Sajt koji nama obicnim smrtnicima pokusava objasniti da Hrvati nisu obican narod , vec nebeska,svemoguca nacija koja je uhvatila Boga za muda ... Bombasticnim naslovima odaju utisak da se U ''lijepoj njihovoj'' igra svemirski basket , da je Luka Modric reinkarnacija Ferenca Puskasa , a Ivano Balic ''crveni mocni rendzer'' ... Do nebesa uzdizu hrvatske sportiste,bez obzira da li imaju neki ugled u svetu ili ne ..
Gordan Giricek (prosecan hrvatski kosarkas) - posle Drazena Petrovica najbolji evropski Nba igrac u povjesti ove lige .. Sabonis,Divac,Danilovic,Novicki,Stojakovic,Gasol ?!? ma gde bre...Jedan je Giricek Gordan,sa njim ce Hrvatska jednog dana postati prvak sveta..ako se nekada plasiira na SP !
Eduardo da Silva - nadavao se golova u Hnl-u koja je slabija liga od moldavske i madjarske,te mu posao samim tim i nije bio tezak..Dobio hrvatsku putovnicu i za novinare Indexa postao ''naslednik velikog Pelea'' ( Maradonu je nadvisio sigurno ) ?!? Kada se Dudu povredi novinari Indexa ga oplakuju 40 dana,uzgred kritikujuci hrvatsku vladu sto nije proglasila trodnevnuz zalost.. ( Eduardo je inace peta opcija Vengera u napadu Arsenala) ..
Zvonimir Boban - najbolji fudbaler AC Milana u povjesti ( ne jedan od najboljih vec najbolji,molim vas ) ?!? Van Basten,Gulit,Rajkard ?! Berluskonijevi promasaji po misljenju novinara Indexa..Da je Silvio doveo Sukera,Boksica i Asanovica Milan bi sigurno osvajao Ligu sampiona 15 puta uzastopno.. Inace da Boban nije udario onog nesrecnog policajca na Maksimiru rata ne bi ni bilo..?!? :) Zvone Boban je doneo u Zagreb vesnik slobode i zato ce novinari Indexa da pisu peticiju da jedna osnovna skola dobije njegovo imee :)
Hajduk Split - jun,jul,avgust su meseci kada na starnicama Indexa mozemo videti naslove poput ''Hajduk ce pokusati a osvoji kup UEFA ove sezone'' ili npr ''Sa Torcidom bi mogli i Mancestera 5-0 podebiti'' ili ''Dovodimo Viduku i Klasnica ne pitamo sta kosta..a za trenera postavljamo Murinja ili Granta'' ..Epilog - Hajduk za trenera posatvlja nekog ribolovca iz Sibenika,dovodi par pojacanja iz Zrinjskog i Zapresica i ''zvezdu prelaznog roka'' - nekog zaboravljenog Rumuna i naravno ispada u prvom kolu Uefa kupa od slovackog drugoligasa...
Medjutim ''Hajduk je izgubio jer je Poljud proklet,sudci su na sve nacine radili protiv bilih,a verovatno si i Cia i kGB umesali prste...''
Čovek velikih i mnogobrojnih ambicija i planova, ali nedovoljne istrajnosti da ijedan sprovede u delo. Započinje mnoge poduhvate - lične i poslovne, ali retko koji odrađuje do kraja.
-Šta radiš?
-Ništa, evo igram menadžera...
-A, sa Liverpulom, kako ide?
-Ma ne igram više to. Počeo sam lepo, odradio prelazni rok, napravio taktiku, podesio treninge, odradio prijateljske utakmice... i onda sam se smorio... sad igram sa Zvezdom...
-Pa koja ti je sezona?
-Ma prva sezona, tek treće kolo, ali nešto nisam dobro odradio transfere, nisam zadovoljan, videću da krenem sa Milanom...
-A ne učiš ništa, boli te kurac?
-Ma prijavio sam tri ispita, pa sam krenuo paralelno da ih spremam, izgubio vreme, izmešalo mi se sve, pa sad ne mogu ni jedan da stignem, pa sam odustao od ovog roka.
-Koja si ti jajara... Aj u grad onda večeras.
-Aj može. Al ne mogu da krenem pre 11, pošto idem na fudbal popodne, pa posle treba da se vidim sa nekom ribom.
-O, bravo, bravo, kojom?
-Neka sa faksa. Bili smo na piću pre neki dan, pa se dogovorili da se danas opet vidimo. Trebalo je i ranije da se vidimo, nego sam čekao dva-tri dana da bi se video prvo sa onom sa fejsbuka, da vidim kakva je, pa da vidim šta ću.
