Rodni i Del Boj rešili da promene tim za koji igraju i da izađu iz sive zone ekonomije. Prijavili se da postanu-komunalci.
Vidikovačka pijaca, Srpska varijanta Pekamske crne berze i šanerskog bazara. Duž prilazne staze pijaci Vidikovac, penzosi, Romulanci i diplomirani arheolozi na raširenim prostirkama prodaju polovne gedore, stare stripove i porno časopise, korišćene univerzalne daljince, maske za mobilne, delove za kazanče i korodirana pancirna creva. (Doduše tek malo zahvaćena korozijom). Stara Dvd izdanja i kore za pitu i gibanicu. Dolaze oni, nastaje opšta bežanija. Uspešno izbegnuvši hapšenje i plenidbu robe. Džemal i Ramadan sređuju utiske.
- Jeli Džemini, a da se mi prijavimo da budemo komunalci? Lakše je nego da stalno begamo a?
-Sviđa mi se Ramo druže stari. Sledeće godine u ovo doba, bićemo milicioneri!
Kompletan higjenski servis pred izlazak u grad koji se u mnogo čemu razlikuje od svakodnevnog užurbanog rutinskog wash and go zapiranja pred faks/posao (plah ispod miške, vadjenje krmelja noktom malog prsta, a zube ko jebe).
Započinje se minimalno dva sata pre polaska. Prva faza, tuširanje sa naročitim fokusom na sapunjanje mačora. Uspešno završeno tek kad sa vićgla možeš da vidiš sopstveni odraz, jer čistoća je pola zdravlja, a nekima je ovo i jedino kupanje u nedelji. Sledeće na redu je kresanje kanži, Wolverine možda izgleda cool sa njima, ali kod bilo koga drugog služe samo za skupljanje crnine. Ovde može da se desi da je potreban dodatni par ruku i ćaletove makaze za lim. Zatim sledi brijanje. Naneti penu, a potom ispuštiti jednu pljugu i čekati da štroka omekša, jer inače i mach 3 otupi posle tri zamaha. Posle face dolaze šiške ispod miške, a ko voli da mu jaja šljapkaju taj uklanja i šiške oko Miška. Prelazimo na uho-grlo-nos. Džem iz ušiju izvaditi štapićem, ako imate sreće, nekad i sam ispadne u vidu kuglice tokom tuširanja. Obavezno makazama saseći korov iz nozdrva, a zatim se usredsrediti na kljove. Špahtlom sastrugati grubi sloj, konac upotrebiti za ostatke krmetine medj zubima od (prošlo)nedeljnog ručka i tek onda aplicirati četkicu. Axe Summer pod pazuh, Davidoff Hot Water za vrat i tortura je skoro gotova, fali samo garderoba oprana Lenorom Spring-om i Orbit Winterfresh u ustima, pa da mirišete kao sva četiri godišnja doba. Gaće obavezno jebačke, znači a)čiste b)bez rupa c)sa nerastegljenom gumom. Isto važi i za čarape, nećeš valjda kad se skineš pred cavom koju zbariš večeras da izgledaš k'o Alija Sirotanović? Cipe + šulja + lone = i sad komotno možeš da kažeš "Gde ste pičke? Stig'o Brendon Volš!".
Sledeće jutro budiš se u svom krevetu... sam. U sobi kiselost atmosfere prelazi normalne ph vrednosti, u ustima ukus k'o da se nutrija okotila i crkla. Kosa ti smrdi na duvan, a ti smrdiš sam sebi. Ustaješ jer ti je loše i rigao bi, a onda shvataš da si to već sinoć radio, lepo se vidi po cipelama. Čiste bele gaće imaju napred žutu mrlju koja se vidi od spolja, jer si išao da močaš jedno milion puta, a već posle destog si bio toliko pijan da kitu više nisi ni tresao. Garderoba ti smrdi na pivo koje je više nespretno nego slučajno prolio po tebi neko od drugova. Farmerke krasi masna fleka za koju si sam kriv, jer si morao još da jedeš pred polazak kući, pljeca 300gr sa kečapom, urnebesom, kupusom, majonezom, šampinjonima u pavlaci, paradajzom, susamom... Sad znaš i zašto si povraćao. Kroz veo alkoholne izmaglice prisećaš se da si startovao neku ribu, ali većina neurona koji su skladištili tu informaciju su odumrli. Istina je da si pogledom serijskog ubice blenuo u jadnu devojku i zamišljao kako bi je pocepao k'o svinja masan džak. Kad si konačno sastavio u glavi prosto proširenu rečenicu s kojom bi joj prišao, krenuo si prema njoj, ali avaj, u ta tri koraka već si i zaboravio šta si hteo reći. Ona te zbunjeno gleda kako stojiš pred njom, ti to tumačiš kao "želi me". Iskusno stavljaš svoju zemljoradničku šaku na njen umetnički izvajani gluteus maximus i 'fataš je ko parče krmetine na slavi. U milisekundi sledi njen odgovor, njena mala bela ručica (a prsti k'o dirke) se nadzvučnom brzinom lepi za tvoj obraz. Sreća pa se ne sećaš toga... još. I tako, uveče momak, ujutru dronjak.
Vrhunskog kvaliteta. Krem de la krem. Japanac se do kurca poklanja.
- 'Ajd pa da nazdravimo.
- Ček ček, za kakvu se to brlju hvataš?
