Ona situacija kada sva graja i zvukovi zamru i čuje se samo tišina.
Ispred školske table imitirate seks dva profesora sa sve povicima "ovako je Filip II Olimpijadu taslačio" (profesor istorije) i "jebi me na kvadrat" (profesorica matematike), cijeli se razred smije, ma haos živi. Odjednom graja zamire. Tišina.
Profesor istorije: Sad ću ja tebe malo da taslačim Petroviću. Na kvadrat.-E Lemi šta si ono radio sinoć kod Đoleta na momačkom, čuo sam haos napravio, mojne ti Danica čuje za to, ubiće te k'o zeca.
-Ma momci jebe mi se za Danicu, može da se goni u tri lepe... Seks s njom je ko da jebeš retardiranu kozu u pakšu, ja sam sinoć jebo onu striptizetu bracala najbolji seks u mom životu, Danica joj nije ni do koljena...(glasna tišina) Ona je sad iza mene, jel' da?-I sve je gotovo nemaju Turci više šta da traže ovdje, Hrvatska je u polufinalu!
Semih Šenturk zabija gol. Slijedi glasna tišina.**ovo sam gledao na hrvatskom RTL-u i bilo je tako smiješno, zbog čega sam izostavio npr. Kecmanovu situaciju; Prim. aut.
Čudna i pomalo neprijatna tišina koja nastaje kada tramvaj(inače previše bučan) stane na semaforu i ugase se svi motori. Paralelno sa prestankom rada motora neobjašnjivo prestaju i sve komunikacije među putnicima. Tišinu neretko naruši po neki sočni kašalj. Sa paljenjem zelenog svetla u tramvaju vreme ponovo počinje da teče. Tišina je naročito izražena u večernjim satima kada u tramvaju nije velika gužva. Isto se može definisati i tišina u troli...
Ko se nije vozio u tramvaju(a ima ljudi) neće razumeti ovo.
Tišina koja nastaje kada se konobar iznenada pojavi u blizini stola.
Na primer ti:
a) muvaš ribu
b) raspravljaš sa ribom kada te, gde ,kako, sa kim i zašto prevarila
c) sa ortacima planiraš kako da završiš neku džidžu
d) lažeš ortake kako si opalio neku brucoškinju
e) i ko zna kakve sve još situacijei onda se iznenada pojavljuje konobar da zameni piksle i nastaje mrtva tišina.
Za stolom. Muzika i buka od ostalih gostiju lokala se regularno čuje.
Ono što je za jedne spontana pauza u razgovoru za druge je neprijatna tišina. U suštini to je jedna ista stvar, ali različito doživljena! Prave i opuštene razgovore prati spontana pauza. Bez obzira koliko ona traje, ti razgovori se posle nje najčešće normalno nastavljaju gde su stali. Ljudima koji razgovaraju nikako nije neprijatno, jer nema pravog razloga za to. Međutim kada se vode nategnuti i veštački razgovori skoro je sigurno da će nastati i neprijatna tišina. Onda ona često počinje da traje, i da traje, i još, i još! Sve dok ti sagovornici ne ispuste i poslednju kapljicu znoja! Verovatno zbog toga što sada ta tišina počinje da govori o njima. Kod nekih nastaje veliki strah od takve tišine, i zbog toga se isti uče da nikada ne zatvaraju usta, bez obzira šta iz njih izlazi! Isti ljudi takvu tišinu često prekidaju paničnim započinjanjem nekakvih razgovora o vremenu, o politici, o tračevima, ili najčešće o nekom zajedničkom objektu pljuvanja.
U svakom slučaju lepo kaže izreka da je ćutanje zlato.
A: _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ (neprijatna pauza)
B: ________________________________(spontana tišina)
A: E si vido, napolju baš zahladnelo, a?!
B: Valjda.
Tišina koja stvara nelagodu sličnu osećaju žuljanja tesnih gaća među guzovima...tiha patnja.
Razlika je ta što gaće možeš manuleno da izvučes,postviš ih na mesto i mirna srca odahneš...a neugodna tišina ostaje neugodna čak i nakon pokušaja izvlačenja i postavljanja stvari na svoje mesto.
On:"I tako...."
