Uspeo čovek, ali tek od skoro. Počeo da pije viski jer ima para za to, tek kada stekne malo iskustva prećiće na vinjak. Vozi mečku, i svakih par meseci popravlja menjač jer i dalje menja brzine po traktorski, briše usta armanijevim rukavom. Pacer najgore vrste. Njemu su više pljuvali pod prozor nego Čedi Jovanoviću.
Autor koji odmah nakon registracije napiše definiciju sa skorom glasanja za definiciju dana.
Razvojni put prosečnog srpskog kontroverznog biznismena.
Poznato je da deca svoju ličnost formiraju u pubertetu (Ovo ne važi za političare, jer se već dok su mali nazire šta će od njih biti). Od malih nogu nas vaspitavaju da budemo dobri, fini, poslušni... Uče nas da u školi slušamo profesore šta god da nam kažu i narede. Isto nam ponavljaju i u školi. Najvažniji period za formiranje ličnosti je pubertet. U tom periodu svako dete je Mirko Tražić. S obzirom na to kako ga uče kod kuće i u školi, dete shvati da najbolje u životu prolaze oni poslušni, dobri, fini. Oni koji u školi slušaju profesore, u vojsci nadređene, na poslu šefove. Dete je u pravu, sve je dobro shvatilo. Ali šta danas u Srbiji zači biti poslušan? Biti poslušan u Srbiji znači da kada ti roditelji kažu: Ne diraj brata i izvini mu se (a brat je prvi započeo i on je kriv) - ti mu se izviniš i kažeš: "Tako je. Ja sam kriv".
Kada se ovakva i slične situacije ponove bezbroj puta do puberteta dete shvata da je najbolje biti Klimoglav Takojević pre nego što i postane Mirko Tražić. Klimoglav nastavlja kroz život tako i shvata da nije pogrešio. Postao je poslušan, dobar, fin.
Biti poslušan znači i kada ti šef kaže da postoje tri padeža: Lokativ, Uzimativ i Trošativ, ti klimneš glavom i kažeš: "Tako je, slažem se sa vama, u pravu ste."
Poslušni tako koračaju kroz život.- Je l' tako?
- Tako je!Druga faza je kada Takojević shvati da tu svoju poslušnost može da unovči. On tada klima glavom ili diže ruku, ili govori: slažem se, u svemu se slažem. – Ponaša se po principu: "Ako se ja pitam biće kako vi kažete" - I za to dobija novac, dobar posao, ili bilo šta slično. Kada Klimoglava Takojević dovoljno razgiba vrat odupre se gazdi i postaje svoj čovek. Tada Klimoglav Takojević postaje Kradislav Skorojević. Najčešće dolazi među rođake (obično u nekom selu južno od Bubanj potoka) kao neki opasan baja koji je tamo negde neko i nešto. Naravno dolazi besnim kolima u kojima vozi besnu ženu (ali bukvalno besnu, a ne onakvu kakvu ste vi zamislili). Ponaša se besno, naravno. Takvih je Takojevića i Skorojevića na sve strane. Skorojevići oko sebe okupljaju nove Takojeviće, Takojevići tako vaspitavaju svoju decu i tako u krug. Sve polazi iz kuće i škole. Od malena nas uče da ne smemo da protivurečimo, a kasnije se ti isti koji su nas tome učili čude što svi viču: "Tako je!" – I što su retki oni koji imaju karakter i sopstveno mišljenje. Umalo da zaboravim, onaj koji je svoju ličnost izgradio na pravi način i koji je sebe pronašao kao poštenu ličnost koja ima karakter i danas se bori protiv Takojevića i Skorojevića kojih je sve više, i vozi se gradskim prevozom, naravno. Kao sav normalan svet.
- Je l' tako?
- Tako je!
Skorojevic, malogradjanin u najcescem slucaju..
Kad tikva postane kondir-"Videla zaba gde se kuju konji pa podigla i ona nogu" "Nase male seljanke utegle se u helanke"..
Ono što srpski skorojević pazari na Sajmu knjiga.
