Kad osoba krene da priča o kvalitetu jogurta, a završi sa svojim mišljenjem o migracijama filipinaca u odnosu na studentsku razmenu u drugoj polovini dvadesetog veka.
Vezuje se za ''Šta je pisac hteo reći?'', skroz neobjašnjena i maloumna priča, koja nema nikakvog značenja, al' opet može da nasmeje.
Vidi, ja da sam bio tu ja bi to otvorio, ali oni kažu nemam čep, ja kažem nisam gluv čujem na oči, oni će meni da skočim pod tramvaj, ja kažem kakav tramvaj ovo železnička stanica, kad oni dođoše u nekom BMW-u, sa gumama od traktora, ja se tu zapitam kako ide kocka u krug i položim sa četri plus na kvadrat iz dvojke, i dodjem kući kaže majka pržila sam jaja, ja kažem nije ti lepa slanina ona će meni kokoška nam riknula. I ja se tu smorim i sahranim tu kravu što nam riknula, al ona bila trudna i dobijemo mačku.
Priča koja se često može čuti na našim šalterima kada stranke bivaju odbijene po milioniti put zbog lenjosti i bezobrazluka službenika
Jebo ti pas mater
Priča toliko tužna da moraš da se rasplačeš kada je slušaš ili pročitaš (ako imaš srca), opisuje nečiji težak i tužan mučenički život.
Na kraju mojeg sela je živela jedna mnogo ružna stidljiva devojka, stalno je razmišljla o tome kako je ružna kao veštica i da će ceo život provesti jadna i sama, bez da oseti pravu ljubav, prvi poljubac i nežnosti, kao svaka normalna devojka.
Mnogi su je klinci gadjali kamenjem, a i nazivali su je prokletinjom i još gorim pogrdnim imenima, jadna tužna devojka nije imala ni drugaricu.
I tako godinama je plakala i proklinjala boga, zatvorena sama u toj maloj oronuloj kućici na kraju sela, prošlo je mnogo vremena od tada, postala je još ružnija starica i još uvek kad prodjem pored njene kuće osetim smrad kake njenih 200 mačaka.
I ako nas je hvala bogu napustla pre neku godinu, kao da još uvek čujem tu jadnu ludu matoru vešticu kako iz svoje jazbine zapomaga noćima:
-Kuraaaac! kuraaac! kuraaaccccc....
Priča sa poukom je uglavnom kratka priče jednostavne i razumljive sadržine iz koje čitaoci izvlače raznolike životne pouke na osnovu iskustava junaka priče.
Ugleda vrabac crva kako jede jabuku, i krene da ga pojede, a onda se odjednom doseti, sleti na jedno bure sa vodom i reče sebi: ''sačekaću da se najede jabuke pa ću ga pojesti, biće slasnije.'' Malo podalje, na jednoj ogradi, mačka stoji, gleda u vrapca i misli: ''sačekaću da pojede tog crva pa ću ja pojesti njega, biće slasnije.'' I, pojede crv jabuku, pojede vrabac crva, skoči mačka da pojede vrapca kad, vrabac polete a mačka upade u ono bure sa vodom.
Pouka: što je duža predigra to je maca vlažnija
Pocetna vraza u iznosenju laznih cinjenica o nekom, to jest pocetak komsijsko rodbinskih ogovaranja.
Prica se da je onaj ludi Milunko prebio kurvestiju Slavojuku, onomad kad mu nabila rogove!
Prica se po komsiluku da je Stamenka nosila jastuk izpod majice samo da bi je Sreta uzeo za zenu!
Prica se da je ovaj novi postar peder, otkrila ona debela kurvestija Mara!
Osoba koja priča veoma dugo i detaljno. Njegove priče se u nekim trenutcima toliko razduže da se vi izgubite u njima kao snaša u neobranom žitu.
- Joj sinoć kada sam otišao dole u Čajgoviće priđe mi Mara. Znate li Maru? Ma znate ko nju još ne zna. I ja odem sa njom pivo, ovo ono, pije ona kao luda. Izađem iz šatora kad plast sena, legnem da spavam i zazvoni mi telefon, odokativno pogleda juriš na dvanest, nisam se ni spremio kad gazda viče treba sadeti seno, izvadi rogulje meni u ruke, ja kad sam pogledao na sat skapiram da je već jutro, bacim rogulje i na bus. Sedim u busu i da zapalim pljugu, kad ono ja izgubio pljuge, izgleda u plasu sena, pitam vozača on me istera, kako sam iskočio slomim nogu i na hirurgiji završim. Sad eto vi meni u posjetu došli.