- Pa komšina šljiva, sa Kosmaja.
- Ne seri, nisam ti ja statist u dotiranom filmu pa da pijem rashlađeni urin Čeri Kis iz te bezlične glavić glatke protočne flajke sa plastičnim čepom. Otvori ti nama lepo onu nenačetu ekskvizitnu reljefnu flašu sa gornje police, nemoj si sisa.
--------------------------------------------------
- Vau, kako si tako dobar?
- Pa čuj, nisam ti ja bezdušni Brazzers polaznik, nego sam na vreme kao klinac gledao ćaletove VHS sa gornje police, mislio je da ne mogu da dohvatim.
Pleonazam za kvalitet i izdržljivost. Kada Rus nešto napravi, to ne mora da bude dobro, ali kada napravi za vojsku to je kao da je napravio za sebe. Radi u svim uslovima, od peska do vode. Potpuna multifunkcijonalnost Ne kvari se! Ne rdja! Nema rok trajanja i nema garanciju. Ne zato što ne mogu da garantuju, već zato što ih boli dupe da tebi nešto garantuju.
-Imaš neki gel za kosu da metnem, možda bude nekije radodajki u kafani?!
-Neće biti, al' evo...
-Šta je ovo? Ima pola kile! Što je crn? Nema ni naziv!
-Ruski vojni! Sad ga staviš i miran si dve nedelje. Nema nazad! Da bi ga skinuo moraš kod vulkanizera da ti nasapunja glavu razredjivačem i opere kosu pod pritiskom!
-Ma 'ajd se jebi, neću! Odakle ti to!
-Doneo matori kad je išao da gleda vojnu paradu. Koristimo ga kao git i kad treba udariti fleku na gumi od bicikle!-------------------------------------------------
-Imaš grickalicu za nokte? Zaboravi odseći kandže pre fudbala, pa bi sad tre...
-NA!
-Šta je ovo sve ti jebem?!
-Ruska vojna grickalica! Koristi se kao otvarač za pivo, gedore, guli krompir, navlači gume na tegle za zimnicu, čupa obrve i može poslužiti kao mašinica za tetoviranje.
-Snormalan bre, gle koliko je to. Ne znam ni kako se koristi.
-Jednostavno je, staviš sve prste ovde i samo...CAP!
-AAAAAAAAAAAAAAAAAAA!
mora da se radi o jednoj porodici u teskim vremenima...e sad, nije sve bas tako jednostavno...
porodica mora da sadrzi:
1. caleta - nadrkanog ruralnog lika, konstantno nervoznog zbog svoje finansijske unistenosti; zaposljen je u propaloj drzavnoj firmi, i ima direktora korumpiranog lopova (koji je, inace u emotivnoj vezi sa Snezanom Savic);
2. kevu - potpuna suprotnost caleta; kulturna, stalno opominje decu da povedu racuna o svom izrazavanju, vrlo verovatno prica latinski ili svira klavir; upropascava sve sto imalo lici na zajebanciju u toj porodici;
3. najstariji sin - priglupi, veciti student, sa gomilom ljubavnih problema; ne samo sto nije obdaren fizickom privlacnoscu, vec je i mentalno na nivou domara iz caletove propale firme; e, a onda ga usere neki veliki kesh i uleti u cupave kombinacije...
4. cerka - ona bi po scenariju trebalo da bude dobra riba, ali OBAVEZNO mora da je glumi glumica koja nikako nije dobra riba; ima ljubavne probleme i olako ulice u seme sa starijim muskarcima; ali ne, ona nije laka zenska! e da, mora da stalno pokusava da postane glumica, i to kroz celu seriju...
5. najmladji sin - priglupi klinac, jako los djak kog biju skolski mangupi, a on se beznadezno emotivno vezuje za dede iz komsiluka; ima neku drugaricu iz skole, koja se iz sazaljenja igra sa njim, a on se potajno nada da joj se svidja;
6. deda - znamo da dobre serije na nasim prostorima bez random dede nema; to je jednostavni must have! Deda mora da bude blago dementan, da slabo cuje i da stalno zapitkuje gluposti; da ide u wc na svakih 20 minuta i da maksimalno iritira okolinu, ali ga svi tolerisu jer ocekuju neke sitne pare od njega koje znace u vremenima oskudice.
Ime serije mora da asocira na bolju buducnost, da bude kao neki lajt motiv kome se tezi kroz finansijske nedace kroz celu seriju, iako se to ustvari nikad, ni u seriji, a ni stvarnom zivotu ne ostvari.
Eto, to su neke okosnice ili osnove za pravljenje domace serije... sad, zaposlite Sinisu Pavica da vam sve ovo uoblici u scenario, ako je jos medju zivima, kameru u ruke, i srecno !
1. Velika količina novca, koju oni sa velikim bogatsvom troše na male stvari.
2. Cena inače jeftinog proizvoda, preuveličana markom sa italijanski-zvučećim imenom, uz pomoć koje se na malim ljudima sa velikim kompleksima pravi ogromno bogatstvo.
1. Keva i ćale male razmažene fufice iz Kalifornije troše sto 'iljada dolara na proslavu šesnaestog rođusa svoje mile ćerkice, koja otprilike ne zna na kom kontinentu živi. Bez da trepnu.