-"Brate, daj mi metar Andrića i metar Dostojevskog!"
u sebi: Do jaja, ovaj Andrićev tvrdi povez mi se slaže sa lamperijom, a Dostojevskog ću na kamin ispod one preparirane jelenske glave, slične su boje... Ako poskupi grejanje biće dobar i za potpalu.
Kaze se za nekoga ko je skoro sišao sa sela u grad. Skorojević.
Kupovina svega na kilo ili metar. Neizlečiva bolest svih skorojevića.
- Koliko su vam ove majice "DoJče i kafana"?
- 99 evra komad!
- Zapakovaćete mi tri kila raznobojnih!----------------------------------------------------------------------------------------------------
- Draga moja, jesi li čitala nešto od Agate Kristi? Kako ta žena piše...
- Čuj, čitala! Imam metar i osamdeset njenih knjiga u regalu, znaš kako su se uklopile boje u pozadinu!
Omiljena plivačka tehnika buržuja, takozvanih skorojevića. Samo leže, a kupaju se u parama.
Konj slon međed pun sebe. Samoprezadovoljan. Skorojević. Ipak, pokazuje svima da je i posle Beča magarac.
- Zdravo!
: Ništa:
- Ejj...ćao..zdravo..tebra!
:Ništa:
- Stojane, brate, đesi!
:Ništa:
- Konje, slone, međede!
- Meni se obraćaš!
- Tebi Šase Digo!
On zna. On je u njegovo vreme prošao sito i rešeto, i ne možeš ti njemu da kažeš da nije tako kad jeste! Jeste, ej, pa da si još toliki. Ne može da uči pile kokošku iskusnog lubeničara koji je u ratu bio šifrant i koji je više rovova prepuzao nego ti radodaljki preturio. Ti si skorojević, iz njegovih si muda ispao, on te stvorio, on će i da te ubije gedorom sa kontra navojem. On je tvoj otac. Poštuj ga. On zna!
Sin: Ćale, ovo je Jelena, moja nova devojka, i želeo sam prvo da je upoznam sa tobom, jer planiramo dužu vezu.
Ćale: Zdravo ćero. :pruža ruku: Pa stisni je, šta si je u'vatila sa dva prsta u stav te jebem. Pa gde je odlučnost u tvom rukovanju?
Sin: Ćale...
Ćale: Ma šta ćale, bre! Vidi je, pa sa kog gola si pobegla stativo? A?
Ona: Znate...
Ćale: Znamo, znamo. Ti si još jedna od onih tarifnih sa raskrsnica, sunce li ti lebavo! Imam ja nos za takve, prošo sam ih milion i skrasio se na jednoj ali najboljoj i najvernijoj i najvaspitanijoj... ŽENO BRE VADI MOJ KURAC USTIJU TVOJIH, VIDIŠ DA RAZGOVARAM SA GOSPODOM! :ŠLJUS PA NABOD:
Isfrustrirani skorojević koji je za 1000 evra po kvadratu promenio identitet, napustio svoju visoravan u okolini grada i postao prominentni primer urbanog života; stan koji su mu starci "kupili" će otplaćivati i njegova deca no to ga ne sprečava da deli etikete redom svakom lepšem, pametnijem i uspešnijem čoveku od njega samoga.
Obično sam nema dovoljno intelektualnog kapaciteta da smisli "fazone" na račun seljaka pa ih kupi gde stigne, na netu, od primata sličnih njemu...
Šljivoviski, odnosno šljiski - jedini, pravi i kvalitetni alkoholni napitak.
Dok skorojević srče viski, ja eksiram šljivoviski.
Najgora manifestacija krkanluka svojstvenog balkanskim skorojevićima, roditeljima koje neobrijanom dripcu od 35 godina, dlakavom k'o šupak sredovečne romulanske kurve, podgojenom od lenjosti, supicu donose u krevet, tepajući svojoj mukici koji je jadan morao da se probudi u podne kako bi išao na sastanke nevladine organizacije, na čijem odboru je dao svoj glas, presudnu kap na vagu vrlo teške debate da li bolje paše svetloljubičasta ili teget boja kao pozadina na plakatima aktivista za predstojeću paradu šupakmeraklija i dukatlija.
