
Реци, кажи. Чешће је коришћено у ситуацијама кад је оно што саговорник треба да чује опасно по његово ментално стање, па се он ваљда психички припрема за говор.
-Ћале, мораш да ми даш паре за екскурзију. Само да видим колико ми треба.
-Пуцај ћеро! Опељеши ме, ајде.
-Драги морам нешто да ти кажем у вези браника, мислим онога што је остало од њега.
-Пуцај! Докрајчи ме.
-Душо, морамо да попричамо о нашој вези.
-Пуцај!
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
dobra...+
Е хвала :) Јеси ли се пронашао у некој ситуацији? Ајде буди искрен. :)
ovo drugo za auto...bilo skoro...:) a ovo treće bilo davno...ali i ja tako kažem..aj pucaj...:)
Хахахах е пусте жене...:)) А ја га зато и дефинисала, дефинишем често изразе које сваки дан користим. :)
Pucaj + :)
Дај ми сикиру да пуцам! :)))
Луњице :)
Ију Докторе, сикиру тражиш агресијо! :)))
Hm