Oruđe za očuvanja razuma ludo zaljubljenih. Možda može da se podvede pod neki od psiholoških odbrambenih mehanizama, nešto tipa prostodušne negacije očiglednih fakata iliti slepog potiskivanja realnosti. Pribegavaju mu persone koje jednodimenzionalno posmatraju svoju ljubavnu aferu, razmišljaju zaljubljenim srcem a ne glavom, idealizujući svog partnera koga bezumno vole, sumnjajući u svaku mogućnost da sa voljenom osobom može da se poveže neka negativna osobina, pojava ili događaj.
Prijatelj: Danas sam video tvoju Mariju sa nekim čovekom u restoranu. Smejali su se i ona ga je držala za ruku.
Muž: Pa, da. To je verovatno onaj njen kolega o kojem mi je pričala. Imaju tako običaj da izađu na pauzu za ručak zajedno.
---
Dete: Tata, mama me je danas vodila kod jednog čika Negovana. Čika Negovan mi je kupio buragov crveni ferari. Vidi tata kako je dobar. Znaš tata, on mnogo voli decu. Danas smo se mnogo lepo igrali, ja sam bio kaubojac i jahao sam čika Negovana. Mama nam se mnogo smejala...
Muž-otac: ........Znaš kako srećice moja, to je sigurno mamin prijatelj sa fakulteta, mislim da se tako zvaše, Negovan. Baš lepo što ste se igrali, treba da budeš ljubazan sa starijim osobama i da ih poštuješ.
---
Muž: Vodila si malog kod nekog Negovana? Ko je taj čovek?
Žena: A da, danas smo bili. To je moj kolega sa posla. Fin čovek.
Muž: Mislio sam da se kolega zove Zoran?
Žena: To je moj drugi kolega. Pa pobogu mili, nisi valjda ljubomoran, samo smo svratili mališa i ja, da mu ostavim nešto iz kancelarije - prilazi mužu i grli ga ljubći ga u vrat.
Muž: Ma nisam ludice moja malena, samo nisam znao ko je taj...
---
Privatni detektiv: Evo gospodine, ovo su slike njih dvoje kako zagrljeni izlze iz velnes centra. Evo ovde vaša žena izlazi iz hotela... par minuta potom, evo njega kako napušta hotel. Ovo su njih dvoje na klupici u parku, možete videti da mu ona sedi u krilu. Mislim da nema sumnje gospodine, supruga vas vara.
---
U sutrašnjem broju Blica - U svom stanu na Zvezdari ubijen Negovan K. Pretpostavlja se da je najverovatniji uzrok zločina ljubomora.
---Za nauk - ne primenjivati metodsku skepsu koja samo gomila frustraciju. Preseći odmah i bez upotrebe hladnog ili vatrenog oružja, prostim rečima "Bilo je lepo dok je trajalo. Vreme je da se rastajemo" - ali koliko je to teško učiniti kada voliš, a?
Primer amaterizma. Verovanje da ako nešto prolazi na dalekom zapadu, proće i u zaostaloj Srbiji. Samo tu nastaje problem. Snimanje emisija koje se emituju preko grane često zahteva velika novčana sredstva i usavršeni stručni kadar. Novca nemamo to je jasno, ali još više brine koje mentole stavljamo u žiri i samo kreiranje emisija tog tipa.
Zapad: Koperfild prolazi kroz Kineski zid, izvlači brod iz Bermudskog trougla...Srbija: Onaj iritantni debil sa Pinka smara ljude po parkovima pokazujući trikove sa kartama i izvlačenjem šarenih marama iz rukava...
Zapad: U takmičenjima kulinarstva ljudi se ogledaju u poznavanju gotovo svih poznatijih nacionalnih jela, ne samo svoje već i drugih kultura. Kombinuju začine koji su većini od nas nepoznati i serviraju jela kao da im je Pikaso oslikao tanjir.Srbija: Nenad Čanak savetuje Suzanu Mančić kako da joj pire nema grudvica i setno se priseća kako se nekad dobro jelo uz pesme Panonskog govnara.
Zapad: U emisijama muzičkog karaktera pojavljuju se mali nigeri koji su cepali saksofon od druge godine života i plesne grupe iz kvarta koje igraju kao da imaju pundravac u dupetu.Srbija: Ivan Bosiljčić se raspilavio nad kompozicijom nekog fegeta koji tuče u gitaru, ostavlja mu porukicu sa brojem telefona i moli ga da se posle emitovanja nađu nasamo. Tasovac iznosi svoje prekaljeno mišljenje nejebača i kritikuje lika koji svira usnu harmoniku jer zvuči drugačije nego u vesternima.
Zapad: Najbolji mehaničari sređuju kola do neprepoznatljivosti. Ugrađuju sisteme za koje smo verovali da ih poseduje samo spejs šatl. Zna se ko je zadužen za farbanje, ko za dizajniranje, ko za sklapanje...Srbija: Ovde još nisam primetio takvu emisiju. Ipak verujem da će je uvesti uskoro i da će se svesti na čišćenje auta kirbijem.
Zapad: Na zapadu ti uzmu ženu jer si im poslao pismo u kome tvrdiš da je požrtvovana majka, verna supruga, ali nažalost nezadovoljna svojim izgledom. Pošalju je na mali milion plastičnih operacija i kada se vrati može da menja Pamelu u Čuvarima plaže.Srbija: Uzmu tvoju ženu, uvale ti debelu ciganku od 120 kila, koja ima više očiju nego zuba i posle tri dana ti opet vrate tvoju ženu.
Svakodnevnica jednog prosečnog građanina Srbije.
Ustaješ ujutro i režiš na alarm: Pu jebem ti telefon, joj da mi je još samo sat da odspavam.
Dolaziš na posao i režiš na kolege, a povremeno i zalaješ, ali i podviješ rep: Koji si kurac prebacio one palete tamo, lepo sam ti rekao da ih prebaciš u drugi magacin! Hjoj, sa kim ja radim, pa jebemu gde je sad onaj novi, jel opet kasni? - u međuvremenu se pojavljuje šef - Dobro jutro šefe? Kako ste?
Na poslu ima jedna prelepa sekretarica oko koje svi obleću, između ostalog i vi. Režite na svakoga ko priđe toj kancelariji.
Vraćate se kući sa posla,osuđeni na GSP i režite na sve okolo i njuškate ih: Ja sam prvi video prazno mesto, marš otale!!! Joj je se ova namirisala! Gospođo, alo, probija vam znoj ispod tog parfema! Neki se ne kupaju u ovom autobusu! -neko iz mase dobacuje- Ćuti tamo, ni ti ne mirišeš bolje! Pored vas stoji čovek koji se oseti kao da ima govno u džepu.
Napokon bežite iz gradskog prevoza i dolazite kući. Sa vrata njuškate da osetite šta vam je voljena osoba spremila za ručak. Ulazite u stan i počinjete ritualno mahanje repom: Draga, daj ručak. Šta si mi pravila? Tada vidite da je za ručak pirinač sa nekim pilećim leđima i trticom, pogledate u vreću sa briketima i one silne konzerve hrane za pse koje vas je naterala supruga da kupite za njenu Čivavu, jer "fifi" mora da jede najskuplju hranu, i pitate se: Koliko to malo čudovište može da pojede? Shvatite da da ta mala aždaja jede bolje od vas, i daleko skuplju hranu nego vi.
Pokušavate da se odmorite posle posla, i tada ponovo lajanje. Neki od komšija u zgradi je baš tada odlučio da buši nešto: Jebo majku svoju, koji kurac sad postavlja?!?!?!
Za večeru njuškate onu istu šerpu što je bila za ručak na stolu. Deca su pojela i ono malo mesa što je bilo, a vama su ostavili koske.
Napokon veče, slinite i njuškate oko supruge, koja vam lagano govori da nema snage, ili da je boli glava. Objašnjavate da je nećete u glavu, i pitate je da ona samo legne da ćete vi sve da odradite.
Ne pomaže, ostaje samo da zavijate na mesec.
Pasji život, nema šta...
U tinejdžerskim časopisima imamo dosta ovakvih "draga saveta" rubrika. Ne znamo koliko su one korisne, koliko ih devojke slušaju, ali mogu biti zanimljive, kako za onoga ko piše, tako i za nekoga ko to čita, a nije mu namenjeno.
Ono što sledi uveriće vas da nije to ništa novo. Pred vama je Seksualni vodič za devojke iz 1894. Mnogo toga je i dalje aktuelno, recimo savet da pametna žena muškarca "nakon što je završio" odmah počne gnjaviti sa obavezama za sutra. Tada, vala, na sve pristajemo.
A glavni savet je - dajte malo, dajte retko i iznad svega dajte nerado. Moda toga doba, ili nešto više? Videćemo u primeru. Izvinjavam se na jeziku naših zapadnih suseda, odande je preneto. Inače mislim da je ovo ekskluziva.
Vodič između ostalog donosi i ove savjete:
Pametna mlada supruga dopustit će najviše dva seksualna odnosa tjedno (nakon nekog vremena taj će broj pokušati smanjiti).
Glumljenje bolesti, pospanosti i glavobolje ženini su najbolji prijatelji.
Većina muškaraca po prirodi je perverzna, i kada bi imali šansu, upustili bi se u niz odbijajućih radnji, poput abnormalnih položaja.