Pola računa odlazi na jednosatno pojavljivanje nekog trenutno aktuelnog turbo-repera, čiji su tekstovi osmišljeni sa ciljnom grupom publike na razvojnom nivou njihove jedinice. Dok mala deca iz getoa koji pravoj rep-muzici daju ceo smisao i težinu, dve ulice niže umiru od problema izazvanih siromaštvom.2. 300 Evra koje klinac krade iz kase ćaletove mesare, da bi kupio originalne Roberto Kavali sunčane, koje su inače napravljene u Kini za dž i pomoćiće mu samo da izgleda kao pravi mali bolid.
Njanjavo-poetski eufemizam za ničim zabranjenu jebačinu. Muževnosti lišen naslednik arhaičnog "mrsiti kosu", ali i dalje konkretniji (ne i dovoljno) od pičkastih skrivenih namera manifestovanih kroz "slušati ploče" i "zajedno učiti" na njenim ružičastim Pozdrav kurcu jastucima.
- Ćao, Marko, uđi. Šta si to doneo?
- Ćaletove Dorse, rekla si da imaš gramofon, pa bih malo da slušamo ploče, ako me razumeš, hehe.
- Više sam u tuc-tuc fazonu, ne bih Dorse. A to u ruci?
- Aha, pa skripta iz Osnova anatomije dva. Mislio sam da pritom malo i zajedno učimo, kapiraš, a?
- Radije bih praktičnu nastavu. Da li ti je to kurton upravo ispao iz skripte?
- Ovaaaaj, da. Mislio sam da malo radimo i ono što se ne sme kad padne mrak.
- E, dečko, ne mogu ti ja to tako na note, ja sam te ovde pozvala željna jebanja, ali vidim da mi je Sima Bembara mnogo bolja opcija. Možeš napustiti moje prisustvo, čitaonica ti je još uvek otvorena.
Smrtonosno oružje svakog roditelja protiv (su)ludog ponašanja njihovog (mladog) deteta.
Obično se ovo pitanje postavlja kada:
1.Odlučno hoćeš da se izboriš za svoje parče ćaletove plate,(koja ionako kasni), a tvoj stari te gadja sa 3-4 prazna novčanika, izgovara pomenuti izraz, i zajapuren ti potura pod nos sve neplaćene račune od marta , pa do današnjeg dana
2.Kada keva ,ugušena kućnim poslovima, baci pogled na tebe kako ugodno leškariš na trosedu i menjaš kanale na TV. Tada kreću salve psovki, u kojima tvoja keva vrši samooplodnju, i uz ciku ti preporučuje da nadješ neko zanimanje
3.Kada svečano objaviš, da ćeš po jubilarni 265 put, probati da napraviš karijeru kao fudbaler, naravno uz finansijsku potporu svoga oca i matere.
NAPOMENA: Ovaj izraz se vrlo uspešno kombinuje sa izrazima tipa: "Ja sam te rodio,ja ću i da te ubijem" i "Jebo dan kad sam te napravio"
Nekom idealno primenljiv citat na situaciju koja je slična filmskoj.
A nekome ko je uveliko razočaran, poslednji voz da saopšti to na šaljiv način. Sledeće saopštenje, ukoliko usledi, neće biti šaljivo već prigodno i autentično
-Rajko, opet tražiš pozajmicu?
-E, keve mi, vraćam čim kladža odradi svoje. Lako je tebi: dva soma evrića svaki mesec!
-Duboko si me razočao...pa ti ni tiket ne mož' da ubodeš, a kamo li ...aj nema veze...--------------------------------------------------------
-E...Rajko, šta ima? Je l' ti meni kintu vraćaš?
-Ma...ovaj...vidi, isekli mi struju, kevi sam pošao lekove da kupim ali mi je kladionica bliža od apoteke...nisam...ovaj, molim te, daj mi kintu do ćaletove penzije. Vraćam...lako je tebi ti svaki...
-Rajko, da se nosiš u pičku lepu materinu! Sprcao su četri banke, studirao si četiri fakulteta, nikada nisi ni pokušao da šljakaš...odjebi! U skokovima, naravno.
Dete koje se rodi nakon očeve smrti. Prema narodnom verovanju u Srba ovakvo dete poseduje natprirodne sposobnosti, od isceliteljstva do vidovitosti. Ovo verovanje pomalo pada u zaborav, obzirom da je i samo očinstvo danas, najblaže rečeno, problematičan termin.
"Je li bre, što se onaj mali Nevenkin onako čudno ponaša ?"
"Što, baš je fini dečkić, miran, povučen ..."
"Ma đavola fin, ni dobar dan ne zna nazvati i samo nekud nebesa očima !"
"A to ? Pa šta ćeš, komšija, znaš ... on ti je posmrče. Otac mu, Steva veseli, pogibe od groma tri meseca pre nego će se mali roditi, Bog da mu dušu prosti ... A duša od čoveka bio ... A i mali je dobar, malo čudan, ali dobar ... Onomad mi je pomog'o da nađem set gedora što sam bio zaturio u garaži. Kažem ti, posmrčad su takva ..."
"Ma komšo, pričaj ti šta 'oćeš, al' meščini da posmrče voli da pošmrče. A i te gedore ti je on maznuo, pa kad nije mog'o nikom da ih uvalja - vratio ti. Baš ono, fin mladić. "
"Ne misliš valjda ... ?"
"Da, mislim."
