Sve ono što može zadesiti mlade rokere koji su pošli u drugi grad da održe svirku, pa priča može izgledati ovako:
(Ovo je inspirisano istinitim događajima, a koga mrzi da pročita nek doživi istu sudbinu kao basista)
----------
Bubnjar je konačno iskukao od ćaleta ključeve od kola, kako bi moglo da se ode na svirku i da se prebaci oprema, ali uz klauzulu da će ga ovaj prebiti kao vola u kupusu ako mu auto bude ogreban ili sedišta upovraćana. Svirka je u drugom gradu, zvaćemo ga Kikapu. Strpa tako bubnjar bas bubanj i tomove u gepek, a stalke, doboš i činele rasporedi po zadnjem sedištu. Da bi stala još i pojačala, moraće da se odustane od indijanera. Svrati do basiste da uzme bas pojačalo, a majka mu vrišti iz kuće ''Jebale te gitare, kad ćeš knjigu u šake?''. Onda svrati do gitariste da potrpa i njegovu opremu, zasedne na zvonce, a ovaj mu otvara vrata posle deset minuta, jer je spavao (šest je uveče). Ode tako bubnjar kolima do Kikapua da i istovari opremu i vrati se posle sat vremena da pokupi i ortake. Zatiče basistu kako majka još uvek vrišti na njega, ovog puta zato što traži pare za klopu i benzin. Ipak, to uspeva da iskuka, ali za kondome ne. Sedne basista u kola i strpa bas u gepek, pa krenu kod gitariste koga zatiču u fazi ispijanja rasola. Žali se kako su mu žice zarđale od nemenjanja. Strpa gitaru u gepek, pa odu do pevača. Ispostavilo se da je on cele prethodne noći bančio, te mu glas nije ni za kurac, no dobro, šta je tu je. Svrate do pumpe, koja je ujedno i servis, da natoče gorivo, pa bubnjar nagazi i pravac Kikapu. Ne odmakoše daleko, a već im puče sajla za gas, te emoraše da se zaustave. Sreća pa je onaj servis ostao samo 300 metara iza, te svi uložiše po 500 kalorija da izguraju auto uzbrdo do servisa. Odoše poslednje pare za klopu i propratne troškove, te tako švorc krenuše i sa zakašnjenjem stigoše u Kikapu. Namestiše opremu i naštimovaše se, sa sve krš mikrofonima, neispravnim kablovima i sranje Solton razglasom koji gazda kluba ljubomorno čuva poslednjih sto godina. Gazda se isprsi za neki alkohol, te poče alkoholisanje do trenutka kad se koliko-toliko ljudi okupilo u klubu. Prazan stomak i mnogo alkohola, poče intoksikacija. Pevač pade u depresiju, jer ga je nedavno ostavila devojka, pa počne da bulazni o tome kako mu je ovo poslednja svirka u životu, te kako će da s'iseče na bini. Gitarista se oduzeo i gleda u jednu tačku, a nije još ni sve trovanje od sinoć izbacio iz organizma. Basista gleda okolo da vidi ima li šta za trs. Moglo bi da padne nešto, jer dugo ga već isključivo drvi. Bubnjar gleda da ne pije, pošto mora da vozi nazad.
Počne svirka, raspad, gitarista promašuje akorde, piči solo iz pogrešnog tonaliteta, pevaču puca sjeban glas, hvata publiku na patetiku, pravi grimase kao da će da zaplače, basista flertuje s debelom gotičarkom što se bacaka pored bine, dig'o mu se, nema dovoljno krvi za ionako pijanu glavu, ispadne mu kabl iz basa, on ne konta, bubnjar mu maše, no ovaj se napalio kao mladi zekonja, pa ne vidi. Vidi bubnjar da mu od benda mnogo nema vajde, pa zapne da udara kao sivonja kako bi makar on briljirao, i uto mu pukne lanac na duploj pedali. Zatraži klješta i šrafciger od gazde, pravi se pauza, a basista iskoristi priliku da odvede debelu gotičarku radodajku u VC. ''Imaš li kondom'' - upita on, ''Nemam'' - reče ona, ''Ma, jednom se živi!'' reče basista i krene u trs. Svrši on, ovi već popravili pedalu, i nastavi se svirka. Gitarista se primi opasno na Vudu Čajld, počne da tripuje da je Hendriks, turi trzalicu međ zube, pa trsi solažu zubima. Tu mu puče žica i iseče ga po nosu. Gazda mu stavi hanzaplast, a on nastavi bez jedne žice. Za kraj svirke ide balada, pevač klone duhom i počne da cmizdri kao nezdrav, na opšte sažaljenje emo klinki koje dočekaše to sa uzvikom ''Aaaaaawww''. Gitaristi nije do života, ne zaustavlja mu se krvoliptanje iz nosa, jedva čeka kraj. Basista, srećan i zadovoljen, istripuje da je rok star i da ga poblika mnogo obožava, baci bas, zaleti se da skoči među publiku, publika se razmakne, a basista poljubi pivo prosuto po podu. Kraj svirke, odoše ljudi kući. Gitarista, unesrećen, bez žice i čitavog nosa, ispovraća creva preko ručne kočnice, komandne table, šoferšajbne, svog sedišta, vozačevog sedišta, zadnjeg sedišta, a malo povraćke ode u kasetu i u gepek. Bubnjarev ćale kad je to sutra video, ubio je boga u svom sinu od batina. Bubnjar sutradan umre od unutrašnjeg krvarenja. Posle par dana, pevač izvrši samoubistvo zbog neprežaljene ljubavi, obesi se o cev vodokotlića. Gitarista ubrzo umre od tetanusa, jer je žica bila zarđala. Basista umre posle nekoliko meseci od sifilisa.
I tako svemu dođe kraj.
