Suptilan pokušaj zaustavljanja logoreje vašeg sagovornika čija priča počinje od Kulina Bana i temeljno obrađuje ceo period vladavine Turaka, a vas jedino zanima zašto on stoji tu ispred vas, zaklanja vam vidik, oduzima vam vreme i gricka vam živce.
- Dobar dan komšinice. Ja sam komšija sa 4.sprata, poštovanje. Nismo imali priliku da se upoznamo, evo ovo su moji klinci. Mi smo kod vas navraćali više puta, niste bili kući. Čuli smo da ste vrlo zauzeti, ali se ipak nadamo jednom gestu dobre volje od vas...
- U redu, komšija, recite kako mogu da vam pomognem?
- Znate komšinice, mi smo se ovde doselili '94, tad su se klinci tek rodili. Živimo kao podstanari već 15 godina u nadi da ćemo jednog dana i sami moći da kupimo stan. Nažalost taj dan nikako da dođe. Evo i deca su porasla, idu u školu, imaju sve petice, mali trenira karate. Trudimo se da im obezbedimo koliko mož...
- Dobro, komšija, šta treba da vam kupim stan? Molim vas, recite kraj za početak ćemo lako.
- Pa, mi skupljamo potpise da nam se pokloni zajedničko potkrovlje zgrade.(sad je komšinici jasno zašto on mora da davi ovom pričom k'o zmija žabu, da komšinici izvuče potpis u trenutku pada koncentracije).