Ona:"....aha."
to je tisina koja se pojavi istog trenutka kada se ti spremis da kazes nesto neprijatno
ja: jao sto sam prdnuo.
ti: nisam te cuo od galame sta si rekao?
(u tom trenutku tisina,a ti pricas glasnije da te magarac pored tebe cuje)
ja: kazem jao sto sam PRDNUO!
(i u tom trenutku svi diskretno pogledaju u tebe)
Suprotno bilo čemu čujnom. Kada isključimo uši pali se mozak, kod jednih brže a kod drugih sporije. Izuzetak su oni treći, njima fali određena komponenta u glavi da bi mozak funkcionisao, nažalost, tu komponentu ne mogu sami da ugrade, za to im treba pomoć nekog iskusnijeg. Dakle da nastavim, posle svađe iliti rasprave, prepirke, priče, kada nemamo šta više reći, dolazi ona, gracioznim korakom ulazi u svoj mali kabinet u mozgu, pali svetlo i počinje sa radom. Tišina nas tera na razmišljanje, ogromno duboko razmišljanje, to je njen posao. U tišini ne može proći ni sekunda a da ne mislite o nečemu ili nekome. Ona nas tera da se sredimo iznutra, ako nam dobre misli dođu u glavu svašta možemo uraditi sa njima, možemo dobiti motivaciju, hrabrost, snagu, sve ono što gubimo u buci. A opet, ljudi vole buku, tada isključe mozak, zaborave da postoje i izvrše genocid nad vremenom, dok tišina vreme troši natenane, onako kako samo ona zna. Tišina neke regeneriše, dok neke natenane izjeda kao rđa gvožđe.
Leta gospodnjeg, 25. VII 2019.
Pravih se reči uvek kasno setim, odgovor znam kad ostanem sam.
Hajde, Bože, budi drug pa okreni jedan krug unazad planetu.
Kada čovjek zastane, i kad prošlost pogleda, nekim drugim očima.
Odavde do zbilje ništa vremena, tad tišina postaje sve glasnija...
Trenutak u razgovoru kada svi sagovornici naprasno prestanu da govore.
Gledaju se, na čelu se pojavljuju grumuljice znoja, neprijatnost zdiba u vazduhu. Progovorio bi nešto, makar i glupo i nepotrebno, čisto kako bi okončao ovaj vremenski period koji kao da sa svakom sekundom traje 5 života više. Što je grupa sagovornika obrazovanija, neprijatna tišina je neprijatnija, pošto glupe upadice mogu da izazovu samo još veću mučninu (vidi primer). Najčešće se javlja u novom društvu, u grupu nepoznatih ljudi, u razgovoru dvoje suprotnog pola koji se još uvek merkaju...
Ako je pak družina dobro upoznata sa svim sagovornicima, i opuštena, dovoljan je i bezazlen podrig jednog od momaka da ponovo oživi žamor.
- Milica je trudna...
... ...
(početak neprijatne tišine)
... ...
neki debil: E, znate da je Čak Noris zalupio rotirajuća vrata?
... ...
(svi proklinju debila i duboko u sebi preziru fore o Čak Norisu, misle o neprijatnoj tišini, kao i Milici)
... ...
neki drugi debil: (*podriguje*)
... ...
(neprijatna tišina se nastavlja, jedna od devojaka je pozelenela čuvši foru o čak norisu, a zatim se ispovraćala čuvši podrig zadrigle budale. Neprijatna tišina traje)
... ...
Ono što preostane naposletku. Posle bezbroj svađa, pogrešnih reči i nedorečenih misli. Ostaje tišina, tako neumoljiva, nemilosrdna, da podseća na krivicu, krivicu koja će večno biti skrivena baš u toj tišini. Da označi svaki onaj momenat, kada reči nisu prešle rub usana, svako sleganje ramenima i okretanje glave. Taj nečujni zvuk koji para uši, neprimetan za druge, a opet prejak za nas. To je tišina, u njoj hiljadu sudbina, nikad ispričanih, a opet snažno proživljenih, bezbroj suza odveć isplakanih, a nikad obrisanih. Tišina je i kada dođe život na kraj puta, pa bi toliko toga hteo reći, a onda se setiš da nisi govorio kada si trebao, pa ćutiš. A ponekad samo nekoliko reči, može tišinu pretvoriti u nešto najlepše. U trenutke ljubavi, požude i čežnje, tako da samo od nas zavisi kakva će biti. Ali bolje da ćutim, jer nisam govorio kada je trebalo...