U oku brižnih roditelja suza od ponosa na sina neradnika, jerbo otac se seća kako je za vreme prehodnog rata, sa novim kapitalom mukom stečenim švercovanjem benzina preko šeme sa Miletom Štanglom iz Krnjače, prve ruke za šverc rumunskog bezolovnog do 50 oktana, preselio porodicu iz sela Međedovog Polja u grad. Seća se otac kad je on u pet ujutru morao da ustaje da se sprema za školu, bi hladna zima 70-i neke godine, u školu koja se nalazila tri brda udaljena od njegovog sela. Seća se ponosni roditelj kako je kao mlad udarnik lopatao ugalj preko studentske zadruge da kupi pet pari gaća i farke švercovane iz Trsta. Oženio se, rintao mnogo kako bi nešto stekao da sin ne mora da radi. "Ako sam ja radio i patio se, ne mora moje dete"...
Od donošenja vrućih uštipaka u krevet sve kreće. "Neka sin spava, a šta će drugo." Vremenom roditelji istrpe i drecanja sina, neka ga. Uz misao "Neka, teška su vremena, dobar je kakav je današnja omladina" tolerišu se mnoge stvari, kriterijumi se spuštaju, od sina se očekuje sve manje. Grudva survana jednom niz brdo raste sve više, baterflaj efekat u kombinaciji sa Marfijem nije zakazao. Prohtevi sina rastu, takav je svaki čovek kad mu pustiš, izgubi meru, postane ajvan. Dva nova mobilna, tri kožne jakne... Ocu biznis baš i ne cveta, ali za sina jedinca mora biti. Kad je stigla i jakna, mora i motor. Roditelji dižu ušteđevinu, deo od toga je majka planirala za nove zube socijalce, otac planirao da ide u banju da se leči od operacije kile i ukoštenja trinaestog pršljena. Neka, može to i kasnije. Deo novca se uzima od zelenaša, jebemu mater za sina mora biti.
Jutro, nevremena doba, telefon zvoni... Iz policije javljaju da je sin poginuo, naroksan belim, i podgrejan vinjakom zapucao se motorom u Fergusona sa prikolicom đubreta, koji se taman uključivao na regionalni put. Muk.
Roditelji skrhani, u crnini, idu u manastir, pale sveću, gledajući u nebo traže odgovor na jedno pitanje - "Zašto?!" Ne shvatajući da se odgovor na majčino pitanje nalazi dole, daleko od Boga i bilo čega svetog - u parčetu zemlje po kojem ljudi puze, večno gramzivi, jure za materijalnim, izgube granice, ukrmače se u svojim prohtevima. Juri se samo više, brže. A retko ko pomisli da je i jedan dan života višak, poklon koji smo dobili, makar bili Moldavska kurva, pajdoman sa železničke ili episkop zvorničko-tuzlanski....
Od latinske reči transparens što znači „prozirnost, providnost“ - trans „kroz“ i parere „se pokazati". Reč u Srbiji najčešće upotrebljavana za preduzimanje očito protiv pravnih radnji i dela kojima se ne može stati na put. Uglavnom se upotrebljava za opis izrečene laži onih koji poseduju imunitet ili moć, uticaj na javnost. Transparentan, onaj za kojeg svi znaju da javno laže i vara, a niko mu ne može ništa.
Transparentan političar - političar koji iznosi toliko providne laži i tvrdnje, da je to smešno, ali mu se ne može ništa;
Transparentnost u biznisu - predstavljanje lažnih faktura, pravno potpuno pokrivenih, a sa druge strane providno lažnih;
Transparentan biznismen - skorojević sa orgromnim kapitalom i uticajem bez imovine na svom imenu.
Ljudsko biće je nekako uvek pripremljenije za pad, nego za skok. Generalno gledano, mnogo je manje bogataša koji su pali s' konja na magarca, nego što je skorojevića koji su se preko noći obogatili, sve im je odjednom dostupno, sirotinjski kompleks iz detinjstva čini svoje. "Sve mi treba, užasno sam pohlepan, to mi je hobi...!" Snaga bez kontrole je ništa, lako zarađeni novac je toalet papir za mozak! Ima se, može se! Nek' traje dok traje...
