Putnička je tuga pregolema

Teška muka putnika-smrtnika za vreme odmoranja. Karakteristični pogledi preumornih ljudi, praćeni kletvama i molbama, upućeni za sto gde sede vozači autobusa.

Negde u ranim jutarnjim časovima, autobus staje na drugu pauzu. Majstor Zoki je zaustavio bus kod Šapca.
- Jen, dva, jen, dva… poštovani putnici, napravićemo pauzu u trajanju od 25 minuta.
Putnici izlaze iz busa i svako ide na svoju stranu ali svi sa zajedničkom molitvom: Samo nemoj da jedu!
Ali, šoferski stomak krči. Zoki i kolega mu Bane se već grle sa konobarom i rukama pokazuju šta da donese. I naravno, pauza će se odužiti.
Mala Jana: Mama, a kad ćemo poći, spava mi se…
:počinje plač:
Janina mama (inače, mnogo dobro pička): Evo, samo da ove čike ručkaju pa idemo.
U sebi pomišlja: Gde li vam stane tolika hrana? Da l' ti je želudac od rosfraja?... još i ova moja počela da pizdi! Dabogda vam se creva zavezala!
Blago teleći pogled je tražio oči šofera.
… što mi je smešna ova plava žena…
Toma: Hoćeš li još jedan sendvič?
Bisa: Ma, ne znam kad ćemo poći, bolan, sad se razmišljam da l' i kafu da naručim. Svo vreme ih gledam i molim Boga da ostanu još malo da ljudski ubijem kafu.
Toma: Ko ih jebe! Momak, donesi meni još jedno pivo i za ženu, sendvič i kafu!
… plava žena prođe pored mene…
Šoferi uveliko naručuju još jednu šopsku i flašu kisele.
Dana: Gledaj onu fuksu!
Žana: Pusti me ženo draga, ne vidim na oči. I ovu cigaru jedva vučem. Koja fuksa, imamo ih tri?
Dana: Ona što je ušla u Loznici. Pogledaj! Jok, još im na kurac sedi.
Žana: Aha…
Dana: E, sad smo najebale. Naručili su i za nju da ždere! Šta nama fali, ajde reci? Žana? Žanče? Ti si zaspala?
… jebo te, šta hoće ova plava žena od mene…
Dalibor: Ali, tata, ne mogu brže! Velika mi je pljeskavica!
Tata: Šta ne možeš? Pogledaj kol'ki si!
Dalibor: Prvi put kad smo stali umalo se nisam zagrcnuo koliko si me požurivao a mogao sam još dve da pojedem.
Tata: Pravo kažeš sine! …pogled ka Zokiju i Banetu… Mamu vam jebem!... Konobar, donesi kafu i kolu.
… meni ova žena stvarno postaje smešna…
Mama i Jana dolazi do šoferskog stola i konobar donosi turu pića za svo četvoro i sokić za malu.
Deda: Baba, kol'ko je sati? Trebali smo odavno da pođemo.
Baba. Eee, ugasio mi se telefon, đavo ga jebo!
Deda: Daj više da stignemo kući, poludeću! Treba uskoro da se puknem insulinom.
Baba se nervira, pizdi… i konačno se susreće sa šoferom oči u oči koje govore: Bude li ovaj moj fosil počeo da se treska kao trovan pacov a ne daj Bože da odapne, vadim ovaj pištolj i metak u čelo obojici i ovim dvema fuksama.
… fala kurcu, plava žena se odmakla od mene i ne moram više da se tripujem…
-POLAZIMO!
U tom trenutku neka čudna, sjajna i blistava svetlost je obasjala kafanu. Žena iz Loznice i mlada mama kreću u wc. Bisa je puvnula u kafu i isprskala se a Tomi je pena udarila na usta. Žana se trgnula iz sna. Daliborov tata je isprskao pantalone pred pisoarem koliko se obradovao. Dekica je već počeo da razmišlja o čarima i slatkoći bockanja i šećer je počeo da mu raste. Ono petoro što je bilo u busu i dalje je konjosalo (ili nisu imali love da plate ni kafu ili su stipse).
… a meni smešno pa ću da puknem od smeha…
…prođe pet minuta a bus ni da krene…
Bisa: Pička im materina, mogla sam za ovo vreme i kafu i cigaru da završim.
Deda: Zašto ne krećemo kad smo svi tu?
Dana: Čekamo one dve domaćice da se ispišaju! Sad su našle kad smo pošli.
… dve dame, zajedno sa plavom ulaze u bus…
Dana: Eee, Žana, evo one treće! Žana?