Jedna od najslađih stvari vezanih za studentski život.
Dođeš u menzu pola sata pre početka doručka, ručka, večere. Staneš prvi u redu. Ako nisi prvi, jebiga, staneš drugi. Bitno je da sediš na početku reda. Polako uzimaš hranu, dok ovi što su iza tebe jedva čekaju da jedu. Sedneš što bliže redu. Okreneš se ka njima i počneš. Poželjno je uzeti što više hrane. Nije bitno ako nisi gladan. Jedeš polako, mljackaš. Praviš im zazubice. Takođe je poželjno da sa tobom sedi neki ortak ili drugarica pa pričate da što duže ostanete tu da bi što više ljudi vas gledalo kako jedete. A oni gladni, jeli bi i najgoru podrigušu iz menze koju prave od fetusa tasmanijskog đavola. Ceo tridesetometarski red. Ustaneš posle 45 minuta.
Onda tako opet sutra i svaki dan.
