Odrastali na bečkom dvoru, slušaju Mocarta tokom nedeljnog ručka, nikada ne stavljaju laktove na sto, niti viljušku prebacuju iz leve ruke u desnu. Ne govore prostote, poznaju bonton bolje od Novaga zaveta, maniri su im besprekorni. Ne prelaze van pešačkog prelaza, kao ni na crveno, javljaju se komšijama i pomažu bakicama kada nose pune korpe sa pijaca. Jedino se ponekada o njima piše u novinama zbog nasilja u porodici. Pogreši čovek, jebi ga.
