Sveprisutna šund literatura naših keva/tetki/baba na letovanju u Sutomoru ili Čanju 80-ih. Džepno, štampano izdanje današnjih južno-američkih serija sa srećnim krajem.
Šta oćeš bre, bila samo 2 kanala, drugi radio popodne i malo uveče... Od ponoći sneg na oba. A već se davala Dinastija.
On markantan, muževan i bogat. Četresdve, biznismen i veleposednik, neženja, nema se kad. Ona 35, sirota, a lepa, lepa... Baš lepa bre, dete joj jebem. A da, ima ćerku iz prvog braka sa lokalnim kabadahijom, doživotnim predsednikom opštine po struci. Njoj je 17, isto lepa, lepa... Vodio ih privatnik na vašar obadve, tako se namestilo, pa pečenje, pa licidersko srce, pa klaker, pa pod šator, pa nešto od Zorice Brunclik za društvo u ćoše...
Elem, gledo majku, biro ćerku (čitaj: jebavo obadvije jer umije), predsednik opštine čuo, pa tražio neki PDV da se plati zinat, iako je ovaj preplatio, neki stočari, budale se žalili da im šatro nije uplatio socijalno za prošli mesec (a jeste), pa drž u bajbok, predsednik se seiri, ćerka plače, majka plače, a lepe kad plaču, lepe...
Ma izvuko se tajkun, sudija privrednog suda mu polažaonik svake godine, predsedniku otkazale kočnice pa udario u zapis na ulazu u selo, nije pogino, al je kvadriplegičar. Ćera utom puni 18, ćale je u kolicima izvodi pred oltar, da viš kako fino sad, pije neku limunadu na slamku, orgulje sam biju, pop pita dal neko ima nešto protiv ovog braka, keva taman da zucne, al neće da kvari, ipak je ona majka, roditelj, suze radosnice kod sviju, a lepi, lepi...
