Životni sabrat. Čovek čija se biografija preklapa sa tvojom, kao na početku "Krvave bajke" carice Desanke: iste ste godine rođeni, isto su vam tekli školski dani... Itd (sem onog poslednjeg, pu-pu-pu, daleko bilo, što dalje!).
Znate se u dušu. Možete jedan drugog da obradujete ili iznervirate, možete i da se posvađate, čak i pobijete, ali jedan drugog ne možete da – iznenadite. Znate se godinama, decenijama, i tu više nema mesta nizašta novo, neočekivano. Svaka čast mami, tati, bati, seki, ženi, deci, komšijama, kolegama... Ali, kad dođe dotle da te svi oni žigošu zbog nečega, uz tebe će ostati jedino tvoj životni sabrat (i obrnuto). Taman i da su okolnosti takve da ne može konkretno da ti pomogne u vađenju, sama činjenica da postoji bar jedna osoba na svetu koja te razume, mnogo znači. Kao nekakva gumena loptica koja se, dok si padao, isprečila između tebe i samog dna i makar malo preusmerila tvoje kretanje nazad, naviše.
- Brate, svi me osuđuju zbog onog.
- Znam.
- Ti me razumeš? Znaš zašto sam onako uradio?
- Brate, propadali smo zajedno.
Idealna fraza koja nista ne znaci.
Krajni stepen poređenja kada pričamo o najboljim ortacima.
Nema veze sa nekakvim pederisanjem.
Izraz koji koristite kada nekog jako dobre znate. Kada ste zajedno prošli sito i rešeto. Zajedno ste se čak i igrali u pesku. Igrali žmurke i rata. I ćorave bake. Zajedno krali čika Radetove trešnje i gazda Perin kukuruz. Zajedno ste jurili devojčice, prvo pivo pili. Pobegli od kuće.
Mika: E, druže, znaš li Lazu?
Mare: Kako ne znam Lazu bre, to mi najbolji ortak. Zajedno smo zapišavali istu tarabu.
Mačiji klozet. Ima nešto u genima ovih životinja. Dao im Bog da sve što poseru moraju zakopati. Vode brigu o higijeni. Najčešće traže rastresito zemljište, a pesak kao takav je savršen.
Trening Ivane Španović :
Hvata zalet i skače u pesak.
Trener : Prestup dušo.
Ivana : A NE OPET JEBEM TI!
Trener : Nema razloga za nervozu, korigovaćemo to.
Ivana : Ma ne to nego sam se opet umazala, proklete mačke.
Trener : Au jebem ti. A rekao sam im da promene pesak. Ajde ništa spremaj se pa ćemo nastaviti sledeće nedelje.
Kreću ka svlačionici:
-Jebem ti državu u kojoj radimo, pravo je čudo u kakvim uslovima radimo da uopšte osvojimo nešto.
- Alo zemljo pa ko još skače u mačiji klozet, gde to ima Srbijo!
Zavidna prisnost dva oronula prijatelja. Iz istog kazana jetru ugljenisali i od iste proklete kurve abecedu naučili.
- Nesrećniče jedan, rak te izjeo dabogda! Zašto si onom Stevi raspikući pare pozajmio da vrati dugove od kocke kad je trebalo na more da idemo?
- Slušaj ženo, ja sam sa tim čovekom zdravlje izgubio. Kurac da je trebalo da odsečem i njemu da prišijem, ja bih pristao pa makar mi i Adrijana Lima bisernu ogrlicu tražila da joj podarim.
Pešak je posebna vrsta ljudi u Srbiji za koju je vezan jedan kuriozitet. Pešak može biti i vozač kada nije u svom automobilu, ali ma koliko da psuje druge pešeke kada mu zasmetaju i trubi kada zbog njih mora da zastane na pešačkom prelazu on pod obavezno psuje bezobrazne vozače koji njemu trube kako bi požurio sa prelaskom preko ulice.
Izraz koji opravdava to što smo stoke na porodičnim veseljima dok jedemo hranu.
-Izvini što ja ovo ovako rukama uzimam.
-Ma slobodno,naši smo.
Pešak je kralj na pešačkom prelazu matiran od konja za volanom.
Onaj pešak koji propusti vozilo na pešačkom prelazu.
Seljacki nacin,da omalenom detetu,docarate da to sto dira ne valja odnosno da je prljavo...
DETE:kakano,kakano...
SELJAK:de kakano,,,po tome kerovi srali i pisali...
Kaze se za laku devojku u koju svi hoce da ga stave.
-Mani se nje, zbog nje su pišali sedećki. Ta ih menja ko čarape.
Obično govorimo kada hoćemo da naglasimo da smo mi uradili nešto pre nekog drugog.
Lik 1: "Juče sam popio "krmaču" piva, sam, nisam se dobio uopšte."
Lik 2: "Pih, kad sam ja pio "krmaču", ti si pišao u pesak."