Osamostaliti se,biti svoj čovek
G Jeli bre Mkki,kad ćeš ti da počneš da radiš nešto u životu?Imaš 35 godina,živiš sa ćaletom i kevom,ceo dan blejiš u taj televizor još malo pa će da ti izraste antena iz bulje.
M Vidiš brate da se trudim,evo već 10 godina sam na birou nije da ne pokušavam,valjda će mi naći nešto u narednih 5 godina.Ali ne znam,ovako mi bolje mogu da po celu godinu putujem po svetu od ćaletove kinte,jeste da on nema šta da jede zato,al dobro Bože moj.
G Alo bre majmune,ko si ti bre da putuješ po svetu cele godine,još malo pa ćeš da počneš da držiš govore jebote,k`o da si Nik Vujičić,majku ti kalaisanu!Ako tako nastaviš,pre će on stati na noge nego ti.
Preturanje po kuhinji i trpezariji u cilju nalaženja bilo čega jestivog.
U stilu - "Nisam gladan, oću samo griz... Pao mi je šećer."
Često upražnjavanje ovog vida ishrane za posljedicu ima poremećaj patološke halapljivosti, koju karakteriše fatalna navika - Konzumiranje hrane sumnjivog izgleda bez pređašnjeg informisanja o sadržaju.
Ej ćale... De si uzo ovu mrvljenu čokoladu, majke ti? Veće govno u životu nisam probao...
Govno sine, govno. Upravo si pojeo uzorak ćaletove stolice... Šta ja sad koj kurac da nosim kod lekara, naguzim ti mater halapljivu?!
Sereš!?
Ne dao Bog da serem, sad bi bio musav ko onomad u vrtiću. Treba opet da stružem sa gaća i guzova... E nabijem ti hemoroide na kurac, i sve u tri lepe!
...
Kevo, što je dobra ova pita... Ko je pravio ovo?
Boško sa trećeg sprata... Zlatan momak, dao mi punu tepsiju.
Onaj asocijalni derpe, a? Nisam znao da je ovakav gurman... E kevo, a jel ti reko od čega je?
Od konjskih belih bubrega. Zvuči egzotično, a? Nisam znala da su konjski bubrezi beli.
Kevo,...khrlj...khrlj... to su muda!? Pederčina manijačka! (Teleport na "dasku za peglanje")
Slamka spasa svakom nesrecniku, samo ukoliko je dovoljno pametan da se uhvati za nju, i dovoljno glup da bude zadovoljan zbog toga.
Npr:
1. Toalet papir u listicima je sranje, ali ako ostane samo dva listica, mozete i omot da upotrebite za brisanje guzice (u krajnjoj nuzdi O_o)
2. Mi smo mala i siromasna zemlja, pa nemamo ko sav normalan svet javni WC na svakom koraku, al zato imamo gomilu javnih bandera uz koje se moze pisati bez ikakvih posledica
3. Pola zemlje nema leba da jede, al zato imamo dovoljno realiti show-a, pri cemu mozemo da biramo dal cemo gledati Survivor, i da se nasladjujemo kako drugi gladuju vise od nas, ili Farmu, gde je stradalo dovoljno prasica i jagnjica da se narani jedna africka zemlja, ili pak VB-VIP, gde je samo dovoljno da pogledamo onog debelog trandzu, pa da shvatimo da nam roditelji nisu ipak skroz pogresili u procesu proizvodnje
4. Ugojio sam se deset kila za dva meseca, al zato sad plutam u bazenu ko zmaj, a i mogu da nosim caletove pantalone
Star vors verzija izreke: "sit gladnome ne veruje ". Ova izreka ima upotrebnu vrednost u sitaciji kad čovek ne veruje drugom čoveku i kad ne mogu da se slože ni po jednoj tački u dijalogu i sl.
Dart Vejder ( sit asmatičar) : Izlaza nema ! Nemoj me terati da ti polomim pičku. Luk ti ne kapiraš koliko si bitan. Tek si počeo da otkrivaš svoju pedersku svetlu silu. Pridruži mi se i završićeš faks po Bolonji kod mene. Zajedničkim snagama možemo zaustaviti ovaj konflikt i doneti red u Galaksiji i Srbiji.
Luk Skajvoker (džedaj sa gej sklonostima): Oću kurac !
Vejder: Da samo znaš kolika je moć i veličina mračnog pardon mračne strane. Obi Van narkoman ti nikad nije rekao šta ti se desilo sa ćaletom.
Skajvoker : Rekao mi je dovoljno ! Rekao mi je da si ga roknuo !
Vejder: Jok ! Ja sam ti ćale oca ti jebem !
Skajvoker (šokiran): NEEEEEEEE ! To nije tačno ! To nije moguće !
Vejder: A tvoja osećanja gejčino ! Pogledaj u svoje srce, znaš da je to istina ! Xa xa (koristi pumicu za inhaliranje i kašlje po malo)
Luk: NEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEE !
Vejder: Luk možeš da skenjaš Imperatora ili da ga pošalješ u starački dom. Matori je to predvideo. To je tvoja sudbina a ne ta pederska svetla sila. Pridruži mi se i zajedno ćemo vladati Galaksijom i oslobodićemo Srbiju kao ćale i sinak. Hodi sa mnom to je jedini jebeni put.
Luk bega. Ne želi ni da čuje za ćaletove predloge.