Sebičan i seksu sklon suprug lako će iskoristiti svoju ženu. Ključno pravilo braka koje se nikako ne smije zaboraviti je: dajte malo, dajte rijetko i iznad svega - dajte nerado. Inače će se nešto što je mogao biti pristojan brak pretvoriti u orgiju seksualne požude.
Pametna žena nikad neće dopustiti mužu da vidi njeno golo tijelo, te nikada neće dopustiti da muškarac pokaže svoje golo tijelo njoj.
Mnoge su žene otkrile kako je korisno imati spavaćicu od debele tkanine i pidžamu za svog muža - koje se ne smiju ukloniti tijekom seksualnog čina. Tako će se pokazivanje gole kože svesti na minumum.
Pametne žene znaju da je seks nešto što treba izbjegavatiKada legne u krevet, žena treba ugasiti svjetlo i biti tiha kako ne bi privukla muža.
Ako se to ipak dogodi, treba mirno ležati, jer optimističan suprug bi pokretanje tijela mogao protumačiti kao seksualno uzbuđenje.
Seks, ako se ne može spriječiti, trebao bi se prakticirati u potpunoj tami.
Muževe se ne smije poticati - golotinja, razgovaranje o seksu, čitanje priča o seksu, gledanje fotografija i crtanje seksualnih slika su odvratne navike koje će muškarac lako steći ako mu se to dopusti.
Ako je muž pokuša poljubiti, žena treba lagano okrenuti glavu kako bi joj poljubac pao nedužno na obraz. Ako joj muž podigne spavaćicu ili je pokuša poljubiti, žena treba brzo spustiti spavačicu, dignuti se iz kreveta i reći kako mora na toalet.
Ako je muž pokuša zavesti pohotnim riječima, pametna će se žena dosjetiti nekog neseksualnog pitanja koje će mu postaviti.
žena mora biti potpuno mirna tijekom seksualnog čina. Mirno će ležati i bez obzira na okolnosti neće uzdisati ili stenjati tijekom odnosa.
Nakon što je muž završio, pametna će ga žena odmah početi gnjaviti sitnim zadacima koje želi da napravi sljedećeg jutra.
Pametne žene uvijek traže nove metode kojima će obeshrabriti muža ili mu uskratiti seks.
Do desete godišnjice braka mnoge će žene završiti s rađanjem i postići krajnji cilj ukidanja svakih daljnjih seksualnih odnosa s mužem.
Svadbena biografija ili, što bi naš narod rekao - svadbeni CV.
Dobar dan, tata, kako ste?
- Polako s tim tata, imaš ti svoje još uvek. Kako si?
Dosta dobro. Kako vam je Branka rekla, a verovatno i znate, ja sam došao da pitam za ruku vaše kćeri...
- Šta mi reče...
Znate, ja sam diplomirao ekonomiju na Univerzitetu u Beogradu, prošle godine sam odbranio master tezu pod nazivom...
- Dobro, de, jeb'o to...
Ove godine sam upisao doktorske studije...
- Posle to... Nego, gde ste mislili živeti, hoćeš kupiti kakav stan u Beogradu ili da se selite u Svrljig kod tvojih?
Pa, meni je Branka, verujem buduća supruga, rekla da živimo kod vas, pošto imate veliko imanje i...
- Znači, ovde da dođete?
Pa, da. Za mene je znanje i obrazovanje ono što čini čoveka, a ne kule i gradovi.
- Eeee, moj sine, slaba tebi svadbena biografija, tanko mnogo...
----------------------------------------------------------------------------------------------------
Dobar dan, čika Jovo, kako ste?
- Gde si, Radojice, stara kajlo, kako živiš?
Bajo slatki, malo mi falilo d'umrem po ovu vrućinu, ovlažio sam se, da prostite, k'o staračka pička!
- Ha, dobar si! Nego, da mi odma' pređemo na pos'o...
Jašta! K'o što znate, ja bi' da ženim vašu ćeru Branku...
- Ma, šta mi napriča... Nego, kakav ti je svadbeni CV?
Svadbeni šta?!
- Ma, svadbena biografija?
To mislite na porodično stablo?
- Aman, šta unosiš u miraz?
A, to... pa, moji imaju kuću na Ledinama, jednu u Malom Mokrom Lugu, imam imanje u Stepojevcu, jedan manji plac u Marinkovoj bari, po babi sam nasledio plac na Goču, sad treba da nam se vrati kuća u Novom Sadu što su komunisti posle rata uzeli...
- Radojice, zete, dođi da te tata izljubi!
A što se škole tiče...
- Jeb'o školu, ko se od nje usrećio! Kad pravite svadbu?
Pa, mislio sam na jesen, a videću šta Branka misli...
- Ma, šta ima ona da misli! A ti to u braku slobodno klepi, mora da sluša, k'o ova moja, nema tu zajebavanja!
Jašta!
- Ženo, zakolji dva komada iz Upravnog obora, našli smo zeta.
Prema narodnom pesniku, prvi srpski pregovori o sukcesiji i formiranju vlade. Trajali su slično koliko i današnji pregovori o formiranju parlamentarne većine, samo što je jedan jedini čovek mogao da pobedi i zasedne na presto. Okončao ih je specijalni posrednik, Kraljević Marti... pardon, Marko, koji je otkrio rupu na saksiji da je Dušanov sin jedinac jedini legitimni naslednik prestola.
Dobošar dolazi u neki grad u Srbiji.
"Dobro veče, poštovani gledaoci. Pratite vesti Carske kurirske službe za 23. januar 1356. godine.
Serez- Pregovori o nasledstvu blaženopočivšeg cara Stefana Dušana Nemanjića se nastavljaju i ne nazire se njihov završetak. Pošto je testament pokojnog cara nestao, pored njegovog sina, Uroša, trojica braće Mrnjavčević- Vukašin, Uglješa i Gojko, svako za sebe, takođe tvrde da imaju prava da zauzmu poziciju šefa države. Danas su na zahtev sve četiri strane upućeni odvojeni dopisi, kojima se kao specijalni posrednik u pregovorima angažuje Marko Mrnjavčević, inače Vukašinov sin.Prilep- u specijalnoj izjavi za CKS, Jevrosima Mrnjavčević, Vukašinova supruga i Markova majka, rekla je da je svom sinu dala majčinski savet, ali je odbila da otkrije detalje. "Ja znam da će moj sin postupiti u skladu sa propisima", kratko je dodala gospođa Jevrosima.
Carigrad- u izjavi dostavljenoj našoj agenciji, vizantijski car Jovan V Paleolog je negirao da njegova vlada tajno lobira za određene učesnike u pregovorima za zauzimanje srpskog prestola. On je takođe odbacio navode da mu je Vukašin Mrnjavčević, u zamenu za priznanje njegove vlade, nudio ustupanje onih delova Grčke, koji su pre ratova tokom prošle decenije, pripojeni Srbiji.
Rim- "Papska kurija neće se mešati u unutrašnja pitanja Srbije, ali očekuje detaljniju istragu u vezi sa nerazrešenim pitanjem ubistva Stefana Dečanskog, kao i veće slobode za vernike katoličke veroispovesti", stoji u dopisu dostavljenom našoj službi. U nastavku se navodi da Dušanova ideja o zajedničkom pohodu Krstaškog pakta i Srpske vojske protiv Osmanskog carstva "nije realna"."
Dotrčava kurir, dodaje dobošaru novi papir.
"A sada jedna vest koju smo upravo dobili. Pošto je proučio običajno pravo i Zakonik blaženopočivšeg cara, specijalni posrednik u pregovorima o nasledstvu prestola, Marko Mrnjavčević, proglasio je Uroša Nemanjića za novog šefa države. Uroš Nemanjić, star 18 godina, naslediće tako presto svoga oca. Posle izricanja ove odluke, Markov otac, Vukašin, fizički je nasrnuo na svog sina. Ovaj se zaštitio prebegavši u lokalni manastir, a tom prilikom, Vukašin je usmrtio jednog monaha. Za ovog monaha se tvrdi da je patio od šizofrenije i tvrdio za sebe da je anđeo".
