Uspeo čovek, ali tek od skoro. Počeo da pije viski jer ima para za to, tek kada stekne malo iskustva prećiće na vinjak. Vozi mečku, i svakih par meseci popravlja menjač jer i dalje menja brzine po traktorski, briše usta armanijevim rukavom. Pacer najgore vrste. Njemu su više pljuvali pod prozor nego Čedi Jovanoviću.

Autor koji odmah nakon registracije napiše definiciju sa skorom glasanja za definiciju dana.

Развојни пут просечног српског контроверзног бизнисмена.

Skorojevic, malogradjanin u najcescem slucaju..

Ono što srpski skorojević pazari na Sajmu knjiga.

Kaze se za nekoga ko je skoro sišao sa sela u grad. Skorojević.

Kupovina svega na kilo ili metar. Neizlečiva bolest svih skorojevića.

Omiljena plivačka tehnika buržuja, takozvanih skorojevića. Samo leže, a kupaju se u parama.

Konj slon međed pun sebe. Samoprezadovoljan. Skorojević. Ipak, pokazuje svima da je i posle Beča magarac.

On zna. On je u njegovo vreme prošao sito i rešeto, i ne možeš ti njemu da kažeš da nije tako kad jeste! Jeste, ej, pa da si još toliki. Ne može da uči pile kokošku iskusnog lubeničara koji je u ratu bio šifrant i koji je više rovova prepuzao nego ti radodaljki preturio. Ti si skorojević, iz njegovih si muda ispao, on te stvorio, on će i da te ubije gedorom sa kontra navojem. On je tvoj otac. Poštuj ga. On zna!

Isfrustrirani skorojević koji je za 1000 evra po kvadratu promenio identitet, napustio svoju visoravan u okolini grada i postao prominentni primer urbanog života; stan koji su mu starci "kupili" će otplaćivati i njegova deca no to ga ne sprečava da deli etikete redom svakom lepšem, pametnijem i uspešnijem čoveku od njega samoga.
Obično sam nema dovoljno intelektualnog kapaciteta da smisli "fazone" na račun seljaka pa ih kupi gde stigne, na netu, od primata sličnih njemu...

Šljivoviski, odnosno šljiski - jedini, pravi i kvalitetni alkoholni napitak.

Najgora manifestacija krkanluka svojstvenog balkanskim skorojevićima, roditeljima koje neobrijanom dripcu od 35 godina, dlakavom k'o šupak sredovečne romulanske kurve, podgojenom od lenjosti, supicu donose u krevet, tepajući svojoj mukici koji je jadan morao da se probudi u podne kako bi išao na sastanke nevladine organizacije, na čijem odboru je dao svoj glas, presudnu kap na vagu vrlo teške debate da li bolje paše svetloljubičasta ili teget boja kao pozadina na plakatima aktivista za predstojeću paradu šupakmeraklija i dukatlija.

U oku brižnih roditelja suza od ponosa na sina neradnika, jerbo otac se seća kako je za vreme prehodnog rata, sa novim kapitalom mukom stečenim švercovanjem benzina preko šeme sa Miletom Štanglom iz Krnjače, prve ruke za šverc rumunskog bezolovnog do 50 oktana, preselio porodicu iz sela Međedovog Polja u grad. Seća se otac kad je on u pet ujutru morao da ustaje da se sprema za školu, bi hladna zima 70-i neke godine, u školu koja se nalazila tri brda udaljena od njegovog sela. Seća se ponosni roditelj kako je kao mlad udarnik lopatao ugalj preko studentske zadruge da kupi pet pari gaća i farke švercovane iz Trsta. Oženio se, rintao mnogo kako bi nešto stekao da sin ne mora da radi. "Ako sam ja radio i patio se, ne mora moje dete"...

Od donošenja vrućih uštipaka u krevet sve kreće. "Neka sin spava, a šta će drugo." Vremenom roditelji istrpe i drecanja sina, neka ga. Uz misao "Neka, teška su vremena, dobar je kakav je današnja omladina" tolerišu se mnoge stvari, kriterijumi se spuštaju, od sina se očekuje sve manje. Grudva survana jednom niz brdo raste sve više, baterflaj efekat u kombinaciji sa Marfijem nije zakazao. Prohtevi sina rastu, takav je svaki čovek kad mu pustiš, izgubi meru, postane ajvan. Dva nova mobilna, tri kožne jakne... Ocu biznis baš i ne cveta, ali za sina jedinca mora biti. Kad je stigla i jakna, mora i motor. Roditelji dižu ušteđevinu, deo od toga je majka planirala za nove zube socijalce, otac planirao da ide u banju da se leči od operacije kile i ukoštenja trinaestog pršljena. Neka, može to i kasnije. Deo novca se uzima od zelenaša, jebemu mater za sina mora biti.