Kad monotona žuto-plavo-zelena kombinacija počne da popušta pred milionima boja koje ni najsavremeniji digitalni zapis ne može verno da prikaže, kad se umorimo od odmaranja, kad dosada dostigne svoj maksimum i više ne znamo šta bismo uradili sa sobom, po pravilu nas iznenadi prvi septembar, dan D. Ove godine je to bilo drugog.
Početak svake školske godine je vreme kada se sumiraju utisci stečeni tokom dugog, toplog leta.
Mi, a to će u ovom zadatku podrazumevati mene sa najvažnijim višestrukostima, smo ovaj raspust proveli na isti način, ali smo ga različito doživeli.
Tek konsolidovani učenik srednje stručne škole, malo spletom slučajnih okolnosti, više zahvaljujući godinama sticanoj zavisnosti direktorovog Opel Senatora, počasnog člana voznog parka iz doba Juge, od ćaletove precizne (i teške, ali nije važno za ovaj deo priče) ruke, tokom raspusta nisam morao ni da pomislim na školu, za razliku od prošle godine, kada je pomenuta ćaletova ruka pokazala svoju tamnu stranu.
Dva i po meseca nadanja i
očekivanja!
Čekalo se poslednje zvono da se popakujemo u kombi i zaputimo u neku divljinu na crnogorskom primorju koju smo pronašli metodom kartu čitaj, seljaka pitaj, doduše, samo drugim delom jer ove vukojebine nema ni na topografskim kartama. I seljaci su nas malo zajebavali, ali smo se nekako dokopali avetinjskog zdanja na dva kilometra od obale. Tamo je vreme stalo pre formulisanja Specijalne teorije relativnosti i jedan je od najjačih argumenata u njenu korist. Vlasnik zdanja je ćaletov drug iz vojske. I pobratim, jašta!
Otac je uvek sve posmatrao kroz dinar. Valjda je od tih silnih pogleda i dinar postao tako tanak, providan. Zato mu je kombi i radni i paradni auto, a letovanje nas je koštalo samo mali procenat od onoga što smo pojeli i popili, ostatak je nadoknadio domaćin, čika Momo. Čak su i pokloni koje smo poneli poreklom iz dedine bašte, kazana i svinjca.
Deset dana rastvaranja pod dejatvom slane vode i ultraljubičastih zraka i nije neko letovanje po meri gotovo sedamnaestogodišnjaka. Taman da se brzo zaboravi, da se osmog dana nije pojavila Milijana, čika Momova ćerka. Završio se ispitni rok pa je došla da malo napuni baterije. I moja jaja, naravno!
Kako su je napravili, oprostio bih im izbor imena! Zbog nje sam dva dana u tuđini prolivao telesne tečnosti. Bale, znoj i semenu tečnost, zaključno sa krvlju jer sam ga gulio dok ga nisam ogulio!
Milijana studira neku molekularnu biologiju, ili nešto tako zajebano. U Beogradu, a đe bi?!
Predložio sam matorcima da našim domaćinima uzvratimo tako što ćemo Milijanu pozvati da od oktobra boravi kod nas, nauštrb mog komfora, a pod parolom kad čeljad nisu besna...
Ćale je prozreo moj plan i samo je rekao: "E, moj sine, još si ti zelen!"
Vratili smo se, a to je iz mog tela iscedilo i petu tečnost, suze. Niko nije video. Jedino sam se pri rastanku toliko zacrveneo, da mi obrazi još bride. Vadio sam se na preteranu izloženost UV zracima, alergiju... Kasnije sam to svoje stanje iskoristio kao adut za neodlazak u selo na tradicionalno skupljanje i pripremanje za zimu svega jestivog, a da zbog toga ne budem na prinudnoj dijeti. Ostatak raspusta sam proveo prikovan za računar, bez volje da bilo šta preduzimam. Poslao sam Milijani zahtev, čekam da se vrati u civilizaciju pa da mi odgovori. U nedelju su me špaklicom odvojili od fotelje. Za ovu godinu imam ozbiljne planove, malo sam sujeveran pa ih ne bih otkrivao. Počeo sam da se interesujem za neke egzotične nauke.
Raspust bi se mogao posmatrati iz još nekih uglova, bližih ostalim mojim ličnostima, ali moja racionalna strana mi kaže da nije mudro konkurisati ruskim klasicima, naročito ako se to radi za ocenu.
Definicija je pisana za takmičenje "Pačija škola". Još da je definicija...
14 godina. Zajedno par meseci. Matorci otisli kod prijatelja u selo, spavaju tamo, dolaze sutra. Dolazi prvi put kod tebe kuci. Planiras da je vodis u krevet (no sex)
15:00 - Ej, bebo, dolazis veceras?
15:22 - E, nisam videla poruku... Pa vervatno cu doci, kad mozes?
15:23 - Pa dodji oko 19, ok?
15:34 - Moze...
...
19:12 - Ej de si?
19:15 - Ej, lakirala sam nokte, i fenirala sam se. Evo krecem, ae cekaj me kod semafora.
19:33 - De si?
19:41 - E, medo, evo me blizu raskrsnice, srela sam moju Micu pa smo malo popricale...
...
20:00
- Ejjj cao medo... CMOOK... Idemo, a?
- Ae..