Odavno te je prošla svaka moguća euforija u vezi sa fakultetom, upoznao si uglavnom grad u koji si kao goluždravi ptić stigao da učiš školu i uputiš se u dalji život, družiš se sa ljudima sa kojima je vredelo družiti se, ne skupljaš više potpise, kolokvijumi te ne intrigiraju, jetru si načeo po stanovima, kafanama, ispred domova..Žao ti je što nisi više jebao, ali život je svakako pred tobom i da se nadoknaditi. Ne brineš više o budžetima, rokovima, znaš da će se sve nekako završiti i onda upadaš u priču oko traženja posla, iznalaženja ćaletovih veza iz vojske i škole, tralala..E, došao je trenutak kada treba da se zapitaš zašto si i upisivao fakultet pre svega? Ionako ništa nisi naučio osim popunjavanja uplatnica i pisanja molbi, čak se nisi navikao ni na redovno ustajanje, ili odlazak na predavanja obrijan i ispeglan. Dakle, nije li sve bilo uzalud? Ništa te ne čeka kad diplomiraš na tacni, ništa nisi zaslužio, ništa ti ne garantuju..Ali nemoguće da su sve te pare straćene na četiri, pet godina pukog obitavanja? E, pa nisu. Kako stvari povlače jedna drugu, a skrivena pouka stvari je često značajnija od one na prvi pogled vidljive, tako je i upisivanje fakulteta u stvari bio potez od značaja i vrlo bitan korak u tvom životu. A evo i šta te je sve naučio:
CIMEROVANJE : Ako si imao tu sreću ili nesreću da upadneš u dom, naučićeš na više težih načina koliki značaj imaju četiri gola zida, pod, jedan prozor i jedna vrata koja mogu da se zatvore i zaključaju. Ako si pak osetio čari stanovanja u stanovima sa jednim ili više ljudi neodgovornih skoro koliko i ti, dobro si upoznat sa činjenicom da se sudovi ipak ne peru sami od sebe, krš se pojavljuje na najneobičnijim mestima, a borba sa istim ni malo nije zanimljiva. Sve ovo te dovodi do jednog nepobitnog zaključka koji je zasnovan na četiri godine napaćenom iskustvu: nisu bili naši stari ludi kad su se ženili. Dakle, jednog dana kada u sred rasprave sa svojom klimaktičnom i unesrećenom ženom naletiš na pitanje - Koji sam kurac i oženio ovog zlotvora? - pred oči će ti izaći svi oni kućni poslovi na koje si zaboravio a koje tvoja draga supruga revnosno obavlja, i umesto da podneseš zahtev za razvod, otićeš kao i uvek do tada u kafanu na koje pivo, doći kući u dva, skljokati se na krevet, preživeti tri dana bojkota razgovora i život će po nekoj svojoj inerciji nastaviti da teče dalje.
ISHRANA : Sećaš se svega onoga što kao razmaženi klinac nisi hteo da jedeš? U drugom semestru ćeš zaključiti da i nije bilo tako loše, kada ti paštete, sapunjave salame i u redjim prilikama naresci i viršle, izbiju na nos. Do četvrte godine, kevina i babina kuhinja koju budu dovozili prolazni autobusi će i kod tvojih prijatelja postati deo repertoara svakodnevnog nadanja, i prerašće u svojevrsnu legendu. Dakle, na teži način si naučio jednu važnu lekciju : nisu bili naši stari ludi kad su se ženili. Zato jednog dana kada pogledaš svoju klimaktičnu, pohabanu i unesrećenu suprugu, biće ti lakše da progutaš sva ona govna koja se gutaju posle doručka a pre ručka i večere, uglavnom svim danima. I kada poželiš da joj prebaciš kako ne kuva ni blizu kao tvoja majka, setićeš se da kuva bolje nego tete u menzama, oćutaćeš, i rutina zajedničkog odgajanja dece će nastaviti svoje kotrljanje pod teretom inercije nakupljenog bračnog staža.
Pored toga da se računi ne moraju plaćati baš uvek na vreme, i da je pivo u staklo bolje od onoga u limenci, fakultet te u stvari i ne nauči baš nekim naročito korisnim stvarima. U stvari naučiće te, ali kada se oženiš, izrodiš decu i nadješ prosečno usran posao koji te čeka tamo ili ovde, te stvari neće biti često primenljive.
Dakle, ako si već oženjen i zaposlen, mrzi svoj posao, slušaj rokenrol i ceni entitet koji te pere, pegla, sprema decu za školu i povremeno ti nešto skuva. Ipak ni sa tobom nije tako lako podnositi svakodnevicu koja nas sve troši.
Neodlučnost u ključnim ili manje bitnim situacijama, koja će, kako god da okreneš, na kraju rezultirati kajanjem i prebacivanjem.
Medjugradska autobuska stanica, autobus samo što nije stigao. Ti i ljubljena supruga čekate prevoz koji će vas vratiti kući. Govno ti namiguje, samo što nije ugledalo svetlost dana - suzdržavaš ga u toplini svoga tela već pola sata. Ne nalaziš razuman odgovor na samopostavljajuće pitanje zbog čega jednostavno ko sav odgovoran svet nisi kenjao pre polaska. Možeš da čekaš i da trpiš, ili da na brzinu skokneš do staničnog toaleta i izbaciš tovar dva obilna tazbinska obroka. Postoje tri mogućnosti :
- ostaješ da čekaš, stiskaš dupe u sedištu i posle dva sata putovanja izletiš iz busa i potrčiš kući, nadaš se dovoljno brzo.
- odlaziš da se olakšaš ko čovek, propuštaš bus i bez većih briga čekaš sledeći koji stiže za sat i po vremena.
- ideš da se iskenjaš na brzaka i nadaš se da će te autobus sačekati dovoljno dugo da stigneš da utrčiš.
Činiš kobnu grešku i rešavaš da rizikuješ - izbor, na neodobravanje tvoje supruge pada na treću opciju. Saopštavaš ženi da, ukoliko autobus u medjuvremenu aterira na kolosek, šarmira vozača, napravi zastoj ili dodje da te upozori. Odlaziš da se iskenjaš, kopaš sitno po džepovima za žeton i ulaziš u memljivi, zapišani toalet sa nekada belim pločicama. Taman da se prepustiš ekstazi olakšanja, kad, prekida te uspaničena žena koja upozoravajućim pokličem doziva spolja. Šta ćeš, ostavljaš megdan sa fekalijama za drugu priliku, navlačiš pantalone sa kolena i u trku nakaradno zakopčavaš dugmad od pantalona.
Rezultat : zaustavljaš autobus na trideset petom kilometru puta, ulećeš u kukuruz, shvataš da nemaš čime da se obrišeš, besni kondukter uz pičketanje izbacuje tvoju ženu i vaš prtljag iz autobusa i ostavljeni ste u sred atara sa jedinom preostalom opcijom, da stopirate. Nakon dva sata negodovanja tvoje supruge (koje će se produžiti do prekosutra) staje vam narandžasta zastava iz osamdeset druge čiji vlasnik pristaje da vas poveze. U daljem delu puta vlada tišina čiju neprijatnost prekidaju povremena neobavezna pitanja.
Krajnje neophodna akcija prikupljanja materijalnih sredstava za osnovne potrebe naših političara. Stvarno, mogli smo malo da prestanemo da budemo okrutna stoka i gledamo samo sebe, i od svojih skromnih plata odvojimo jedan simboličan procenat onima kojima je novac zaista potreban.
Pa kako da nam bude bolje? Ti ljudi su gladovali tokom školovanja, dali sve od sebe da dodju na čelo države i pomognu našem narodu, i kako im se vratilo? Mrzimo ih jer ih gledamo kako u skupim odelima izlaze iz nabudženih automobila, odlaze na posao na kojem ne rade ništa i samo nas varaju i lažu.
A u stvari, sve je to službeno, i ti jadni ljudi dele marginu sa samohranim majkama, penzionerima, ratnim vojnim invalidima i izbeglim i raseljenim licima. Pa oni nemaju ništa!
Prijava imovine poreskoj upravi. Podnošenje dokumenata, na videlo izlazi skroman posed i bedni kapital naših sirotana:
Tadić - Moja porodica i ja se nekako krpimo, plata jeste dobra ali i nas je četvoro. Živimo skromno u iznajmljenom stanu, dvoje dece školujemo, od države su mi sledovala ova tri odela, službeno vozilo i šofer, i mesečni tretman u kozmetičkom salonu i solarijumu. To je sve. Odela mi krpi moja dobra supruga, ponekad iznajmim neko armanijevo kad idem u stranu posetu od svojih para, jer budžet nam je tanak. Ali neka, ne žalim se - ova država ima snage, još koja godina i staćemo na noge, pa će i meni i mojoj porodici biti bolje (ženi se krišom otela jedna suza, u kojoj je izrečen sav bol i težina odricanja majke dva studenta).
Nikolić - Evo ja sam dokumenta priložio : nemam predsedničku platu, ali proračunatom štednjom uspeo sam da kupim ovog mog polovnog yuga i mali plac u Lozoviku, za desetak godina skrpićemo i za neku udžericu. Ali nama je i to dosta. Sam sam svoj majstor, popravljam po kući kad zatreba, odradim neki grob kad uleti da se malo pokrpim sa strane, a ovo prase što sam pekao za Uskrs sam sa svojih deset prstiju do 60 kila dogurao! Ali kažem vam - kad srpska napredna stranka dodje na vlast, svaka srpska kuća će imati prase za svaki srpski praznik! Tradiciju i zdravlje moramo sačuvati.
Dinkić - Oduvek sam sanjao jednog audija, kuću u Parizu, vikendicu na Kopaoniku i lepo odelo da ga prošetam gradom, ali većina je ostala samo san..Još u studentskim godinama shvatio sam da ekonomiji naše zemlje treba oporavak, bilo je Srbija ili ja. I šta sam mogao? Vredno sam radio, a šta sam dobio? ŠTA?
Imam jedan stan od 40 kvadrata na Petlovom brdu! Belu tehniku sam uzeo na kredit! Ovo odelo nije moje, to sam dobio kao ministar! Dobio sam makar audi, ali to je samo službeno vozilo koje će mi biti oduzeto na kraju! I kada sednem u njega, vrati mi se komad mladalačkog sna, i ja shvatim da mi je ova zemlja uzela i sreću i znoj, a nezahvalni narod hoće moje suze i krv! Pa zar sam to zaslužio!
