Krajnji stadijum sranja neke neobrazovane, ili u gorem slučaju intelektualno ograničene osobe koja pokušava da dokaže da je u pravu u jednoj raspravi, koja je očigledno preveliki izazov za nekoga takve inteligencije. Ali ona se tvrdoglavo bori da dokaže da nije kompletni moron, dok ti stojiš, slušaš to, želeći da izvršiš prvo ubistvo, a onda i samoubistvo na neki najgori mogući način zato što ne možeš da shvatiš da postoji takva tvrdoglava, i još, da izvineš, umno zaostala osoba koja nikako da prestane da sramoti svoju, a i tvoju inteligenciju zato što stojiš i slušaš ta sranja umesto da joj raspališ dva-tri šamara, al' ipak nećeš, zato što ti polako postaje žalosna kompletna ta situacija. Počinješ da sažaljevas svog zaostalog sagovornika, žališ sebe, zato što uopšte poznaješ takvu osobu, i polako pokušavaš da se obuzdaš da se ne bi pojavio članak u novinama kako je brutalni ubica nasmrt isprebijao nedužnu osobu iz nepoznatih razloga, samo zato što više psihički ne možeš da podneseš njeno postojanje. Počinje glava da ti puca. Gotovo je. Imaš nervni slom.
-...i kao š'o sam rek'o, čuo sam, rekli su, Srbija će da udje u skorije vreme u EU, oni su tako rekli, zaš'o bi nas lagali...
-Ma kako ne shvataš, to su samo prazne priče, bajke za malu decu, pre će Japan da nas prihvati nego EU...
-Ali oni su rekli...
-Ma zajebi to više šta su rekli, to su sve sami lopovi i lažovčine, samo gledaju svoje dupe, i što vise da prigrabe za sebe! A...
-Ali oni su rekli...
-Ma da se nosiš u pičku materinu! Pljas!