20:21 (Ulazak u kucu)
- 'secas se da si zaboravio da pomeris caletove gace sa fotelje, pa joj kazes da te saceka u hodniku da obavis nesto'
- Ajde, idemo..(ulazak u tvoju sobu)
Ona seda na krevet, ti pored nje... Ljubite se, polako lezete.. Dizes jorgan da se uvucete ispod, medjutim i ti i ona vidite na unutrasnjem delu jorgana tragove od sinocnog jebanja desne ruke... Smeskas se i nastavljas dalje..
Ona leze na tebe, nogom te udara u jaja. Deres se!
- AAaaaAA!
- Sta ti je medo?
- A, ma nista, lego sam na daljinac...
Nastavljate, ljubite se, okreces nju da bude dole. Dok je ljubis cujes KVRRCC... Nogom si joj razzbio ogledalce iz dzepa... ostavljate parcice stakla na pod pored kreveta... Nastavljate sa ljubakanjem... Krenes da spustas glavu ka njenim grudima, ona pokusa da ustane udari te glavom direkt u nos, ide ti krv... Uzimas majicu sa stolice, zaustavljas krvarenje, nastavljate dalje... Neko kuca na vrata... Drugovi te zovu da ides na pljeskavicu do grada.. Izlazi ona pored tebe cupava, ti u ves majici... Cela ekipa OOOOOOOOOOoooOOOOOo... Rasterujes bagru, nastavljate dalje.. Grickas joj usnu, zazvoni telefon brzo okreces glavu, i iseces joj zubima usnu.. Ide krv, opet radi majica... Na telefonu keva pita sta radis, kazes si zvao druga da dodje... Majka pita kog druga, a u isto vreme i devojka pita ko je na telefonu. Majci kazes 'Luka' Devojka misli da si njoj reko da je to Luka na telefonu i dere se ' KAZI MU DA PUSI KURAAC!!' Majka pita ko ti je to? Ma televizor... Majka ne veruje, kaze da cete da razgovarate kad dodje.. Dize ti se pritisak ... Nastavljas sa devojkom, ti si na njoj, pomeras nogu i cujes AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA! Stao si joj kolenom na mali prst na ruci... Ona se dere ti donosis led... Stavlja led... Gledate na sat, ono 23:00 ona mora da ide... Pratis je do kuce, rastajete se, kaze da je provela divno vece, i ti potvrdjujes.. Vracas se kuci, razocaran, od sise nisi vido ni busan kurac, nadas se sledecem putu, kad ti komsija sa terase baca...
Nadam se da znate nastavak :\
Naizgled, večiti izvor inspiracije, rodoljublja i duhovnosti srpskog naroda. U stvari, najveći zajeb u našoj istoriji. Majka svih naših opsesija izdajom, zlim Turcima, svetim Pravoslavljem i, najgore od svega, filmovima Zdravka Šotre. Doneo nam je samo nesreću, političke krize i ubistvo direktnog potomka čestitog kneza Lazara. Mit je otišao predaleko onog momenta kad je neka budala zahvaljujući Gazimestanu započela svoj uspon ka vlasti, da bi i dan-danas razne varijacije na temu Koštunica mogle na tome da skupljaju jeftine političke poene.
Jedino što se zna za sigurno jeste da su se sukobile dve vojske, poginula dva vladara i da se odigrala 15. juna 1389. Sve ostalo su manje-više puka nagađanja, legende i poluistine. Nacije tada nisu postojale, a crkva je (kao i danas) bila zloupotrebljavana u političke svrhe i sve to pada u vodu.
Kako ljudi misle da je bilo:
Vuk Branković: Uf, izdaću onog šupka Lazara, Turci imaju bolje konje i brdo dukata, a i ženu bih mogao da mu teslačim.
Šta se najverovatnije dogodilo:
Vuk Branković: Šta ako oni nesretnici ubiju kneza sutra? Moram čuvati svoju ženu i svekrvu i onog malog pederčića što piše pesme. Država će propasti kad on dođe na vlast!Kako ljudi misle da je bilo:
Knez Lazar: Gospode, podari mi snagu da spasim našu svetu zemlju, Gračanicu i druge manastire! Oče, blagoslovi nas i pričesti!
Šta se najverovatnije dogodilo:
Knez Lazar: Moram da sačuvam svoj posed i glavu na ramenima, pa da prestanem da vladam u senci Nemanjića. Aj baš da vidimo je l' ova molitva radi, ili je taj pop-Milojev Bog baš nameračio da me sjebe.Kako ljudi misle da je bilo:
Miloš Obilić: Viđećemo u polju Kosovu
Ko je vjera, ko li je nevjera!
Šta se najverovatnije dogodilo:
Miloš Obilić: Ako matori pandrkne, a ja izvedem neku budalaštinu, samo treba da mu se otarasim sina, pa ću mu teslačiti i ženu i ćerku i celu Rašku. Ima da budem novi knez!Kako ljudi misle da je bilo:
Knez Lazar: Ja ne idem u boj po tome kolika mi sila preti, već koliku svetinju branim.
Šta se najverovatnije dogodilo:
Knez Lazar: Uf, što su ovi glupavi seljani divni, idu da ginu za mene i moj posed. Niko mi ne može ništaKako ljudi misle da je bilo:
Vojnik: Za Srbiju! U boj!
Šta se najverovatnije dogodilo:
Vojnik: Za ona dva jutra zemlje što imam pod Mitrovicom! U boj!Kako ljudi misle da je bilo:
Kraljević Marko: Joooj, ne smem da zakasnim na boj, moram braniti Srbiju!