-Vidiš šta ti je internet, postade i ti jebač pod stare dane... Aj onda, zovem te večeras....par sati kasnije...
-Ajde, jel krećemo?
-E, ne mogu ja...
-Što, jel imaš upalu od fudbala, penzioneru?
-Ma nisam ni išao na fudbal, skontao sam da ne bi stigao da se vidim sa onom ribom.
-Pa dobro, bar si to uradio.
-Nisam.
-Kako bre nisi?!
-Odjebala me. Dok sam ja nju zavlačio ovih par dana, javio joj se bivši dečko, pa je ubedio da ode da se vidi sa njim.
-E mentolu... A ona sa fejsbuka?
-Ona mi ne odgovara.
-Pa ajde onda u grad bar, što si smarač?
-Ne mogu, sad mi se baš ne ide...
-I šta sad... celu noć Menadžer, Milan, liga šampiona, pičke materine...
-Obrisao sam Milan, uzeo sam opet Zvezdu od početka.
Odnos koji se u teoriji odvija mnogo pre prakse.
Nakon osam godina borbe u osnovnoj školi, za petice i uspeh, dolazi do socijalne otuđenosti, ali i do titule vukovca, bez problema se upisuje srednja škola o kojoj se od malih nogu maštalo. Zatim, kreće ista priča, samo sada posvećenost biva još veća, kao i socijalna otuđenost, ali na kraju se završava i to, sa fantastičnim preduslovima, i može da se bira na koji fakultet će se ići. Sprema se za prijemni ispit za fakultet, društva ni na vidiku, a kamoli devojke. Upisuje se fakultet, i upada na budžet (kako drugačije?). Prva i druga godina se završavaju u roku, bez problema, prosek kvari jedna devetka, ali ona će se poništiti da ne kvari dekor indeksa. Jednog dana, po povratku s predavanja, nailazi se na Maju, drugaricu iz osnovne škole, kako gura kolica sa bebom, javi se starom drugu iz osnovne, pohvali prinovom i produži svojim putem. Te noći, kroz glavu počne da prolazi prošlost, "starost" pita gde je bila mladost... Nijedna devojka u životu, nijedan poljubac, nijedno držanje za ruke, a kamoli nešto više, a Maja već majka. Dolazi do depresije, pada koncentracije i zapostavljanja fakulteta, ali ipak i on uspeva da se završi, ali svetlosnim godinama daleko od roka. Sada je vreme da se beru plodovi svog napornog rada, ali pošto je država takva kakva je, posla nema za ovakvu perspektivu i mora da se čeka neka prilika. Slobodno vreme se, kojeg je sada na pretek, troši na internet, i to, naravno, na socijalne sajtove, u potrazi za srodnom dušom. Upoznaje se tri-četiri godine starija devojka iz drugog grada, ne baš lepa, pa ni harizmatična, ni zgodna, ni duhovita, ali ima to nešto u sebi što ne može da se dočara rečima, a pošto je lepota u oku posmatrača, a i ne zna ništa o njemu, koji u ovom slučaju ima predispozicije za dobar posao i karijeru, dolazi do ljubavi, konačno! Putuje se u drugi grad, ide se u šetnje, bioskop, na koncert Željka Samardžića... I ubrzo dolazi do vremena za prvo vođenje ljubavi. Devojka, ipak, ima kakvo takvo životno iskustvo, preuzima inicijativu i dobacuje, ni ne sluteći da je stvarno tako: "Dragi, ti kao da nikada nisi ovo radio?", na šta sledi odgovor: "Ma šta pričaš? Ako je onih hiljadu puta pre ovoga "nikad", onda ok."
Mlada, tek napupela cigančica Zišan Džupra se šeta sama poljem pirinča. Sunce je u zalasku, monsuni su odavno prošli, iz prikrajka je gleda mladi lepi nosati Dipak Ghurpa i zamišlja kako će im život biti lep kad se uzmu. Naravno, vidimo scene iz njegove glave.
Pesma
Zišan peva nešto lagano i nežno, dok mazi klasje pirinča sa par slonova u pozadini.
Kraj pesme
Odjednom se pojavljuje zli Satiš, sa brkovima ko Musa Kesedžija:
-Hahahahahaha Zišan, bićeš moja!
-Ne, ne, nemoj, ne!
Obara Zišan na zemlju, prebacuje je preko ramena, i ubacuje u svoj džip. Krajičkom oka gleda Dipaka i kezi mu se. Zlatan zub zasija. Dipak kreće da trči prema džipu, ali se ovaj odveze. Dipak se dere.
