Beži iz ove vukojebine u pizdulepumaterinu. Izraz koji se upotrebljava u neurbanim sredinama, tamo gde su kuće razbijenog tipa i gde se krava teli traktorom. Koristi se kada student dođe u rodno selo sa studija a komšije i uža familija mu za vreme teškog fizičkog rada i nakon njega, dok mu znoj lije sa čela, govore kako treba da rže na knjigu jer ako ostane na selu ima da se muči kao oni što se muče.
Kiša samo što nije počela a linija koja spaja nebo i zemlju se stopila u jednu liniju koja se, kao asimptota, približavala lokalnoj planini. Dečko koji obećava (student arhitekture) gleda u nebo i zove roditelje da stovaraju seno na tavan da ne bi pokislo.
-Tata, aj odo' ja na tavan a ti bacaj iz prikolice, 'oće kiša da počne.
-Aj, sinko, zovi i komšiju Bokija da bi stigli da spičimo to pre kiše.
-Evo odmah, spremaj vile polako. (uzima telefon i poziva)
-Eeee, Bokile, Ivan ovde. Si u poslu nekom?
-Ma, jok, sad položio kravama.
-Aj navrati da zbacimo neko seno?
-Aj. Stižem.
(nakon završenog posla, Boki, Ivan i ćale sede na terasi, piju pivo i sumiraju utiske)
Otac: Ma, bre, još mi znoj teče, umorili smo se dobro.
Sin Ivan: E, tata, kad i ovo završismo, crk'o sam kao zmaj.
Komšija Boki: Eeeeee, uči svoju zlatnu knjigu i beži odavde što dalje. Vidiš šta ti je seljak, samo juri, žuri, sastavlja kraj s krajem. Budi svoj čovek sutra.
Original: do krivutu krušu (pirotski).
Ultimatum. Suma sumarum sume sumarum. Kraj sveta. Vukojebina gde se jebu vukovi pederi. Kada stanete pred nju za vas više nema povratka, a nema ni puta dalje. Ako u razgovoru čujete ovu rečenicu znajte da ste stigli do kraja vašeg životnog putovanja, ovde će vaše kosti ostati zauvek tačno ispod dotične kruške, zajedno sa kostima mnogih drugih. Ako pak vidite ovakvu krušku na svojim putešestvijama, prekrstite se i pomolite se bogu da vas što bolje primi, jer se od krive kruške ne može pobeći.
Verovatno najpoznatije mesto za sastajanje ljudi u nasem gradu,a mozda i najpoznatiji orijentir za sve koji ne poznaju Beograd dovoljno dobro.Za mnoge je jedini uspeh u zivotu to sto imaju srece da zive u blizini tako "vaznog " spomenika i razdaljinu odredjuju tako sto mere udaljenost od njega.Za njih je sve sto je udaljeno vise od pet stanica od Vuka,vukojebina,iako zive kao poslednji skotovi u kucama gradjenim pocetkom proslog veka,gradjenim uglavnom od slame i blata i zive u nadi da ce placeve na kojima se nalaze te stracare da uvale za milione....
Nije bitno sto zivis kao pas u vlaznim i memljivim stanovima i kucama...jedino je bitno da si u centru grada!
Iako su danas horor flmovi sve veći hit, neke stvari u ovom žanru se ne menjaju:
1. Kad je osoba u opasnosti i pokušava da zove pomoć telefon je bez signala ili nema bateriju.
2. U slučaju da pobegne od ubice/čudovišta, automobil neće da upali. (Isti taj kojim je došla do određenog mesta)
3. Ukoliko pobegne u neku kuću, u toj kući kao za inat nema nikoga.
4. Ukoliko sretne još neku osobu usput i traži pomoć, ispostavlja se da je ta osoba saučesnik ubice.
5. Gde god da žrtva pobegne uvek bude neka šuma ili vukojebina u kojoj nema žive duše.
Vapaj muškarca nesrećnog u ljubavi inspirisanog činjenicom da se sve više muškaraca iz dalekih sela (vukojebina) ženi Albankama za kintu zbog toga što fensi ribe iz tih područja ne mogu da žive na svežem vazduhu, a asfalt im je u krvi. Cene se kreću od 1000 evrića pa nagore, mladoženji lepo, oženio se, platio odmah sve (a našu bi uzeo džabe i onda plaćao ceo život), mladi lepo, pobegla iz još veće vukojebine od oca manijaka, porodicama lepo, jedni dobili dugo priželjkivanu snajku, a drugi kintu i skinuli s grbače jedna gladna usta, i tako onda svi žive dugo i srećno do kraja svog života.
