Političar. Ego veći je od tela, reči veće su od dela... Svi smo mi žrtve sistema!
- Izgradićemo ''Koridor 10''!
- Smanjićemo stopu nezaposlenosti!
- Više radnih mesta!
- Karaćete Vesnu Zmijanac!
Predstavlja jedan od najiritantnijih načina usmenog opštenja. Javio se razvojem interneta, probojem američkih serija na domaće tržište i jačanjem turbo folk kulture kada su neuki ljudi pomislili da su naučili engleski jezik i krenuli u masovno skrnavljenje svog maternjeg. Ovaj način izražavanja koristi uglavnom ona populacija koja svoj jezik "obogaćuje" izrazima tipa full, fensi, ekstra koji su se već standardizovali kod nas. Nažalost ova populacija (koja mahnito raste) uglavnom ne zna izvorno značenje tih reči.
Brate, neke stvari su se skroz flipovale, moraš da prihvatiš trend. Nije više kul pričati kao da si izašao iz Zone Zamfirove. Turn araund oko sebe, pogledaj samo koliko turskih reči imamo. Hoćeš da ti isprintam spisak da pogledaš? Nema enda, čoveče... Baj d vej, engleski je postao mnogo bitan u svetu, šta fali da i mi akseptujemo neke reči koje glupo zvuče kad se translejtuju.
Strah iznad straha. Vezuje se samo za brucoše koji na fakultet gledaju kao jedino sredstvo za uspeh u životu, otpadaju jedinke koje su tu jer je mama tako rekla, njihov strah se nalazi u mislima one kučke Maje što joj skenira novu frizuru tj. za muške, da li je stepen kuloće i urbanosti dovoljno visok za nove drugare. Otpada veliki broj.
Preostali, na prste stonoge prebrojani, žude za originalnošću, ekspanzijom svojih ideja u autsajderskoj ekipi koja se sama od sebe generisala. Tu stupaju na scenu lični pečati, čvrsti stavovi o najnebitnijim socijal- ekonomskim pitanjima, kao i obavezna tema upoznavanja, strah, od nečega.
Istiniti primeri uzvišenog straha koje sam čuo:
- košpa od breskve ( i drugog koštunjavog voća, razlog neopravdan)
- točkovi od aviona ( samo kada sleće)
- lomljenje vrha rapidografa ( čovek napustio mašinac zbog drhtanja ruku)
- vilin konjic ( živi jedan dan, mora da je mnogo zajeban)
- komarci ( zbog muve ce ce, ludilo...)
i lično moj
- plastična kesa na putu ( bio sam očevidac kada se ženi zapalio auto zbog kese na hladnjaku)
Nekad svakodnevno, nekad letimično nađe se po neka osoba na nižem intelektualnom stupnju od nas samih koja smatra da nam je neverovatno zanimljiva i da će nas oplemeniti svojim (ne)znanjem. U tim trenucima dolazi se do ivice nervnog sloma a vrlo efikasan (a nenasilan) mehanizam odbrane predstavlja korišćenje super dugih reči koje vaš sagovornik ne razume.
Mala napomena, reči mogu a često i moraju biti plod naše mašte kako bi se gorepomenuti smarač definitivno zaglupeo još više (iako ponekad to izgleda teoretski nemoguće).
Smarač: 'De si brateeee?! Š'a ima? Otkad te nisam video!
Ti: Koliko se sećam... od juče.
Smarač: Dobro bre, pa to se samo tako kaže, ne mora ono...nego si video malu Miru skoro, mnogo dobro izgleda, pocrnela na moru uh!
Ti: Da, verovatno je tu zaslužna pojačana pigmentacija kože do koje dolazi posredstvom ultravioletnog zračenja koje se na žalost više ne redukuje prolaskom kroz stratosferu.
Smarač: To ti kažem, garava ko vrana.
Ti: Da, znaš latinski naziv za vranu je "Laurana Arauzona" a njen mitološki značaj prisutan je kroz arheološke iskopine o starovekovnim narodima...zapravo morfološki posmatrano reč "vrana" vuče korene od reči...
