Tišina

Suprotno bilo čemu čujnom. Kada isključimo uši pali se mozak, kod jednih brže a kod drugih sporije. Izuzetak su oni treći, njima fali određena komponenta u glavi da bi mozak funkcionisao, nažalost, tu komponentu ne mogu sami da ugrade, za to im treba pomoć nekog iskusnijeg. Dakle da nastavim, posle svađe iliti rasprave, prepirke, priče, kada nemamo šta više reći, dolazi ona, gracioznim korakom ulazi u svoj mali kabinet u mozgu, pali svetlo i počinje sa radom. Tišina nas tera na razmišljanje, ogromno duboko razmišljanje, to je njen posao. U tišini ne može proći ni sekunda a da ne mislite o nečemu ili nekome. Ona nas tera da se sredimo iznutra, ako nam dobre misli dođu u glavu svašta možemo uraditi sa njima, možemo dobiti motivaciju, hrabrost, snagu, sve ono što gubimo u buci. A opet, ljudi vole buku, tada isključe mozak, zaborave da postoje i izvrše genocid nad vremenom, dok tišina vreme troši natenane, onako kako samo ona zna. Tišina neke regeneriše, dok neke natenane izjeda kao rđa gvožđe.
Leta gospodnjeg, 25. VII 2019.

Pravih se reči uvek kasno setim, odgovor znam kad ostanem sam.
Hajde, Bože, budi drug pa okreni jedan krug unazad planetu.
Kada čovjek zastane, i kad prošlost pogleda, nekim drugim očima.
Odavde do zbilje ništa vremena, tad tišina postaje sve glasnija...