Premotavanje u budućnost: Dipak, sada malo stariji, sa brkovima ko Marko Kraljević, lep i jak, u tesnim pantalonama i braon kožnoj jakni puca na neke automobile, eksplozije, dim, i na kraju hapsi neke huligane i ubacuje ih u policijski auto. Zum kamere na Dipaka, kez sa zlatnim zubom u ćošku.
Dipak se vraća u stanicu pobedonosno, i dolazi do dramatičnog razgovora sa šefom:
-Dipak, ovo je zadnji put! Zadnji put si postupio van protokola.
-Ali, uhapsio sam bandu silovatelja i ubica, zar ne?
-To nije bitno. Bitno je da uvek kada si ti u pitanju, uvek mora da bude van pravila. Daj mi značku i pištolj.
-Videćete da sam bio u pravu.
Baca pištolj i značku na sto. Izlazi iz policijske stanice, ponosno, ide kući. Sprema večeru, u krajičku oka mu suza, ej, takav čovek a meka srca majku mu.
Zamišlja:
Grli se sa Zišan, ona šarena u pičku materinu, on u nečem belom, ko kroz maglu, govore jedno drugom kako se vole.
Pesma
Odjednom kreću da pevaju i da igraju. Pojavljuje se još jedno 50 cigana iza njih da ih prati. Zišan se sklanja pa sa nekim indijkama rotiraju glave ko kokoške i zavijaju. Dajdigidajddigidajdigi tajngtajngtajngtajng džipra gurta digidigi tajngdigitajng. Dipak izvodi solo igranje, jebe keve, Zišan mu prilazi, grli ga taman da se poljube san gotov.
Kraj pesme
Dipak uzdahne i upali televizor. Kad na njemu, niko drugi do zli Satiš! Priča kako je postao glavni političar u jednoj pokrajini i kako će se obračunati sa svima koji ga ne vole. Zli osmeh u pičku materinu (naravno zlatan zub).
Dipak se dere: “aaaaaaaaaa Satiš, sad si ga najebao, majke ti ga ciganske, još ti pamtim to što si ukrao moju voljenu Zišan, idem po tebe!!!”
Dipak se sam zaputi da sjebe Satiša, i usput u jednoj kafani se napije od tuge, i reši da pravi kavgu. Pobije se on tako sa jednim debelim što gnjavio nekog mršavog cigu upadne cela kafana u tuču. Prebije on sve redom tu, i ode sa ovim mršavim cigom, koji saznajemo da je i sam imao probleme sa bandom zlog Satiša. Zove se ajd, Giriš.
Sad krenu oni zajedno da sjebu Satiša.
Pesma
Voze se njih dvojica u džipu ovog debelog nasmejani i pevaju. Džatra kaaaa, bole miiiii, guptra gaaaa, soske tiiiii!
Kraj pesme
Naidju oni u selo zlog Satiša, i kreće karanje. Pucanje, eksplozije, dim, prevrtanja, još eksplozija, lukovi, strele, noževi, pucanje, eksplozije, i tako jedno 15 min. Strada x statista.
U jednom trenutku, Giriš se uhvati za krvav stomak.
“Joooj Girišu, prijatelju stari kao celi život da te znam, joooj, nemoj još nije ti vreme, kuku lele”.
Giriš mu kaže da ga ostavi i da ide da spasi Zišan. Ostavlja ga tu, i kreće još motivisaniji da jebe kevu zlom Satišu.
Opet karanje, pucanje, eksplozije, pičke materine i u jednom trenutku nailazi na zlog Satiša, koji drži Zišan i izgledajući kao sam đavo kažće Dipaku da će morati da se bori za Zišan, ali da ostavi oružje pošto hoće sam da se obračuna sa njim.
Opet karanje, samo sad bez oružja. Tepanje do daske, razbijanje stolica, ogledala, escajga, Zišan gleda sa strane drži se za obraze i navija i vrišti, još malo karanja i Dipak je na kolenima. Satiš ga gleda i taman se sprema da mu zada konačan udarac, kad Dipak pogleda Zišan i odjadnom vadi neku snagu iz muda, i kreće da roka ovog Satiša ko sveti Ilija ciganin, obori ga na zemlju i uzima pištolj da ga ubije. Zišan prilazi i grli ga.
-”Neću da te ubijem, pacov kao ti to nije zaslužio”.
