne budali... /Da l' sam mrtav?/ hehe. Ovo me još niko nije pitao, mislim niko živ, hehe. Nego daj tu pljosku!
- Kako znaš da je imam? Čekaj... Pa ti si Omaja iz doline, ti si me jurila kao klinca onomad, ti si ona što je Bajku survala u provaliju, ti si Liku čekićem udarila u rame???
- Dobra... Uuuu, domaća... Ne seri bre! Nikog ja nisam ubila, Bajka je sam pao pijan, a Liku je crno dete potkačilo, ja s tim nemam ništa... To što si ti bežao je već tvoja sramota i onda sam samo malo htela vatre... i živosti! Vi seljaci ste me nazvali Omajom!
- Znači, sad nećeš da mi sisaš krv, da dođe jato vampira, da me jebete kako već znate, pa da me sutra egzorciraju?
- Hahaha, primitivni ste bili, primitivni ostali, ja sam samo jedna izgubljena duša, kao i ti... Doduše, sad tebi u tom stanju i ne vredi objašnjavati, pođimo kod mene!
- Gde?
- Videćeš. Veruj mi, veruj bar jednom u životu... bar ono, mislim, opusti se!
(kolko puta sam ovo čuo, ko mi sve ne reče, ćale, keva, riba, ortak, zubar... Ma idem, ionako su mi otupela čula a i razum... bole me brige, iskreno nisam ni znao da je Omaja ovako ljubazna...)- Izvoli!
- Sunce ti poljubim, odakle ova pećina ovde? Pa hiljadu puta prođoh, ne videh ovaj ulaz?
- Dobro, aj sad... Sunce baš i ne moraš da pominješ! A, jesi ti debil decxko? Pa ulaz je morao biti sakriven. Šta? Je l' treba da bude na čistini, pa da me po šesti put spalite, kao onaj tvoj askurđel Miloje s pajtašima 1700 i neke?
- Nisam tako mislio, izvini!A ovde sad ovo, sve za divno čudo... čisto, pod konac, poređano po kamenim zdelama i policama. Videh na niski nasušene komadiće nekih pečuraka (volim pečurke od malena i rado ih prikupljam, čak mislim i da ih poznajem, malo se osokolih, htedoh i sada pametan da budem u ovom možda poslednjem času).
- Sušiš, a, Boletus edulis, volim ih i ja?
- Ma jok, Amanita muskaria et panterina, hranljivije su a i slikovitije... ako me razumeš, hehe.
- A šta ti je ovo?
- E to je već prah vrganja, ali ne edulis već satanas vrste... Imam i vina, a od crvenih gloginja i...
- Što bi se reklo, imaš sve, svaka čast. Još samo krilo slepog miša i taman, hehehe?
- Postao si i duhovit, a paz' ovo gore!
(Jebo me sunce, masa slepih miševa sisa okačenu svinjsku glavu... Da se ne ponavljam, odnešen sam ko Živan, al' opet me stra. Čujem oko ulaza Una laje ponovo. Dobro je, mater ti pasju, što malopre pobeže. Valjda će se razdanjuje uskoro. Ipak ovo nisu čista posla, moram nekako da zapalim)
- Da pustimo po jednu crticu praha ludare?
- Da pustimo! (Nemam kud, da je ispoštujem pa da nekako zapalim, neće valjda da traži i da je opalim? Gde sad ovako utronjan.)
- Čula sam te majmune! A mislila sam da si dostojan, još kad te kao klinca ugledah!
- Ne, nisam ništa loše... Ja...
- Ajde, gubi!
- Pa ti možeš da čitaš misli?
- ODLAZI!!! (zadrhtaše svodovi)Pisano za takmičenje ''Fantastična bića''
