Okean sadržaja koji guta neodlučne pojedince stvarajući od njih šuplje mediokritete, samo zato jer nisu imali fokusa na ono što im je potrebno i što ih zanima nego su lutali, lutali i lutali i zaneli se šarenilom zaglupljujuće nevidljive bašte te postali njeni robovi.
Koristi internet ili će on koristiti tebe!
Kobile koje svršavaju na Cobijeve pesme i sve te gengsta balkan priče.
- Jaoooo, jesi slušao novu Cobijevu pesmu "Crni sin u getu utoku nosa, Cezare Paćoti belo ispod nosa". Kao da peva baš o meni. A i sladak je, hihihi. Oćemo na koncert?
- Lakše malo, cobilo. Ja vidim i čujem samo đembelog na autotjunu. Ajs Nigrutin bog.
Nauka o spelovanju engleskih reci.
Po starom verovanju dede po selima su koristili reč čeleplja da pokažu svoju najdužu dlaku na bradi.
-Milorade vidi kol`ka ČELEPRLJA
-Ha ha ha
Zanimanje male ulizice kad odraste.
Kada je neko na rastojanju sa kojeg može da dobije šamar.
- Uključuješ se na sastanak?
- Koji sastanak?
- Onaj sa onim menadžerom.
- Sa onim narcisom manipulatorom?
- Da.
- A gde je sastanak?
- Na skajpu. Dolaziš?
- Jok, ja s njim samo uživo. Mnogo se bolje dogovorimo kad mi je na šamarohvat.
Pricče koje se odvijaju na slavama ili nekim drugim familijarnim okupljanima. U njima učestvuju osobe starijih generacija (uglavnom od 35 godina pa na gore). Teme su uvek iste; uglavnom se krene od toga kako je trenutna vlast go kurac i kako bi ti sa 2 razreda osnovne vodio drzavu pa se na kraju završi ostrom kritikom danasnje kulture i omladine ili time kako je njemačko auto najkvalitetnije i kako je svaki proizvod nekada bio dugotrajniji.
- Esi video kako su cene goriva otišle u nebesa?
- Jesam! Ma nije samo problem u ekonomskoj krizi, vec i Vučko traži ogroman deo kolača od toga svega!
- Još nam na kraju daje pare, kao on je neki dobrocinitelj, a ustvari je je lopina, kao i cela njegova bagra!
- Da sam ja predsednik ja bih odmah smanjio akcize za pola i tako bih imao više para da ulozim u našu ekonomiju i da je vratim u stanje u kojem je bila pre raspada Jugoslavije...
Sarkastičan opis bolivudskih filmova.
- Idemo li na Ganci fest?
- Kakav crni fest?
- Pa, znaš, filmski fest u Bengaluru.
- Prvo, liječi se, drugo, romantične komedije s plesnim izdrkavanjem?
- E.
- Ne bi ni bengalske tigrove išao gledati, a kamo li ta sranja s trećeokima žiljušama.(kasnije)
- Di si bio? Dugo se nismo vidjeli.
- Na operaciji sam bio.
- Skužaj, nisam znao. Sve u redu? Kakva operacija?
- Ma skidao sam te s kurca u boliud prodakšnu, Džupra.
Evakuacija u potencijalni život.
Mićko: De si Mišo jeba ga patak! Nema te sto godina!
Mišo: A evo, životari se, šuška se tu i tamo, krckam penzijicu i tako. A 'de si ti jebemu dan?
Mićko: Evo vidiš, isto ko i ti, a 'de nam je Pera?
Mišo: Ejakuliro on još pre rata na zapad, snašo se, boli ga patak.
Mićko: U bre, 'ajd do Generalštaba na po jednu.
Mišo: 'Ajde.
Pripadnik romske manjine koji radi samo elektronski otpad.
Jedini pozitivnio racio koji te vodi ujutro na posao. Ljudi su psihosomatska bića.
(jun mesec) ''Ah, sad ću da uzmem godišnji odmor, treba mi malo profilakse.''
(7 dana kasnije) ''Boze, hoću da poludim!''
Izraz za većinom mlađu generaciju medicinske braće tj. medicinskih tehničara koji čoporativno nakon srednje škole idu u Austriju i Nemačku da se staraju o švapskim penzionerima. Prevrtanje babe obično označava menjanje pelena istoj.
- Tebra, rešio sam, palim za Dojčland.
- Mešalica, a? Bićeš prvi znak proleća, bole te kurac u guzici xexe
- Ama jok, našao šljaku u staračkom domu u nekoj šumetini. Stan, hrana i dvaes veselih penzionera da se brinem o njima.
- Prevrtač baba, a? Gušićeš se u smežuraloj pički xexexexe
- ...
Lik što glumi žrtvu.
- Vidi ove na vestima, kao “masakr u Buči”… A kad ste klali Ruse po Donbasu, tad ništa? Pu!
______________(sudar)
- Strašno, nalepnica “beba u autu”, a Vi se zalećete kao ludak… Pored prekršaja, očekujte od mene i tužbu za pretrpljen strah..”
