Riblja čorba

Omiljeni hrvatski greh.

Ne beše dobre 3 godine pre krvavog raspada bivše Juge, bend Riblja Čorba je održao spektakularni koncert u Splitu, najzgriženijem ustaškom uporištu. Dočekali su ih kako se samo najveće svetske zvezde dočekuju. Onaj pajvan Tompson od iste publike nikada nije to doživeo.

Danas, 2010 godine pre će meteor pasti na Jelačićev trg u Zagrebu nego što će se pesma Riblje Čorbe pojaviti na HRT-u; ali hej, to ne predstavlja nikakav problem ostalim (nedržavnim) radio i TV stanicama da redovno, iznova i iznova puštaju klasike najpoznatijeg srpskog rok benda, čiji je frontmen žešće pišao i srao po istoj toj državi Hrvatskoj devedesetih.

Danas, sa izuzetkom mlađe generacije koju sve više zabole kurac za račune njihovih debilnih matoraca, niko u lijepoj njihovoj neće javno priznati da sluša „srboćetnika“ Boru Đorđevića...bar neće dok ga ne uhvatite na delu. Kafići, klubovi, barovi, privatne TV i radio stanice... za koju „nepostojeću publiku“ puštaju njegove pesme? Možda za istu onu koja krišom priželjkuje koncert Riblje Čorbe u sred Hrvatske. Ne pitaju ga valjda za džabe, svako toliko da li se predomislio..

Autoru je poznat sučaj jednog riječanina, zakletog ustaše, bivšeg „domobrana“ poznatog po pljuvanju svega srpskog, koga je supruga, pošto ju je prevario, odrukala društvu kako se kupa uz „Gde si u ovom glupom hotelu“ i kada ostane sam u stanu ili kad je sam u kolima bez problema peva uz pesme istog onog „ćetnićkog“ autora kome bi glavu odrubio...

Sve u svemu veoma iskreno, kao i obično od njih. Veliki domoljubi – a ovamo imaju problem da obuzdaju svoj poriv prema pesmama javne ličnosti koja ih je sita ispljuvala... Ko je bio u hrvatskoj posle rata mogao se uveriti: Riblja Čorba je dan danas jedna od neprežaljenih stvari koje su izgubili odvajanjem 1991. Greh jedne generacije koja ga je obožavala, pa po komandi prezrela.