Parola koja važi dok je alkohol u svom zenitu i vijuga kao planinski potočić u poluiz'edenim organizmima bagre ispred dragstora, ili ti lumpanproletarijata.
Ima pokriće dok se ne ispije poslednje zidarsko.
Oni sa jačim cugom prvi napuštaju mesto zločina uz opšte poznato balavo slinavljenje po obrazima, a neke boga mi kače i u uglu usana uz jedva razumljivo : "Brate moj, ljubi te brat!", dok onaj bratić kog najviše zažvale obično ostane poslednji k'o posran sa sve cehom i praznim flašama.
Cesta pojava kod danasnjih mladih parova koji vise vole da uzivaju nego da brinu. Za razliku od njih, kod starijih osoba najcesce vazi suprotno, jer su u stanju da brinu o svim problemima na svijetu samo da ne moraju da uzivaju u zivotu.
Zivot je vrijedan zivljenja samo ako znas kako se zivi :)
Dajdžest sinopsis jednočasovnog naklapanja tvog ortaka, zvanog Lošmi Zagor, o tome kako je koje veče pre upoznao buduću majku svoje dece i kako je do jaja u vezi. Već. Gledaš ga dok onako baljezga u auri sopstvene egzaltiranosti, peni o njenim očima, sisi, bulji, svršava na glas boje peska...i dođe ti ga tako pukneš preko zagorele face da će mu prateće bdenije - što zbog majke, što zbog trošne bakute s Kosova - skoro zagarantovano biti sa zatvorenim kovčegom.
A da, mi smo Pravoslavci.
Bilo kako bilo - na toj sa'rani ti biti nećeš. Odmah po ubistvu, otiš'o si u obližnju ispostavu MUP-a, priznao dobro delo i sada te čeka 5 do 6 godina sviranja klavira u KPZ Zabela, što u praksi znači da ćeš po strogim srpskim zakonima slobodu ugledati za pišljivih par meseci, maks...a šta je to kad znaš da si svet spasao od još jedne zagorele budale koja se usled tragične insuficijencije snošaja i dva "Tuborga" sudbonosno klepila sa ženskim detetom orangutana i sad međ' ortacima traži kumove, što za svadbu, što za decu.
Mis'im - očekivao bi da tako nešto tvoj ortak uradi i za tebe, zar ne?
- ...i ja joj tu priđem, hej, ćao, kako se zoveš, a ona će "Ana-Marija", eeej, pazi, moje omiljeno žensko ime, ha! Zgotivimo se mi tu na keca i...
- E tebra, izvini što te prekidam, 'el ti nije frka samo da se javim kevi da me neće biti nekih 6 meseci kući, ono, da se ne brine žena i to?
- A ne seeeri, jebote, ne pričam baš toliko dugo...
- Ma nije zbog tebe, brate, stvarno idem na 6 meseci...
- Pa gde ćeš, bre, nemam pojma za to?
- U Požarevac.
Rečenica koju izgovaramo dok gledamo i slušamo naše političare.
Kada je voda za kupanje previše hladna.
- Ajde, šta gledaš u vodu?
- Pa hladno mi...
- Pa došao si da se kupaš, jebi ga, bazen ti je takav... Znaš šta, kad budemo išli na neku baru, zvaću te...
- Jebemti, pa hladna je mnogo, ko za krst da plivam!
___________________________________________
- Ste išli na plažu danas?
- Jesmo...
- Kakva je voda?
- Hladna, ko za krs` da sam plivao!
Jedna naizgled obična rečenica koja sadrži sva zla ovog sveta. Upućuje ga devojka koja jednostavno ne želi bilo kakav odnos sa tobom ma koliko šarmantan i uporan bio.Izgovarai tu reč "razred" kao da kaže da ti je rodjena sestra. Na skali užasa je iza "ne znam kako da vam saopštim ali vi imate rak".
U poslednje vreme svaka reklama za prašak za veš mora da ima babu i unuku koje zajedno peru veš i idu da prosvećuju narod kako su Merix, Duel i ostali proizvodi poslati sa neba da pomažu vernicima da se bore protiv mrlja. Takođe šalju kupone (jer jelte, kakva je to baba koja zajedno sa unukom ne igra nagradne igre) sa tih istih praškova u nadi da će ići u neku daleku Afričku zemlju da tamo propovedaju o svojim moćnim praškovima. U tom silnom propovedanju desi im se da jugo malo krene da zajebava, pa se zaustavi u sred Nemačke, gde Nemci drage volje pomažu babi i unuci, a unuka sva srećna, vadi iz gepeka i daje ceo džak od 8 kila (da se nađe Nemcima).