- Matori jesi ti njega razumeo šta??
- Ma ko će bre da ga razume, viš ti da je on šeno malo, pričao ko partizanski komesar pred juriš na Sutjesci.
Kazu kada neko prica sam sa sobom onda:
ili
- pravi kucu
- je poludio
- je nasao budalu koja ce ga slusati
Obično je to osoba muškog pola, starosti između 30 i 35 godina, razume se u sve, i što je najvažnije nikad ne protivreči vozaču, jer je ipak vozač glavni. Može se sresti isključivo u međugradskim linijama, a krenuo je negde da završi nešto sa nekim čovekom.
Što se fizičkog izgleda tiče. "baja koji priča sa vozačem autobusa" je uvek u varijanti sportska elegancija, a oblači se kod šanera prema najnovijoj modnoj liniji. Najvažnija karakteristika je ta da UVEK sedi u prvom sedištu sa desne strane, i to onom koje je bliže vozaču.
Ponosan je na to što poznaje vozača, i misli da mu se svi dive jer jedini on ima tu čast da priča sa glavešinom autobusa.
Pitanje koji profesori koji drže do svog humora postavljaju đacima koji pričaju u toku njihovog časa
-Nina je l' ti se priča? Ako ti se priča,izađi pred tablu pa pričaj,meni lakše.....
-Nenenene,evo ćutaću.
Onaj ko ima "batinu" ce nas ubediti da postupimo po njegovom cak i ako ne prica nasim jezikom, jer ipak, sila Boga ne moli. Na vukajliji moderatori imaju ulogu "nosioca batine"
Još jedan način da se kaže "Šta te boli kuras!".
Razredna: "Zašto si zakasnio juče na prvi čas?"
MaxaGrocka: "Ma,duga priča."
Razredna: "Imamo mi vremena"
MaxaGrocka: *smor* "Nisam mislio na to"
Razredna: "Dobro,onda ćeš dobiti neopravdane"
.......i tako dalje - duga priča.
Takoreći - uspavanka.
Prenamazana priča koja ipak pije vodu, slatke laži koje govore za ''tvoje dobro'', melem za uši. Bilo kako bilo, završava se hepi endom, iako u početku ima malo zapleta. Uteha prijatelju na svaku zamršenu priču.
- Odakle da počnem, a da ne zaplačem? Kako dalje? Ima li uopšte dalje?
- Druže moj, moj stric od rođene keve, pa njegova zaova od tetke je imama taj problem..
- E, aj mani me uspavnki, ljubim te. Te priče pričaj deci za laku noć.
E, to vam je ono što zapravo povezuje sve ljude. Hrana, u redu, pivo u redu, sve to ima svoja okupljanja. Ali svuda postoje neke restrikcijie. Kad piješ pivo, do pod postaje krevet nivoa, ne možeš baš da pozoveš i lokalnog klinjobera kome je đačka torba veća od njega samog. Kad roštiljaš, ne možeš da pozoveš baš komšiju koji se upravo oporavlja od infarkta. Mislim možeš, ali niko nema srca da muči tako ljude. Ali priču svi mogu da čuju. Uši su ono što svi imamo, ili naučimo da čitamo sa usana, tajni agenti znaju obe metode. Okupite se, i matoro i staro i slušate. Nije bitno gde ko sedi, za svakog će se naći nešto da se pojede, da se popije, dijetalno, kolači, fensi travke, preldžijski roštilj, majku mu, naši smo. Ne mora da bude priča tačna, bitno da ide nekim svojim tokom. Kratiš je, dodaješ, preuveličavaš, ubacuju se i drugi... Ide to tako. A priča ostane kao nagrada sama po sebi. Pa da. Tako nekako.
-Kako pričaš tako dobre priče?
-Poenta je da napraviš dobrog heroja. Ima formula. Kao u alhemiji. Jednom četvrtinom razuman, na zemlji, jednom četvrtinom nesebičan i plemenit, dve četvrtine lud kao struja. Ubaciš to u dobru publiku i eto ti heroja. Uzdravlje!
-Uzdravlje!
- 'Oćemo po još jedno pivo?
- Ma daj, pa nek se priča po selu.- Palimo za Englesku na par dana, 'oš s' nama?
- 'Oću, samo da dam otkaz.Pa nek se priča po selu.- Sa' će ručak, 'ajd da jedeš?
- Evo idem, pa nek se priča po selu.- Brate, gleda te ona mala, al' sam čuo da ima neku sidu.