-Je li bre, kad ti planiraš da se ženiš, već si sprcao 30 godina u dupe
-Sad ću još malo, samo da skupim pare za Albanku-Šta je brate, i kod ove si ga izduvao?
-Ma pusti me u p.m. , neću više da se cimam, odem bre lepo u Tiranu, kupim Albanku i završim pos’o.
Vukojebina. Zapizdina. Mesto gde ljudi žive ali na koje čak ni poštanska kočija u vidu Lade Nive 4x4 ne može da stigne. Neka zbog težine terena a neka što joj dotle ne bude dovoljan rezervoar goriva pa se poštanski službenici i ne upućuju na takva mesta da dodele broj kuće.Jedino gore od BB može da bude da živiš negde gde je adresa ZP (zadnja pošta). Kako naći nekog ko živi na adresi "ulica ta i ta BB"? Pa po GPS koordinatama jer tu signal navigacije piči ko lud jer nema ništa 5 km u krugu da ga ometa.
-Dragi, zabavljamo se već mesec dana a ti me još nisi predstavio svojima. Hoćemo li mi da uozbiljimo malo vezu ili da se vučemo i dalje ovako, a?
-Pa ajde, moji su kući pa da dođeš sutra do nas da se upoznate!
-Jao super, a koja ti je adresa?
-Gučevska BB.
-Ćekaj bre, što BB? Pa ja sam imala drugaricu u Gučevskoj i tu ima brojeva. Ona je živela u broju 218.
-E pa vidiš draga, kod broja 218 je tačno trećina puta do mene.Znaš, ja živim u velikoj ulici.
-Pa kako da pronadjem baš tvoju.
-Vid' ovako, kad siđeš sa asfalta ideš još oko kilometar i po i ulaziš pravo u moje dvorište. Dalje se put i ne nastavlja tako da ne možeš promašiti.
-Da, da... ali ipak da ostavimo to za neki drugi put.Mislim, da ne žurimo.Ipak se znamo tek mesec dana. Jel se slažeš?
Obavezna firma svakojakih vukojebina. Nije moglo da se desi da zeljeznicka stanica, makar i najmanja, nema pored zgrade vrt sa ogradicom i klozet "muski" i "zenski" koji je po smradu uspevao da pobedi onaj u vagonu. Iza tog zvanicnog kompleksa, bila je ulica od jedne kuce - kioska. E, tu je bila poslasticarnica "Pelivan" ili, izvedeno iz toga - "Sport". A na moru je bio lokal "Jadran" na glavnoj promenadi i, ukraseno plasticnim cvecem i skoljkicama ogledalo sa "zabranjeno cesljanje". Kako su tu bile dobre baklave i sampite! Prosto da covek zaboravi sluzbeno lice koje cudno izgovara pojedina slova, narocito "l" i njegovu belu bluzu, poslednji put opranu 1953. godine.
Kristalno jasan pogled na neke stvari, ljude ili događaje.
- Iz koje vukojebine je bila ona tvoja mala sa kutlave noge?
- Što bila, živa je još Bogu fala i nije vukojebina bre kuća joj na Rudniku, vidi se ko na dlanu.- Kako ste se proveli na moru ti i Đomla?
- Pa lepo smo se proveli, ja sa tri slomljena rebra a on sa frakturom lobanje...
- Pa šta ste ispali iz aviona?
- Ma koji avion, otišli u Zagreb jedan vikend, kao da izađemo, i on se našikao i naruči Od Topole...
- Pa to se vidi ko na dlanu da je tuča u najavi, koj kurac i pije kad ne zna da se ponaša...
"Poznato" selo u blizini Prijepolja, sa čitavih 133 stanovnika, toliko što se tiče geografije. Što se tiče slenga, može da posluži kao savršena, kulturna zamena za: Pičkovac, pripizdinu, vukojebinu, ili što bi učeni ljudi rekli, đe bog ide da piša.
A-Klasni seljak, B-Ugledni mladi Beograđanin
A: E, Mića, bogoti đe je ova Makedonska ulica, treba mi Dom omladine za neki kurac?
B: Oprostite?
A: Makedonska ulica, jes' gluv ti na jedno uvo?
B: Hm, da, Makedonska. Mislim da se to sad zove Svetogorska, nisam siguran. Vi niste iz Beograda?
A: Jok, ja sam ti iz Komarana.
B: A gde je to, ako se nećete uvrediti?
A: U pič, ovaj, odma' kod Zabrdnjih Tolaca, samo malo levo.
