To je jedan težak posao biti doktor. Dolaze raznorazne stranke sa raznim pričama, rođaci bolesnika, švalerke, žene, babuskere, Boško Despotović, sestre, nezadovoljni pacijenti, uvek neugodni bolesnici u svojim bolničkim posteljama i naravno džangrizavi prolaznici i kritičari institucije i profesije. Doktori primaju mito, sestre se jebu ko štuke, redovi kao ispred Jugoslovenskog dramskog pozorišta, svi voze bemve dok se građani klackaju u fiatima, aparatura zastarela, nema klime, nema dovoljno ni sedalica u hodnicima kad je navala a pisani su građanski predlozi za stajalište na liniji 53 stvarno nema smisla niti kad je sneg niti kad je kiša niti nema zaštite od sunca a svi drugi u još gorim naseljima svi imaju nove tende na stajalištima i klime i nisu osuđeni na ariva lopovluk, privatne klinike mlate pare u nedostatku državne organizacije, farmakomafija, ništa ne može bez recepta, sve je skupo, nema ništa za džabe, doktori prepisuju ni sami ne znaju šta svako zna bolje od njih, gori su od prognoze, kreveti škripe a zavese prljave, sestre arogantne. Onda umre neko na operacionom stolu pa moraš da saopštiš familiji neće sigurno asistenti i sestre a znaju svi da jedu govna. To je najgora stvar kad nosiš čoveka na duši osim kad je neki namćor pa ako ti nije drago nije ti ni krivo. Pa onda ima slučajeva i kad nasrću i optužuju doktora da nije dovoljno uradio da je mogao nešto da učini pa mu prete porukama kao sudijama i sačekuju ga posle posla ili vode medijsku kampanju protiv njega i olajavaju gde god stignu a ponekad i ostave mrtvog goluba u zelenom džaku za đubre na terasi, kao predsedniku demokratske renesanse. Doktor je pokvaren, korumpiran, umišljen i neće da primi bez knjižice. Da čovek umire džaba mu ako nema overenu zdravstvenu ne gleda se isto onaj sa overenom i onaj sa neoverenom kao ni onaj sa skupljom odećom nego neko ko izgleda siromašan. Ona ambulantna kola po gradu samo stvaraju nervozu a pale sirene sigurno nekad samo da brže dođu na sladoled. Doktor mora da ima sedam očiju i da drži celu bolnicu pod svojom palicom, mora da se zna red i disciplina, da se pare štede, da zafali wc papira ali ne lekova, da se tačno zna šta se žrtvuje, šta su prioriteti i gde ima jeftin prašak za veš i da se gleda da se tečni sapuni kupuju samo na velikim akcijama da se zaduže ljudi samo da prate cene po marketima i profesionalnim radnjama, moraju sestre da se opominju ako su okna previše štrokava, prst mora da pređe svaku tačku, doktor mora da se prošeta po celoj ustanovi kao najokoreliji inspektor u restoranu da traži dlaku u jajetu, zovite pod hitno molere, popravite onu tamo utičnicu, tamo da se ispolira džogerom kao u kombank dvorani, kvaka da se pritegne sve da bude kao da drug Tito dolazi. Da se kupe oštrije makaze za sečenje creva, jači konac i veći frižider da ne mora svaki dan da se dopunjava staropramen jer to je nasušna potreba svakog doktora da mu se ne tresu prsti na operaciji. Da se kupe bolji kancelarijski računari i instaliraju najnovije igre. To je samo deo posla. Svi propusti moraju da se nature na nos od strane nekog direktora i doktor mora da stoji pola sata ukopan u kancelariji kao đak. Zato doktori često i puše i imaju oronuo izgled. Njihova deca su žrtve