Davno su prošla vremena podele na fanove Elipsa i Silueta, Smaka i Bijelog Dugmeta, a u nedostatku novih velikih imena na domaćoj rock sceni možemo se deliti i na fanove starih. Protivnici su verovatno dva (u svakom smislu) najveća srpska rock benda. Da ih razmotrimo:
U levom uglu je Riblja Čorba, po mnogima najveći rock bend sa ovih prostora. Više okrenuti tradicionalnom rock zvuku i ikonografiji i mejnstrimu, prosečnom slušaocu "razumljiviji", stoga i popularniji; ali tolika popularnost ne dolazi samo od rock fanova već i od širokih narodnih masa - Čorba je odavno postala nešto što je nekada bilo Bijelo Dugme, što će reći - narodni bend. Vođ benda Bora Đorđević, u narodu poznatiji kao Bora Čorba (između njegovog imena i imena benda mnogi, naročito iz već pomenutih narodnih masa, stavljaju znak jednakosti), poznat po oštrim tesktovima ali i svojim kontroverznim stavovima je jedan od najvećih i najuticajnijih autora sa ovih prostora. Iako je često lutala po žanrovima, Riblja Čorba je nešto najpribližnije velikom hard & heavy bendu što imamo.
U desnom uglu je Ekatarina Velika, ili EKV, po mnogima najveći rock bend sa ovih prostora. Više okrenuti umetničkoj strani rock muzike, uživali su kultni status godinama, iako su sa albumom Par godina za nas uveliko bili u mejnstrim vodama. Vođa benda, pokojni Milan Mladenović, je jedan od najvećih i najuticajnijih autora sa ovih prostora. U ovoj borbi ovaj bend ima veliku prednost jer su jegovi glavni članovi odavno otišli u legendu (da ne kažemo mrtvi), pa im se nije moglo desiti da omatore i da im otupi umetnička oštrica kao Bori, ali i zato što su za života su bili nešto drugačijih pogleda na svet od Bore, pa im se nije moglo desiti da naprave onakve istupe kakve je pravio on.
Po ovome bi mogli zaključiti da je fan Riblje Čorbe veliki ljubitelj alkohola i ljutog rock 'n' rolla, a fan EKV-a onih stvari (umetnosti, književnosti, filozofije itd) kakve ne zanimaju mnogo prosečnog građanina ove zemlje. Podela se ne završava na ovim bendovima. Velike su šanse da fan Riblje Čorbe ne voli Block Out, Bjesove, Kandu Kodžu i Nebojšu ili čitavu tzv. "Novu srpsku scenu", a da fan EKV-a ima vrlo loše mišljenje o YU grupi, Generaciji 5, Galiji ili Kerberu. Čak i kada ste fan oba benda, uvek ćete afinititetima više naginjati ka jednom.
Važna napomena: Slike prosečnog fana Čorbe ili fana Katarine su stereotipi. Veliki broj domaćih rokera voli oba, a veliki broj ne voli ni jedan od ova dva benda. Autor definicije iskreno veruje da se oba benda mogu voleti podjednako, iako ni njemu samom to ne polazi za rukom i upoznao je svega nekoliko ljudi koji gaje takvu ljubav.
Razgovor između fana Riblje Čorbe i fana EKV-a izgledao bi ovako:
Fan EKV-a: Bora Đorđević uopšte nije velliki autor. Njegove pesme su obična zapažanja seljaka koji je došao u veliki grad. Građene su na primitivnom "rima-štima-jer je-zima" principu. Današnje pesme su smešne u poređenju sa nekadašnjim, mada ni one nisu bile mnogo drugačije od pesama Bijelog Dugmeta.
Fan Riblje Čorbe: Pemsme EKV-a su najobičnije nebuloze. Na prvi pogled imaju neki duboki smisao, a zapravo nemaju nikakav, što nije ni čudo kada znamo da su ih pisali kvaziintelektualci.
Fan EKV-a: Bora Ćorba je prostačina. Ako je ono što je radio osamdesetih i vredelo nešto, na sve je pljunuo snimajuči nacionalističke i ratnohuškačke pesme. Uz to je, kada je DSS bio na vlasti pevao na njihovim mitinzima i tako doveo Riblju Čorbu do pozicije "državnog benda" na kome je nekad bila Galija.
Fan Riblje Čorbe: EKV su bili ualjena mamina i tatina deca koja su htela da se igraju velikih umetnika, zato ih je i pojela droga.
Itd. U stvarnosti se češće dešava da tvrdokorni fan Čorbe samo opsuje majku fanu Katarine, a da se fan Katarine samo okrene smatrajući da mu ne priliči da se spušta na taj nivo.