Vidno slomljen, ministar Dinkić roni suze, Djelić ga teši..Poreska komisija ostaje u šoku i neverici, posramljena jer je sirotinju nabila u ćošak.
Predsednik poreske komisije se hvata za glavu i tiho reče : "Jebote, kakvi smo to ljudi"?
Faza u životu mnogih muškaraca, za kojom obično sledi faza "domaćina". Javlja se obično kod nižeobrazovanih ljudi, mada nije retkost sresti ni visokoobrazovanog tečovana (u daljem tekstu – “emancipovaniji tečovan”). Veoma je česta pojava na našim prostorima. Glavne karakteristike jednog tečovana su sledeće:
1. Razdoblje - Faza "tečovana" počinje najranije u ranim dvadesetim godinama života, i traje sve do poznih tridesetih, kada se obično (ali ne i obavezno) prelazi u fazu "domaćina". Radi se obično o mladim muževima i očevima, mada nije ništa čudno sresti tečovana neženju.
2. Kolotečina - Odsustvo bilo kakve ambicije je glavna karakteristika jednog tečovana, koji se uglavnom zadovoljava kakvim-takvim nižezahtevnim stabilnijim poslom sa malo ili nimalo poverene mu odgovornosti, sa što više neradnih dana u vreme državnih i verskih praznika, velikim prostorom za nerad i zabušavanje - po mogućstvu, srednje plaćeni stalni radni odnos u državnoj upravi ili lokalnoj samoupravi. Posao u privatnom sektoru se prihvata samo ukoliko nema mogućnosti za ulazak u javni sektor, a niko od bližih srodnika nije u mogućnosti da ga izdržava. Promena ili (ne daj Bože) gubitak posla se smatraju užasnim stresom i katastrofalnim turbulencijama u životu jednog tečovana, koji ovaj uporno nastoji da održi u jednoj što je više moguće ravnoj liniji.
3. Spoljašnjost - Fizički izgled jednog tečovana je lako prepoznatljiv - obavezni višak kilograma (najčešće u vidu trudničkog stomaka, gabaritne karoserije, ultra mekanog podvaljka i sl.), neuredna brada, pogled bez oštrine, jedan opšti osećaj zapuštenosti. Casual varijantu odevanja predstavljaju majica bez rukava (popularna „siledžika“), šorts šuškavac i kineske „abidas“ papuče (kod emancipovanijih tečovana – sportske sandale iste marke), dok svečanija varijanta obuhvata sportske široke pantalone (bitno je da ne stežu) i široku košulju raskopčanu do trećeg dugmeta. „Lepša polovina“ jednog prosečnog tečovana ima veoma slične karakteristike po pitanju stasa, izgleda i odevanja, mada može biti i drugačije.
4. Hobi i interesovanja – Prosečni tečovan svoje slobodno vreme najrađe provodi „čačkajući“ oko automobila (ili bespotrebno perući isti, naročito na topao dan), idući na pecanje nedeljom u zoru (najčešće u društvu drugih tečovana), trošeći velike količine alkohola (najčešće piva) u društvu drugih tečovana na gajbicama ispred lokalnog dragstora (emancipovaniji tečovani u ovu svrhu koriste najbližu birtiju), cepajući drva ispred kuće sa prijateljima tečovanima, idući sa „lepšom polovinom“ u posetu rođacima, prijateljima ili kumovima (koji su, takođe, obavezno i sami tečovani), sa kojima se priča uglavnom o polovnim automobilima, četvrtoj škotskoj fudbalskoj ligi, ili politici. Na letovanje (koje obavezno podrazumeva „paradajz turizam“) se ide na Vlasinsko jezero, Ohrid, u Crnu Goru ili Grčku (važi samo za emancipovanije tečovane), dok su putovanja na selo „kod svojih“ redovna aktivnost koja se upražnjava barem dvaput mesečno. Svaka dalja destinacija (osim ako je u pitanju „tečovan-gastarbajter), kao i aktivnost drugog tipa (poseta muzeju, bioskopu, galeriji, koncertima, muzičkim i filmskim festivalima i sl.) ne dolazi u obzir. Omiljeni događaji u životu svakog tečovana su krsne slave, litije, svadbe, ispraćaji u vojsku, dečiji rođendani, mladenci, seoski i gradski vašari a, u nedostatku drugog, i parastosi i zadušnice.
5. Porodica – Prosečni tečovan je oženjen ženskom osobom sličnog ili nižeg obrazovnog nivoa, od koje očekuje da pre svega bude majka, domaćica i supruga, a ako nađe vremena, može imati i neki posao, a koja se uglavnom ne buni protiv ovakve perspektive. Obično ima znatni višak kilograma, neurednu kosu i godinama nepromenjenu frizuru. Deca vrlo često naslede mnoge osobine svog oca, ali to ne mora biti slučaj. U domu jednog tečovana najčešće, zajedno s njim, žive i njegovi roditelji, brat (često i sa svojom porodicom), neudata sestra, baba, deda, ili barem neka od ovih lica. Porodici tečovan pridaje veliki značaj, budući da ona zahvata oko 90% njegovog socijalnog života. Omiljena porodična aktivnost jednog tečovana je kolektivno večernje gledanje televizije (obavezno je u pitanju neki porodični kviz, 125. put reprizirana serija Siniše Pavića, Grand parada a, od skora, i rijaliti šou).
6. Automobil – Obično je u pitanju neki strani model s početka 80-ih (za koji tvrdi da ide kao nov, da jedva da je šta prešao, kao i da troši kao upaljač, ignorišući očigledno poodmaklu koroziju na blatobranima, kao i činjenicu da ga barem jednog mesečno vozi kod automehaničara zbog sitnijih ili krupnijih popravki), ili je neki od modela „Zastavinih“ vozila, mada je primetno znatno podmlađivanje automobila prosečnog tečovana otkad je država ukinula zabranu uvoza starih vozila sa zapada. Kakav je da je, mora ga imati, jer će se u protivnom osećati inferiorno u društvu drugih, „motorizovanih“ tečovana.
7. Politička orijentacija – Prosečni tečovan obožava da se bavi politikom. Neretko je i član neke partije, ili barem glasa za neku od partija. Uglavnom su u pitanju narodnjački orijentisane, kozervativne, desno usmerene partije, mada nije retkost ni da podržava neku od umerenije orijentisanih partija na vlasti, naročito ako je preko nje došao da posla. Liberalnije varijante ne dolaze u obzir.
. . .
Disclaimer: Idejni tvorac termina „tečovan“ je Milan Kostić iz Leskovca.
Najorganizovanija kriminalističko - teroristička organizacija kod nas i u regionu. Udruženje krojača, poslastičara, zlatara..Koje radi u nameri da te unesreći, upropasti a na kraju stići ćeš i do advokata i sudija. Nije dokazano, ali tvrdi se da u tajnim tunelima i katakombama postoji desetak ženica čiji životi se već decenijama održavaju na aparatima, kako bi ove šile sve potrebno za ulazak žene u instituciju popularno nazvanu brak. Na površini zemlje postoje poslovnice koje su zadužene za prodaju. Novac odlazi na finansiranje ratova, zaječarske gitarijade, snimanja serija domaće radinosti i guranje predizbornih kampanja pojedinih stranaka. Dovode se u viševekovnu vezu sa vatikanom, masonima i drugim tajnim organizacijama, koje putem ženskih tajnih agenata i modnih magazina forsiraju nove svadbarske običaje koje potom eksploatišu. Kada se zgodne kurvetine udaju za bogataše i prirede višemilionske proslave, negde u novinama uvek bude naznačeno koliko je koštala venčanica. Kavali? Dior? Laž. Šije ih Zagorka iz Krive Bare, nestala bez traga1944.
VENČANICA - od 300 eura pa naviše. Služi za to da bude jednom obučena i vraćena. U medjuvremenu mlada se žali kako je neudobna za sedenje, a mladoženja moli Boga da je njegova supruga ne ufleka, kako još ne bi morao da plaća troškove hemijskog čišćenja.
BIDERMAJER - 150 eura (ima i jeftinijih, ali žena sa najjeftinijim nije zadovoljna - jednom se udaje, bar tako misli). Cilj ove kupovine je ceremonija bacanja istog preko glave, kako bi se muškarci zabavljali gledajući tuču nekoliko unezverenih žena, i po verovanju usrećio još jedan mladoženja. Pardon, mlada.
RUZMARIN - za ovu globu zahvali se mladinoj sestri. Ili nekom drugom srodniku, koji se izborio za ovu zgodu (pare idu njoj). Cena je proizvoljna, ali uvek se neko izotvara (neki proćelavi, debeli morž koji se nada da će svadbarski trošak naplatiti opalivši nešto mlado, možda Ruzmarinku) pa je sa osmehom i polumasnim komentarom zalepi hiljadarkom. Šta ćeš, kako da daš dvesta kinti pa da te posle ogovaraju?
TORTA - nejestiva kula na nekoliko spratova sa imitacijom tebe i žene na vrhu. Košta (bolje da ne znaž ako iole planiraš da se ženiš) i služi da zajedno sa budućom suprugom uz pomoć nožekanje iz doba osmanlijskog carstva, a izvučenu iz dedinog šteka, odsečete jedno parče.
