Reči na koje se najčešće sipa drvlje i kamenje. Međutim, u pitanju je deo jezika kao i svaki drugi, i svaka psovka je nastala iz potrebe istog. Njihovi korisnici se smatraju nekulturnima i agresivnima, dok se ljudi koji isto to kažu samo na licemerni, zavijeni način proglašavaju intelektualcima (ali to je već druga priča). Na kraju krajeva, svaka reč je samo skup slova, ono što se misli izrečenim je već druga stvar. Psovkama se pristupa kao zlu, a one same po sebi ništa ne predstavljaju - zlo je u ljudima, a niko ga tu ne traži.
Šta da se jezik drukčije razvio? Na primer, da se hleb naziva kurac, i obrnuto, da se kurac naziva hleb. Onda bi nam bilo sasvim normalno da neko kaže "Odseci mi krišku kurca", ali bi se zato smatralo nepristojnim kada bi neko rekao "Popušiš mi hleb". Samo skup slova, ništa više...
zasto englezi psuju "motherfucker",ako to znaci "mamojebac" sto dalje implicira da bi on zeleo da mu opstite sa majkom?
zar ne bi smo trebali biti polaskani kada nam neko kaze motherfucker kao znak najviseg postovanja prema nama da bi nam cak dozvolio da mu seksualno opstimo sa majkom
Место где могу да се чују неке од најжешћих српских псовки су аутомобили.
Кад Србин, возач, оплете о другом учеснику у саобраћају, оног јадника не опраше ни Дунав ни Сава. Интензитет псовке се неизоставно надопуњује снажним притискањем сирене по принципу технике "из петних жила".
Можда најчешћа псовка:
- Ј*** те ко ти даде дозволу!
Reči kojima se može izraziti svako osećanje. Reči koje mogu značiti sve u odredjenom trenutku. Voda za usta koja okrepljuje, divna muzika za uši koja uzbudjuje, prijatan lagan miris koji nam neko poturi pod nos kada je čujemo. Za Srbe je sve.
Na način na koji neko psuje vidimo njegovu rečitost, pismenost, sposobnost da za kratko vreme u psovku uplete što više reči kao i najbitniju osobinu - maštovitost.
Ne postoji stvar, osoba, predmet, biljka za koju i na osnovu koje se ne može smisliti neka soočna psovka.
Kod nekih ljudi psovke su jednake najumilnijem tepanju.
porodične psovke:
jebem ti familiju, jebem ti sortu, jebem ti sve do xxx kolena, jebem ti strinu, jebem ti ujnu, jebem ti tog što te napravi, jebem ti majku, sestru ti jebem, jebem ti brata, jebem ti celu familiju po spisku...
organske psovke:
jebem li ti srce krvavo, jebem li ti kosku staru, jebem li ti kosku inficiranu, krv ti jebem, jebem te u usta, jebem te u glavu, jebem te u pičku da te jebem, u dupe te jebem, u dupence te jebem, jebem te u oči ćorave
ostale psovke:
jebem li ti sitno žito, jebem li ti sunce žarko, jebem li ti miši, jebem ti lebarnik, lebac ti jebem
preobražene psovke (bez jebem ti)
sedneš mi na mojega, dodješ ti na mojega, pivatiš mi se, popuši mi, posisaj mi, sagni mi se, jedi govna, napasaj mi se muda, poliži mi jaja, do kurca, sranje, mrš u pičku lepu materinu, u dupe ti ga zaboravim, puši kurac, serem ti se usta pa ti nabijem petom,
Psovke su sastavni deo zivota svakog Srbina.Mogu slobodno da kazem da smo verovatno narod koji najvise psuje.Mi kada psujemo ne biramo koga i sta tako da nekad bas preteramo.
Psovke su i svakodnevne uzrecice a i sastavni deo savremenog knjizevnog jezika.
Ovo su neke od mnogobrojnih domacih psovki:
Jebem ti mater.
Jebem ti mater u picku.
Jebem ti bre mater u picku krvavu.
Jebem li ti sto mile majke.
Bem' ti mater mrtvu.
Dete ti mrtvo jebem ili jebem li ti detence mrtvo.
Sto ti mile majke jebem.
Mars u picku materinu.
Familiju ti jebem.
Krvavu ti majku.
Lebac ti krvav jebem.
Pusi kurac picko,pederu.
Jedi govna.
Jebem li ti zenu.
U dupe te jebem ili u dupe te jebem krvavo.
Sunce li ti jebem zarko.
Jao drzavu ti jebem.