terora i odaju se porocima kao i njihove razvedene majke koje ne mogu da izdrže više od 5 godina sa doktorima kojima je posao važniji od kuće. Doktora jebu sa svih strana i niko ga ne razume, osim nekih pacijenata koji ga zovu na slavu a poneki put i završe u zatvoru sa Radoslavom Rakovićem. On spašava živote ali to nije dovoljno za njegovu familiju i njegovog oca generala koji ga je video kao ministra zdravlja. Ženu uopšte ne interesuje koliko je stomaka zašio samo je interesuje da sa drugaricama ide na tenis i plivanje a u džip nikad ni kap goriva jedinca je pretvorila u nesposobnjakovića koji nije talentovan ni za jedan sport a i ima klempave uši ne znam kako ga je rađala. Nju samo interesuje ljubav, da je otac tu a ona da ne plaća nikakvu cenu i ne polaže nikakvu žrtvu. Sestra živi u Londonu i sa njom nije u najboljim odnosima mada zna da govori protiv snaje tako da mu nekad bude drago. Ona radi za mnogo veću platu a završila je književnost, ona će hiljadu promeniti vera a on je patriota, jebeš pare, a sestra izrodila tri hindusa i to joj je život. Doktori ponekad odu na TV Happy u emisiju Posle ručka da pričaju sa dr Marićem seksologom i Vanjom Bulićem magaretom o gorućim problemima u državi i zdravstvu a na kraju se to okrene na priču kako je u Srbiji a kako u svetu. Doktori vode usamljen život i najbolji prijatelj im je viski i cigara ili tompus ako rade u privatnoj klinici. Doktori ako su dobri nose naočare a ako su korumpirani onda ne nose.
Matematička formula kojom se precizno izračunava (ne)kvalitet groba kojeg bi dohvatili, u direktnoj proporciji sa kvantitetom piva.
Vaš broj godina/2 = maximum piva koje možete da popijete (0.33 l za one bez treninga) Takodje je to stanje kada bi ste (nesvesno) dohvatili debelu ciganku od 60 godina.
Matematicki, to izgleda ovako: x/2=y
Dalje, koren iz Y je minimalni broj piva sa kojima igra počinje. Takodje, to je stanje mozga gde i dalje gledate dobre ribe, a ignorišete skrnelje (što će se posle pokazati kao krucijalna greška)
Matematički predstavljeno: √y
Sve izmedju ta dva broja su promenljive granice koje sami sebi postavljate, u zavisnosti od velikog broja faktora.
2 Piva - Snimam ekstra plavušu, jednu od onih što odradjuje Ignore po defaultu na sve u klubu. Sisići izleteli, dal su plastika ili natura, sasvim je nebitno. Šorcić se urezuje dok hoda, celulita nigde, guza kao voćkica preko leta, osvežava dok je gledaš, a kad je zagrizeš osetiš kako se sreća širi celim tvojim telom. Oči neke boje, bitno da nisu klasično braon. Miriše. Noge duge, al ne previše, da ne baca komplexe bogatim a kratkim likovima. Prolazi pored mene, zakači me sisom. Ona ne primeti. Dovoljno materijala za nedelju dana.
5 Piva - Fino udaren. Mozak polako gubi funkciju. Zanimam se za polu-grobove i seljančure. Prišao bi jednoj, nosi naočare, one velike sa debelim okvirom. Sisu nema (al ajde, moja pivska će da posluži. Ako je dovatim večeras, sebe ću da mesim) Pigment onako garav, ne od solarijuma ili plaže, već od kopanja krompira na njivi. Dupe ravno, nebitno. Dobije 3 pogleda godišnje, od gospode sa skele. Uvijeno u babsku suknju, poslednja moda, malo ispod kolena (kao Amiši što nose). Ne miriše, al ni ne smrdi. Da je moguće, bila bi providna.