BURME - globa koju plaća kum, kako ne bi morao da prodaš kuću da isfinansiraš svadbu. Cena..
MUZIKA - gomila pijanih likova i sisata pevaljka koji će uzeti tvoju godišnju zaradu za nekoliko sati sviranja (uključujući i pauzu za jedenje pečenja). Možeš da ih penješ na drvo nekim vatrenim orušjem, kako bi sebi dao malo oduška.
SLUŽBENICI - pop, opština i matičar. Izuće te iz cipela, a matičara ćeš kasnije s vremena na vreme da kuneš i psuješ.
TI - odelo, košulja, kravata, cipele..Shvatićeš da si prerastao matursko odelo i da ti bar 500 evrića za tvoje upristojavanje ne gine..
PAGANSKI OBIČAJI - razlikuju se od mesta do mesta, koštaju proizvoljno a manifestuju se prelaženjem preko korita sa vodom, lupanjem metlom..Zašto, nije poznato.
NEPREDVIDjENI TROŠKOVI - pored onih predvidjenih za zakupljivanja, hranu, alkohol..Tu su i oni koje nisi planirao, a stignu te u vidu plaćanja lomova i šteta, sudskih troškova. Visina istih zavisi od gostiju i njihove maštovitosti.
DUŠEVNE BOLI - ljubljenja sa 700 ljudi po 70 puta skladištenje kineskih lampi, tostera i ćupova, svadjanja sa gostima, pritužbe rodbine na muziku i gledanje kako familija koju ne poznaješ skida cipele i čarape, penje se na sto i šutira hranu. Na kraju jedva čekaš da se sve završi i legneš da spavaš, pa makar te to koštalo i razvoda..
Ne znam šta, ali nešto sam sigurno preskočio.
Na kraju krajeva, bolje da ste seli u avion, navatali dva random svedoka i venčali se na Barbadosu po tamošnjim običajima. Nećete se usrećiti ni jedno ni drugo, ali makar posle možete da se kurčite da ste bili na Barbadosu..
Najorganizovanija kriminalističko - teroristička organizacija kod nas i u regionu. Udruženje krojača, poslastičara, zlatara..Koje radi u nameri da te unesreći, upropasti a na kraju stići ćeš i do advokata i sudija. Nije dokazano, ali tvrdi se da u tajnim tunelima i katakombama postoji desetak ženica čiji životi se već decenijama održavaju na aparatima, kako bi ove šile sve potrebno za ulazak žene u instituciju popularno nazvanu brak. Na površini zemlje postoje poslovnice koje su zadužene za prodaju. Novac odlazi na finansiranje ratova, zaječarske gitarijade, snimanja serija domaće radinosti i guranje predizbornih kampanja pojedinih stranaka. Dovode se u viševekovnu vezu sa vatikanom, masonima i drugim tajnim organizacijama, koje putem ženskih tajnih agenata i modnih magazina forsiraju nove svadbarske običaje koje potom eksploatišu. Kada se zgodne kurvetine udaju za bogataše i prirede višemilionske proslave, negde u novinama uvek bude naznačeno koliko je koštala venčanica. Kavali? Dior? Laž. Šije ih Zagorka iz Krive Bare, nestala bez traga1944.
VENČANICA - od 300 eura pa naviše. Služi za to da bude jednom obučena i vraćena. U medjuvremenu mlada se žali kako je neudobna za sedenje, a mladoženja moli Boga da je njegova supruga ne ufleka, kako još ne bi morao da plaća troškove hemijskog čišćenja.
BIDERMAJER - 150 eura (ima i jeftinijih, ali žena sa najjeftinijim nije zadovoljna - jednom se udaje, bar tako misli). Cilj ove kupovine je ceremonija bacanja istog preko glave, kako bi se muškarci zabavljali gledajući tuču nekoliko unezverenih žena, i po verovanju usrećio još jedan mladoženja. Pardon, mlada.
RUZMARIN - za ovu globu zahvali se mladinoj sestri. Ili nekom drugom srodniku, koji se izborio za ovu zgodu (pare idu njoj). Cena je proizvoljna, ali uvek se neko izotvara (neki proćelavi, debeli morž koji se nada da će svadbarski trošak naplatiti opalivši nešto mlado, možda Ruzmarinku) pa je sa osmehom i polumasnim komentarom zalepi hiljadarkom. Šta ćeš, kako da daš dvesta kinti pa da te posle ogovaraju?
TORTA - nejestiva kula na nekoliko spratova sa imitacijom tebe i žene na vrhu. Košta (bolje da ne znaž ako iole planiraš da se ženiš) i služi da zajedno sa budućom suprugom uz pomoć nožekanje iz doba osmanlijskog carstva, a izvučenu iz dedinog šteka, odsečete jedno parče.
BURME - globa koju plaća kum, kako ne bi morao da prodaš kuću da isfinansiraš svadbu. Cena..
MUZIKA - gomila pijanih likova i sisata pevaljka koji će uzeti tvoju godišnju zaradu za nekoliko sati sviranja (uključujući i pauzu za jedenje pečenja). Možeš da ih penješ na drvo nekim vatrenim orušjem, kako bi sebi dao malo oduška.
SLUŽBENICI - pop, opština i matičar. Izuće te iz cipela, a matičara ćeš kasnije s vremena na vreme da kuneš i psuješ.
TI - odelo, košulja, kravata, cipele..Shvatićeš da si prerastao matursko odelo i da ti bar 500 evrića za tvoje upristojavanje ne gine..
PAGANSKI OBIČAJI - razlikuju se od mesta do mesta, koštaju proizvoljno a manifestuju se prelaženjem preko korita sa vodom, lupanjem metlom..Zašto, nije poznato.
NEPREDVIDjENI TROŠKOVI - pored onih predvidjenih za zakupljivanja, hranu, alkohol..Tu su i oni koje nisi planirao, a stignu te u vidu plaćanja lomova i šteta, sudskih troškova. Visina istih zavisi od gostiju i njihove maštovitosti.
DUŠEVNE BOLI - ljubljenja, svadjanja sa gostima, pritužbe rodbine na muziku i gledanje kako familija koju ne poznaješ skida cipele i čarape, penje se na sto i šutira hranu. Na kraju jedva čekaš da se sve završi i legneš da spavaš, pa makar te to koštalo i razvoda..
Na kraju krajeva, bolje da ste seli u avion, navatali dva random svedoka i venčali se na Barbadosu po tamošnjim običajima. Nećete se usrećiti ni jedno ni drugo, ali makar posle možete da se kurčite da ste bili na Barbadosu..
Ne postoji ni jedna reč u bilo kom jeziku koja izaziva toliko oprečnih značenja kao što je kurva. Krajnji smisao svakog od ovih epiteta je samo naizgled isti i uglavnom uvek se koristi u pogrdne svrhe, kao osuda, uvreda i upućivanje na karakterističnu osobinu žene podjednako omražene od strane svih, s tom razlikom što ovaj stav nekim ljudima uopšte ne smeta u uživanju njihovih usluga. Iako je kurva samo sredstvo a ne motiv, povod i počinilac, uvek je u prvom planu kod razvrata, raspada braka, bluda i nemorala do kojih ne bi ni dolazilo da za njima nema istinske potrebe.
Kurve postoje od pamtiveka, razlikuju se po stažu, ponašanju, osobinama, delovanju..A za svaku od njih postoji vrlo jasna klasifikacija u odnosu na epitet koji im je dodeljen. No, krenimo redom:
- PROSTITUTKA : profesionalna gradska kurva. Radi na štrafti ili štajgi, ili u bordelima i lokalima sličnog tipa. Ima svog gazdu, taticu, makroa..Koji se o njoj brine i povremeno je maltretira, štiti i oblači, svoju rutu, reputaciju, prepoznatljivo radno ime, tužnu životnu priču, majku takodje prostitutku i malo dete koje odgaja baba ili plaćena žena. Prostitutku je vrlo lako prepoznati usled provokativnog izgleda, za novac uglavnom pruža sve vidove usluga, pada, diže se, odlazi u zatvore, izlazi, ponovo se prostituiše..Svet iz kog se teško izlazi.
- KURVA : seoska prostitutka. Nema zaštitnika, taticu, makroa..Njena kuća je dobro poznata, u nju svraća razna klijentela, uglavnom muževi i deca razjarenih žena koje je proklinju, mrze i u redjem slučaju tuku usranim motkama. Policija je ne dira jer su naviknuti na njena zadovoljstva, a ova otužna žena, koja se kurva iz lenjosti ili je na taj čin na neki način primorana, biva plaćena novcem, drvima, džakom krompira ili jednostavno biva nekažnjeno silovana.
- RASPUŠTENICA : razaračica braka i porodice. Ne pruža svoje usluge drugima kako bi zaradila, već iz zaljubljenosti, ljubavi, dosade, ubedjenja..Podjednako zastupljena svuda po svetu, a pogrdnu titulu je zaslužila od strane nasamarenih supruga i njihove dece, kao i od muškaraca koji se u nju zaljubljuju i na kraju završavaju sa osećanjem prevare. Neretko biva ubijena ili ozbiljno povredjena od strane nesrećno zaljubljenog muškarca.