Sledeća scena, hapse ovog zlog Satiša, zbog toga što se saznalo za njegova zlodela i dodeljuju neku nagradu Dipaku, daju mu značku nazad, izvinjavanja na sve strane, a šef sedi i iz prikrajka zlo i ljubomorno (ali ipak poraženo) gleda. Dipak se zahvaljuje svom najboljem drugaru Girišu, koji izlazi iz publike, živ i zdrav, sa umotanom rukom. Milina.
Pesma
Fešta. Šareno, eksplozije, vatrometi, slonovi, tigrovi, narod, žene, muško, deca, glumci, statisti, kamermani, sve ripa igra i peva, Dipak izvodi još jedan ultra uber dens, Zišan rotira glavu digidajgdigidajg tandaratandara tandara kurbla gurtna tandaratandara, kreću Dipak i Zišan da igraju i pevaju, sviredom iza njih, onda se kao uozbilje na trenutak pa uspori kao ples, pa opet tandaramandara igranje pevanje, klovnovi, slonovi, cirkus, ovo dvoje se uhvate i ljube se kao siluete. Aukurac.
Kraj pesme
Poslednja scena, posle izvodne špice koja traje dok traje neko novo igranje u ćošku kao manji kadar: Vest kako se desila eksplozija u zatvoru gde je zli Satiš, ali da nisu uspeli da nađu njegovo telo. Vidi se deo iscepane zatvorske nogavice i zalazak sunca. Moguć drugi deo ako dobro prođe film.
"Jebeš praznike!"
To je prvo što je rekao. Bio je fin, kao i uvek do tada. I posle toga je uvek bio fin. Fino se najebao majke svima kad god je za to imao prilike. Sada je pogotovo imao razloga za nečim takvim. Kako je hladno vreme došlo tako se i obim posla u sve posrnulijem preduzeću smanjio. Plata je kasnija dva meseca, najavljeno je da će novembarska biti prepolovljena, a decembarske verovatno neće ni biti. Prođe Sveti Nikola, ide doček, a zatim Božić i onaj Pravi doček, Naš! Ženi trebaju ženske stvari. Deci trebaju dečije stvari. Njemu treba puno rakije da se obeznani.
Istina je da je sam i da nema ni žene, a kamoli dece, da živi na tavanu porodične kuće, da ga svako jutro bude golubovi i da mu ćale tokom svakog obroka kenja. Zato je samo rekao: "Jebeš praznike!" ustao od stola, obuo cipele, obukao iznošenu perjanu jaknu, izašao iz roditeljske mu kuće i uputio se putem od kabistra, usput psujući imenom i prezimenom ministra. Prvo vojnog, posle obrazovanja, onog bez portfelja i onog preskakača.
Svratio je do lokalne radnje koja nije "Lidl", već je "Pere Istine mehana", bircuz u kome pošten, radni čovek može naći utehe u brlji sumnjivih sastojaka i još sumnjivijeg kvaliteta, kao i privida ljubavi od strane krčmarica po tarifi "daj šta daš". Seo je za šank, rekao gazda Peri da otvori novo poglavlje i da će mu sve što popije, pojede i pojebe od tog trenutka, pa sve do fajronta, ispltiti istog dana kada mu legne prva zaostala plata. Pera, čija gostiona nikada nije imala fajront, je bezizražajnog izraza lica samo klimnuo glavom, na praznoj strani upisao njegovo ime, datum i vreme, te mu potom sipao jednu čašicu od 0,03, potom drugu, treću, a onda se smorio i ostavio mu ceo litar. Častio ga je sa 0,8 litara izvetre kisele koja mu se vukla od Svetog Ilije, kada mu ju je zatražila neka rđa od čoveka rekla da ne pije i ne jede masno.
"Jebeš praznike!"
Ponovio je to na pola flaše. Pogledao je ka prozoru u kome je video svoj odraz. Hteo je da pljune u tom smeru. Predomislio se jer mu je baš tada zazvonio telefon. Majka zove, brine se jer je kasno. Nonšalantno je odbio poziv, nasuo još jednu čašicu, drmnuo je i iz jednog gutljaja popio. Sipao je sledeću i onda je opet krenuo sa gustiranjem. 31. je decembar, 14:30 na časovniku, a njemu se ne slavi kao drugima - njemu se uopšte ne slavi. Cilj mu je da pije dok se ne usere ili makar obeznani toliko da mu faca izgleda preparirano kao kod redara koji je prdnuo glasno u trenutku kada je počeo da odgovara na učiteljicino pitanje ko je odsutan.
