Izjava izrevoltirane osobe kojoj pred izlazak u grad savetuju da mu konobar otvori pice pred njim da mu ne bi nedaj boze nasuli drogu!

Simbol svake skepse starijih i suvišne brige za svojim mladim naraštajem.
Mnogi takve rigidne stavove dovode u vezu sa dedama i- pre svih- babama, međutim njihovo poimanje omladine nije odmaklo mnogo dalje od ideje da "idu tri mladića i puše istu cigaretu", a što se tiče rođene unučadi, u njihovim očima oni ni sa dvadeset neće preći petu.
Zapravo, sve skepse, neobjašnjiva paničenja i brige uglavnom potiču od roditelja, kao lično odgovornih za izvođenjem mladunčadi na životni put. Oni su smislili i "kafiće gde sipaju drogu u piće" i "dovođenje nove snajke svake nedelje". To je verovatno zato što se iz mladosti uglavnom sećaju raznih seksualnih, alko, narko i drugih revolucija, kao i šta su sve one donele, pa su spremni da štite mladunčad od onoga čemu je sama njihova generacija doprinela.
Uostalom, razni istorijski pobornici ljudskih sloboda su listom svoju decu vaspitavali jako rigidno i patrijarhalno.

Upozorenje svake keve pre nego pusti mezimče u grad.

Парола свакога наркомана.

Ovo se kaže za lokale u kojima se služe bezobrazno male doze žestine.

Težak narkoman.

Jedna od mnogih rečenica naših roditelja kada uradimo BILO ŠTA "nevaljalo"

Veoma dobra pijanka na kojoj se pilo i pilo i pilo.. Ovo kaže onaj koji se ubio od alkohola i koji je pio sva moguća pića koja su bila dostupna na žurci..

Student farmacije.

To će vam garantovano baba reći pre izlaska u grad.Uz to naravno ide pola sata priče o štetnosti droge.

Poslednji pokušaj majke da sačuva sina narkomana od loše robe.

Informisana pretpostavka o obrazloženju stanja koje zateknete kada dođete u neki novi grad, deo grada, manje mesto, pa čak i društvo, u kojem vam se čini da su svi ljudi na nekoj svojoj talasnoj dužini, daleko pomereni od bilo koje koliko-toliko normalne sredine na koju ste se navikli. Čudno hodaju, čudno se oblače, čudno vas gledaju, pitaju vas čudna pitanja i daju vam čudne odgovore.

Koliko god da se nadate da će prva sledeća osoba sa kojom stupite u kontakt da pokaže minimalnu potrebnu količinu ovozemaljskih odlika, doživljavate samo razočarenje nakon razočarenja i počinjete da budete blago paranoični. Pogotovo kad vam nestane flaširane vode koju ste doneli sa sobom, a česma na lokalnom trgu počne da izgleda sve primamljivije.

Ideja vodilja šankera u diskotekama, kada sipaju kratka pića.

Сценарио који свим родитељима прође кроз главу при објави њиховог детета да иде на журку која се обавља под окриљем маста којег оним сматрају сумњивим. Нико није упознао човека коме је пиће заиста "зачињено", али зато "колегиница Рада познаје жену која има пријатељицу чијем сину су сипали дрогу у пиће, па је сада у Драјзеровој". Целој овој причи недостаје једна повећа доза рационалности. Прво, дрога је скупа - нико није луд да меће грам којекаквих амфетамина у кока-колу, па да ти наплати то 150 динара. Друго, ништа не гарантује да ће сипана супстанца имати ефекта - апсорбција преко желуца је углавном најслабија, а тамо где је јака, свакако неће изазвати зависност. Треће, недостатак поенте - зашто би дилер ишао суптилном методом, кад може да ти приђе и пита "ош ексере?".

To ti valjda kažu baba i deda kad im stalno tražis pare.

Totalno besmisleno pitanje,koje čujem od hrvatskih carinika već drugi put.Ili oni možda zaista očekuju da će im neko nekad reći:"E da,imam tu u kaseti, u futroli za naočari ,slobodno uzmite,ja ću da se parkiram sa strane,pa me hapsite...".

Pomrese nam deca od alkohola..

Најгора могућа особина потенцијалног зета. Огроман ускличник и црвена лампица која се аутоматски пали у глави девојчиних родитеља и заувек неповратно обележава младића као неподесног.

После свих малих дрога прећи на хероин, који у детаљ имитира жену са простора Балкана. Свадба мора да садржи пуцање, а прве брачне ноћи нема нкаквог спавања. После неког времена почиње да се посвећује више пажње на хероин, постаје спонзоруша и само гута новац. Обрће мозак брачном другу и на крају га убија, небитно на који начин.

Дилери су посебна сорта људи, изгледају попут обичног грађанина, а опет поседују типичан менталитет, сличан оном из опште познате народне пословице. Није им то генетски предодређено, нити су лоши људи, већ је једноставно таква природа посла. Велика конкуренција, проблеми са органима реда и напорна клијентела чине да дилер мора да приписује надреалне квалитете својој роби. А опет, похлепа чини своје, те им вишеструко сечена роба није ни за курац.