Vrhunac izgubljenosti, ili usamljenosti, šta ko voli.
Moj otac je uvek govorio: ''Sine (da uvek me zove Sine), ako vidiš čoveka da priča sam sa sobom, ili je lud, ili pravi kuću''.
Istinit događaj.
1993-a godina, moja porodica pravi kuću, a hiperinflacija.
Tetka, teča i majka sede na spratu na nedovršenoj terasi, puše i ćute.
Kao kroz maglu im se po ušima provlači nečiji šapat.
Moj otac sedi sam u prizemlju, sabira se i presabira i raspravlja sam sa sobom: ''Nemam... pozajmio i od njega... treba mi još toliko... nemama, a treba...''
Kuća je, naravno, napravljena, dugovi su vraćeni, ali nema te sile koja može da vrati mom ocu godine života koje je izgubio 90-ih od silnog nerviranja.
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.
E, plus za ćaleta :)))))
Prodaj kuću i beži u šumu.
Ja sam čuo da Šešelj dolazi iz Haga još malo,
a Miloševića će da povampire...
Pa onda sve Ajd' Jovo na novo...
Šta se bre ovaj uvatio za Šelija i Slobu, pa će i gađamo sas kamenica ako se vrate, ko lud opet tako da živi... Meni tužne te definicije o devedesetim i sam sam napisao jednu, odvratno vreme, iako nisam zidao kuću.