- Ma odo' da je kresnem, pa nek se priča po selu.
Nije za deset, ali bolje od devet.
Oćna: Jel, komšo, jel istina to što priča tvoja Slađa?
sKozare: Mala, tri jezika priča, čevrti muca. Al vide ruku, rasparaću ti guzove, sve do zatiljka. Dođdera.
Najpoznatija recenica iz edukativnog crtanog filma ''seksualno obrazovanje'' koju stara baka govori svojim unucima pred kraj epizode.
-baka:I tako su vasi roditelji u ljubavnom zagrljaju stvorili vas dvoje.......
-mali crnja:Bako bako a sta je to cmar?
-baka:Eeeeee deco to je vec druga prica....-devojcica:Bako a zasto moj drug Marko ima mocugu a ja nemam?
-baka:Eeeee sreco to je vec druga prica......-mali crnja:Baba a zasto mama svako vece duva tati u pisu?
-baba:Pa pusi mu kurac(u sebi)...e mali crno to je vec druga prica....
Odgovor koji uvek možete da date na pitanje prijatelja, rodbine ili komšiluka, kako vas ne bi davili, ako vas slučajno sretnu u jutarnjim satima dok se pijani vraćate kući.
Prijatelju
- Opa, vidi ti njega. Intelektualac. Gde si se nalio tako?
- Nek' ti selo priča.Stricu
- Lele, vidi ovog mog mamlaza. Što se utepa tako? Kude si džopke ostavio?
- Nek ti selo priča.Komšiji
- O komšija, vidim veselo bilo sinoć? A?
- Nek' ti selo priča.
Uber patriota Srbski. On kad se kune u majku može da slaže, al kad se kune u zemlju, priča istinu 100%. Sve mu diraj, i ženu mu heftaj, nema frke, al budeš li mu rek’o da nije Srbenda, završili ste! Opet, lak je za manipulaciju, i posle par slatkorečivig rečenica na račun njegovog patriotizma, i želje d’ide u rat za otadžbinu, tvoj je za sve pare. Metak bi primio za tebe.
Ja: O gde si torima, nema te sto godina! Štos’ pustio bradu? Koga žališ?!
Četnik: Žalim otadžbinu! Spremam se za Ravnu Goru, a i kako da ne žalim, vidiš šta nam rade ovi mandovi! Vidiš li ti ovo!
Ja: A uu tebra, nisam znao da se toliko potresaš! Opusti se malo...
Četnik: Opusti se, kako da se opustim, pa, pa ja bi’ na Kosovo prvi iš’o, sad da izbije rat. Jel to moj deda branio golim rukama, ja da ga sramotim! Ako treba d’izginem, za zemlju da izginem!
Ja: U pravu si sto posto! Pametan si ti, ne bi džabe Dražu preko leđa turio!
Četnik: To ti pričam!
Ja: Aha...i to ćirilicom!
Kec iz rukava, adut u mnogim konstruktivnim raspravama. Dok se svim silama trudite da objasnite da je crno crno, a belo belo, argumentujući prostu činjenicu na sve moguće načine, vaš "sagovornik" se valja po podu, cepa odeću sa sebe, rove ko mecka i priča kako ga mama nije volela, jer ko place, u pravu je.
"E, mogla bi da mi vratiš onih 50 evra, bez para sam. Vratila si se iz Amerike još pre dva meseca, pričaš o nekih osamsto dolara, a ni 'leba ne kupuješ, mislim, jebo 'leba, nek ima za sve, al' ja ostajem bez para."
"Ali, Dragana, dolar je pao...znaš ti da mi imamo samo garsonjeru u selu, da nemam kod kuće ni svoju sobu, ujedaš me za dušu...ja sam bre Golgotu prošla!"
"Ma, sve je to u redu, ali, brate, dužna si, a ja ostajem bez dinara."
"Ne mogu da verujem... Ja ovde pričam o ljubavi, a ti o klasnim razlikama! Boli me tvoja bezosećajnost, idem da povratim, idem da se ubijem... Krv ću povratiti, nisam ni jela, kako te nije stid, ti si...razmažena jedinica...gledaš me tako u mukama, a ja...ja umirem...umirem od duševnog bola...mislila sam da si mi nekakva sestra..."
"I sad ćeš tako da se valjaš po podu i stiskaš jebenih pedeset evra, ali ih ne daš! Ma eto ti ih, jebo pedeset evra... I gde se, majke ti, seti klasnih razlika?"