Došla je Rada, pitala ga kako je. On je samo nezainteresovano podrignuo. Sela je na stolicu pored njega, pitala ga da li će je častiti pićem. U svoju čašicu je sipao malo rakije, dodao joj, te potom nagrnuo iz flaše i popio ostatak. Rada ga je pogledala uvređeno. Znala je da od budala koje tu obitavaju i koji se užele malo rvanja u toaletu u stilu "Omaldinske radne akcije 1974" može sve da očekuje, ali ne i ovo. Dobijala je šamare za loše pušenje, dobijala ih za dobro pušenje, dobijala ih bez ikakvog razloga, ali je u tome bilo barem neke emocije. Ovaj odvratni nihilizam kojem je upravo bila izložena je bio šok za njeno, u biti, nežno i krhko biće.
On je podigao ruku, pucnuo glasno prstima kako bi gazda Perinu pažnju dobio, a potom kažiprstom napravio dupli krug. Pera je klimnuo, dogegao se do šanka, polusavijen posegao za novom staklenom litarkom koju je potom stavio ispred njega. Staru flašu je brzo sklonio, za svaki slučaj. Rada je ponovo zatražila pića. Peri je klimnuo kratko i odsečno. Ovaj mu je isto tako odgovorio i na šank stavio još jedu čašu. Nasuo je u obe i ostavio ih. Rada ga je gledala, on nju jok. Samo je piljio pravo. Rada je počela da pije. Pio je i on.
Uglavnom su pričali sa njom, govorili kako je ona previše dobra za to mesto i kako će je izvući odatle i napraviti poštenom ženom. Posle guženja u smrdljivom toaletu su plaćali račun za piće, meze i dodatne usluge. Sutra je nisu ni poznavali kada su pili prvu jutarnju kafu u podne. Uveče joj ništa više nisu pričali, samo bi joj govorili: "Dolaz!" dok su se klimavim koracima vukli u pravcu vrata na kojima je rđavim slovima pisalo "WC".
On je ćutao, nakratko zaškrgutao zubima pre nego što bi u sebe sasuo još otrova. Prijalo mu je. To je bilo gorivo za njegovu vatru koja je plamtela kao najgrandioznija salemska lomača. Taj požar ga je iznutra celog uzeo, zagrlio ga kao najgracioznija ljubavnica koja je iskreno volela grozotu njegovoga bića i potpuno joj se predala. Zato mu nije trebala niti Rada, niti bilo koja Perina mučenica - samo je ova mutna tečnost imala ono što mu je trebalo.
Podne i veče su odmicali brzo, pevalo se, igralo, dupence konobaričino štipkalo. "Dogodine u Kninu!" je neko povikao. "Tako je!" - odgovarali su. Pera ih je prekrštenih ruku gledao. Svaku razbijenu čašu kao dodatni trošak zapisivao. Može sve da se radi, što da ne, ali sve mora i da se plati. Razbijena čaša, piksla i konobarice vilica. Nema murije, nema suda, ali ima da te boli više nego šut u muda.
Pera je pogledao u Radu koja je tužno gledala u njega. Džaba sedi samo, para biti neće. Nesuđena mušterija samo pije i preda se bulji. Plaši se ona, plaši se i Pera. Zna mu strica i kakva je to, kada dobrano popije, bio zlica. Ima koga da zove ako bude belaja, al' dok on dođe ima da u kafani bude zateknuta celokupne klijentele pogibija.
"Jebeš praznike!" Razdrao se i sveg glasa. Ustao je naglo, uhvatio Radu i bacio je na najbliži slobodni sto. Dok je otkopčavao pantalone, slobodnom rukom je uzeo flašu. Grlić u usta, kitu u Radu. Teslačio je dok je radžu na iskap ispijao. I gazda Pera i klijantela su nebo i u čudu gledali. Čula se samo Rada kako mazno stenje. Kako je kapljice nestalo, tako se i sa rabotom prestalo. Masa je od oduševljenja zapljeskala, ime mu glasno uzvikivala, legendom ga nazivala. Na rukama ga ponesoše, od jednog kraja do drugog ga vodiše. On je samo kao Patrik Zvezda tupo gledao u lusterske sijalice nadajući se da su to svetla lomača u daljini.