- MILODARKA : čudna i retka vrsta kurve. Daje mnogima, ali ne iz potrebe da zaradi već iz potrebe da uteši. U njoj spas nalaze svi oni na koje se smiluje (nesrećni, neshvaćeni, neuzvraćeni, tužni, hendikepirani..) i u njoj nalaze razumevanje i utehu. Uglavnom divna žena mekog srca, i sama na neki način povredjena.
- DROLjA : okrutna, nemilosrdna kurva. Nema kurac ali je u stanju žestoko da ga utera, uz pomoć muževljevog brata, kuma, prijatelja..
- STARLETA : ćudljiva kurva. Odrasla sa srebrnom kašikom u ustima, ova žena se jebe sa kim joj se prohte i to radi celog života, jer joj je dosadno a nije vična drugačijem ubijanju vremena jer u stvari ništa i ne zna da radi. Radi šta hoće i kad hoće, nije zabrinuta za budućnost jer su joj preci ostavili dovoljno nasledstva da nije u stanju da ga potroši ni za tri raskalašna života.
- SPONZORUŠA : nedovoljno bogata da bi bila starleta, previše drži do sebe da bi bila obična kurva. Takmiči se u više rangova. Prva liga, boljeg izgleda i seksipilnija se troši na vidjenije ljude, dok ostale padaju na automobile, kuće, stanove, mobilne telefone, snobizam (zavisno od izgleda i statusa). Lovi po splavovima, klubovima i kafićima.
- FUKSA : iritantna vrsta kurve. Karakteriše je neobičan vid ponašanja - dozvoljava flert i čašćavanje cugom, pristaje da sa tobom ode na gajbu, ali ne da bi ti dala već da bi iz nje pobegla glavom bez obzira.
- POLOVNjAČA : starija žena, stekla naviku kurvanja u poodmaklim godinama kada je ostala bez muža, ušla u menopauzu ili jednostavno shvatila da je bila budala što u životu nije više uživala.
- BIČARKA : tinejdž kurva. Lako nagovorljiva na seks, već do dvadesete godine ima podugačak spisak onih koji su je pregazili. Ne pada ni na novac ni na žvaku, već na ideju da su Rijana i ostale skupe tv kurve u pravu kada tvrde da život treba iscediti do kraja.
- RADODAJKA : žena koja jednostavno uživa u seksu, i upražnjava ga sa svima, iz radosti, ne iz koristi.
- MAMA : nekrunisana kraljica svih kurvi. Žena izvanrednog izgleda i seksipila, fatalna, neodoljiva, koja je u stanju da izludi bilo kog čoveka. Krasi je neka čudna harizma. Za njom glumci i pevači seku vene, navlače se na heroin, predsednici počinju ratove, bogataši upropaštavaju svoje imperije. Može da se pohvali kako je bila ravnopravna u krevetima najvećih ljubavnika, u visokom društvu ostaje zapamćena vekovima.
Pripremanje ovog ručka je karakteristično za muškarce, pošto nema ničeg iznenadjujućeg u tome da žena kuva. Nastaje na sledeći način:
Muž je obično na odmoru već peti dan, po ceo dan sedi u fotelji ili leži u krevetu samo u gaćama, neobrijan, češe bulju i ispija pivo za pivom. Pošto se predhodnih dana naspavao ustao je ranije nego obično pa ga jutarnji program Nataše Miljković baš i ne zanima. Vrti film u glavi šta bi moga da radi i iz malog mozga mu se javlja glas njegove žene od sinoć kako drobi da ništa ne radi, da samo smrdi po kući i da počinje da smrdi ko tvor. E tu se javlja ideja! Čovek reši da iznenadi svoju bolju polovinu tako što će spremiti nešto za ručak da se ona nebi lomatala po kujni kad dodje s posla.
Zadatak 1. Obući se i srediti pre nego što izadješ do prodavnice da kupiš potrebne namernice.
Očešljati se malo i vodom zalepiti dva antenska pramena kose koji štrče na temenu. Bradu ne moraš brijati, svidja ti se kako ti stoji. Ubedjuješ sebe da ličiš na onog svaštojeba Fernanda Colungu.Zadatak 2. Otići do prodavnice i kupiti šta treba.
Izlaziš iz stana a napolju em debeli minus em piči košava! Nisi poneo kapu a korica leda se polako hvata na mestima gde si zalizao kosu vodom. Psuješ, naravno. Ulaziš u prodavnicu i raduješ se što nema gužve jer je većina ljudi još na poslu. Kupuješ šta treba, razgledaš malo i naravno kupiš neku glupost koja ti je zapala za oko a ustvari ti nije potrebna. Odlaziš na kasu, plaćaš, malo se mrštiš zbog cena ali jebiga, štaćeš! Izlaziš iz prodavnice i krećeš kući... Vraćaš se u prodavnicu jer si zaboravio kreditnu karticu na kasi! Kupuješ i pivo koje si takodje zaboravio.Zadatak 3. Spremanje ručka.
E sad kreće seks! U kuhinju nisi ušao još od studenskih dana, a u ovu svoju od kad si se uselio u stan i montirao sudoperu tako da pojma nemaš gde je šta. Preturaš po sudovima, lupaš šerpama i loncima, razbijaš minimum dva tanjira ali si našao svo potrebno posudje za pripremu ručka... nakon pola sata! E sad, začini. Vadiš sa polica vegetu, so, biber, alevu, lovorov list, i još neka pikantna govna koja si video da tvoja žena stavlja radi boljeg šmeka. Sipaš zejtin u tiganj da se ugreje, za to vreme sečeš na komade meso koje si kupio. Naravno, posečeš se! Nakon što si zaustavio krvarenje ubacuješ meso u tiganj. Zejtin pršti na sve strane i ispekao si se bar jedno petnest puta. Psuješ sve živo i mrtvo i koji te je kurac terao da se vataš za ovo. Otvaraš jedno pivo da se smiriš. Nekako si uspeo da ispečeš meso, malo je zagorelo ali nema veze, toliko si ga začinio da se to neće ni osetiti. U šerpi na drugoj ringli spremaš neko povrće kao prilog mesu. Zahvaljuješ Bogu što ga sad prodaju iseckano i spakovano u kese inače bi ostao bez svih prstiju! Konačno si smandrljao taj ručak i ostaje ti taman toliko vremena da postaviš sto, presvučeš uflekanu i krvavu odeću sa sebe i da dočekaš ženu. E da, setio si se da si zaboravio da kupiš vino pa opet trčiš u prodavnicu!Zadatak 4. Dočekati ženu
Ona ulazi u stan, ti pritrčavaš da joj uzmeš tašnu i kaput. Praviš se da ne primećuješ njen pogled u fazonu "koji ti je moj?". Zatim se njen izraz lica naglo menja kada oseti miris koji dolazi iz kuhinje. Rzrogačenih očiju ulazi u trpezariju i sa nevericom posmatra postavljen sto. Pratiš je do kupatila da opere ruke i da se sredi. Dok čekaš da se vrati odlaziš nazad u trpezariju da otvoriš flašu vina. Prilikom te procedure uspevaš da uflekaš beli stoljnak koji vam je poklonila njena majka. Psuješ u sebi. Supruga se dolazi, seda za sto, primećuje fleku od vina ali se pravi blesava jer ne želi da upropasti trenutak. Ponudiš se da joj sipaš ručak u tanjir i opet uflekaš stolnjak na dva-tri mesta. Ona ne reaguje, naravno. Stavlja prvi zalogaj u usta dok je ti zadovoljno posmatraš i počinješ da se čudiš što se trudi da sakrije kiseli izraz na licu. Probaš i ti... Jebote, šta je ovo?! Medjutim, praviš se da ti prija, ona se takodje pravi da joj prija i tako privodite ručak kraju. Razmišljaš dali ima sode bikarbone da kasnije njome skrljaš gorušicu od govana koje si upravo pojeo. Kad ste završili ručak ona insistira da opere sudove i ti joj naravno dopuštaš. Par sekundi nakon njenog ulaska u kuhinju čije se uzvik očaja jer zatiče umazan šporet sa zagorelom masnoćom, brdo prljavih sudova i razbijene tanjire u kanti za djubre.EFEKAT IZNENADJENJA JE STVARNO USPEO!
Dakle, posle vaših ovacija i iskazanih želja da se jučerašnja defka produbi i proširi, evo nastavka. Dakle, tema je "Čovek jaše magarca seoskim drumom". Ovom prilikom zahvaljujem Ipčetu na dopunama i sugestijama.