Smarač: Brate čuo sam da je dvocevka!!!
Ti: Moguće mada dvocevnost koturova primicača dosta zavisi od same polupropustljive elastidoidnosti kateterskih litijum diodnih pufni koje..
Smarač: E brate, žurim!
Ti(u sebi): Moram da zapamtim ovo što sam izlupao za sledeći put.
Sinoć sam naučila važnu lekciju.
Strah je nepotreban. Strah privlači ono čega se bojite.
To je na neki način dobro, ako umeš da se uočiš sa njim.
Ako ne umeš, neće ti biti lepo.
Navešću dva istinita primera.Verujem da na njima može da se nauči.
1.
Moja mama je išla kod babe i dede, u čijem kraju se nalazi nenormalno puno pasa lutalica. S obzirom da se ona nenormalno plaši pasa(i svega što ima četiri noge,ali to nije važno), kada je prolazila pored čopora, toliko se uplašila da su oni namirisali njen strah i počeli da skaču po njoj. Ona je toliko vrištala da su sve komšije izašle sa motkama i psi su naravno izvukli deblji kraj. Psi je nisu ni dotakli, ali je ona sebi napravila modricu na ruci koliko je zarila nokte u ruku od straha.
Ja sam prolazila jedno milion puta pored tih istih pasa i nisu mi ništa uradili, nekad sam ih i mazila. Njima je potrebna samo ljubav, nisu oni krivi što smo ih osudili na život na ulici.
2.
Oduvek sam se plašila ogromnih crnih buba.
Sinoć sam celu noć ispred kuće na zidu slikala Pink Pantera. S obzirom da su neonska svetla bila upaljena, stalno su dolazile neke bube.
Toliko puta sam vadila crnu bubu iz kose, majice, skidala sa pantalona, da sledeći put kad mi bude ušla u sobu, samo ću je uzeti u ruke i izbaciti napolje.
Najčešće je pomešan sa iščekivanjem bola i stvaranjem slike beskrajno hladne prilike u belom mantilu.
Ako se dete uskomeša, rasplače i odbije saradnju-uvek je kriv roditelj.
"Majko, niste pripremili dete!!"-donosi se presuda koja roditelja diskvalifikuje i svrstava ga u red idiota .
Roditelj nije blesav, on to uradi, ali nekad imamo posla sa hladnim i grubim terapeutima ili sa detetom kome je baš taj dan "loš" dan.
Ne mislim na strah od prve izgovorene reči, prvog koraka, ili prve pojedene šargarepe. Ovaj strah je složeno psihološko stanje. Pribojavanje da neko neće doći po vas u vrtić na vreme je svakako najveći dečji strah. Počinje da se pojavljuje kada prvo dete krene kući. I tako dolaze roditelji, odvode svoju decu, a vi ostajete sami. Jedina dobra stvar je i što sve igračke postaju samo vaše. Ali kada ostanete u grupici od dvoje, troje dece, ova panika potiskuje želju za igranjem. Zapitate se da li su vaši roditelji zaboravili na vas, da li im je dobro, zbog čega nisu došli. Kada vas učiteljica pomazi po kosi, mislite da vas teši, i to ne može biti u redu! Kreće prva suza, dreka se širi prostorijom. Ali onda vidite mamu ili tatu i sve prođe! Odete kući, zaboravljate na ovaj strah, sve do sutrašnjeg dana i ponovnog odlaska u vrtić.
Svakodnevno ponavljanje ovog psihološkog stanja može dovesti do velikih poremećaja ličnosti u zrelom dobu.
Velja Ilić, Lea Kiš, Aleksandar Tijanić, Marijana Mateus, Žika Seljak, Mirko Alvirović, Jelena Karleuša, Đani Čurčić...
Kada strah od dugih reči nazoveš Hippopotomonstrosesquippedaliofobija!
- Gospodine vi zapravo bolujete od Hippopotomonstrosesquippedaliofobije.
Gospodine!
Gospodine!!!
Kljucni faktor koji nas odvraca od ideje da se prosetamo minskim poljem.
Bolest od koje pate zaštićeni svedoci.