Šta se najverovatnije dogodilo:
Kraljević Marko: Nadam se da će gos'n Murat razjebati one ćaletove konkurente i doći živ i zdrav, da nastavim da mu ljubim dupe.
Bješe to negdje trideset druga ili trideset treća godina od mog rođenja, sad ne mogu da se sjetim tačno, samo znam da je bilo ljeto. Mada jebeš mu mater, kod nas je cijele godine toplo, tako da i ne znaš kad je ljeto, a kad je zima.
Uglavnom, toga dana kao i svakog drugog do tad, sjedio sam sa ekipom ispred Jozine radionice i pili neko loše pivo i pričali o lokalnoj fuksi Mariji. Inače Jozo je bio moj ćale, mada ni ja ni on nismo vjerovali da je baš tako, ali me je prizno i izdržavao sve te godine, a po tom pitanju keva se branila ćutanjem. Jozo inače nije bio loš čovjek, i prema meni je bio dobar, jedino je stalno prigovarao kako sa trideset i više godina sprcanih u guzici nisam ništa posigo u životu.
-Jebo ti Bog mater, tačno se vidi da nisi moj! Dok ja ovde žuljam ruke i rmbačim po cijeli dan u radnji, ti i ti tvoji džabalebaroši samo dangubite i ločete to pivo. Svi sprcali preko trideset godina u guzice, a niko nema ni kučeta ni mačeta.
-Ćale ajd iskuliraj malo, vidiš da smo u toku vrlo bitnog razgovora.
-Sigurno niste pričali o nečem pametnom. Nego, de ti meni reci šta ti misliš sa svojim životom? Ja te više na grbači ne planiram nositi, ukoliko ne pronađeš neki poso, kući ne dolazi.
-De ćale, koji ti je sad...
-Ja sam ti reko kako je, a ti sad vidi. I goni mi se odatle, i ti i ovi tvoji, samo mi mušterije tjerate, ajmo sikter...
Uvidjevši da se ćale ne zeza i da moja egsistencija i zajebavanje se bliži kraju, odlčio sam da se bacim na razmišljanje. Otišo sam do zadruge uzeo dvolitru, i produžio do klupe u obližnjem parku, te se dao u razmišljnje čime da se bavim dalje u životu. Jebeš mu mater, znao sam da nisam za fizičkog rmbanja. Realno, u životu nisam ništa teže od kašike digo, tako da takav vid posla nisam ni uzimao u obzir. Kontam, moram i ja u nečem biti dobar, ...al u čemu? Pade mi na pamet, da onda kad smo duvali kod Petra na gajbi, brbljo sam i pričo kojekakve priče čitav dan, znači znam mudrovati i lelemudati, možda bi mogo biti kakav političar ili pi ar ili nešto od tih fensi zanimanja, mada za to treba privatni fakultet...jebeš mu mater...i sve tako razmišljam, po glavi mi se motaju ćaletove riječi, jebo ti Bog mater,...jebo ti Bog mater,... i onda mi je sinulo. Zovnem Marka da stižem kod njega i da okupi ekipu jer imam pakleni plan.
-Slušajte ovo, smislio sam kako ćemo se obogatiti i postati poznati. Slušajte, ovako, jeste li vidili kako po hramovima, na ikonama i statuama ima hrpa love što vjernici ostavljaju?
-Šta, oćeš da hapamo pare sa ikona, jeben ti plan nema šta?
-Ne idiote, nego kontam da osnujemo svoju sektu, pardon religiju tako se moderno kaže.
-Još gori plan nego ovo s hapanjem sa ikona?
-E Tomo, nije ni čudo što te zovu Nevjerni, kad ni u šta što se kaže ti nemaš povjerenja.
-Ne seri, Nevjerni Toma me zovu jer stalno varam ovu moju malu iako smo u vezi već četiri godine.
-Ma zajebi to, slušate sve sam smislio, ovako, ja pošto znam puno brbljati i palamuditi, ja ću biti novi prorok, odnosno Božiji sin, ionako svi znaju da nisam Jozin. Tako da ćemo reći da je moja meter Marija bezgrešno začela. Ja ću izvoditi neke trikove što znam, pogađati karte, onaj trik s vodom i vinom što me je šanker Isak naučio, i još što šta i rećemo da su čuda, kenjaćemo o nekoj kosmičkoj pravdi, pričaćemo kako su siromašni upravu, jer je to najbrojnija populacija, i tako. A vi će te bit moji učenici kao, tako da i vi možete palamuditi, ionako ste svi ribolovci, a ribolovačke priče su još nadrealnije od lovačkih.
Od tada je prošlo dosta vremena, dosta toga se izdešavalo, ali uspio sam u svojoj namjeri. Moja religija sakupila je veliki broj pristalica, ljudi su me pratili svuda, držao sam motivacione govore ko jebeni Nik Vuičić, izvodio trikove pred ljudima, a oni bili zapanjeni, i tako dalje, sa tim je došla popularnost, vip mjesta u klubovima, ljudi traže moj autrogram, čak sam i lokalnu fuksu Mariju poveo sa sobom, pa pričam kako je prosvećena jer se pokajala za svoje grijehe, a ustvari je otresam od kurca gdje god stignem, i tako. Postao sam poznat preko cijele zemlje, evo baš mi je preključe stiglo pismo sa pozivnicom da nastupam u Jerusalimu. Pa eto sutra, treći dan po pismu se spremam da krenem tamo, kažu da će Pontije Pilat lično doći da me sluša. Hmm kad bi njega ubjedio, bio bi odličan sponzor za moju kampanju. U petak kad održim govor na Golgoti, i ako dobro odradim ovaj trik ko Hudini mislim da ću steći globalnu popularnost. Juda kaže da mi je spremio iznenađenje. Jedva čekam.
