Loša osobina ljudi koji prilikom razgovora gnjave pričom kao pijan pizdu. Čitava večnost im treba da ubodu poentu. Prostu rečenicu nikad izgovorili nisu a da su se tu zaustavil, uvek imaju nešto da dodaju, da obrazlože, da upotpune primerom kako iz svog tako iz tuđeg primera. Sve naširoko, od Kulina Bana, nadugačko da ti se smuči život. Još treba reći da je makar pedeset posto izmišljotina i laži u svakoj njihovoj priči. Sa ovakvim ljudima ne počinješ razgovor ako iole žuriš negde. Kasniš jedan kroz jedan.
:posle troipočasovne priče o dobrim stranama komunizma:
- Deda bre, pa uprosti malo. Moram u školu čoveče Božiji, znaš. Jel si toliko gnjavio i tatu kad si pravio? Jadna baba svega mi.
- Nisam. Dođe jedan dan komšija Rade, i dohvatimo se...
- Ajd sad mi reci da ja zapravo nisam tvoj unuk da se samoubijem štipaljkom!?
- Jesi zlato dekino, ali ne smeš biti toliko nesiguran u sebe, znaš, ja da sam četres prve...
Komadić vremena i prostora. Mali, sitan, nevažan. Oivičen isto tako malom opnom duboko u našem umu, ušuškan u sjećanju, sačuvan od zaborava... I dobrodošao na površinu kada god poželi.
Nije naše. Ničije, samo moje. Da je i tuđe vjerovatno i ne bi bilo moje, nabusito bih okrenuo glavu. Znate, ja ne volim da dijelim ništa. Osim ako sam u blaženom neznanju, ako moje nije moje i nekom drugom. Za njega, ne znajući da je moje i koji ga posmatra isto kao što ga posmatram i ja.
Moje se skriva i ljubomorno čuva. Nekada zbog sramote, nekada zbog ponosa. Jer, puno mojih čine cjelinu. Mene.
- Kada se samo sjetim...
- Druže, koga boli kurac?Definicija je napisana za MizanTrophy.
Kada u pakovanju smokija nadjes jedan ooooogroman, takoreci izrod i pokazujes ga svima oko sebe!
jedem smoki...i nailazim na jedan XXL
Ja: Jebote Pedja vidi koliki smoki!
Pedja: Aha!
Ja: Ali brate vidi KOLIKI JE!!!!!
Pedja: Dobro veliki je!
Ja: Juuu koliki smooooki,jesi ti nekad dobio ovoliki a?.....(stavljam ga u usta)...mmm...al je dobar...
Jedan od naziva za fudbalera Kristijana Ronalda. Po mnogima jedan od najvećih, a zapravo u senci Pelea i Maradone. Po nekima i u Mesijevoj senci.
Jedan od razloga zašto naša fubdalska reprezentacija gubi. Među razlozima se mogu naći: patike nisu bile udobne, padala je kiša, nismo bili favoriti, sudije su krive za sve, imali su igrača manje i td. Sam izraz "TRAVA NIJE BILA DOVOLJNO VLAŽNA" se koristi od strane selektora, odnosno čobana koji vodi našu rerpezentaciju.
-Komentator: Još jedan veliki poraz naših momaka, da čujemo njihovu izjavu.
-Selektor: Pa vidite, reprezentacija Komorskih ostrva ima veliki ugled u Evropi, i važi za jedan jak tim. Sa obzirom da smo igrali na njihovom terenu (prašuma) nismo mogli mnogo da očekujemo.
-Cela nacija: Je*em li ti mamu seljačku onu što te rodi tako nesposobnog!!!
Sirena za vazdusni napad! Jedan od najsvestranijih ljudi na svetu, ukratko - Supermen!
- Jedan je od najuticajnijih i najboljih pevaca na svetu, ako ne i najbolji
- Zna da svira gitaru i bubnjeve
- Pored toga sto peva u Iron Maidenu, ima prilicno uspesnu solo karijeru
- Jedno vreme je bio 6. na rang listi macevalaca u Velikoj Britaniji
- Nije otisao na olimpijske igre u Barseloni 1992. zato sto je hteo da krene na turneju
- Napisao je 2 knjige i scenario za film
- Ima pilotsku licencu, i vozio je Iron Maiden po celom svetu tokom prethodne turneje
- Radi i kao voditelj radio emisije na BBC-jevoj Music 6 stanici
- Imao je emisije na dicovery-ju o avionima, vozovima, spontanom sagorevanju... u jednoj je vozio i ruski tenk T-34
Ona priča kad se sretnu dva jarca na balvanu preko reke pa neće ni jedan da popusti i propusti onog drugog.
