Jer život je prelagan da bi se igrao na iziju, a svi znaju da je normal samo za vlasnike fića i menjačnica. Zato ga ja šibam u stilu Maksimalne Boli Keca kad ga urade pa se igra Ivice i Marice na krvavim stazama, ili ne baš tako.
Uvatim stopom prvi trajekt do centra, upadnem u poznatu ustanovu, zasednem za sto. Preskačem doručak jer ko još doručkuje posle tri, zato ručam i to baš na orfaneli. Stučem te tri perece ko da su mi poslednje i bacim sve što imam na male, ulete tri puta zaredom. Izađem na velika vrata, kupim još jednu perecu pa odem na posao, kažu mi da ne radimo sredom noćnu. Sreća pa sam poneo sat na telefonu i skontam da je već oko ponoći. Zavarim sa komšom još pola džidže što je ostala pa se otkotrljam do svog skromnog doma radi punjenja baterija pa sutra u noćnu, jer valjda subotom radimo.