Tišina koja se javlja kada komentarišeš neku grupaciju i ubrzo shvataš da tvoj sagovornik pripada baš toj grupaciji.
-I tako brate, zamisli, skačeš po ceo dan u narodnoj nošnji, ti što treniraju folklor su garant svi guzičari!
-Ja treniram folklor!
Tišina koja nastaje izmedju roditelja u trenutku kad' dete treba da odabere nove patike iliti bilo kakvu garderobu.
Tišina koja nastaje u filmovima, serijama, crtaćima kada taman treba da saznamo plan kako da se smakne negativac.
- Donatelo slušaj, da bi se pobedio Bakster Stokman treba da budemo složni! Pridjite svi, imam plan. Ovako ćemo...
Česta pojava u autobusu, kada se neko javi na telefon. U krugu od 2 metra, nesvesno izazvana, nastaje mrtva tišina kako bi svi na miru mogli da slušaju šta taj neko priča.
I dalje nije tačno objašnjeno zašto se to događa, ali se pretpostavlja da je to posledica ljudske radoznalosti.
-nastupa nakon neprijatne u momentu kad od sagovornika (kurtoaznih) nastanu saćutnici
-obično se upražnjava kao fora i znači da tu osim teksta nedostaje još mnogo toga
-nije tišina, nego vreme koje provodimo, to je prijatno
Nastaje kada prdnes u nekom novom drustvu. Da si sa svojim ortacima izvristali bi ti se i nastavili pricu ali kad se sa nekim tek upoznas i tresnes... e tu nastaje pakleno neprijatna tisina.
Onih 10 mučnih sekundi,sekundi nade,kad profesor završi izlaganje svojih "zanimljivih" tema i nada se nekakvom jadnom pitanju ili bar ponekom klimanju glave dok su svi uključeni na rezervno napajanje.E tad se dostiže savršena tišina.
-Profesor:"E sad,ako svetlosni zrak prelazi iz optički gušće u optički ređu sredinu prelomni ugao je veći od upadnog...Ako bela svetlost prođe kroz prizmu,onda se ona raaaaaaaaaaaaaaaaaaazdeli na čitav spektar boja.ZAMISLITE!"
(filmski,zrikavci se čuju u pozadini)
- to je nesto sto cujes kada, u stvari, nista ne cujes!
Sluzi i kao naredjenje autoriteta (uciteljice, mame, tate, komsije...) kada te u jednoj reci zamole za nesto a usput ti i to narede... To je kad ti dreknu: TISINA!!!
Prijatna tišina je alter ego neprijatne tišine. Ovo je pojava koja postoji samo u prošlosti. Onog trenutka kad progovorimo, i postanemo svesni prijatnosti tišine, ona je već nestala i ostavila nam samo poruku: koj' te kurac terao da to kažeš.
Ćaletova najava drugog dnevnika. Polusatni pakao svakog klinca koji nema svoju sobu.
Voditeljka: Poštovani gledaoci, dobro veče. Vesti koje su obeležile 27.3.1990 - Predsednik...
Ukućani: :mukla tišina:
Ćale: Pst, pst, tišina, tišina, ček sad, samo malo, pst, psssst, šššššš, ćut more, jebaću vam majku, rrrrrrr, šššššgnjffffff, pssssst.
Voditeljka:...4 do 6 metara u sekundi.
Ukućani: :mukla tišina:
Ćale: Sutra tražim razvod, nećete vi mene jebati više, ne mogu ni vesti da čujem od vas. Ženo, eto ti i deca, svi u pičku materinu, ostavite mi samo televizor.
Tisina moze biti prijatna, recimo kad mi treba koncentracija za nesto, ali moze biti i vrlo neprijatna i nepozeljna u trenutku kada mi na casu matematike pocnu krcati creva jer sam gladna kao vuk! I to krce po 5 sekundi bez prestanka! Neprijatno stvarno...:(