Kao u porno filmu kad se dvojica popnu na jednu curu pa ni jedan ne popušta.
Stenju, ječe, znoje se ali ne odstupaju. A bogami ni brvnu nije lako.
I tako dok svi ne popadaju.
Za razumevanje ove definicije potrebno je da jedan fakultet posmatramo kao fudbalski klub.
Ukoliko je u pitanju Fakultet Dramskih Umetnosti, onda je čitav tim jedan VEZNI red.
Drug: Šta? Nisi ušao na FDU? Ti nisi ušao na FDU?
Drug2: Ne, bre, bilo je mesta samo u veznom redu... Ja sam golman ceo život.
Najniži mogući intelektualni nivo govečeta, konja ili magareta. Ima osobinu da zapinje kao blesav tamo, gde to uopšte nije potrebno.
Neretko se javlja i u ljudskom obliku.
"...Pa šta si bre zapeo, SIVONJO jedan"
Grupa broj jedan po broju definicija koje bacaju hate na Vukajliji ali i broj jedan po broju slika koje su okačili članovi?
Ogromni pauk koji već duže vreme zauzima jedan deo zida, u ekstremnijim slučajevima i sobe. Ima sličnu ulogu kao kućni ljubimac, samo što s njim nema zajebavanja, ne laje, ne traži šetnju, nema 'oće kaki-neće kaki, ne kuka kad je gladan, veruješ da se hrani autotrofno. Savršen cimer ako ne želiš goste.
- Ju, sine, pa šta je ovo?! Što ne počistiš ponekad, ovde nema uslova za život. Ili, još bolje, nađi curicu pa nek ti ona pomogne oko stana, kad ti već nemaš vremena, razume mama, po ceo dan se petljaš sa tim kablovima. AAAAAAAA, SRBOLJUBE, SUNCE TI JEBEM, ŠTA JE OVO? KAKVU OVO KARAKONDŽULU GAJIŠ OVDE?
- :oživljava_kevu: Ne brini mama, to je čuvarkuća, donosi mi sreću, otkad je tu imam sve desetke.
Sveto trojstvo klinaca u malom fudbalu. U svakom timu ima po jedan lik koji na svaku drugu kornu traži penal (i koga svi iz protivničkog tima kuliraju) i jedan koji važi za najboljeg igrača koji uvek zavali go.
Likovi koji su najsrecniji ljudi na svetu!! Imaju jedan drugog ne smetaju jedan drugom i ne trebaju nikog vise i pored toga sto ja Toni kresnuo Doroti, sto samo Geri placa racune za gajbu. To se zove drugarstvo!!!
Toni kad je dobio gljivice na nogama: "Ipak nisam toliki jadnik kao sto sam mislio... Ta mala stvorenja su izabrala da zive na meni! Ipak me neko voli"
Ovo obično kažu osobe koje rade neke stvari na koje ih niko nije naterao, a za koje misle da su krucijalne za opstanak univerzuma.
-Cimeru,pa kakvi su ono posteri u mojoj sobi?
-Primetio sam da ti je soba malo beživotna, a i ti si mi nešto ufitiljio. Pa ja ne budem lenj, iskopam tu nešto i zalepim!
-Pa da brate, ali poster Borusije Dortmund sezona 97-98 i originalne postavke serije 'Zvono kao spas'...I otkud Jelena sa dva L i Đorđe David na istom posteru?-Zdravo,komšo! Znaš onaj novi što se uselio u sedmicu? Na prvi pogled fin. Meni malo mrčkav. Ne budem lenj,raspitam se kod Bože u SUP-u...ispostavi se da je bio 20 dana u Maroku. Šta on tamo traži...Ili prodaje naše tajne Marokancima, ili švercuje neke opijate!
-Pa konsultuj Vikiliks, garant ga spominju.-Znaš onu što smo vid'li u klubu, a nisam smeo da joj priđem. Ne budem ti ja lenj, učlanim se u grupu 'Tarzanija klub' gde smo bili. Pogledam slike za datum taj i taj. Vidim sliku njenu s drugaricama, drugarica tagovana, ona nije. Udjem na profil drugarice...3450 prijatelja. I jedan po jedan, nađem ti je ja tu oko 2h...Jebi ga preziva se Žariprčić.
- ...
Jos jedan dokaz da je zabranjeno voce uvek sladje.