Ovi iz crkve tvde drugacije, ali vako je bilo.
Lovačke priče...
Lik koji cinkari samo kada ga pritisneš i držiš pod pritiskom, a čim pustiš, on prestane.
- Oooo, pa koga to moje oči vide, i to ovako u mraku? Nije li to Sima Munja?
- Dobro veče pozornici. Ako nemate ništa protiv, žurim i...
- Čekaj malo, zar tako sa nama, cccc. Odavno se nismo videli, red je da malo popričamo.
- Zaista ne bih da vas zadržavam, a i ja sam u nekoj frci...
- Simo, povredio si nam osećanja. Jel' tako, kolega? Evo, i kolega klima glavom. Ne, ne, nije to lepo, Simo. Nego, htedoh da te upitam nešto oko one tuče od sinoć, ko je to započeo i tako to.
- Zaista ne znam, a i da znam, pa nisam ja cinkaroš!
- Uf, uf, uf, kakav ružan izraz za nekoga ko ispunjava svoje građanske obaveze i pomaže organima reda da rade svoj posao. Ae lepo kaži, ionako nema ovde nikoga da to čuje osim nas.
- Rekoh već da ne znam... (pljas!)
- Pogrešan odgovor. Probaj ponovo. (pljas!)
- Ej, ovo je policijska brutalnost! Nemoj da me šamaraš, prijaviću te! (pljas!)
- Kome, tvojoj babi? (pljas!) Ko ti je svedok? Tu smo samo ja i kolega. (pljas!) A on to nije video. Jel' tako, kolega (pljas!)? Pa, jel' znaš šta ću posle da ti radim, kad odbace tvoju prijavu? (pljas!) Ovo sad je ništa! I još ću da kažem da si ti odrukao (pljas!) prošlog meseca Jocu Kasapina. Mislim da bi on voleo da zna kome da se zahvali (pljas!) za boravak u mardelju. (pljas!)
- Dobro, Buca je započeo jer je neko rek'o da mu je riba kurva! Takođe znam da je Stefa Brijač obio onu trafiku prekjuče, a Maka je opljačkao Šeikovu pumpu, Zoki Muškatla u sredini ćaletove njive sa kukuruzom zasadio marihuanu, a Pirke razmišlja da li da drpi poklopce od šahtova sutra veče. Takođe, Paja Zubac počeo da prerađuje kradena kola, a njegov sin krade deci u školi pare za užinu!
- Eto, zar nije bolje kad skineš taj teret sa duše i olakšaš sebi? 'Ajde sad idi kud si krenuo. Prijatno ti veče.
- Ma, videćete vi, kerovi, jednom...
- :umilnim glasom, gotovo pevajući: Simo Simiceeeee, uzimam pendreeeeeek!
- Lakunoćidoviđenja!
Uneti u sebe enormne količine alkohola, a potom pred Bogom okajati svoje grehe, bez imalo ustezanja.
Evo klanjam se Božanstvo, ja, mizerni čovek i sitničava duša, večiti cinik i blasfemičar, nedojebano govedo. Nije da sam osporavo Tvoje postojanje, nego su mi jednostavno šištela jajca. Od rođenja sam bio crna ovca u porodici. Pišao u saksiju od fikusa, gurao kocku u krug i prste u štekere. Baba i dan danas proklinje dan što me ne ubi struja onomad kad sam im'o pet godina. A kako i ne bi, kad sam joj, već sa sedam godina, krao penziju i kupovao pakovanja sličica za album. Jebi ga, Davids bio raritet, a ja sam imao duplikat! Kajem se, nije da nije. Baba uvek srola dojajnu sarmu, prste da poližeš do bulje. Elem, kao što rekoh, bio sam kreten i blago autističan. Ono, nije da sad nisam, ali sam barem ružan, pa se ne primećuje toliko. Sa četrnaest sam već počeo da varim i da se opijam. Prod'o ćaletove mokasine za pola keta skanka. Posle sam shvatio da je bilo bolje da sam prodao kaiš, ili samo sponac od istog. Eto, sad mi je trijesdve, i ništa se nije promenilo, se možda mojih unutrašnjih organa, jetre i slezine. Prvi organ zbog prekomernog unošenja vinjaua, a kad se nema za pređašnji i medicinski alkohol sam srk'o. A slezena zato što su mi je izvadili kad me Mića Robija ispreskakao jer sam ga izjeb'o za pare. Poenta svega ovo je...Ne'am brate pojma. Došl'o mi. K'o što mi ovaj vinjak dolazi iz želuca do usne duplje. :povraćanje: E jebi ga, izvini što skrnavim ovo sveto mesto. I tako, ne znam zašto sam ovo ispričao, ali možda me sad pogledaš. Možda mi prođe tiket pa se obogatim, možda povalim hoćnu ribu, možda... Kajem se i izvini.
-Brate, izvali što Šomara kleči pred flajkom vinjaka i mumla nešto!
-Ma opušteno, ispoveda se čovek. To mu je dnevni ritual.
