Običaj karakterističan za jugoistočnu Srbiju, naročito Niški i Pirotski okrug. Zasniva se na čašćavanju povodom ženidbe ili udadbe bivšeg partenra onoga koji prati przaljću.
Termin je srodan s terminom klizalica - staza koja se oblikuje glačanjem površinskih slojeva snega gde se nakon svršetka iste deca klizaju što stojeći, što sedeći na najlon kesama s nogama u vis. U vezu sa običajem verovatno je doveden po sistemu - iskliznuo/la ti je bivši iz ruku, sad plati svoje.
Alek: O, Vladimire, bivša ti se udaje, će častiš!
Caja: Će plaćaš przaljću, nema se izvučeš!
Vlada: Man'te me bre, prebijen dinar nemam.
Caja: Ma kakvi, će popijemo, ako ti nećeš - ja će platim!
Milja (Vladina sadašnja cura): Da li možemo, molim vas, da to preskočimo?
Vlada: Možemo!
Alek: E, ne možemo! Sad kad ti treba da piješ u Jeleninu sreću, će se isprzoljiš!
Caja: Da, on u sreću njenu, a nesreću svoju! Hahhaha!
Milja: Molim vas prekinite, meni je ovo smešno!
Vlada: Epa baš ću platim! :vadi zadnje pare iz novčanika:
Mali, donesi turu za ovaj sto. Bivša mi se udaje!
Konobarčić: Aaa, to li je? Pa i meni przaljću? Preko čašu!
Vlada: Mor' ću ti dam ja preko nos!
Milja: Aman Vladimire juče si platu primio i sad već ništa nemaš!
Vladina svastika: Čekaj Miljo malo, Kad se Marko bude ženio ja neću da platim samo našu turu no ću čitavu kafanu da počastim što mi je sestru spasao sebe!
Vlada: To se ceni svastiKe!
Milja: Tako je, sad plati što si je se spasao! :cmok!:
:svi nazdravljaju:
