Pitanje koje se upućuje nekoj totalno nedomišljatoj, nekreativnoj osobi koja navlači na sebe nepodnošljivu averziju okoline. Sam izraz upućuje na nekoga za koga se smatra da je zaostao u jednom periodu razvoja ličnosti i zato ga prati hronična anomalija.
On je totalni laik što se tiče hipoteza oko rešavanja prostih situacija, jer su njegove ideje obično morbidne i nerealne, a pri tom misli da je maher.
Inače njegova pojava je totalno indolentna zato je pod konstantnom kritikom i podsmehom. Istinski, krucijalni problem je društvo u kojem je odrastao.
A: Šta ćemo da joj kažemo što ne možemo da izađemo na ispit, moramo da smislimo nešto orginalno da bi nam odložila za sredu?
B: Misliš da će nas pustiti?!
A: Mislim da sa dobrom pričom hoće.
V: Ja mislim da treba da kažemo kako su nam poginuli roditelji. Da smo mi kućni prijatelji i da su oni otišli na putovanje i poginuli, da je bilo stravično da su se toliko zakucali u drugo vozilo da su morali špaknom da ih skidaju. A šta mislite?
B: Mislim da si bolestan.
A: I ja takođe. Ne znam da li me više plaši tvoja prošlost ili pitanje odlaganja ispita. Ti zaista misliš da će neko poverovati u to. Zanima me gde si ti to rastao i čega si se nagledao u životu pa si takav?! S kim si ti u pubertetu rastao?