U SREDNjOJ SKOLI: Bacam torbu kroz prozor,Dusica je hvata sa druge strane,"pretim"redarima da me ne upisuju,zajapureno gledam da me neko od profesora ne spazi na hodniku,odlazim sa Dusicom u najblizu kavanu,redari javljaju da su morali da me upisu.A neeee,neeeee jos jedan i opet smanjeno vladanje,zovem razrednu da joj kazem kako sam opet pala u nesvest,obecavam da ce roditelj doci sledecu sredu sa orginalnim lekaskim opravdanjem,razredna preti da ce zvati mamu (sta joj je sad,ovo je do sad palilo?!,mora da je opet sutnuo onaj kamiondzija)gasim telefon u slucaju da me zove mama.Srcem prvi gutljaj kafe,neizmerno sam srecna sto nisam u chkoi,vec na slobodi.Nirvana.
NA FAKULTETU: E Jel necemo da idemo na srpski?!
Necemo,ona nikad ne upisuje,ajmo u klub.Posle 15 min . . .
Brate,bolje da smo otisli,trebace nam to za kolokvijum.
Jos jedan u nizu pojmova koje je izmislio gospodin Zdravko Colic. Niko ama bas niko nema pojma sta to znaci, a verovatno ni on. Jos jedan je OKANO, al to bar treba da bude okato iliti buljavo...
Jedan od žanrova u koje nam je ćale svrstavao filmove u detinjstvu.
-Ćale kakav je to film?
-Strava u ulici brestova...Odlična hororčina!-Ćale kakav je to film?
-Terminator 2...Igra Švarci mađija, akcija!-Ćale kakav je to film?
Pa vidiš da igra Ričard Gir...
-Da, ali gde spada? Akcija, horor?
-Sranje sine, TO JE SRANJE!
4 ujutro, mrkli mrak, dva automobila jezde prema Makarskoj kroz noć.Mnogim se čini da je jedan prokuvao koliko se dimi ali ne, jedan je za pušače i jedan za nepušače,jebi ti to, EU je EU. Zora rudi, sunce se rađa k’o da ga Jovan Perišić izvlači iza gore. Već u 6 smo pogriješili skretanje pa smo morali dužim putem.Nema veze, bar je zajebancija dobra a imamo pive, možemo do Njemačke izdržati.
Došli smo na granicu, ličnim kartama uskoro ističe rok, i ,nekada čupavi i mršavi rokeri na slikama, sada su debeli i proćelavi bećari, ponosni pitomci obližnje brente, jebi ga , povukla rodna gruda. Poslije nekoliko minuta provjeravanja ljubazni carinik nas je pustio u „Lijepu nji’ovu“.
Niko od nas nije bio na moru od rata, a i tada smo bili brabonjci pa se i ne sjecamo. Kad se ukaza plavetnilo, svetu ti nedlju, niko ne progovara. Kako se spustamo obali cuje se šapat „more, more“.Što smo bliže obali šapat polako postaje uzvik. Onda smo utrčali u vodu počeli smo da se dernjamo k’o konji i oduševljeno udaramo po površini vode „MOREEEE, MOREEEEEEE“. Sreća, rano je, oko pola 9, pa nema još nikoga. Sjeli smo da popijemo po koju, jedan nam je potrošio kremu za sunce, navik’o se kiseliom varenikom mazati. Gledamo ima li treba, al’ nista. Otišli smo i u vodu da se peremo, takmičili se ko će prvi doplivati do plute...Nije niko, kosidba je davno prošla, snaga izdade, tad sam se i uvjerio da je voda slana. Ipak iz trećeg puta došli smo do plute. Toliko smo se odmarali da je spasilac pomislio da hoćemo da krademo kanap da kolijenčimo konje po našim urvinama i otjero nas. Dopizdilo, vrućina, piva se lagano mlači, ali počinju lagano i trebe pristizati i plaža više ne liči na gerontološki centar. Kad od neka doba, jedna treba izbaci sisu i uđe u more da se pokvasi . A mi, k’o u pozorištu poredali se u plićak, oči ko fildžani, ne pretvaramo, toliko smo zagorili da voda dostiže tačku ključanja. Dobra treba, nema šta, zašiljila sisu k’o prvačić olovku, ma pokid’o bi je k’o kosibaša snajku. Skontali smo da oko nas niko ne priča srpski, pa smo slobodno bacali komentare, ma milina. Nakon nekog vremena sve je bilo preplavljeno sisama, morao sam u vodu da se rashladim, a i nije pješčana plaža da kitom izvrtim rošu pa da ga metnem đe bilo. . Iako smo bili najmanja etnička grupa, stavili smo do znanja da smo najglasniji, pa u radijusu od 30 metara nikog nije bilo.