Primer: Pogledajte neku reklamu...
Prekor koji dobijemo od roditelja kada samo jednom odbijemo da poslušamo nešto, iako smo pre toga milion stvari obavili bez pogovora, međutim, to se sve zaboravlja samo kada se jednom ne pokorimo moćnom autoritetu!
- Slobodaneeee, idi baci smeće ovo!
- Ali celo jutro sam rmbačio sa ćaletom, ne mogu da ustanem, a i išao sam do grada da ti donesem onu mrkvu...
- Ni za šta ti nisi.
- -.-
Grupe napornih seronja tek izašlih sa instruktaže kod Jehovinih svedoka koji će ti prići na ulici, smarati te pola sata ako im dopustiš, uvaliti sto štampanih kuraca koji se plaćaju, suznim očima opisivati muke koje kućni miševi preživljavaju ne bi li preživeli u tvom stanu i otići tek ako obećaš da ćeš doći u subotu ispred Vlade obučen u zelenu salatu i sa vencem mladih rotkvica oko vrata gde ćeš se sa svojim novim drugarima zatvoriti u kaveze sedamdes sa četres santima i tako demonstrirati protiv gaženja mrava po ulicama.
- Izvini, voliš li životinje?
- Naravno, pečeno prase obožavam!
Izraz koji se koristi mahom za stvari u oskudici.
Dobro znamo da je lek jedina magična stvar za koju se ne kaže "hvala" i da, za razliku od Amerikanaca koji ga drže pored paste za zube, kod nas se njemu posvećuje cela fioka, komoda ili čak bife (pravi mali hram). A opet, kako u nas svašta može biti lek, pa čak i ono što izaziva suprotan efekat, ovaj izraz je na našem prostoru pronašao plodno tlo za masovnu primenu. Jer, u to vreme, kod nas nije bilo izraza ni za lek. Sad ga ima.
"-Sine, ostavi taj pištolj, tu nema metka ni za lek."
"-Deco, nećemo imati čas OTO-a danas, nema lepka ni za lek."
"-Sine, nemoj da kradeš više babi bensedine, nema žena ni za lek!"
"-Fireru, Jevreja nema više ni za lek."
Jedan od najčešće korišćenih motoa našeg naroda. Izuzetno diže moral i raspoloženje.
Kombo potez. Pretnja i omalovažavanje u isto vreme.
Opšte je poznato da smo mi muškarci najosetljiviji baš u tom predelu, kako fiziički, tako i psihički, stoga pretnja da će pasti bešenje o klikere iskombinovana sa vređanjem kako je veličina istih mizerna, daje najbolji efekat da će pretnja biti ozbiljno shvaćena, pa je zbog toga i najzastupljenija u našem narodu.
Siniša Mihajlović: Zvao si me gazda.
Falji Ramadani: O Sinša, stig'o si. Sedi ovde ljebac mu jebem da popijemo po jednu bozu.
Siniša Mihajlović: Fala gazda. Mada ja bih limunadu pre.
Falji Ramadani: Donesite mu ljimunadu jednu i tuljumbe. Nego Miho, protiv Hrvata mora Aksentijević da igra desnog beka.
Siniša Mihajlović: Nemoj njega molim te. Pa moramo Hrvate da dobijemo, a kako da obrazložim to što igra Aksentijević pre ivanovića.
Falji Ramadani: A šta to mene bolje kurac. Ilj' će d'igra Aksentijević ilj' te besim za jajca.
Siniša Mihajlović: Dobro gazda. Igraće Aksentijević. Obrazložiću time da Bane ne peva himnu u istom tonu sa ostalima, a da je Aksentijević bio u horu u osnovnoj.
Falji Ramadani: E takvog te voljim.
---------------------------------------------------------------------------------------------
- Azdejkoviću ako ne vratiš pare do srede, obesiću te za jajca.
- Jupiiiii. A nabi mi nešto i u guzu.
---------------------------------------------------------------------------------------------
- Sergej zašto nisi počeo da pevaš?
- Ne mogu. Upravo sam osetio neku promenu u sili. Neko je povređen, jako tuguje i suviše sam potresen da bih pevao.
- Slušaj me ti jebena plačipičko od dva metra. ili ćeš da pevaš ili ću te obesiti za jajca na sred bine ovde.
- Idemo, jedan, dva tri, daj mi, bar dva, samo dva minuta tražim......
Ogromna laž. Glomazna, nemerljiva. U rangu sa onom Poštenom nalazaču sledi nagrada.