DMT
Sedim na klupici tramvajskog stajališta kod glavne železničke stanice. Pušim čistokrvan džoint prethodno smotan u toaletu urušene pljeskavičarnice negde na Altini. Pored mene orošena kesa sa još uvek toplom pljeskavicom natopljenom svim besplatnim prilozima, i tetrapak Su_voća od praske. Čekam tramvaj broj 3 za Rakovicu. Gasim džoint, i počinjem da shvatam da mi živimo u totalitarnoj državi. Okrećem glavu desno, i na zgradi pošte vidim ogroman digitalni časovnik koji takođe prikazuje i današnji datum i trenutnu temperaturu. Onda pogledam levo, i vidim kameru. Kamere. Jebene kamere. Kamere su svuda oko nas. Ulice, raskrsnice, trgovi, trotoari, banke, prodavnice, lokali, škole, javni prevoz, bolnice, domovi zdravlja, firme, fabrike, parkovi, ulazi i hodnici u zgradama, haustori, pa i svako od nas nosi po jednu kameru u džepu. Sve je pod nadzorom budnog oka Velikog Brata. Posmatra me. Znam da me posmatra. Onda dolazi tramvaj broj trinaest. Onaj nov. Njegov bešuman, futuristički zvuk me plaši. Moje ga oči detaljno skeniraju i analiziraju. Najpre zapažam način ulaska i izlaska. Moraš prisloniti PRST na onaj okrugli, svetleći čitač. Ne, to nije dugme, to je ČITAČ. Njegova je svrha da OČITA trenutak kada si ušao, i kada si izašao iz tramvaja, i taj podatak pohrani u centralnoj bazi podataka. Zatim, unutra su opet kamere. Osmatraju 24/7. Znaju tačnu sekundu kada si ušao i kada si izašao. Drže te u šaci, prateći svaki tvoj korak. Za njih nema tajni. Možda sada negde čitaju i ovo što ja pišem, iako to činim anonimno. Kako? Pa evo ovako. Imam fabrički instalisanu fejzbuk aplikaciju u telefonu. Nokia. I pošto sam uvek ulogovan, čak i kada nisam onlajn, oni mogu da povežu moj nalog na fejzbuku, sa bilo kojim nalogom koji otvorim na internetu, jer, ako sam im već otkrio identitet jedinstvenog broja šasije, da tako kažem, telefona, ulazeći na fejzbuk nalog koji sadrži moje vlastite podatke i fotografije, zašto bi im bio problem da prate sve ono što radim po internetu putem ovog unikatnog telefona, odnosno mog bar koda. Taj bar kod je ip adresa, i nepromenjiva je. I kada uporede ip adresu sa mog naloga na fb, i ip adresu mog naloga na vukajliji, oni će tačno utvrditi moj "anonimni" identitet. A i ko mi garantuje da se u onih 700kb fb aplikacije, ne nalazi i neki minijaturni špijunski programčić za praćenje istorije surfovanja? Ja vam kažem, mobilni su nam dati, a uzeta nam je sloboda kretanja. Tvoja je sloboda samo tvoj lični privid. U svakom trenutku kada je tvoj mobilni na mreži, oni mogu da te lociraju. Smeješ se, misliš da sam nadrogirani paranoik. Ali, nećeš se još dugo smejati. Ovo je samo uvod i početak. Da li GLEDAŠ televiziju? Ili je POSMATRAŠ? Da li kritički i sa rezervom analiziraš informacije koje dolaze sa nje, po sledećim merilima: kvalitet i kvantitet informacije, njena praktična primena (izuzetno bitno), način na koji ti se plasira, potrebna količina umnog rada kako bi se ona obradila (takođe veoma bitno)? Idemo postupno. Praktična primena- zašto ja moram da znam kako se proizvodi matična ploča za kompjuter, ili kako Bir Grils preživljava jedući drob iz antilopine ucrvljale lešine? Ili kad je Stanija otišla na pišanje? Kako ja ta saznanja mogu da primenim u praksi i kroz njih ostvarim neku dobrobit za sebe i bližnje? Na ovo se direktno nadovezuje kvalitet i kvantitet- na tone i tone beskorisnih i POVRŠNIH informacija koje zaboraviš u vrlo kratkom roku (jesi li možda zapamtio kojom biljkom je Bir previo inficirano mudo negde u džunglama Amazonije, kako se zove i izgleda? Možda ti zatreba taj podatak:) Dakle, zatrpavaju nas đubretom, uvijenim u lepa, i manje pakovanja. Uglavnom- đubre. O kinematografiji neću trošiti reči i palac, svima je jasna umetnička težina filmova kategorije gola sisa (vrhunac i krem umetnosti) i bum-bum-bilijarska-kugla-pucaju-pičke-Sigal-najjači-jebe-keve-svima. Emisije kao što su farma i veliki brat nam usađuju u svest to kako je normalno biti pod dvadesetčetvoročasovnim nadzorom kamera, olajavati i spoticati druge zarad lične koristi, dakle poruka- gazi preko svega zarad nešto novca i kratkotrajne estradne slave. Prodaj jeftino sve one vrline koje čoveka razlikuju od životinje. Što dalje implicira da se na kraju i nećeš razlikovati od obične svinje. Takvima nas i žele napraviti. Propagira se poročan i nemoralan život, mrtav pijan u osamnaestoj padati u šančeve sada je tako kul i in, lik što se roka pajdom kao kruna u komanskoj "hijerarhiji" koju treba poštovati. Itd. Ispiranje mozga na delu. Data nam je jeftina zabava, kako nam ne bi slučajno palo na pamet da mozak uključimo, porazmislimo, analiziramo, osmislimo neku novu ideju, a ne da poput sunđera upijamo zdravo za gotovo sve što nam se servira. Marihuanu nam zabraniše, svetu biljku koja se je tisućljećima koristila u magičnim šamanskim ritualima za spoznavanje Boga i drugih dimenzija.