Sići sa magarca "ujutru" i sesti u najnoviji model Mercedesa "popodne" nije jednostavan potez. Mercedes se ne rita, ne baca čifte i ne smrdi. Jedno totalno novo okruženje koje iziskuje i prateće ponašanje vlasnika. Ali, avaj! Navika je navika, treba mnogo vode Moravom da protekne, dok se ne vide promene. Ko doživi, neka napiše ovde. Ja neću sigurno, Metuzalem je bio samo jedan.
Pojedini snalažljivi državljani zemalja u tranzitu:
Srbi, Bosanci, Hrvati, Kiprani, Rusi, Ukrajinci...
Seljačina, alfa seljačina. Skorojević u najgorem smislu. Od nedavno buržuj koji lovom briše bulju, a do skora crna sirotinja koja ne zna odakle će da nabavi novi par gaća. Zato sada kupuje sve što u ceni ima četiri ili više nula, bez obzira koliko to bilo ružno, bezukusno i odvratno. Cirka isključivo viski koji baš i ne prija njegovoj na džibru navikloj sluzokoži, ali jebiga, viski tol'ko košta da radža može samo da mu se sagne. Umesto bundevinog semena od kog je maltene živeo, sada cepa pistaći, po tri kile dnevno. Odeća mu je Ašok Murti stajl. Drugim rečima, stajla bez, ali za te pare je mogao da kupi šestomesečnu zalihu kavijara. Da, kavijar. On voli kavijar, iako od njega dobija instant poriv za bačanje pegle, ali kavijar je toliko skuplji od ajvara, pa mora biti da je do jaja. Deca će mu ići na Megatrend, još uvek je skuplji od državnog fakulteta, sigurno tamo predaju likovi sa Oksforda i Harvarda, za koje je čuo negde na svom plazma TV dimenzija 3 sa 2 koji zauzima centralno mesto u njegovoj 15 sa 15 dnevnoj sobi nameštenoj u stilu ranog šabanizma.
- Dragi, jastog je spreman.
- Evo, draga, samo da kerovima dam bifteke.
Uslovno pripitomljena životinja, koja svojim plesom na dve noge obezbeđuje egzistenciju svom dreseru. Vodi se na kratkom lancu, od grupice do grupice ljudi, od vašara do vašara.
-Molim te, obuci ove pantalone na ivicu i ovu košulju što sam ti sad ispeglala, ne možeš da ideš k'o slepac na proslavu! Kad te već upoznajem sa kolegama, možeš bar da izgledaš pristojno!
-Ma zvižde mi muda za te tvoje nadobudne skorojeviće! Vodaš me tu od proslave do proslave, k'o vašarsku mečku, ako kojim slučajem odbijem-odmah se drkaš, i još mi poturaš neki tvoj dres kod!
Sleng za boga i batinu u zemljama brdovitog Balkana. Najčešće skorojević i mufljuz koji se na mufte uvalio jer je bio podoban nekoj strukturi pa sada vedri i oblači, muze silovito a grabi bahato. Iz opanaka i ručno zakrpljenog gunja, uskočio u firmirano eleganci odelce, vodeći se krkanskom maksimom: "što se više žabarski kreator, šupakmeraklija hefta u rčminu, i što je skuplje - odelce ima veću vrednost." Preko stomačine pustio kravatu kao kastom-mejd belu trkaću štraftu preko haube VW Bube, a na nožurde, sviknute na gumene opančiće, natakario uglancane cipele, ali samo sa šiljatim vrhom lebgajeb'o. Dosta stvari se može uraditi za tridesetak srebrenjaka, pa i od zabagrelog kokošara napraviti iluziju gospodina...
Od sveg tog perja i šljaštiluka, kravata ima najvažniju evoluitivnu vrednost, kao bodlje u ježa, brzina u antilope i oko u sokola. Kravata-totem koji ima magijsko dejstvo u očima našeg sveta: "propisno se utovi, prevuci kravatu preko stomačine, malo laži i smeškajući se izreklamiraj porcelansku protezu, rukuj se sa seljacima, ispeci vola i povedi trubače - i voala - uspeo si u životu!" A naš svet, od Turaka preko Austrougara i najvećeg sina naroda i narodnosti - Tita, uduvek je, i pored lažne želje za kurčenjem i traženjem slobode, oduvek je krišom i želeo tiranina, delomično jer voli da se samosažaljeva, a delomično jer mu je sama institucija demokratije oduvek bila nakaradna: "Pu, ko će sada misliti svojom glavom?!" - oduvek je bilo lepše biti ovčica, ali ovčica lažno nabeđena da je neki uber zajeban predator - jer, složićeš se, lepo je i živeti i u nabeđenju zajebanosti.