Stenli Kjubrik
Čovek na magarcu je Geri Lokvud. Film otpočinje scenom Velikog praska, pa se pet minuta prikazuje kako su nastale zvezde, galaksije, planete, potom se 10 minuta prikazuje evolucija života na Zemlji. U 12. minutu, divlji magarci pasu beskrajnim poljima, krišom im prilaze čovekoliki majmuni u nameri da ih pokore. No magarci vešto odolevaju. No jedan oniži predak čoveka uspeva (naravno, tokom slow motion-a) da doskoči jednom magarcu i da ga ukroti... U narednoj sceni, čovek jaše magarca seoskim putem, 20 minuta se jedino čuje njegov topot. Potom, on na taj način stiže u obližnji podzemni nuklearni centar, gde se pravi prva atomska bomba dovoljno jaka da raznese celu planetu. Lokalni kompjuter biva napadnut od strane neprijateljske nacije, a virus preuzima kontrolu nad računarom i ubrzo biva aktiviran tajmer koji može da raznese Zemlju u roku od 10 minuta. Čovek stavlja magarcu interkontinentalnu raketu sa atomskom bombom na leđa, sam seda na nju i lansira se u svemir. Eksplozija je žestoka, a od nje nastaje novo sazvežđe- Čovek na magarcu.Frensis Ford Kopola
Čovek na magarcu je Al Paćino (iliti Al Pačino za puritance srpskog jezika). Njemu na početku filma, dok je još dete, mafijaški klan iz susednog sela pobije celu porodicu. Spašava ga rodbina, koja ga godinama skriva u štali, gde spava u senu. 15 godina kasnije, tajno odlazi u susedno selo. Vođa klana koji mu je pobio porodicu zatiče odsečenu glavu svog konja u krevetu. Ubrzo, ovaj klan misteriozno počinje da se smanjuje: nekima eksplodiraju kola prilikom pokušaja paljenja, drugi bivaju ubijeni snajperom, a sam vođa biva udavljen u bazenu. Čovek na magarcu se zadovoljan vraća kući.Siniša Pavić
Čovek na magarcu je Miša Janketić. Na početku svoje pustolovine od 100 epizoda, on je u svom stanu, gde iz testamenta svog oca saznaje da je u rodnom selu ovaj zakopao blago, dovoljno da cela porodica živi srećno do kraja celog života. Jedini uslov, kako bi polagao prava na njega, jeste da do mesta gde je zakopano dođe jašući magarca. Shvatajući da će ovo putovanje dugo trajati, supruga čoveka na magarcu (za koju ni ne treba da sumnjate da je igra Ceca Bojković) upozorava da se bliži dan kada će doći da iseku struju, vodu i kablovsku, pa preti razvodom ukoliko se testament ne obori, pokojni otac proglasi neuračunljivim, a blago iskopa vanredno. Deca čoveka na magarcu ne veruju da blago uopšte postoji. Sve u svemu, čovek na magarcu otpočinje svoje putovanje. U međuvremenu, lokalni mafijaški bos saznaje za ovo, iskopava blago pre na brzinu i počinje da ga prokockava. Negde na pola serije (sporedni likovi i nebitne radnje su oduzele sve ovo vreme), čovek na magarcu saznaje za ovo i reši da krene i postupno ulazi u trag svom blagu. Posle još 50ak epizoda, on u tome uspeva i svi žive srećno i zadovoljno.Sergej Ejzenštajn
Čovek na magarcu je najbolji student glume prethodne generacije na moskovskoj dramskoj akademiji. On se kreće seoskim drumom, jašući magarca (uzgajanog u najboljoj sovjetskoj ergeli, samo za potrebe ovog filma). Radnja je smeštena u godine "Ane Karenjine" (kraj 19. veka). Čovek na magarcu usput nailazi na autentične seljake, koji mu ispovedaju svoje muke i saopštavaju kako feudalni sistem još nije umro, te kako je neophodno da seljak uzme svoju sudbinu u svoje ruke. Čuvši to, lokalni šef policije počinje da prebija jednog nemoćnog seljaka. Za to vreme, kamera zumira zaprepašćene oči čoveka na magarcu, a ova scena je podvučena najdisonantnijim akordima simfonijske muzike Sergeja Prokofjeva (specijalno pisane za ovaj film). U narednoj sceni, čovek na magarcu sedi u štali (pored magarca), ali se napeta muzika nastavlja. U jednom trenutku on odlučno podiže glavu (što je podvučeno udarom činela), jer je prelomio: podići će revoluciju! U preostalom delu filma revolucija uspeva, selo je pod kontrolom seljaka. No, već u narednoj sceni, ustanike napada carska vojska i pobeđuje ih. U poslednjoj sceni, mladi, proćelavi čovek sa brkčićima- aluzija na Lenjina- šeta se pored leševa i kaže: "Drugovi! Vaša žrtva nije uzaludna! Nije uzaludna!"
Kompjuterski "mag" koji rešava sve probleme sa računarom za 500 din. Nalazi se na svim banderama, stanicama a možda je već i u vašem poštanskom sandučetu!!!
Slično kao i vodoinstalater izuzev što dotičnom cyber-duduku ne viri "ljubinka" (pukotina koja naglašava južni deo leđa) dok bezuspešno pokušava da zaustavi poplavu ispod sudopere (koju obično sam i izazove).
Doduše malo je i uvredljivo ovakvog "stručnjaka" porediti sa vodoinstalaterom jer time zaista vređamo ljude koji znaju da barataju cevima, alatom, crevima , diht-masama ... za razliku od gorepomenutog kompjuterskog gurua čiji se znanje sastoji iz "next>next.. serial number.. next> finish!!!! error(slaba vam je mašina za moj windows ali probaćemo)... Install all>yes!! Fala... Divni ste, koliko ? 500din"..
Update-ovana verzija Windowsinstalater-a ume čak i poneko napajanje da zameni , doduše retko bez dima te popratnih svetlosnih efekata (stavićemo na 110v - da manje troši).
No to nije ništa čudno pošto suncem okupanoj zemlji Srbiji sledi još veća kriza i glad - ne čudi nas pojava najezde majstora svih profila koji su preko noći "ispekli" zanat te svojim primamljivim cenama , brzom i katastrofalnom uslugom na kraju nesrećnu mušteriju ubede da stanje pre "popravke" i nije bilo tako loše te da se kupovina nove stvari ipak isplati na duže staze...
Nervozno čekajući autobus pogled vam pada na mokri, pomalo izguljen oglas "servis računara, čišćenje virusa...Kod Vas, 0-25h, 10 dana u nedelji..cena 500din"
Setite se da vam na kompjuteru ne radi zvuk već neko vreme te se odlučite na taj hrabri potez da sutra pozovete dotičnog u nadi da ćete uskoro opet moći uživati slušajući omiljenu vam Beethoven-ovu simfoniju u C-duru. :o)
Sutradan, nakon kraćeg razgovora "genije" se nacrtao u roku od 15min kod vas, pod miškom noseći kinesku torbicu sa diskovima. Bledunjav, neugledan, neobrijan , masne kose i sa "flashkom" oko vrata uverava vas da će sve biti rešeno u najkraćem roku te da ništa ne brinete!!! Sad već počinjete da brinete..
Uspevate da iskontrolišete nagon za povraćanje i puštate ga u kuću ignorišući miomirise koje "haker" ostavlja za sobom (koliko li samo ima posla kad se jadan ne stiže ni okupati).
Otpočinje operacija "kajanje":
Vi: Znate, ne radi mi zvuk već dve nedelje - ne znam sta mu je..
Majstor: "Uh , PA DA - SIGURNO JE WINDOWS u pitanju , trebaće mi oko sat vremena.. Imate li disk sa drajverima ? "
Vi (jedva ste se setili šta je to): "Uhhh.. Imala sam ali je ostao kod mojih u Valjevu.."
Majstor: "Nema veze, to ionako samo usporava sistem..."
Prolazi vreme...
Naposletku "Bill Gates" napokon uspeva da "pregazi" sistem i sada još "kilaviji" računar prikazuje neke znakove na "desktopu" - podsećaju na ikonice..
Majstor: "E ovako-sada vam sve radi, nema greške.. doduše opet se ne čuje zvuk ali tu nema pomoći jer vam ne radi matična ploča , a i procesor malo drnda. Mislim da je računar prestar i polako mu se jedno po jedno kvari.."
Vi: "Pa star je oko dva meseca!!"
Majstor: "Joj gospođo pa Vi niste svesni kako računar brzo zastareva..Ako imate garanciju mogu vam to rešiti pravi.. ovaj... ovlašćeni serviseri"
Vi: " Uhh .. paaaa.. dobro, u garanciji je,imam sve papire i račun. Koliko sam ja vama dužna?"
Majstor(jedva dočeka): "500 din gospodjo.."
Dajete mu 700 din ne biste li ga motivisali da što pre izađe ali , avaj, mučenik se vraća jer u liftu shvata da je izgubio svoju dragu "fleškicu" od 256MB (skromnost je vrlina).
U odlasku se mimoišao sa vašim suprugom i ćerkom koji su dve nedelje proveli u Valjevu..
Nakon pravdanja, suza i opake svađe naposletku uspevate da ubedite supruga da je neugledni mladić samo došao da popravi kompjuter. Za to vreme vaša ćerkica uključuje punjač za iPod u produžni kabal od računara izvinjavajući se što pred put nije ponovo uključila zvučnike.. Žurilo je zlato mamino..
I "neverni Toma" tj. vaš muž na kraju definitivno biva ubeđen da je junak naše priče zaista bio tu samo radi računara. Kako pitate se?
Pa vrlo jednostavno: Jedini u komšiluku sa ponosom možete reći da imate Windows Vista Buggy Edition!! Uz to su vam nestale i slike sa zimovanja, važna dokumenta za posao , programi za rad.. Ni to ne bi bilo strašno da se sistem ne "vuče" kao puž. Dobro, bar možete uživati u omiljenoj muzici , međutim i ta nada brzo umire s' obzirom na to da i pored sada uključenih zvučnika umesto divne melodije sada izlazi poruka 'bad directsound driver'.. Hmm.. Možda ti drajveri ipak nečemu služe ..