8 Piva - Vodim konverzaciju sa izmetom Sotone lično. Ja se nadam da će da padne bar Flavio Blajvatore, a ortaci plaču od smeha. Smorio sam se što ima težak život u ciganskom getu, što je deda siluje posle doručka i verujem joj ona u stvari iz Indije, a ne iz ciganmale. Majka indijka, otac japanac. To objašnjava malo razroke oči. Sisurdača bez brusa, preterano velika, gleda me, gledam ja nju. Čarape iscepane, od dlaka na nogama. Zubi kao stari metalofon, par komada fali, a oni što stoje uglavnom izgrebani. Modrice po nogama. Svrbi je nešto pazuh pa se stalno češe i onda miriše ruku. Prsti na nogama, (više od 10 sigurno) krivi, sa kurijim očima veličine pivskog čepa. Jedan je trepnuo pa sam povratio malo sebi u usta. Ortaci me snimaju telefonima. Sreća pa me odvlače što dalje od horora. Krećem kući, uzimam deveto pivo za usput, objašnjavam svima kako nisam pijan dok mi se oči cakle kao xenon farovi!
Kaže se za Nekoga ko nije omnipotentan.
Nekada davno, u apartmanu 315, jedno biće je počelo da stvara skulpturu. Ni iz čega. Nije da nije bilo nečega tu. Bilo je. Prašina neka. Ma skoro ništa! Medjutim, skulptura se rađala. Nuklearna fuzija, alhemija, tri Očenaš i vješte ruke Majstora su proizvele jedan poveći kamen. Ja ne mogu biti siguran šta je on planirao sa njim. Moguće je da je klesao mene iz doba mladosti, u prirodnoj veličini, baš je tih dana trebalo da neiđe vajar. Nijesam mogao ni da pretpostavim zašto ga je pravio na sred stana ni gdje će da ga nosi ali kad sam ušao On ga je vukao. Pokušavao je da ga povuče, zapravo. Da ga podigne. Bio je znojav, krvav i pocijepan. Kose prljave i sa tragovima suza niz obraze prekrivene slojevima sitne krečnjačke prašine.
Scena je sledeća: Ja ulazim, a on prestrašen i neočekujući mene, skoči na noge.Aferim, momak! A koji si ti? Da ti ne persiram, ne? Ipak si mlađi od mene.
Prije svega, ja sam ovdje poznat kao nemoj-da-mi-krvariš-po-tepihu tip. Ovaj je ručno izradjen u Avganistanu, od najsitnijih kamiljih dlaka. Znači da što sitnije dlake tražiš, to ti više kamila treba. Znači teže izvesti. Znači skuplje. Pa obrati pažnju onda, stani tamo na pločice. Da da, tamo. Ali ne mlataraj rukama! Porcelanske kineske vaze, čovječe!
Kad smo već kod ruku, vidim da se i ti baviš manufaktoringom? Stolar? Bogo-stolar? I to ne baš stručan? Ekseri idu u drvo, ne? Mašio si brate za dvadeset centimetara sigurno. I to dva puta. Ti si fenomen, legenda. Mit. Bolje se prebaci na lajfkoučing, to ti je sada unosno. A već si to? Aaa...hm. Ko bi rekao. Ovaj monolog ne ide u prilog tome.Dok sam govorio, on se u jednom trenutku spustio i nastavio da vuče kamen iznova i iznova padajući na leđa. Vidjeći uzaludnost tog posla a i u žurbi da popijem kafu koja me je čekala na kuhinjskom stolu kratko mu poručih, naslonjen na dovratak:
Nikakav si, majstore. Što se mene tiče, takav mi nijesi bogolik a vjerovatno si i svom Ocu samo personifikacija. Nemaš ovdje šta da tražiš. Ajde polako. Ja kad izvrijeđam čovjeka, ja mu bar izlazna vrata otvorim. Ajde.
A taj kamen što vučeš satima, tu mi ga ostavi. Zvaću nekog drugog da završi. I povuci tepih dalje od njega!
Alkos "nežnijeg" pola.
Ona je san prosečnog Srbina. Ona se ne mršti kada popijete. Čak šta više ona vam pravi društvo.