Zamislite svest kao kutiju za cipele, pregrađenu na više rednih prostorija. Recimo, pet pregrada. Kroz svaku pregradu postoje vratanca. U prvoj pregradi se nalaziš ti. A sa tobom u njoj su sva saznanja i stvarnosti koje poimaš. Dakle, u toj prvoj pregradi se odvija tvoj običan, svakodnevni život. Ako ti je dato, u drugu pregradu možeš sam da zaviriš, bez pomoći psihoaktivnih supstanci. Ako ne, jebiga, posluži se već nečim, asortiman ključeva je širok. Ali samo po jedan za svaku od tih brava pasuje, znaj. U toj drugoj pregradi su pohranjena tvoja nesvesna ZNANJA i SPOSOBNOSTI, tipa ova analitička thc defka, koju normalan ni u ludilu ne bih mogao da napišem. U trećoj, mnogima nije data, nalaze se nadljudske sposobnosti koje su Božiji dar, kao recimo vidovitost, levitiranje, ishrana Suncem, telesni magnetizam, šesta čula, itd, čitajte Treće oko. U četvrtoj, to je već ihahaj level, nalazi se samospoznaja Boga u sebi, pojmi se veličina svemira, beskrajni kružni tok energije, otkrivaju se saznanja o načinu funkcionisanja svega, jedini čovek za koga smem potpisati da je razvalio nogom ko iz pičke sva vrata i došao u ovu prostorno i vremenski neograničenu sobu i njom ovladao jeste čovek-anđeo: Nikola Tesla. Šta je iza poslednjih vrata, to ne znam. Ne usuđujem se pretpostaviti. Verovatno sam svevideći Bog. I sada se vraćam na totalitarizam- šačica monstruoznih umova odlučila je igrati se Boga. Materijalni, kakvi jesu, nisu mogli ovladati čovekom duhovnim putem, već fizičkim. Kamerama, televizijom, čipovima, telefonima.. Pa i internet je njihovo maslo. Da, to ste upravo pročitali. Internet je namenski pušten čovečanstvu. Nauka i tehnologija se najpre cenzurišu od strane šačice oligarha, pa tek se onda postepeno puštaju kap po kap međ pučanstvo. Oni sada imaju tehnologiju koju će običan svet koristiti tek kroz 50 godina. Orvel se zajeb'o samo u godini- ne 1984, već 2034. I opet se vraćam na klupu stajališta. Kroz glavu mi piče flešovi slika iz Zabavnika od pre dvadesetak i više godina, kada su opisivali svet tada daleke budućnosti. Gledam sliku Beograda ispred sebe, očima, gledam te slike iz Zabavnika unutar sebe. Jedina jebena razlika su posteri "Veliki Brat te posmatra" i leteće reklame i automobili. A ni to više nije daleko. Vrli novi svet. Kuda ide?
korišćenje tudjeg uma dela.
Odričem se pozitivnih palčeva u dobrotvorne svrhe, a negativne ostavljam moderatorima:
Želim sve najbolje vama, vašoj porodici i svima koji su vam dragi!
S r e ć a je u malim stvarima i zato u svakom novom danu 2009. godine pronađite barem jedan razlog za osmeh.
Želim vam...