Kada nemaš muda da priđeš ribi višoj od tebe.
"Ma gde da je startujem,non-stop bih se tripovao da će mi zalepiti bananu,k'o Vraneš!"
Stvar koja je zahvatila vukajlijaše gore od straha od promaje...
Za samo 24h već deset definicija vezanih za ovu temu, i nove se očekuju.
Izgleda da smo otkrili najveću zebnju prosečnog Srbina. Globalno zagrevanje je šala, Svetska ekonomska kriza je nebitna, nestašica pijaće vode, ratovi, suše, cunamiji, vulkani.... HA!
Ali ako se ovo zaoštri, svi ćemo da izginemo....
Ja sam za to da mi njih pobijemo pre nego što oni nas uhvate!!!
Svinjokolj!!!!
Reči koje totalno mogu da promene značenje, tj. ne bi li ispale pametne, ''intelektualke'' neke reči kojima ne znaju značenje spominju u pogrešnom kontekstu. Oni bez mozga ih uzdižu, ali nažalost ima i onih koji znaju šta su ove budale rekle, pa im dođe da izvrše samoubistvo jer danas svako ima svojih 5 minuta na TV-u.
Vesna Zmijanac u nekoj emisiji sinoć: Moja ćerka ima malo prijatelja GRka tamo, jer oni su veoma nostalgični kad smo mi u pitanju.
Mozemo reci da je za taksiranje potrebna velika hrabrost.Tako da ako niste znali i taksisti imaju veliki strah.
X osoba:- Prati onaj auto!
Kad imaš takvu potrebu da se pocepaš od smeha, ali imaš osećaj da bi bio za muda obešen o luster.
Ulazi neki ogromni, ultra nadrkani pandur u kuću kod moga drugara, ovaj se usrao živ. Ovaj onako nadrkan, sav besan i natmuren, gromoglasno-zlim glasom reče - dobro veče, ja sam Šećerko.
Brbljivac koji kad krene pričati ne ume se zaustavi. Laprdalo koje izgovara po iljadu' reči u minuti.
-I onda ja kažem Marini da ne može to tako...bla bla bla...a ona će meni, ma šta ti kurac znaš...bla bla bla...
-Brate, kako se zaustavlja ovo?
-Ne prekidaj ga molim te, samo klimaj glavom, inače će početi ispočetka!
Poslovica-fraza koje se setite onda kada u nekakvom polu-pijanom razgovoru sa ljudima koji su, recimo iz Škotske i blage veze nemaju o tome o čemu vi pričate, hoćete da objasnite subkulturnu balkansku pojavu kao što je turbo-folk, pa u jednom trenu ostanete bez reči.
"So...(kopate po internetu na lap-topu)...and this is a photos of turbo-folk stars!" (na monitoru se iznenada pojavljuju slike od Karleuše i Azisa)
U tom trenutku se Derek(Škot) koji je upravo nategao pintu piva i samo jednim okom gledao na monitor, zagrcne i pivo mu izađe kroz nos...
Sindrom od kojeg najčešće pate žene ali postaje popularan i kod muškaraca. Prepoznaje se kod osoba koje stoje pola sata ispred vage i sa suzam dočekaju rezultat kada se na nju popnu.
Devojka ulazi u apoteku.
- Dobar dan.
- Dobar dan.
- Vidim imate vagu, jel tačna?
- Naravno, izvolite.
- Joooj, pa ne znam baš. Jel smem da se skinem? Imam tešku odeću. Možda bi trebalo da izdahnem kad stanem?
Pogleda užasnuto apotekarku.
- Ne, ne to ne može biti.
Istrčava iz apoteke u suzama, zaboravlja zašto je u opšte i došla. Apotekarka razmišlja: "Bolje da sklonim ovu vagu, propade mi posao".
Reči imaju najveću moguću snagu kad je potrebno usuditi se i reći. Tada svaka reč mora dobro da se odmeri pre nego što se izgovori.
Reči mogu da spašavaju, da budu melem za dušu, da unesu iznenadni obrt u nečiji život, navale strepnju i strah u nečije srce...