Koristi se kad se pijedestal nedodirljive i nepresušne muške želje drma pod jakim naletima vjetra trivijalnosti. Pod trivijalnošću se ovdje smatra sve gdje nema pičke, odnosno sve što prkosi opštem mišljenju rangiranja, rušeći upravo pijedestal ustaljenosti.
Pička je ovdje poredbenik, sasvim bezopasan, osim ako je u pitanju snimanje filma u komunističkoj Jugoslaviji.
I
G:Zvala nas Marija kod nje, biće joj i cimerke, da pijemo i te fore.
B: Ne mogu, finale snukera u Šefldu noćas. Jbg.
F: Miliji mu bilijar od pičke, c c c.II
Žarko: Ajde sine, napiši na zidu koga voliš. Sva deca vole nekog.
Debeli mali: U redu... ' JA VOLIM TITA!'
Žarko: E jebem ti osip, miliji mu Tito od pičke!
:kuc kuc:
Inspektor: Gospodine Lauševiću, uhapšeni ste. Insinuirali ste da pička treba da bude milija od Tita.
Žarko: Ali ovo je film. Sloboda govora, neštonešto sloboda riječi. Nisam ništa uradio!
Inspektor: Jeste li upravo rekli ' neštonešto' ? Nego nije to ni bitno, Lauške. Nije bitno što nisi ništa uradio. Sad će to da se sredi. : cvrrr: Vukojebina javi se! Vukojebina, javi se!
Vukojebina: prijem.
Insp: Ima li nešto da se sredi za Žareta našeg? Ima? Odlično.
Žarko: A zašto vukojebina?
Insp: Pa milije mi Vukojebina od Titograd, hehe.
:kuc kuc:
Komesar: Inspektore, uhapšeni ste! Upravo ste rekli da je Titov grad jednak pički, uzimajući u obzir zakonitosti poređenja. Iz toga se može zaključiti i da je Tito jednak. Pički.
Režiser: Šta koji kurac!?! Otkud sad policija ovako pametna?! Uništiste mi film. Aaaaa, nije u redu! Lazo, ne idi molim te, ovo je samo skeč! Evo Bogdan će da glumi! Zar ne Bogdane?!
Komesar: Molim Vas, ne želite kazati da je policija nepametna?
Insp: Bježmo Žarko, bježmo!
Kuca, nakicena svim mogucim dzidza-bidzama iz inostranstva, na 3 sprata, obavezno sa fasadnom ciglom, parnim grejanjem, ogradom na kojoj ima raznoraznih lavova, tigrova i ostalih zveri, zavesama obavezno sa zlatnim vezom, u kojoj niko ne zivi. Naime, u toj kuci se samo slave slave. Pribor za jelo je obavezno posrebren ili pozlacen, a kuca se inace obicno nalazi na neasfaltiranom putu, negde na relaciji Vukojebina-Pizda materina. Ovu instituciju su izmislili gastarbajteri, jer jebes ti to sto imas pare, ako celo selo nije videlo i prepricalo kako jedes sa pozlacen pribor, ki car Dusan. Poveli bi oni i Betovena iz Njemacku da im licno zasvira na slavu, al' kanda mu nije dobro poslednjih par vekova.
Slava.
Pozvano je petnaestak odabranih gostiju spremnih da naprave lom. Sve je u najboljem redu sve dok oni u stvari ne treba da stignu do vas.
A kako bi stigli kad živite u vukojebini za koju ste čuli samo vi i onaj dezerter u Australiji što mu i na sam pomen tog mjesta puca slijepo crijevo.
Lunjaju, skreću lijevo, skreću desno, vraćaju se, pitaju šest baba na putu do vas od kojih su tri gluve, dvije su šašave, a jedna ni sama ne zna da se vrati kući.
Ulica obično biva ne tako daleko kao što su gosti pomislili, nego još trostruko dalje, tako da im presjede i pivo i pečenje.
A: Mile, gdje si rekao da je to?
B: Kod onog velikog žbunja skrenete desno, pa idete pravo i onda ćeš da vidiš veliko groblje, e kod njega skreneš lijevo, samo idi tako, i nemoj da skrećeš na makadam gdje se nazire cvijeće, tu su pokojni striko Momo i striko Vele skrenuli, pa smo ih nasmijane našli, dakle NEMOJ da pravimo saučešće po ovoj hladnoći!