1. miris prve jutarnje kafe, 2. spoznaju da je sutra praznik, 3. pobedu naše reprezentacije, 4. sniženje od 50% u vašem omiljenom butiku, 5. sunčano subotnje jutro, 6. kućnog ljubimca koji vam se raduje, ...11. slobodno mesto za parkiranje u centru grada, 12. spoznaju da možete odspavati još sat vremena, ...21. vino ohlađeno na idealnu temperaturu, 22. da isprva pronađete pantalone koje vam dobro stoje, 23. kafu s prijateljima iz detinjstva,
24. maštovit i veseli san, 25. iznenadnu posetu prijatelja baš nakon što ste završili veliko čišćenje, ...35. spoznaju da ste u bržoj koloni, 36. da isprva izaberete ključ iz bunta, 37. hiperaktivne prijatelje u petak uveče, 38. da vam konobar donese smeđi šećer bez da ste ga tražili, ...45. da uhvatite zeleno na semaforu, 46. da vaš omiljeni prastari kaput postane modni hit sezone, 47. cappuccino sa puuuno pene, ...53. da vas voljena osoba dočeka ispred posla, 54. sveže pecivo u tri popodne, 55. dve kile manje nakon sinoćnjih ćevapa, ...65. petak, na sve moguće načine, 66. užitak u besciljnoj vožnji po praznim putevima, 67. da se setite stihova pesme iz vaše mladosti, 68. rešenje problema koje vas muči danima, 69. da otkrijete da se nekome sviđate, ...79. važan podatak baš kad ga trebate, 80. reprizu epizode omiljene serije koju ste propustili, 81. da neko na dodeli Oscara ima iste cipele kao vi, 82. priče koje jedva čekate da podelite s drugima, 83. da vas neko razveseli sitnim poklonom bez povoda, ...94. da vama dragi prijatelji postanu roditelji, 95. vruću čokoladu u hladnom danu, 96. duplo manji račun za mobilni telefon, ...100. da pronađete u džepu prolećne jakne 20 eura na koje ste već zaboravili, 101. susret zbog kojeg brojite dane, 102. da svaki dan naučite nešto novo, 112. da kolač koji pravite prvi put ispadne fantastično, 113. smešak deteta koje ne poznajete, 114. miris vedre letnje noći, ...125. da vam kiša opere auto, 126. da uočite prve visibabe u snegu, 127. pahulje koje vam padaju na nos, 128. da laste naprave gnezdo pod vašim prozorom, ...139. uživanje u prvim trešnjama, 140. da osmehom pobedite svaki stres,
141. parfe tortu sa šlagom koja ne goji, ...152. vikend u nekoj evropskoj metropoli, 153. "leptiriće" u stomaku, ...164. osećaj uzbuđenja pred putovanje koje dugo planirate, 165. osećaj olakšanja kad otkopčate pancericu, 166. jutro bez gužve, ...172. ugodnu bol u mišićima nakon treninga, 173. sastanak sa zgodnim klijentom, ...184. jutarnji cvrkut ptičica pod prozorom, 185. uspeh dragih osoba, ..196. da otkrijete novi omiljeni kafić gde puštaju super muziku, 197. livadu punu maslačaka, 198. sklupčavanje ispod ćebeta uz super film dok napolju pada kiša, ...200. iskren pljesak kad na karaokama otpevate pesmu grozno, ali uživajući, 201. dobro raspoložene ljude na poslu, 202. pevanje u zoru, ...213. odličnu ideju za rođendanski poklon prijatelju, 214. mesto do prozora u avionu, ...225. odličnu vremensku prognozu za vikend, 226. fotografiju na kojoj odlično izgledate, 227. poljubac za laku noć, ..238. poljubac za dobro jutro, 239. sneg na skijanju, ...246. neotkrivenu peščanu uvalu (bez ježeva), 247. klima uređaj dok čekate u redu, ...258. godišnjicu mature na kojoj blistate, 259. zasluženu povišicu, 260. pevanje uz pesmu s radija dok se vozite na posao, ..274. život s onima koje volite, 275. da se rešite štetnih navika, 276. lepo vreme na godišnjem, ...288. nalet inspiracije pred praznim papirom (ekranom), 289. Dobar party.,
290. praznik koji "pada" u ponedeljak ili petak, ...299. bezbolnu posetu zubaru, 300. prezentaciju dovršenu pre roka, 301. duhovitu zdravicu u vašu čast, ...313. lift na vašem spratu kad ga trebate, 314. da pronađete stari snimak na kome se glupirate, ...329. da vam neko napravi fine sendviče za put, 330. zaradu na deonicama, ...341. srećan put gde god išli, 342. smeh koji ne prestaje, ..353. pozitivne misli i ideje, 354. pravog prijatelja na kojeg možete računati, 360. da svi koje volite budu zdravi, ...362. zadovoljstvo samim sobom, 363. da se svako jutro budite sa osmehom na licu, 364. da darujete krv koja nekome spasi život,
365. još 365 novih razloga za osmeh u 2009. godini!