E da, vucibatina vam je pocuclala i bombonice koje uvek držite pored monitora dok u trenutcima dokolice klikćete Zumu Deluxe...
I sve to za 500 din.
Sat zvoni, svako jutro isto,jbg tako je to kad se radi, patis se kroz zivot, a tuzno je reci da ti je to vec oko 30. godina zivota, radis za sitne pare, s posla na posao,naravno ni prijavljen nisi, ni dana radnog staza, tek neka godina u radnoj knjizici koju si uzaludno proveo kod nekog privatnika koji ti ni dinara nije dao, al jbg valjala je bar da steknes pravo da odradis taj neki pripravnicki, kao kazu valjace ti u zivotu a u stvari te neko tare kao kerov tuki uzalud godinu dana. I tako kreces na taj posao,naravno pjeske, auto naravno nemas, a odakle ti kad ti je plata toliko mocna da je ponudis prosijaku nasmejao bi se, da uzmes kredit ?! Ne, brate, cim ga odplacivati, jedino bubreg da vadis sam sebi. Gde sam ono stao ?.... A da, i tako pjesacis na dobrim minus temperaturama, dok svakom vozacu koji te prodje jebes kevu sto se sad vozika u toploti svog prevoznog vozila, misleci u sebi „Vozicu i ja jednog dana, mamu vam glumacku“, a nisi ni svjestan da i taj sam vozac jebe sebi mozda sve po spisku jer vec 20 godina ide isto kao ti, na slabo placen posao, a kod kuce ga cekaju zena i dvoje drecavih ( ajd da kazemo neradnika ) , jednog vjecnog studenta koji mu kida i nokte sa prstiju da bi mogao „studirati“ u nekom gradu a ustvari se opija dano nocno ( kako to znam, pa isti sam nekad bio ), i jednu tatinu mezimicu, lijepa, umiljata, nije htjela na fax, kaze da uzme godinu dana da ramisli, a u stvari joj se ne ide, a i sto bi, lakse je od starog kretena-tatice dobrice izvlaciti zadnju kintu koju ce dati svom decku, svojoj najvecoj ljubavi ( samo zato jer jedino on je razume i on je tako dobro trpa ubulju ) za kladionicu gde ce ga Manchester po 58. put oboriti. Decku koji je najveci uspeh u zivotu bio da zavrsi za metalo-strugara a i to nebi uspjeo danije bilo komsije Pere koji voli rakiju pa za litar je sredio ocjenu kod razrednika.
Odlutao sam malo, i tako dolazis na posao,mnogi bi rekli „Vau, radis covece u kancelariji, jbt boli te uvo“ a potajno ti karaju sve do devetog koljena jel misle da ti je dobro a niko ne zna s kakvi se glupostima landris po ceo dan bez imalo postovanja koje zasluzujes. Sreces svoje uvazene radne kolege, vecinom isto napacene kao sto si i ti sam, mora se priznati ima tu par dobrih likova s kojima djelis muke, salusaju te bar iz postovanja i ako sami ne znaju koji kraj s krajem da sastave, a narvano tu su i oni smorevi, sto ih zabole patka za sviju, gaze preko leseva i paraju ljudske duse svojim rdjavim kandzama da bi pokopali sve oko sebe i stajali na vrhu,mozda je to zakon prirode da jaci opstaje al ti bi to nazavao samo kretenlukom. Naravno tu su uvjek i nadredjeni,uvek nezadovoljni, uvek spremni da te kresnu na neki novi nacin, da se covek zapita: „koliko to postoji nacina da me neko jebe u zdrav mozak“. A sta je vrhunac price, kao mrav boris se da zadrzis taj posao, al da zadrzis sta ?!Podcjenjivanje, nepostovanje, neplacanje i nezahvalnost..ako nastavis tako bojis se da ces se pretvoriti iz vrijednog poljskog misa u insketa Balegara koji samo skuplja izmet drugih da bi od njega preziveo. Da, tako je rodjace,zivot vise nije roman sa „heppy end-om“ vec jedna satira koja iz dana u dan postaje okrutnija da bi nasmejala tamo nekog treceg kad te pogleda. I tako svaki radni dan, do sudjenog vikenda, dolazis kuci, ajd bar tu imas neku radost, djeciji osmjeh ( ako imas klinca ) da ti izvuce bar malo pozitivne energije koju zle ljudske pijavice nisu uspjele da pokupe, porodicu , jesu nekada bucni, svadjaju se al jbg tvoji su, vole te bilo sta da bude, supruga-suprugu s kojim delis sve i ako to nije mnogo od tih nekih sitnih pocetaka kada ste se kao srednjoskolci upoznali dobacujuci se osmehom na velikom odmoru, a tek se smuvali kada se izlazilo po kafanama pod alkoholom jer ste samo pod dozom imali hrabrost da kazete da vam se svidja i onda se zabili u neki mracni cosak..jbg sledeci redoslijed svi poznajete da ga ne objasnjavam. Et postoje iti neki svjetli trenutci dana koji vas podsjete da tu jos ima zivota. A gde da nastavim,a da...eh ta ljubav, za sta drugo da se hvatamo ak nas karijera nesluzi, devojku naravno nemas, glumis cool tipa al u stvari zudis za dodirom jedne odredjene, ali koje, kad si ih izmenjao..sve i jednu si voleo, sve ijednoj zvezde skidao, na kraju kad je puklo njih si krivio, a u stvari nisi ni svjestan koliko tu ima tvoje krivice, nisi covece prefektan shavti to jednom,daleko si od perfekcije, uvidi svoje greske i ne krivi druge za to. Sigurno jesi voleo,al ne dovoljno, uvjek si hteo da stojis iznad tog pojma ljubavi kao hladni decko al brate dobio si patka, pa sad opet sve u krug biraj sebi ko ceda te opet povredi il ti da povredis sve do jednog momenta kad toliko sjebes i zacnes neko novo zivo bice, mozda bude greska, al voleces ga jer kazu da licina tebe a ustvari ce te samo tjesiti jer ti kinder lici na onog njenog gay drugara s kojim se uvek druzila, sto bi rekla ona pjesma „zivot pise tuzne price“ ustvari nisam ni siguran cija i dal je uopste to pjesma al nebitno idemo dalje,kad se sve sjebe tu su prijatelji da te podignu, nisam siguran dal da ovaj pojam „ prijatelji “ stavim pod navodnike il bez, zvucacu kao Fores Gump..al moja majka je uvjek znala reci : „mozes imati samo jednog prijatelja, a ne deset“ i u tog jednog vise nisi suguran, jbg da bi nekog upoznao trebas vrecu soli sa njim pojesti, bar tako kazu a odakle covece i so je poskupela, jedino da sam tucas kamen i lizes ostatak soli,minerala i ostalih djavola. Danas svi imamo tonu prijatelja, mjerimo ih po zahtjevima za prijateljstvo na internetu,Facebook-u, Twiteru i ostalim k** davorijama koje nam kreiraju zivot i nalazu kriterijume ko nam je prijatelj a ko ne, ono pravo se izgubilo, nadjes ti tu neku osobu sa kojom ces da zjakas ispijas kafe al sta ti vredi kad ce opet sutra ta osoba da postepeno, mucki i tako lagano da zadre sjekiru ne noz, noz bi bio isuvise human, u ledja da na kraju pomislis kako se nalazis u bitci za Carigrad medju vitezovima od silnih bolova. Kad bi te neko danas pitao, sta je prijatelj ? Da li bi znao definisati pojam prijatelj ? Zablejio bi se u prazno kao klinac iz 3. Razreda u tablu kojeg je nadrkani nastavnik matematike izveona tablu i pitao ga Pitagorinu teoremu samo zato jer je nadrkan na klincevog oca sto mu nije dosao cjepati drva, jer je ovaj isuvise skolovana gospoda da bisam cjepao. Stvrano covjek pomisli da je najbolje biti sam ali to je nemoguce ipak smo drustvena bica bar mislimo da smo, a ustavri smo samo komplikovani. A da ne krenem od musko-zenskih odnosa, da se zapitas dal je istina da su muskarci sa Marsa a zene sa Venere, umesto ljubavi sve veca mrznja ispada da na kraju ti odnosi nece ni postojati,sve nas ubija u pojam, zene se same oplodjuju, muskarci pocinju da pucaju metro-sex fazon sto je na granici da budes gay, Vijagra se reklamira na savkom cosku, jbt zar je toliko potencija opala da se mora bosti u oci sa tim, sta se desava sa drustvom, msm iskreno se covjek pocne radovati tim jahacima apokalipse, kad ce te covece vise dojahati.Ne znam mozda vam zvuci sve ovo previse pesimisticno ili samosazaljevajuce, il sam toliko skrenuo da ni sam vise ne shavtam sta je realnost, il smo mozda kao u Matrixu pa samo pojedini uz uzimanje crvene pilile progledaju dok oni sa plavom uzivaju o necemu sto je slicno zivotu il ga bar tako nazivaju.
Na kraju, sta reci ?! Mozda smo samo pesimiste pa smo ogorceni na zivot il je zivot ogorcen na nas ! Ali „The show must go on“,i tako dalje do sledeceg napada pesimizma !
a: i kako zivot prijatelju ?
b: ma goni se u tri lepe i ti i zivot i ko ti je prijatelj olosu jedan !