Kada odete sa njom na jutarnju kafu, njoj nije problem da uz kafu popije i vinjak. Ne usteže se da cepne unuče ispred prodavnice, sa nogu. Ona nema komplekse...
Njena omiljena pića su žestoka. Gadi se likera i koktela. Ona je najbolji muški ortak.
Dok je gledaš kako opušteno ispija svoje vinjake ne možeš a da ne pomisliš "udaj se za mene"... Ali onda ti se želja ispuni i dodje otrežnjenje... Odvedeš je na porodično veselje, a tvoja "nežna" polovina ne samo da ti nabije komplekse, nego od tebe pred celom užom i širom familijom napravi šonju i beskičmenjaka...
- Negde u srcu Šumadije, na dan velike mrsne pravoslavne svadbe...
- Kakav divan dan. Ustao si sav ozaren. Danas se ženi tvoj brat od tetke... Nije tebi drago zbog njega. On ženi lokalnu kurvu koju je napumpao. Ti si srećan zbog sebe, danas je tvoj veliki dan.
- Nakon gomile porodičnih krštenja, svadbi, sahrana i ispraćaja. Danas konačno i ti imaš žensku pratnju. I to kakvu pratnju. Crnokosu boginju, sa sjajnim fakultetom i još boljim poslom. Pred njenom biografijom će zli jezici zanemeti. A što je najbitnije konačno ćeš se nasmejati onim lajavim strinama i ujnama u lice. Vratićeš im za sve one priče da si ti šonja. Ostavićeš bez teksta i one najekstremnije, koje su širile priču da nisi ti možda dizajner.
- Nakon zamišljanja zanemelih tetki, shvataš da je vreme za put... Ustaješ, oblačiš najbolje odelo i pališ još jedan adut kod familije na selu, svoj novi auto...
Stižeš na odredište nakon puta, a tamo sve po običaju. Svatovi već lumpuju u dvorištu. Muzika svira a mladenci drhte od treme. Kada su te ugledali i kada su videli šta dovodiš, sve je za tren zanemelo. A onda delirijum i oduševljenje, dočekuju te kao Cezara koji trijumfalno ulazi sa osvojenim plenom...- Ceremonija može da počne... Odmah vam prilazi oduševljena tetka, sa poslužavnikom. Hvataš se za 30 godina staru rakiju, eksiraš i dobijaš blagi napad epilepsije. Tvoja polovina te prati, uzima isto, i eksira u Dzon Vejn stilu. Rodbina ostaje bez teksta... Nakon par tura, atmosfera se polako zahuhtava... Strine i ujne podvriskuju, svatovi se rumene od alkohola, a tetka sa poslužavnikom kruži kao centrifuga. Pokušavaš da malo oladiš ali ne ide, tura turu stiže... Počinješ da osećaš blagu toplotu u obrazima, ali šta sad, danas je dan za to.
-Nakon niza ceremonija, pucanja iz puške, crkve, opštine i neizostavnog bacanja sita na kuću, konačno stižete u salu za ručavanje i lumpovanje. Suvišno je reći da su sve nabrojane ceremonije ispraćene uz tetkino kruženje sa poslužavnikom.
- Još nije počeo ni Marš na drinu i posluženje torte, a ti si polako počeo da se srozavaš. Prvo su ti malo spale pantalone, zatim se kravata misteriozno razvezala, kosa je počela polako da vijori, a noge da vode politiku svaka za sebe. Pogledaš ka "nežnijoj" polovini, a njoj ništa, i ako te je već prestigla u broju pića. Haljina je na mestu, svaka dlaka stoji pravilno, a ona djuska sa sve štiklama od 10cm... Još uvek ti je drago zbog nje...