Prilikom izgubljene lične imovine, novčanika, torbe, tašne, kofera, izgubi se i dobar deo keša, a ujedno i prateće dokumentacije. Uspaničeni, znajući da je sav novac već dospeo u nečije ruke, a pošto u Srbiji žive samo pošteni ljudi koji odmah trče da vrate sve što nađu, već se opraštamo od izgubljenog. Ali uvek postoji prijava policiji, ili neka druga vrsta nade da se nekako vrati novac. Jer, nada umire poslednja. Možemo samo mi da umremo pre nade.
Ali tu otpočinje sindrom. Neobjašnjivo je zašto ne priznajemo da nam je stalo do izgubljenih par hiljada više nego do ostalih papira koji su bili zajedno. Verovatno ću to saznati kad budem prvi put izgubio novčanik.
-Joj čoveče šta da radim? Uf.
-Šta ti je bre?
-Izgubio sam novčanik. Nema ga, sve sam predžepao i pregledao, ali izgleda da je ostao u kafiću. Nego ga je garant uzeo. Gotovo sve sad.
-Daj smiri se brate. Pa šta si imao u njemu?
-Četrdeset hiljada.
-Ajde bre, ja mislio dve hiljade eura. Nemoj se nervirati, biće para, samo nek je zdravlja.
-Ma... Ma nije meni za pare bre. Nego, ostala mi članska karta biblioteke u pregradi. I kupon za Maxi.
Proizvod koji po funkcionalnosti ne zaostaje za proizvodima sa zapada ali se karakteriše nemaštovitim kockastim oblikom i velikom težinom.
A: Jel to digitalni aparat? Mogu da pogledam?
B: Jeste, evo ti, samo pazi da se ne isečeš.
Reklame koje su kao stvorene da ljudima nabijaju komplekse zbog nedovoljno belih zuba.
- Doktore, on me pozvao na sastanak za 14 dana, ali moji zubi nisu snežno beli...
- Nema problema, vaši zubi su baš sunčano žuti, pa ne morate bacati XXXX dinara na našu ultra-mega-giga-jebačku pastu, i XXXXX dinara na takođe ultra-mega-giga-jebačku četkicu za zube!
- Hvala vam, doktore. Znala sam da mogu da računam na vas!
Svaka novija i malo bolja kola proizvedena van Srbije i okolnih zemalja.
Pošto smo poznati po veoma dobrim i kvalitetno asfaltiranim putevima takva kola ne bi mogla da pređu sto metara a da ne ostanu bez jednog točka.
- Kakvu ti je to skalameriju od kola tata kupio? Na šta to ide? Vidim nabudžen je do jaja, spušten, ima spojler, sve u fulu.
- Ma čudo neko iz Nemačke, nije za naše puteve, nije ga ni kupio a već ga prodaje.
Izraz upućen osobi sa kojom nikad ne biste podelili uživanje u enterijeru vaše kuće, jer takva osoba nije ni za u goste, a kamo li za cimeraj ili bračno - vanbračnu zajednicu.
Najčešće se upućuje (ali u sebi) graktavo-pohlepnim osobama ženskog pola koje vole da se vozikaju kolima, bilo taksijem, bilo tvojim ličnim, piju neke bez veze koktele i ograničavaju drugim ljudima izlaske u kladionicu i slične tebi mile, a autodekstruktivne stvari.
- Oćeš da sednemo u ovu kafanicu, vidiš kolko je dobro, muzikica uživo.
- Ne, tamo sve seljaci i pastiri, dušo.
- A da odemo na kej, tamo da iskuliramo, možda nađemo nekog poznatog.
- Auuu, ne, tamo sve neki narkomani i čupavci, ajmo u Menorku da pijemo onaj koktel od 2000 evra, a posle da idemo u Polihrono tvojim kolima.
- Auuu, nećeš se ti moje kućne lamperije nagledati, beži bre.
- Molim???
- To što si čula, i da Bog da ti dete loše učilo.
Ovako svaki zagriženi Srbin opravdava sadašnju bednu situaciju u zemlji.Koliko god bilo loše mi smo ipak nekada bili velesila...
-E,brate vidi kako su ovi Ameri jaki,kako je to moćna zemlja..
-Šta?Amerikanci?Ma ajde molim te,oni imaju istoriju od 200 godina bre,došli na teritoriju indijanaca i ubijali ih,stoka bre..
-A Nemci,oni najjači u Evropi!
-Švabe?Haha jel ti mene zajebavaš?Kad smo mi jeli zlatnim kašikama i viljuškama na dvoru,oni su jeli prstima!