Kic-covek. Poseduje belu kucu, sa grckim stubovima. Cela ograda je ispunjena figurama lavova, orlova, konja i kojekakvog drugog zverinja. Nosi karirane kosulje i siljaste cipele. Ako na sebi nema vise od cetiri boja ne izlazi iz kuce. Ima satelitsku antenu, mini-liniju, i najnoviji tosiba video rekorder. Obozava da se krece po svadbama i vasarima. Svoje racune placa iskljucivo u devizama. Muzika koju slusa se ne moze cuti ni na radio-stanicama vukojebina. Glavni cilj u zivotu mu je da sinu napravi najvecu svadbu u selu i da mu kuca bude veca od komsijskih makar mu sused ziveo u empire state building-u. Deo vrste je izumreo u blizoj proslosti, a deo mutirao i evoluirao u kvo ti ne.
Jebeno bezizlazna situacija, a muka pritisla. Gde pobeći, skloniti se a da se ne zajebeš i da se izvučeš iz govana. Gore ne može, visoko u pičku materinu, a još te tamo čeka onaj bradati master baja. Dole isto, jebeno tvrdo i puno troglavih kerova. Pa ‘oćeš nećeš, kad već nema gde ostaneš tu gde jesi. A gde si? Prema naslovnoj umotvorini, logično, u vukojebini negde između neba i zemlje. Znači živi si. Dobro je, jer ni gore ni dole ne bi valjalo. I jedno i drugo bi značilo da si među blaženopočivšima. E sad, upadanje u pliću ili dublju komu bi možda moglo da dođe u obzir kao neka kompromisna varijanta za izbegavanje dalekog neba, tvrde zemlje i ovozemaljskih zajebancija. Samo veselo i opušteno, nebo je visoko a zemlja je tvrda.
Najbolji način za opis nekog mračnog, zajebanog i negostoljubivog mesta u samo pet reči. Takav jedan krajolik sveta, koji se nalazi najverovatnije Bogu iza tregera, je vukojebina vukojebine u svom najobskurnijem obličju.
Stariji brat Sodome i mentor Gomore. Bermudski trougao zdravog razuma i zona sumraka logike. To je mesto gde su smeh, zabava i radost rekli: "zbogom okrutni svete" i brže bolje popili po čitavu bočicu cijanida, za svaki slučaj.
U Teksasu je to najverovatnije rodno selo nekog lika koji ljude golica motornom testerom. U Japanu je to postojbina ljudi koji se bave prodajom korišćenog (i neopranog) ženskog donjeg rublja i koji u slobodno vreme po metroima dele besplatno sarinske osveživače vazduha.
Afrička savana, stepa, džungla ili tako neki kurac gde žive neki doktor Džon iz UN-a, pedeset okrečenih golih crnaca u simbiozi sa hiljadu pirsinga, lav u grmu i Ingela iz Švedske koja je došla da se kara sa deset izabranih crnaca za dva džaka brašna i Ibrahimovićev dres koji će poglavica nakon Ingele navući.
NN1: E matori kako prošo safari?
NN2: Nosim te na kari. Ne pitaj samo crnci i par debelih Nemica. Kakva priroda. Sida i beda matori.
NN1: Vukojebina a?
NN2: Lavojebina.
Konstatacija gosta koji ti je prvi put došao u kuću, a ti živiš Bogu iza nogu, pa je teško našao istu.
- Dobro ti meni došao prijatelju...
- Bolje te našao.
- Nego, što mi vadiš stvari iz ormara i guraš u kofer?
- Seliš se, rođače, inače ti ja više ne zalazim u ovu vukojebinu.
State of the art craftsmenship... Prepoznatljiv umetnički dodir koji karakteriše delo umetnika koji će svojim radom nastaviti da fascinira auditorijum svakim sledećim remek delom... Nežno ali precizno usukan palamar posred prkna, isprva neprimetan, dok ne krene da ispravlja kičmu i širi zenice...
-Protiv koga igraju ovi naši?
-Neka vukojebina sa ostrva. U kladionici su mislili da sam pogrešio ulaz...
-Znači koitus maximus! Koji je rezultat?
-1:1 i idemo u produžetke...
-Au, a ja platio kartu... Vrhunske li izrade
Prva konstatacija na koju normalan čovjek pomisli nakon nečijeg "bisera".
- Brate, stalo mi auto, dodji da me šlepaš.
- Dobro, gdje si?
- Ne znam, ovo je neka vukojebina...Čekaj evo ima tabla. Piši: mjesto "FOR SALE"!
- Auuuu brate...Tako je to kad Bog omane!!!!
Način lociranja nečega što nikad nisi vidio, uz pomoć zvuka.
- Bro, vid' što piše. Tumorou je žuraja u Andergraund.
- Nikad čuo, đe je ta vukojebina?
- Reče Milisav da je na ćošak kod kinoa...:tumorou najt:
- Milisave, 'bem te ćorava!