Omiljeni potez Osame bin Ladena u šahu.
Buš: Jedem lovca i to je šah, Osama.
Osama: Pešak (Mustafa, Ibrahim, Zijah, Mehmed, Omar, Idriz, Hasan, Sajid) c4.
Buš: šah - mat, pobedio si.
Najomraženija osoba na svetu svakom vozaču. Nema veze što je pešak normalan, prelazi na pešačkom, kad je zeleno na semaforu, on će da trubi jer je idiot.
Rečenica kojom govorimo sagovorniku da smo mi to nešto uradili mnogo pre njega.
1: Brate, juče sam bio na splavu, prvi put, znaš koji haos.
2: Ma... Ja sam izlazio na splavove dok si ti još pišao u pesak i jeo pačija govna.
Izgovor da se ponašaš kao potpuna budala u Srbiji.
A: Brate, moraš li da bacaš djubre na ulici?
B: Da živim u normalnoj zemlji, pa da ne bacam.A: Dečko, što ne ustaneš gospodji sa bebom?
B: Da živimo u normalnoj zemlji, pa da ustanem. Ovako me zabole tukson.A: Gospodine, ako nastavite da perete kitu u fontani, moraćemo da vas uhapsimo.
B: Prao bih ja kitu kod kuće da živimo u normalnoj zemlji! Ovako...Hapsite, pičke pandurske!
Zvala se jednostavno, Ivana. I danas se valjda zove tako. Ne znam da l je živa, al pravo da vam kažem, nekako mi puca kurac. Elem, pucanje kurca na stranu, al mi smo se beskrajno voleli. Išli smo u vrtić "Pčelica Maja", ona u srednju, ja u veliku grupu. Ona je nosila roze mašnicu u kosi, a ja plave patofne na nogama. Ona nije znala da kaže slovo r, a ja sam znao da kažem sva slova, pa sam je zezao da izgovara "Riba ribi grize rep" i svaki put je poljubio u nos kad to kaže. Bila je slatka kao lipov kurac....ovaj, lipov med, ili možda bagremov, ne sećam se. Stalno smo blejali zajedno u pesku. Ljuljao sam je na ljuljašci i klackali smo se zajedno. Naučila me da igram lastiš, a ja nju da puca iz pištolja na kapisle. Najviše sam voleo, kad nas vaspitačice pošalju na spavanje, da se iskradem iz svog kreveta, uđem u sobu gde je srednja grupa i uvučem joj se u krevet. Tamo smo otkrivali naša tela. Ona je dodirivala moju pišu, a ja mazio njenu picu. Smejali smo se k'o ludi na brašno i bilo nam je do jaja. Jednom prilikom nas je izvalila vaspitačica i rekla našim roditeljima da smo psihijatrijski slučajevi. Moja mama je plakala, a ćale me pit'o "Jesi jeb'o ti ovu malu" i šmekerski se osmehnuo. Od tad nam nisu dali da se družimo, ali smo se viđali krišom ponekad. I kako je to Miroslav Ilić lepo opisao, jednog dana dok sam se sam vraćao iz vrtiča, video sam da se prokleta kurva krlja s nekim u senci kestena. Tad mi je puk'o film i pucao sam tom pederu u nogu. Pištoljem na kapisle, naravno. Ona je skočila i manirom iskusne latino glumice rekla: "Ovo nije ono što ti misliš, mi smo samo...", ali ja nisam želeo da je slušam. Plakao sam danima i noćima, odbijao sam da jedem poparu. Ispisali su me iz tog vrtića i upisali u "Neven". Tamo sam se navukao na dop i sad vam ovo pišem i verovatno odbrojavam poslednje trenutke mog bednog života bez Ivane. Ivana, I wiil always love you iako si jeftina droca.
Konstatacija koja se, prigodno ukrašena, koristi za unošenje nespokoja u srce žrtve.
-I kolega, jeste ili nije?
-Hm... Jeste!
-Aha, tu smo... Muahahahaha!!!-Pogledaj me u oči i reci da je više ne voliš!
-Ne volim je.
-Tu smo dakle... Sve mi je jasno.-To, jače! Nateraj me da vrištim!
-Vrišti, urlaj, zavijaj na Mesec, moji nisu tu!
-Tu smo sine.
Nešto se dešava između nas. Nebitno da li smo se jebali celu noć ili ćemo sutra ceo dan cepati drva. Mi funkcionišemo zajedno i jako se dobro slažemo, kao lego kockice. Idemo jedno uz drugo kao Stanlio i Olio, kao Tom i Džeri.
: Slušaj, imam dojavu, Šahtjor ulazi iz dvojke u keca, veruj mi.
: Naravno da ti verujem, tebra, tvoje dojave su uvek tačne, znaš da smo odavno u priči što se toga tiče.-----
: Mala, već treći put overavamo moja kola, može se reći da smo u priči. Mogli bismo sledeći put da pređemo na krevet, sav se ukočih.