-Nakon nekih sat vremena, šećer od torte je u tvom želudcu napravio tandem sa alkoholom. Polako padaš na dno. Zapao si u Toma Zdravković momenat, muka ti je od muzičkog repertoara. Tebi treba Dotako sam dno života. Ponovo gledaš ka svojoj polovini, a ona je tek u fazi "Da zakopčam jeleče"... Već ti polako postaje neprijatno...
- Shvataš da ne izgledaš baš najbolje pored nje, a i tetke i strine sve više uz osmeh pokazuju ka tebi. Pomisliš u sebi "šta li se oni smeju , a ovaj njihov ženi kurvu", a u stanju sužene svesti, ozbiljno razmatraš da to i objaviš na mikrofon... Preko puta tebe sedi zabrinuta majka i uroljani otac koji već pevuši tomin hit Zatvorite sve kafane. Njegovo stanje te malo teši, i ti nastavljaš da nazdravljaš sa svojom polovinom...
- Slavlje je dostiglo zenit, a ti više nisi ni na dnu. Ide dno, gomila fekalija i mulj, pa ti. Prelaziš polako na kiselu vodu, a po stolovima pogledom loviš tanjir sa kiselim kupusom. Za to vreme tvoja "nežnija" i u tom trenutku svakako lepša polovina, prelazi na duple vinjake. Sad je već gledaš u čudu i polako se pitaš da li je ona normalna?! Ali i dalje si ponosan koliko ti to stanje dozvoljava...
- Rodbina je i dalje oduševljena zmajem od snajke, ali tebe gledaju sve čudnije. A onda fijasko. Prilazi ti "zabrinuta" sestra od tetke od pašenoga tvog ujke i daje ti savet da se upristojiš i ugledaš na snajku... Iz momenta ti pripada muka, pokušavaš da ustaneš ali noge te baš i ne slušaju. Krećeš da zadržavaš povraćku, a tvoja lepša polovina videvši koliko je sati, ustaje hitro, ispija vinjak na eks, hvata te pod miške i odvodi u wc... Dok grliš wc šolju i rekonstruišeš jelovnik, podižeš glavu i gledaš iz žablje perspektive ka njoj. Ona i dalje djuska dok namešta frizuru pred ogledalom. Shvataš da si familiji pokazao ko u vašoj vezi nosi pantalone. Suočen sa tom mišlju rešio si da je dosta. Dovodiš se malo u red i objavljuješ odlazak kući. Familija te ispraća ko da si tudji, dok snajku blagosiljaju i ljube.
-Nakon grljenja i ljubljenja snajke, nekako dolazite do parkinga... A onda i definitivni slom ostatka tvoje muškosti. Za vama istrčava tvoja majka, izvinjava se snajki zbog tebe uz konstataciju da si šonja ko tvoj tata... Prvo si se brecnuo ali si na vratima sale ugledao jadnog oca kako ispušta dušu i maše blagoteleći nasmejan svom sinu, tebi, jedinom biću koje ga razumeš. Pomisliš "možda mama zna najbolje" i kreneš da udješ u auto.
- Ali mami kao da nije dosta, počinje da kuka i da te moli da ideš autobusom. A onda se uključuje ona, tvoja "nežnija" polovina. Uzima ti ključeve i saopštava mami da će ona da vozi, što mama oduševljeno prihvata.
Tvoja muškost je nestala bez traga, potez tvoje drage će te napraviti doživotno impotentnim. Kroz glavu ti prolaze tvoje slike u kecelji, dok paješ prašinu i kuvaš ručak. Ne možeš da veruješ da ti je tako hladnokrvno bez imalo osećanja, zgazila i zgnječila ostatke tvoje muškosti u stilu Hanke Paldum. Nemaš snage da se raspravljaš, sedaš na suvozačevo mesto i krećeš da razmišlaš kako se sve ovo desilo. Razmišljanje ti u tom trenutku ne ide baš najbolje, ali dok gledaš svoju dragu, jedna misao se stalno ponavlja... "Sad sam te poveo medju familiju i nikad više"!