Od latinske reči transparens što znači „prozirnost, providnost“ - trans „kroz“ i parere „se pokazati". Reč u Srbiji najčešće upotrebljavana za preduzimanje očito protiv pravnih radnji i dela kojima se ne može stati na put. Uglavnom se upotrebljava za opis izrečene laži onih koji poseduju imunitet ili moć, uticaj na javnost. Transparentan, onaj za kojeg svi znaju da javno laže i vara, a niko mu ne može ništa.

Ljudsko biće je nekako uvek pripremljenije za pad, nego za skok. Generalno gledano, mnogo je manje bogataša koji su pali s' konja na magarca, nego što je skorojevića koji su se preko noći obogatili, sve im je odjednom dostupno, sirotinjski kompleks iz detinjstva čini svoje. "Sve mi treba, užasno sam pohlepan, to mi je hobi...!" Snaga bez kontrole je ništa, lako zarađeni novac je toalet papir za mozak! Ima se, može se! Nek' traje dok traje...

Sići sa magarca "ujutru" i sesti u najnoviji model Mercedesa "popodne" nije jednostavan potez. Mercedes se ne rita, ne baca čifte i ne smrdi. Jedno totalno novo okruženje koje iziskuje i prateće ponašanje vlasnika. Ali, avaj! Navika je navika, treba mnogo vode Moravom da protekne, dok se ne vide promene. Ko doživi, neka napiše ovde. Ja neću sigurno, Metuzalem je bio samo jedan.

Seljačina, alfa seljačina. Skorojević u najgorem smislu. Od nedavno buržuj koji lovom briše bulju, a do skora crna sirotinja koja ne zna odakle će da nabavi novi par gaća. Zato sada kupuje sve što u ceni ima četiri ili više nula, bez obzira koliko to bilo ružno, bezukusno i odvratno. Cirka isključivo viski koji baš i ne prija njegovoj na džibru navikloj sluzokoži, ali jebiga, viski tol'ko košta da radža može samo da mu se sagne. Umesto bundevinog semena od kog je maltene živeo, sada cepa pistaći, po tri kile dnevno. Odeća mu je Ašok Murti stajl. Drugim rečima, stajla bez, ali za te pare je mogao da kupi šestomesečnu zalihu kavijara. Da, kavijar. On voli kavijar, iako od njega dobija instant poriv za bačanje pegle, ali kavijar je toliko skuplji od ajvara, pa mora biti da je do jaja. Deca će mu ići na Megatrend, još uvek je skuplji od državnog fakulteta, sigurno tamo predaju likovi sa Oksforda i Harvarda, za koje je čuo negde na svom plazma TV dimenzija 3 sa 2 koji zauzima centralno mesto u njegovoj 15 sa 15 dnevnoj sobi nameštenoj u stilu ranog šabanizma.

Uslovno pripitomljena životinja, koja svojim plesom na dve noge obezbeđuje egzistenciju svom dreseru. Vodi se na kratkom lancu, od grupice do grupice ljudi, od vašara do vašara.

Sleng za boga i batinu u zemljama brdovitog Balkana. Najčešće skorojević i mufljuz koji se na mufte uvalio jer je bio podoban nekoj strukturi pa sada vedri i oblači, muze silovito a grabi bahato. Iz opanaka i ručno zakrpljenog gunja, uskočio u firmirano eleganci odelce, vodeći se krkanskom maksimom: "što se više žabarski kreator, šupakmeraklija hefta u rčminu, i što je skuplje - odelce ima veću vrednost." Preko stomačine pustio kravatu kao kastom-mejd belu trkaću štraftu preko haube VW Bube, a na nožurde, sviknute na gumene opančiće, natakario uglancane cipele, ali samo sa šiljatim vrhom lebgajeb'o. Dosta stvari se može uraditi za tridesetak srebrenjaka, pa i od zabagrelog kokošara napraviti iluziju gospodina...

Od sveg tog perja i šljaštiluka, kravata ima najvažniju evoluitivnu vrednost, kao bodlje u ježa, brzina u antilope i oko u sokola. Kravata-totem koji ima magijsko dejstvo u očima našeg sveta: "propisno se utovi, prevuci kravatu preko stomačine, malo laži i smeškajući se izreklamiraj porcelansku protezu, rukuj se sa seljacima, ispeci vola i povedi trubače - i voala - uspeo si u životu!" A naš svet, od Turaka preko Austrougara i najvećeg sina naroda i narodnosti - Tita, uduvek je, i pored lažne želje za kurčenjem i traženjem slobode, oduvek je krišom i želeo tiranina, delomično jer voli da se samosažaljeva, a delomično jer mu je sama institucija demokratije oduvek bila nakaradna: "Pu, ko će sada misliti svojom glavom?!" - oduvek je bilo lepše biti ovčica, ali ovčica lažno nabeđena da je neki uber zajeban predator - jer, složićeš se, lepo je i živeti i u nabeđenju zajebanosti.