A institucija govnjive motke i kuke i motike postoji kod nas samo u slengu i bajkovitom predanju "kako je nekad, nekome popizdilo, uzeo motku pa Bećir Agu po leđima pešest puta... nakon toga je postao najveći jebač u kraju, seljančice se straobalno ložile sa njega, neki Saša Matić-Filip Višnjić sklepao par pesmica o njemu pa ih na prelima u G-duru cepao na bis... trala la... trala la..." Veoma lepa uspavanka narodu koji se odvajkada kurčio slobodom, a nikad nije stvarno voleo gledati uspravno. Navik'o je da šuti i skuplja mrvice sa stola vlastodržaca, kako se koji smenjuje u jahanju zadružne kobile. Oduvek je očekivao tiranina da mu te mrvice baci, nekad je to bio Nemanjić, nekad Ismail Aga, a naposletku kravataš je došao kao uglađena i modernija verzija viševekovnog poriva za proživljavanjem Štokholmskog sindroma. Vremena prolaze, ali naš narod i dalje ne poteže tu dugo spominjanu govnjivu motku, a ta dugo obećavana kuka i motika se dižu kao ćuna već četrdeset dana umrlog stogodišnjaka - jebiga, lakše je oduvek bilo skinuti gaće i naguziti se, biti u ulozi jebača je ipak malo zahtevnija rabota. Kravataš to dobro zna, ipak je on "narodski čo'ek".
Vrsta koja se u svom izvornom obliku pojavila još pre nekoliko decenija, pošto je evoluirala iz poznojugoslovenskog kompjuteraša, te je odmah izazvala pozornost međ’ narodom kao… hajde da budemo blagi – udarena u vugla. U uobičajenim uslovima karakterisale su je manjak brige za fizički izgled (u svakom pogledu), te višak ljubavi prema nezdravoj hrani i lakšim drogama, a nadasve potpuna isključenost iz onoga što se događa u pravom životu.
Pak, svoje savremene distinktivne elemente je pridobila u prethodnih 8-9 godina, kad je došlo do neuobičajene fuzije sa drugom vrstom – srpskim metroseksualcem. Ovo spajanje ne bi bilo moguće, da zarade u aj-ti sektoru nisu porasle nesrazmerno više u odnosu na druge privredne grane, pa je naš ajtijevac po prvi put počeo malko ipak da brine o sebi.
Od tipičnog masnog momčića (o devojkama nekom drugom prilikom), srpski ajtijevac se pretvorio u opasnu zverčicu. Zalizao je kosu, očistio lice, pustio bradu, kupio svilenu košulju, najskuplje italijanske cipele i francusku kolonjsku vodu. Ujedno, krenuo je u teretanu, malo se utegao i nabio mišićnu masu.
Za uzore je izabrao razne mesije mudobubrežne trgovine, poput Istoka Pavlovića i Milana Maglova, te je prigrabio nju-ejdž filozofiju o tome kako je tradicionalno radno mesto „aut“, kako su kriptovalute „in“… generalno, o svemu razmišlja na alternativni način. Kad ide na posao, vozi se električnim trotinetom, a ako mu firma omogući, svaka dva meseca ide na „tim bilding“ u razne evropske vukojebine.
No, kao svaki skorojević, srpski ajtijevac nije ostao imun na moderne trendove (da upotrebimo njegov izraz, hnjohnjo), te je u duši ostao homo balkanikus. Umesto da ulaže u nešto što će trajnije zbrinuti i njega i njegovu porodicu, krenuo je u smeru „kurve i kokain“ lajfstajla, što govori u prilog tome da se u njegov genetski kod možda umešao i DNK Tonija Montane iz „Skarfejsa“. No, u pravom životu, ajtijevac ne sluša ni Tonija Montana, ni „Puš it tu d limit“, a još manje gleda film nivoa „Skarfejsa“. Umesto toga, on sluša ono što se zatekne na „Jućub“ trending listi, plus bindžuje sugerisane serije na „Netfliksu“, koje imaju šest sezona sa po dvadeset šest epizoda.