Jebem li ti dete i zensko i musko.
Psovke o Bogu i svetcima i crkvi koje ne bih da spominjem.
Uglavnom u psovkama se jebe sve sto se stigne.Ako sam nesto propustio slobodno mi ukazite na to.
Srbi su ako nista bar najmaštovitiji narod. Imaju više psovki no bilo koji drugi naroda i svakim danom smišljaju, nove, još "bolje". One su postale deo svakodnevnog govora i kao takve ih treba prihvatiti.Psovke rečene na pristojan način nisu nepristojne.
Srbi imaju 4 stepena poređenja:
1.lepo
2.lepše
3.najlepše
4.lepo u pičku materinu!
Defanzivni mehanizam usadjen duboko u mentalitet svakog Srbina. Imaju osobinu reciprocnosti kvantiteta i tezine - to jest - sto vise nekome psujete, manje cete ga uvrediti. Razlog tome je verovatno sveopsta naviknutost sirokih narodnih masa na iste, koje ih vise i ne je*u 5 posto.
osoba 1: e, vidi sto sam kupio nove farmerke
osoba 2: pa i nisu neke, iskreno..
osoba 1: ma, mars u picku materinu, sta se ti razumes u modu, pizdo jedna..
osoba 1: e vidi ove budale...
osoba 2: ooo, pa cao retarde, sta ima?
osoba 1: ma bezi u kurac, jebe me ova vrucina dete joj razeno..
Najbolji patentirani proizvod Srbije. Pored velikog asortimana psovki, kategorisanih po jačini i potrebi, postoji i jednostavna za upotrebu sklopi-sam psovka.
Za sklopi-sam psovku vam je potrebno:
1. ono što psujete
2. prenosni glagol u prvom licu jednine prezenta
3. broj prideva po potrebi
4. priloške odredbe za mesto
Rezultati mogu biti zadivljujući.
Jebem ti majmunsku facu u pičku smrdljivu.
Jebem ti celu familiju mrtvu onu mongolsku.
Prdnuem ti na grob ćelavi zongate.
Pokaram ja celu elektrodistribuciju u šteker pokvareni.
Jebem ti ćer u pičku ogavnu.
Krnem te po čelendri toj ogromnoj.
Šutnem ti ja tu smrdljivu guzičetinu.
Popušim ti kurac...u kurcu!
Nekada stepen najgore klase u društvu,danas uzrečica k'o - Dobar dan! Takođe, nekada mnogo ''finije'' - danas gustiramo u izmišljanju novih.
Ranije:
Majka: Ah nek' ide sve u peršun!
Otac: Dete, ne slušaj šta ti majka bulazni, omaklo joj se!
(Ako treba, otac izbije majku i kaže detetu - Eto, vidiš da su ružne reči loše! )
Danas:
Tinejdžer: E kevo, volim te u pičku materinu!
Majka: Ma teraj se bre u kurac ti, znaš!
Otac: Majci se samo uvlačiš u dupe, a meni ni govno da daš, sunce li ti jebem!
Dok u drugim zemljama djecu prvo uče da kažu mama, tata, mi Srbi djecu učimo da kažu Jebem ti mater ili neku drugu osnovnu psovku. Tako se djeca od malih nogu uče osnovnim gramatičkim pravilima. Takodje dijete se kroz psovke upoznaje sa biljnim i životinjskim svijetom ( npr. Jebem ti sjeme, klicu, maslačak, miša...), periodnim sistemom elemenata ( najčesća Jebem ti sumpor) religiozno se edukuju ( Jebem ti Boga, svece,krst...). Uče se padežima ( Jebem ti Boga - Jeb'o ti Bog mater). Taj način kućnog obrazovanja ljubomorno čuvamo kao dio tradicije i u inostranstvu.
Reči koje uvek dolaze posle kijanja.
-A..a..aa...Apćiha! A u pizdu m..
-A...a... Apćihaaa! u pičku lepu materinu više!
Nesto sto pored sarma i rakije asocira najvise na nas narod jer kako kazu "Srbi najbolje psuju". Naravno kada neki stranac dodje u Srbiju prvo ga naucimo psovkama. Ima vise vrsta psovki.
Posotoje:
Nekrofilska psovka: "Mrtvu ti mamu jebem"
Stomatolosko- gastroenteroloskog tipa: "U usta te jebem zvalava"
Poljoprivredna: "Sitno ti zito jebem"
a evo u i jedne hibridne nastale u urbanim sredinama:
"Jebem ti sisu u picku"
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.