A institucija govnjive motke i kuke i motike postoji kod nas samo u slengu i bajkovitom predanju "kako je nekad, nekome popizdilo, uzeo motku pa Bećir Agu po leđima pešest puta... nakon toga je postao najveći jebač u kraju, seljančice se straobalno ložile sa njega, neki Saša Matić-Filip Višnjić sklepao par pesmica o njemu pa ih na prelima u G-duru cepao na bis... trala la... trala la..." Veoma lepa uspavanka narodu koji se odvajkada kurčio slobodom, a nikad nije stvarno voleo gledati uspravno. Navik'o je da šuti i skuplja mrvice sa stola vlastodržaca, kako se koji smenjuje u jahanju zadružne kobile. Oduvek je očekivao tiranina da mu te mrvice baci, nekad je to bio Nemanjić, nekad Ismail Aga, a naposletku kravataš je došao kao uglađena i modernija verzija viševekovnog poriva za proživljavanjem Štokholmskog sindroma. Vremena prolaze, ali naš narod i dalje ne poteže tu dugo spominjanu govnjivu motku, a ta dugo obećavana kuka i motika se dižu kao ćuna već četrdeset dana umrlog stogodišnjaka - jebiga, lakše je oduvek bilo skinuti gaće i naguziti se, biti u ulozi jebača je ipak malo zahtevnija rabota. Kravataš to dobro zna, ipak je on "narodski čo'ek".

Врста која се у свом изворном облику појавила још пре неколико деценија, пошто је еволуирала из познојугословенског компјутераша, те је одмах изазвала позорност међ’ народом као… хајде да будемо благи – ударена у вугла. У уобичајеним условима карактерисале су је мањак бриге за физички изглед (у сваком погледу), те вишак љубави према нездравој храни и лакшим дрогама, а надасве потпуна искљученост из онога што се догађа у правом животу.

Пак, своје савремене дистинктивне елементе је придобила у претходних 8-9 година, кад је дошло до неуобичајене фузије са другом врстом – српским метросексуалцем. Ово спајање не би било могуће, да зараде у ај-ти сектору нису порасле несразмерно више у односу на друге привредне гране, па је наш ајтијевац по први пут почео малко ипак да брине о себи.

Од типичног масног момчића (о девојкама неком другом приликом), српски ајтијевац се претворио у опасну зверчицу. Зализао је косу, очистио лице, пустио браду, купио свилену кошуљу, најскупље италијанске ципеле и француску колоњску воду. Уједно, кренуо је у теретану, мало се утегао и набио мишићну масу.

За узоре је изабрао разне месије мудобубрежне трговине, попут Истока Павловића и Милана Маглова, те је приграбио њу-ејџ филозофију о томе како је традиционално радно место „аут“, како су криптовалуте „ин“… генерално, о свему размишља на алтернативни начин. Кад иде на посао, вози се електричним тротинетом, а ако му фирма омогући, свака два месеца иде на „тим билдинг“ у разне европске вукојебине.

Но, као сваки скоројевић, српски ајтијевац није остао имун на модерне трендове (да употребимо његов израз, хњохњо), те је у души остао хомо балканикус. Уместо да улаже у нешто што ће трајније збринути и њега и његову породицу, кренуо је у смеру „курве и кокаин“ лајфстајла, што говори у прилог томе да се у његов генетски код можда умешао и ДНК Тонија Монтане из „Скарфејса“. Но, у правом животу, ајтијевац не слуша ни Тонија Монтана, ни „Пуш ит ту д лимит“, а још мање гледа филм нивоа „Скарфејса“. Уместо тога, он слуша оно што се затекне на „Јућуб“ трендинг листи, плус бинџује сугерисане серије на „Нетфликсу“, које имају шест сезона са по двадесет шест епизода.

Пак, кад смо рекли „фузија“, то не значи да се „ајтијевац“ претворио у метросексуалца, већ да се помешао са њим. И даље је то лузер из замраченог ћошка (друга ствар је што је сада тај ћошак цео спрат нове стаклене зграде), који се не интересује за шире друштвене импликације...

Nije zlato sve što sija. Ovo baš važi za sjajne ganc nove podmazane testere na pilani.
Jebeno je zarađivati 'ljeba na pilani. Ima kora k'o godova. Ipak, nisu svi isti što rade, nije svačija muka ista, nit' je isti karakter.