Pak, kad smo rekli „fuzija“, to ne znači da se „ajtijevac“ pretvorio u metroseksualca, već da se pomešao sa njim. I dalje je to luzer iz zamračenog ćoška (druga stvar je što je sada taj ćošak ceo sprat nove staklene zgrade), koji se ne interesuje za šire društvene implikacije...
...dok mu na vrata ne pokuca Poreska uprava...
Nije zlato sve što sija. Ovo baš važi za sjajne ganc nove podmazane testere na pilani.
Jebeno je zarađivati 'ljeba na pilani. Ima kora k'o godova. Ipak, nisu svi isti što rade, nije svačija muka ista, nit' je isti karakter.
Pomoćnik - Beda neopevana, ali i ne mora da bude. Ima gi razni! Od tatinog sina, svršenog autolimara, koji mora da odradi deset rata za askonu, koju mu je kupio stari istovremno dok je plaćao maturski kod lokalnog geometra, pošto mu sin neprepravljeni nikad zapravo i nije savladao tablicu množenja, do NK siromaha što živi neđe u tri pičke materine, đe se ljudi krste kad vide kola, i ima do posla 2 sata pješke i sat i po biciklom.
Glavni na testeri - Ima deset godina staža, a obrazovanje i nije važno. U kući troje gladnih usta, i valja to prehranit'. Neće taj da potroši, al' zato kad se dočepa rakije i pive nema milosti. Od prstiju ima skoro sve, al samo do pola, jer, dekada nije malo. Ima Fiata ili kadeta kocku, na plin! Oni malo šlihtersatiji primjerci, ili oni kojima žena radi u STR "Plata 300 maraka", imaju i za golfa dvojku 1.6 motor.
Predradnik - Mrcina od čo'eka. Loš i drugima i sebi. Nikad se i nije ženio. Na pilani je odrastao. Alkos godinama. Ima Kadeta suzu sportaka, ili mercedesa stoosamdesetku. Glavni je u kafani, voli slagat' više nego kruva jesti. Kako bi on inače i drugačije mogao sa radnicima? Kako bi mogao da ih valja za dnevnice koje ne da gazda? Ko bi drugi objašnjavao radnicima da je slaba naplata, dok gazda sedmično pojede jedno pragnje sa šumarom i milicijom.
Vozač kamiona - Svaka ozbiljna pilana ima kamion, šticara. On dovozi trupce i odvozi građu. Kao i svi vozači, najpametniji je na svijetu i uporno ponavlja da je otišao selen balans štangle na zadnoj osovini, da su gume preturile stoosamdeset 'iljada. Stomak otegao, žena u kući s djecom, zna ga svaka kafana u okrugu, oči su mu više plave nego normalne, tipični je kavgadžija. U firmi je idol pomoćnicima, pošto njega boli kurac za sve, i ne smije mu ništa ni predradnik ni gazda i borac je za prava radnika, i prvi zove turu kad se pije, a u stvari je samo mustra koja krade gorivo i građu kad je prilika.Gazda - Skorojević tipa alfa seljak. Pare je stekao dok je švercao kupus iz Bijeljine.Auta mijenja k'o čarape. Kuka k'o sinja kukavica, a ima i ne da. Od plate zakida, da bi mogao da kocka. Godišnji ne daje. Malo mu je 15 radnih sati. On je žrtva u svojim očima jer, tobože, jebu ga i radnici i država. Istina je negdje na sredini pošto i on jebe oboje. Stomak mu je do pola astala, ima sat od šesto evra, smeđu kožnu jaknu i kaubojke čizme. Lovac je naravno. Žena mu je pomodarska seljančura teška, a on usput jebe mladu apotekarku kojoj kupuje sve što ona traži.
PS
Na pilani đe Krajišnik radi i kuja bi krepala od gladi.