Iznajmili smo i pedalinu. Ne znam kolika joj je nosivost ali nas osam se uspjelo popeti, žive vage tona.Nagone talasi u plićak, ma okret’o- ne okret’o isto ti je. Sunce ti jebem, odjednom, začu se tup udarac. Ja se osudio. Nesta čojek pod lađom. Izlazi, drži se za glavu, čanta nešto na stranjskom.“I mi tebi, pička ti materina, šta roniš po plićaku, k’o da ćeš Titanik naći na dubini od meter.“ Navintašmo nekako na pučinu.Kad smo odmalki, tiho propjeva kištra pive iz nas, „Morem ploviiiii“... Od silnog pedalanja smo pocrkali od gladi, izvadimo novaku, prostremo na plaži, nek’ vide ovi Česi, Poljaci i ostali evropejci kako majka sina oprema na plažu, sve je bilo ukusnije nego inace ,samo što se sir vratio u tečno stanje.
Ojela mi se guza ko malom Zoranu u kultnom filmu „Tito i ja“, valjda od soli, tek, došlo mi da plačem, a i nisam imao mlijeka da ublažim bol. Podapro sam guzu nekako, al došo vakat da se ide kućiPut je bio dosadan, iscrpljeni, umorni, od sna nas je odvajao samo novi cd JP-ja i to što svjetlimo u mraku koliko smo izgorili na suncu. Odjednom treska, lupanje, drž- ne daj, osjetismo da smo sišli sa piste na makadam. Osmijeh ozari facu bradatu i mrsku , ugledasmo natpis „Dobrodošli u Republiku Srpsku“.Lijepo je tamo, samo da nije naka žega, i onolika vodurina me plaši. Eto bili smo na moru. Čitav dan. Al što’no naš narod kaže:“Svuda prođi, ali kući dođi“.
Jedan vid podrške svom klubu bilo na stadionu ili u dnevnoj sobi, označava totalnu nekompetentnost sudije da sudi neki meč i još se implicira da je čovek siledžija i da nosi palicu na radno mesto.
Na rukometu...
- Alo, bre, sudija, neaktivan napad, diži ruku, pizda ti materina, alo bre!
(...)
- Dva minuta, sudija, ej bre, konju jedan, pa prebio ga je!
(...)
- Pederu jedan! Da Bog da ti dete ne upalo na budžet, čuješ, jesi ćorav, faul, dva minuta!
- Pu pizda ti materina, daj mu onda palicu da ga dokrajči, kad već ne sviraš čis faul.
(...posle dvaes akcija...)
Cvrrrrrrrr...
- Dobro je sudija, i ta da vidiš nešto.
Dva pojma koja se diametralno razlikuju. U Americi nije potrebno mnogo da čovek dobije tu "laskavu" titulu. Može da bude posvećen poslu, da drži do sebe, prehranjuje porodicu i otplaćuje 14 kredita, ali čim kolege primete da voli da popije po koji viskić javlja se sumnja. Svaku glupost koju napravi u budućnosti pripisaće alkoholu, iako bi on to verovatno i trezan uradio. Zatim, svi ono koji ga vole, ga šalju na "antialkoholičarske" terapije na kojima se 10-ak ljudi samoblamira. Kad uspe sa svog dnevnog alkobilansa da izbaci tih 4-5 viskića svi će biti ponosni na njega.
- "Moje ime je Dzon Smit i ja sam alkoholičar"
Kod nas je drugačije. Pojam alkoholičar se vezuje za zapuštenog, obično neobrijanog i debljeg čoveka. Isti taj mora da pravi žešća sranja kad se napije i to u javnosti. Takodje retko će se pripisati čoveku koji ne ide po kafanama. Dobro je poznat izraz "voli popiti", a ljudi koji vole popiti nisu alkosi već samo uživaoci. Jutro, kafa i rakija za lakše budjenje, dve- tri rakije pre ručka za apetit i litar crnog ili špricera posle, da se bolje zameša i slegne. Popodnevna dremka posle koje se cepne jedan vinjačić čisto da malo trgne. Uveče fudbal i 4-5 pivca 'ladnih jer fudbal i pivo idu zajedno (muškarci znaju zašto), a i lakše se zaspe posle. Na dnevnom nivou, to su tri rakije, litar vina, vinjak i 5 piva. Ništa neobično za čoveka koji "voli popiti". Nikom nikad neće pasti na pamet da ga šalje na neke idiotske terapije, žena bi mu srala malo zbog para koje spuca na to, ali ne može. Rakiju peče s' kumom od kumovog voća, a vino mu donosi brat iz Deronja...
-"Moje ime je Ratko Vejin i ja volim popiti"