- Ta nalepnica za bebu je starija od tvoje druge “YU” nalepnice na braniku… Vidiš ovo ovamo.. (pokazuje na svoju šajbnu). Nisi video da imam kamericu i da se vidi da si krenuo u rikverc na semaforu?… Šta je Ukrajinac? Nešto si mi se ućutao pizdo mala, hehe…
Frizura koja se dobije kada neiskusni frizer iseče uvo mušteriji.
Osoba koja se kupa prosečno jednom u tri godine i domaćin je raznih parazita koji su vremenom evoluirali i mutirali na njima zgodnom tlu te bi u slučaju kupanja njegova/njena mikroflora pobila floru i mikrofloru kanalizacije. Tajna koju malo ljudi zna je da Nindža kornjače nije pobedio Sekač već Srbenda koji se okupao povodom 20 godina mature.
Naslon za ruku u autu.
Reč je najverovatnije hrvatskog porekla.
Desnu ruku nalaktiš na tudjmanku. U isto vreme treniraš za šank u klubu.
Leva ruka isključivo na vrhu volana, gde pogled na semaforu bacaš preko ramena u nedužnog lika koga prvi put vidiš u životu
Suvremeni Shakespeare na Balkanu za vrijeme snošaja.
- Zašto se lagano povlačiš?
- Ide ćunami.
- Nemoj, Arthure, vadi ga, jebemu Camelot.
Ljudi koji najbolje prođu u životu. Koliko god djelovali opušteni, koliko god se zajebavali, napijali, glupirali, mangupisali, itd. oni tačno znaju, na dugi rok šta hoće i čemu teže u životu, i na tome polako i postepeno rade. To bismo mi mogli kritikovati, proglašavati takve ljude proračunatim, ovakvim i onakvim, ali oni su ustvari samo pametni. Velika je stvar na vrijeme skontat šta hoćeš u životu. Pojedini koje poznajem to su skontali već na početku srednje... ili čak u osnovnoj. A ima i onih koji ni sa 35 godina ne znaju. Jedina loša stvar u tom "znanju svog pravca" je to što su ti ljudi prividno opušteni i svoj plan rijetko dijele sa drugima. I onda recimo njihovi ortaci koji nemaju takav plan, s njima se druže, zajebavaju, napijaju, i misle kako je sa njima samima sve OK, i kako je ta opuštencija ustvari ispravan pristup životu, a nisu ni svjesni da ti s kojima se druže i napijaju, imaju plan i mnogo konkretniju sliku svoje budućnosti i daljeg života. A ti, naivac, da tako kažem, s njima ločeš, zajebavaš se, igraš bilijara i na to ti se sve svodi. I onda jedan dan napuniš 35 godina skontaš - đe si ti, niđe....a on, fino žena, dvoje djece, stan, dobar posao itd... sve po PS-u.
Naravoučenije: treba znati svoj pravac i raditi ozbiljno na nekim dugoročnim ciljevima... ali isto tako, bilo bi fer i korektno tu viziju podijeliti sa manje ozbiljnim prijateljima i probuditi ih iz njihovog dremeža, a ne sa njima samo zajebancija, a ti ovamo šutiš i radiš.
Primjer ljudi koji studiraju 10 godina i više, naizgled su opušteni, stalno u gradu, gotiva zajebancija, ali vrlo dobro znaju da će jedan dan završiti taj fakultet i imaju tačno plan šta dalje, gdje mogu konkurisati, kakvu štelu mogu naći itd.
Još drastičniji primjer su oni što još u osnovnoj znaju da će studirat pravo, npr. jer su im roditelji pravnici, i znaju da tu već imaju prokrčen put. I u školi se zajebavaju, prolupavaju, a tačno znaju šta će i kako će dalje.
Životna deviza poligamista.
Problem za koji je očigledno da postoji, ali je vrlo teško otkriti gde se tačno nalazi. Što je više mogućih tačaka - to ga je teže naći.
U elektronici, hladan lem je kada se tinol žica ("kalaj") nedovoljno zagreje, pa se prilikom nanošenja lemilicom potklobuči. Spolja taj spoj izgleda savršeno, ali pod sobom krije prazan prostor. Tu ima nekog kontakta, nije da nema, i on može danima besprekorno da radi i da onda odjednom - prekine. Onda kreće igra traganja. Kako pronaći uljeza među gomilom lemljenih spojeva na elektronskoj ploči? Teško do nikako, golim okom svakako nemoguće.
Po istom principu funkcionišu i ljudski kolektivi. Na prvi pogled, sve izgleda besprekorno, radi se (proizvodi se ili se pružaju usluge, vodi administracija, uče se deca, leče pacijenti...) ali - nešto nije kako treba. Malo-malo, pa se desi nešto što ne bi smelo da se desi i što nije moralo da se desi.
Vremenom, u tom nizu "slučajnosti" uočiš neku zakonitost. I shvatiš da među zaposlenima postoji neki "hladan lem". Neko ko spolja izgleda kao besprekoran radnik, ali se unutra krije nešto "potklobučeno" zbog čega se neki "kvrc" povremeno odrazi na rezultate njegovog rada. I nema nikakve koristi od toga što on ne pravi te probleme namerno - oni su tu i zagorčavaju život celom kolektivu.
Takvog je najčešće vrlo teško otkriti. A i kad ga, nekim slučajem, otkriješ - šta da mu radiš? A možda i ne treba ništa pokušavati. Možda im samo treba zavideti.
